Evropska unija!!! Za ili protiv

[regeman]

Bitno je promjeniti aparat, koji ce sad da se slize sa demonstrantima. Ako ostane sve na Mubaraku, bice ko u Srbiji...

[MAXIMUS]

Bilo je tih ,,revolucija,, poslednje dve decenije na svakom koraku. Koliko se njih usrećilo i dobilo bolju budućnost ?
Možeš ti promjeniti predsjednika i grb i zastavu i ime države ali narod ostaje isti !

[MAXIMUS]

Kako se dovijaju države u krizi: Španci uvode porez i na đačke užine

Mere štednje koje prezadužene zemlje Evrope moraju da sprovode pogađaju sve aspekte života. Međutim, u nekim slučajevima načini da se popuni državna kasa poprimaju bizarne oblike.Poslednji primer stiže iz Španije, gde drastične mere kresanja izdataka najviše pogađaju zdravstvo i obrazovanje. Umesto planiranih devet milijardi, ta dva sektora u naredne dve godine moraju da uštede čak 15 milijardi evra.

Najzaduženija španska pokrajina Katalonija, čiji dug dostiže 42 milijarde evra, namerava da uvede najblaže rečeno čudnu praksu u školama: porez od tri evra dnevno na užine koje đaci nose od kuće. Mera deluje apsurdno pošto većina roditelja ne uplaćuje deci ručak jer im je to preskupo. Ali direktori tvrde da i dalje imaju troškove zbog korišćenja školskih trpezarija: za mikrotalasnu rernu u kojoj đaci podgrevaju donete obroke i za angažovanje čistačica koje iza njih sve moraju da pospreme, pa su rešili da to nadoknade pomenutom taksom, piše španski „Pais”, dodajući da „sada pored teških ranaca mališani moraju da tegle i lanč-pakete”.
Uskoro ćemo imati dve klase učenika: decu koja se hrane u školama i onu koja noce ručak u plastičnim kutijama od kuće – kaže predstavnik Udruženja roditelja, i najavljuje izlazak na proteste.

Grčka kao najzaduženija evropska država smanjuje izdatke gde god stigne. Nedavnu pažnju privukla je vest iz grčke štampe o tome da će oko 1.500 policajaca zaposlenih u obezbeđenju političara, biznismena i drugih važnih ličnosti biti premešteno na nove zadatke: na ulice Atine.Ubeđeni smo da će ove mere doneti rezultate zbog štednje novca i smanjenja zaposlenih – kaže Hristos Manuras, portparol policije, dodajući da će bezbednost poslanika u hodnicima skupštine biti prepuštena privatnoj firmi kako bi državna policija mogla da se posveti borbi protiv uličnog kriminala umesto što nosi kišobrane političarima ili kese pune hrane dok se vraćaju iz samoposluge.

I ako Austrija ne spada u najzaduženije zemlje u Evropi, njen dug se popeo na 73,5 odsto BDP-a u prvom kvartalu 2012. Pomalo neobično zvuči vest da je austrijska vlada prošle sedmice poslala pismeno upozorenje prestižnoj Bečkoj operi – Viner štatsoper – u kome od nje zahteva da uštedi 10 miliona evra da bi pomogla državi da sreže deficit. Ova ugledna kulturna ustanova, stara 143 godine, ima izvanrednu posećenost od 98 odsto, a u prethodnoj sezoni ostvarila je rekordu zaradu od 31,3 miliona evra. Uprava opere negoduje i kaže da će najverovatnije morati da podigne cene ulaznica.

Na prilično bizaran korak prisiljena je italijanska vlada. Ona će, naime, možda morati da angažuje vojsku da čuva prostorije Poreske uprave (Ekitalija) širom zemlje, jer je proteklih šest meseci, od kako je premijer Mario Monti zaveo nove mere štednje, zabeleženo nekoliko napada gnevnih građana na kancelarije te službe Molotovljevim koktelima.

Britanska kraljica Elizabeta II, iako među najbogatijim ženama sveta, bila je primorana da otvori vrata Bakingemske palate za turiste, koji za razgledanje kraljičine kuće plaćaju ulaznicu. Time je država za 25 odsto smanjila izdatke za kraljevsku porodicu i ostvarila jadan od ciljeva štednje.

http://www.bigradiobl.com/vijesti/kako- ... acke-uzine

[grlica]

JEDAN LAJK udarničkom če4kiću!

[MAXIMUS]

Copy - paste

[skorpion80]

Ja sam svakako za Evropsku uniju!

