Aleksandar Savanović/frontal.rs
Декларације
"Једнако јасну разлику можемо видјети и када су у питању прокламоване програмске орјентације. Упркос катастрофалним резултатима СНСД није у стању да направи заокрет и остаје код стандардних парола које промовише већ готово деценију, при томе чак појачавајући тоналитет. Тако се поново обећава референдум о независности, с невјештим покушајем емоционалног интензивирања путем обећања о року [2018.год.]. Стандардне пароле о „укидању ОХР“, враћању надлежности, те подршка „трећем ентитету“ главни су садржај СНСД декларације. Но кључна радикализација је увлачење Скупштине РС у антиуставне и антидејтонске покушаје. Став 2 на страни 6 Декларације гласи, ни мање ни више до: „Сматрамо да Народна скупштина РС ... треба донијети одлуке о самосталности РС као начину остваривања њеног уставноправног положаја у Дејтонској БиХ.“ Тиме се одговорност једне банкротиране политике покушава пребацити са странке на Скупштину, што не само да је скандал првог реда, већ, уколико се догоди, и изразито опасна политичка игра која ће без сумње угрозити сам опстанак РС. Тим актом одговорност за рушење уставног поретка више није на једној странци, већ на највишем политичком тијелу. А дејтонски оквир, који је гарант постојања РС, руши се од стране самих представника РС!
Да ли је у шарлатанству ове СНСД декларације могуће препознати неки систем? Једно од могућих објашњења је Став 3 којим се оспоравају одлуке правосудних органа на нивоу БиХ. С обзиром да је СДС формирао власт на нивоу БиХ, те тако у значајној мјери овладао БХ правосудним сектором, а при томе и обећао грађанима РС беспоштедну борбу против криминала и политичке корупције, многи сматрају да је сврха СНСД декларације да откаже послушност правосудном систему државе. Осим тога, сама Декларација је типичан примјер тактике ванредног стања којом СНСД власт, перманентно продукујући кризе на нерјешивим „великим питањима“, држи РС у некој врсти константног ванредног стања и политичке мобилизације. Фарса с Декларацијом је очигледно спиновање тог типа са два очигледна краткорочна циља. Прво, да се скрене фокус јавности с скандалозних промашаја актуелног Режима, попут допуштања бјекства осуђеног тајкуна Миле Радишића, безбројних сумњивих догађаја попут БОБАР банке, нестанка уговора(!!) о приватизацији Боске, Банке Српске итд.итд. Нису ријетки они који иду и корак даље и сматрају да је циљ овог политичког авантуризма дијаболичан - да се подизањем тензија и изазивањем чак озбиљнијих (па и оружаних) сукоба прикрију размјере криминала који је почињен у РС.
Радикализација политичког дискурса нарочито је опасна имајући у виду да је РС тренутно, с једне стране у дубокој економској кризи, а с друге стране и политички дубоко подијељено друштво између два непомирљива политичка блока. Стога РС нема нити економски капацитет нити потребан ниво политичког јединства за радикалне политичке захвате па је СНСД декларација један политички авантуризам с несагледивим посљедицама. Ако СНСД заиста крене у реализацију ове агенде неминовна посљедица је даљња изолација РС-а и етикета одговорности за застој земље. Минимално. Друго, функција Декларације је да прикрије неспособност Владе да ријеши проблеме које је сама произвела властитом некомпетентношћу.
Декларација демонстрира да СНСД не само да нема капацитет да ријеши проблеме с којима се суочавамо као друштво, већ чак нема капацитет и храброст да се уопште фокусира на те проблеме. Зато се и даље истрајава на карактеристичном
методу производње политичких фатаморгана и бијега од реалности у виртуалну стварност. Режим се и даље понаша као да је све у најбољем реду, и да се ништа посебно не догађа – премда реалност већ неминовно куца на врата: плате буџетских корисника касне све више. То аутистичко затварање у фикције карактерише читаву епоху СНСД-ове власти, и у овој се Декларацији само понавља и интензивира. Како се ресурси који стоје на располагању Режима смањују интензитет популистичке демагогије се све више појачава. Што је било лако предвидјети у озбиљној анализи, а многи аналитичари су то и учинили још 2009.
Потуно супротан документ понудио је СДС. Очигледно циљајући на декларацију СНСД-а, СДС јасно указује да је напуштање Дејтонског мировног споразума опасност највишег ранга за РС и странка инсистира на привржености Дејтону, исправно разумијевајући дејтонски оквир као сасвим довољан за заштиту и промоцију интереса Српског народа у БиХ и РС. Странка разумије тренутно стање у РС као стање дубоке кризе по свим нивоима – од еконосмке кризе, преко кризе политичких институција до кризе морала. Из такве дефиниције актуелног стања прозилазе и генералне политике које се предлажу. На прво мјесто, као питање свих питања, странка поставља борбу против криминала и корупције. Наглашава се проблем транзиционе правде: Закон о поријеклу имовине, који је СДС раније предложила, у овој Декларацији је подигнут на ниво моралне одлуке: то више „није само закон, већ начин да се исправе неправде претходног периода.“ На друго мјесто постављени су економски проблеми и захтјев за радикалним реформама у том сектору. С обзиром да није у питању програм, већ декларација, ове политике нису могле бити детаљно образложене, али прве двије тачке СДС агенде јасно показују шта су приоритети и на који начин странка види стање у РС проблематичним."
Možemo li očekivati i referendum o pripajanju Ruskoj Federaciji, to bi nam definitivno obezbjedilo i mali i veliki, kredit
U Unisu smo kao pocetnici imali sa nocnim radom u dinarskoj protuvrijednosti oko 1200 dm,ali u vatrogasnom je bilo oko 1500,sad ce neki reci u vrijeme Markovica,jeste to,ali bilo je. 