Mišljenja sam da je to jedini način da se poveća stopa zaposlenosti u našoj zemlji, iz razloga što su naši građani poznati u svijetu kao odgovorni vrijedni radnici, strani investiroti bi određene ogranke proizvodnje izmješali u našu zemlju zbog dosta jevtinije radne snage, a dobro bi došlo našim ljudima da rade nešto, jer su naše tvornice zatvorene.

[KAMIKAZA]

Evropska unija ce se raspasti naj dalje za dvije godine,a nama treba 10 da udjemo u nju. Zalud nam trud. Nije ovo prvi pokusaj stvaranja zajednicke valute,i svi su se do sada pokazali negativnim,u sustini svaka promjena valute vodi u propast ,bar za normalni narod,inflacija svaki put dostigne kvotu izmedju 30-50 %,promjenom u euro je u nekim zemljama bila i veca. Prije evropske novcane unije (€) bila je Latinska novcana unija koja se iz istih razloga i zbog istih aktera raspala 1926 godine.Znaci raspad je neminovan ,samo se trazi sto bezbolnije rijesenje,koje bi islo na stetu naroda a ne drzava.

[nenad 10]

Ja sam protiv.Njemacka pokusava da ono sto nije porobila ratovima porobi finansijama.

[KAMIKAZA]

Die weltweite Schuldenkrise macht die Bürger kreativ. Wer sich vor dem Kollaps ganzer Staaten schützen will, setzt etwa auf eigenes Geld - etwa die südenglische Stadt Bristol. Die Regionalwährung soll für Stabilität in unruhigen Zeiten sorgen. Und immer mehr Gemeinden setzen auf diesen Anker: Allein in Europa gibt es bereits 102 Regionalwährungen. Dabei profitiert vor allem eine Gruppe besonders von dem eigenen Geld.

Svjetska kriza polako kulminira samo u Evropi postoje vec 102 regionalne novcanice,medju tim je cak i Bajern (Njemacka),uveo svoje paralelno platezno sredstvo a evo vjesti koja potvrdjuje i to da je sjevernoengleski grad Bristol uveo svoje platezno sredstvo.Pa bujrum Evropa puca a mi bi u nju.

[vrsta8472]

[neko iz mase]

Zanimljiv članak sa jednog sajta

Економска политика
Шта је ЕУ донела Словенији

Дејан Мировић
четвртак, 09. август 2012.
Почетком августа 2012. године бонитетна агенција „Мудис” снизила је кредитни рејтинг Словеније за три степена[1]. Медији из Европске уније тим поводом описали су Словенију као „новог европског болесника”, или „економског пацијента” (попут Грчке), коме треба хитно „лечење”[2]. Словеначки пословни дневни лист Фајенс био је још оштрији:

„Словеначки кредитни рејтинг тоне попут камена, животни стандард опада, а људи су приморани да продају имовину како би измирили рачуне.”[3]

Неколико дана касније, „Мудис” је снизила и кредитни рејтинг државног оператера „Телеком Словенија”. Седмог августа цене горива у тој земљи порасле су до рекордног нивоа.[4]

Такође, после оваквих одлука кредитне агенције „Мудис”, постало је јасно да ће Словенија морати да спасава „Нову љубљанску банку”, Нову кредитну банку „Марибор” и „Абанку”. За то ће јој бити неопходна помоћ из Европске уније, у висини од осам до 12 милијарди евра, слично као у случају Грчке, а и неких других земаља ЕУ.

Како је некада најразвијенија југословенска република, са БДП-ом који се, пре уласка у ЕУ, могао упоређивати са средњоевропским земљама (око 70 одсто просека БДП-а из 2004. године) дошла у такву ситуацију? И како је некада „узоран европски ђак” постао „лоша вест” за еврозону, што тврде медији у Немачкој?[5]

Одговори су поново повезани са европским интеграцијама Словеније. Наиме, некада моћну словеначку економију у незавидан положај довело је управо испуњавање економских захтева Европске комисије.

Република Словенија поднела је захтев за пријем у ЕУ 10. јуна 1996. године. Следећа табела показује раст њеног спољног дуга у раздобљу након подношења тог захтева.

Задуживање Републике Словеније пре уласка у ЕУ у периоду 2000–2003. година у милијардама долара[6]

Година
Износ задужења
2000.
6,2
2003.
11,3
Дакле, просечан становник Словеније је већ 2003. (годину дана пре уласка у ЕУ) дуговао око 5.600 долара, док је дуг становника државне заједнице Србије и Црне Горе у том периоду био је неколико пута мањи.

Негативни трендови у словеначкој економији настављају се и после уласка земље у ЕУ 2004. Другим речима, они постоје и у такозваним срећним, преткризним годинама. Словенија се све више задужује, скоро несхватљивом брзином, чак и у временском распону од 2004. до 2007. – иако у том тренутку у Европској унији није било рецесије.

Следећа табела показује задуживање Словеније након уласка у ЕУ у периоду од 2004. до 2007. године.

Задуживање Републике Словеније након уласка у ЕУ (у преткризном периоду) 2004–2007. у милијардама долара

Година
Износ задужења
2004.
14,6
2007.
40,4
Дакле, и у такозваним „срећним” преткризним временима Европске уније словеначки дуг премашио је невероватних 25 милијарди долара!

Сличан тренд наставља се и по избијању економске кризе 2008. године. Словенија као чланица ЕУ наставља да се задужује.

Задуживање Републике Словеније након уласка у ЕУ (у кризном периоду) 2008–2011. године у милијардама долара

Година
Износ задужења
2008.
53,3
2011.
61
Дакле, чињеница је да спољни дуг Републике Словеније расте непрестано од тренутка када се ова држава определила за „европски пут”, без обзира на то да ли у ЕУ влада рецесија или не.

„Европски пут” донео је Словенији и раст незапослености. На пример, годину дана после подношења захтева за чланство у ЕУ 1997, стопа незапослености у Словенији износила је 7,1 одсто. Међутим, седам година након учлањења у ЕУ – 2011. године – стопа незапослености порасла је на 11,8 процената. Дакле, улазак Словеније у ЕУ не доноси јој само раст спољног дуга, већ и раст незапослености – а не пад, како се у Србији тврди.

Раст незапослености у Републици Словенији пре и после уласка у ЕУ

Година
Стопа незапослености у %
1997.
7,1
2011.
11,8
Након уласка у Унију, расте и спољнотрговински дефицит Републике Словеније. Године 2002, спољнотрговински дефицит износио је мање од милијарде долара (650 милиона), што је, узгред, био сасвим солидан економски резултат када се упореди с другим источноевропским земљама у том раздобљу. Али посреди је био резултат који је генерисала размена с бившим југословенским републикама. У размени с бившим југословенским републикама суфицит Словеније износио је 2001. године око милијарду долара.[7] (Исте године дефицит Словеније у трговини са земљама ЕУ био је око милијарде долара.) Међутим, по уласку у ЕУ, спољнотрговински дефицит земље убрзано расте и у 2011. години већ достиже две милијарде долара.

Спољнотрговински дефицит Словеније пре и после уласка у ЕУ у доларима

Година
Спољнотрговински дефицит
2003.
650 милиона долара
2011.
2 милијарде долара
У том, претходно наведеном контексту све већег спољнотрговинског дефицита, интересантно је да након уласка у ЕУ 2004. у Републици Словенији расте чак и увоз струје. Следећа табела то показује.

Увоз струје у Словенији пре и после уласка у ЕУ

Година
у киловат-сатима (kWh)

1999.
645 милиона
2009.
3 милијарде
Уз овакве негативне показатеље, распродају се словеначка предузећа. Тачније, Европска комисија отворено, као и у Србији, протежира фирме из богатих чланица ЕУ приликом продаје словеначког капитала. Пример продаје највеће љубљанске пиваре „Унион” то јасно показује. Словеначки произвођач „Лашко” из Цеља хтео је да купи пивару у Љубљани, али је Брисел то осујетио, наводно због спречавања монопола. Нешто касније, Брисел је присилио словеначког премијера да отпусти шефа Фонда за реституцију и на тај начин једној белгијској фирми ослободи пут за инвестирање у пивару „Унион”, којој припада и познати погон за производњу минералне воде „Раденска”. Такође, нама познати француски „Лафарж” 2002. године увећао је број својих акција у цементари Трбовље са 23 на 62 одсто. (Слично томе, у 2000. преузео је 10 словеначких фирми, у 2001. – 15, а само у првој половини 2002. једанаест предузећа.)[8]

Интересантно, тај процес задуживања и распродаје у Словенији пратио је, као и у Србији данас, скоро апсолутни политички проевропски консензус. Горазд Древеншек из Нове странке објашњавао је такав проевропски консензус словеначке политичке елите као последицу „обичне корупције”[9] јер је у Бриселу отворено 400-500 радних места за чиновнике који треба да воде процес проширења ЕУ на Словенију.

Такође – слично као у Србији данас – процес задуживања и распродаје пратило је и „проевропско” информисање и усвајање „европских” закона. На пример, закон који је у Словенији важио од 1994. до 2001. прописивао је да странци могу поседовати највише трећину медија. Са уласком у ЕУ 2004. године, ова одредба је укинута, наводно због „равноправног положаја” свих на заједничком тржишту Европске уније. У пракси је та примена европских закона значила да су три највеће медијске куће у Словенији „Дело”, „Вечер” и „Дневник” прешле у власништво странаца.[10]

Ипак, и тада, пре ступања у Европску унију, у Словенији је било неколико усамљених гласова који су изражавали сумњу у исправност „безалтернативног” пута. На пример, најпознатији словеначки економиста Јоже Менцингер сматрао је да ширење ЕУ не доноси позитивне економске ефекте домаћој привреди:

„Проширење на исток доноси огроман процеп између најразвијенијих и мање развијених земаља (...) Општа је претпоставка да нови чланови морају бити доведени на исти ниво, али то ни у ком случају није сигурно. Њихов просечан годишњи раст до сада је мањи од удела њихових буџетских дефицита у бруто производу земље.”[11]

Следећа табела показује истинитост ових мудрих упозорења, изречених уочи приступања Словеније Европској унији. Тачније, након приступања ЕУ, словеначки буџетски дефицит увећао се неколико пута. Никаква стопа раста БДП не може сакрити ту чињеницу.[12]
Буџетски дефицит Словеније пре и после уласка у ЕУ

Година
Буџетски дефицит
2003.
600 милиона долара
2011.
2,2 милијарде долара
Да ли ће словеначки пример бити поучан за Србију? Хоће ли Србија успети да избегне негативне тенденције на „европском путу”, које су Словенију у августу 2012. довеле у незавидан положај, скоро на ивицу банкрота? Не знамо. Али једно је сигурно: Србија се данас у економском смислу налази у много тежем положају него Словенија на почетку својих европских интеграција. Зато ће јој бити много теже ако понови словеначки сценарио.

[KAMIKAZA]

Euro-Krise: Slowenien befürchtet Staatspleite
I sesta drzava pred bankrotom,na zalost iz naseg regiona, strucnjaci strahuju da ce Slovenija bankrotirati u jesen

[mirabell]

iz razloga što su naši građani poznati u svijetu kao odgovorni vrijedni radnici

u svijetu jesmo radnici ali smo kod kuce naradnici i filozofi,na kraju smo sami sebe i doveli u ovu situaciju

[dkrajina]

u svijetu jesmo radnici ali smo kod kuce naradnici i filozofi,na kraju smo sami sebe i doveli u ovu situaciju

ubio nas komunizam,radio neradio plata je tu,sindikati su stitili neradnike,uredan godisnji,zimnice to je bio raj,al sad malo pakao da okusimo

[KAMIKAZA]

Nesto se veliko sprema,svi pokusavaju da obezvrijede svoj novac,ako Japan i Amerika nastave ovako EU ce se raspasti u paramparcad.

[vrsta8472]

Распадала се ЕУ или не, ми незаустављиво срљамо у Европу

Ove godine obilježavanje u Prnjavoru



Opština Prnjavor biće lokalna zajednica partner/domaćin Evropskom pokretu u BiH na centralnoj manifestaciji ovogodišnjeg obilježavanja Dana Evrope u BiH.

Iz Evropskog pokreta u BiH saopšteno je da će sportsko-zabavno-edukativne manifestacije internacionalnog karaktera biti održane od 4. do 12. maja, a svečana akademija "Vrijeme je za Evropu – 2013. evropska godina BiH" biće održana 8. maja u simboličnih 11.55 časova u Domu Kulture u Prnjavoru.

I ove godine Evropski pokret će uručiti "evropska" priznanja pojedincima i kolektivima koji su svojim radom pozitivno "iskakali" iz opšteg društvenog sivila s namjerom da se ukaže da političari, lokalne zajednice, načelnici, mediji i drugi subjekti nisu svi jednako odgovorni i krivi za katastrofalnu društveno-ekonomsku situaciju, a posebno ne za zaostajanje u procesu evropskih integracija u kojima je BiH "crna rupa" Evrope i regiona.

Tradicionalno će i ove godine predsjednicima država i vlada regiona biti uručeno najviše priznanje "Orden Evropskog pokreta u BiH".

Komisija za dodjelu priznanja će do kraja februara odrediti nosioce ovog i drugih priznanja Evropskog pokreta.

Ove godine je treći put visoko pokroviteljstvo nad obilježavanjem Dana Evrope u BiH preuzeo predsjedavajući Predsjedništva BiH Nebojša Radmanović.

Od 2008. godine, sa izuzetkom 2012, Predsjedništvo BiH je tradicionalno prijatelj i partner obilježavanja Dana Evrope.

Evropski pokret očekuje podršku i pokroviteljstvo Savjeta ministara BiH, s obzirom na to da je predsjedavajući Vjekoslav Bevanda u više navrata istakao da ovaj saziv Savjeta ministara i on lično vide 2013. godinu kao godinu prilika i šanse da postane "Evropska godina BiH", što je bio povod za naziv svečane akademiju u Prnjavoru.

Evropski pokret u BiH jedina je nevladina organizacija koja u kontinuitetu već devetu godinu obilježava Dan Evrope u BiH.

SRNA

[KAMIKAZA]

Kud bas u nas da bude poslednji teferic,iduce godine mozda ne bude ni evrope.

[ZMIJA]

аспадала се ЕУ или не, ми незаустављиво срљамо у Европу

Kakva je ovo pitanje i konstatacija ?

Kud bas u nas da bude poslednji teferic,iduce godine mozda ne bude ni evrope.

A usvojeni budžet od 960 milijardi evra do 2020 godine ako se Evropa raspadne

[KAMIKAZA]

U skoro ce jedna od zemalja da istupi iz EU,i to ce podpomoci pad EU,ali nije samo to uzrok buduceg raspada,naj veci uzrok je sto su se ujedinili sirotinja i gazde u zadrugu,kao u nas 1946, e gazde su kulaci i ne smiju voditi politiku pa puste male neiskusne,a oni ne slusaju nikoga i deru kao sivonje.Danasnji cilj EU je kontra produktivan,jak Euro je smrt za EU,jer pada izvoz,proizvod koji se proizvede u evropi i cjena mu se kaukulise u jakim eurima,kasnije u dolarima izadje duplo skuplji ako je euro jak,i takav proizvod ne treba nikome,a bez izvoza i jake proizvodnje nema jake zajednice.U kuci gdje nestane para,zena se prokurva i trazi bolju kucu,ili hoce da se odvoji i zivi sama,u nadi da ce joj naletiti neka bolja prilika. Tesko je u ovako rastrzanom parlamentu (koji je gori od prnjavorske skupstine) donijeti odluke koje bi oslabile euro,jer neki imaju ogromna zaduzenja u drugim valutama i njima pase da sa sto manje eura odplacuju sto vise stranog duga ,ali ako ne bude zarade nece ni to funkcionisati dugo.Zato prste dalje od EU.

[regeman]

pusti zmile kamija, lupeta po obicaju.
ne shvata da bi u tom scenariju golih gaca trcao u Bosnu.

[ZMIJA]

Ne bi se trebali sprdati sa ozbiljnim stvarima,neki su godinama govorili da s raspada Amerika,sad se evo raspada Evropa, a mi smo u raspadu evo 20 godina,nezna se odakle idemo, ni kud smo krenuli, a sve drugo po običaju znamo.
Nije isključeno da se jednog dana raspadne i jedna i druga,jer cijeli svijet je u takozvanoj svjetskoj krizi koja se naravno dotiče i nas, i naravno mi bi trebali kao mali narod, ili narodi da pratimo te globalne procese i da ne budemo koleteralna šteta ,kao što smo bili koleterala kad se raspadao istočni blok, pa smo u odnosu na mnoge druge fasovali četverogodišnji građanski rat i sve što uz to ide,a da ne pričamo o svjetskim ratovima i 27.martovskoj paroli :,,Bolje rat nego pakt''
Neki novi klinci crtaju nove granice neke nove Evrope ,pa bi bilo dobro da mi ovaj put ne ratujemo ni za čije globalne interese, kao što je to bilo kroz istoriju od kosovske bitke, gdje mi Srbi tvrdimo da smo tu branili tadašnju Evropu od osmanskog carstva.
Sadašnja Evroska Unija ima svoje vrijednosti i kad bi se raspala ostaju njene vrijednosti koje mi nemamo.

[KAMIKAZA]

Koje su to vrijednosti EU koje bi nama pomogle ????
Ako zanemarimo cinjenicu da smo zeljni rada na zapadu i da vecina nas zivi u nadi da ode ,ja licno ne mogu vidjeti jos nesto sto bi nama bilo od koristi,prica o nekim zastitnim kisobranima i nadi da i mi uskocimo pod njega je obicna glupost koju je plasirao zapad,jebes kisobran kad ti je voda do guse.

[regeman]

a smo zeljni rada na zapadu

to samo kod nas Jugosa ima..zeljan si rada na mjestu koje mrzis i koje propada i najradije bi ga u plamenu vidio..mislim, kakva je to kami patologija

[ZMIJA]

Koje su to vrijednosti EU koje bi nama pomogle ????

Mislim Kami da bi ti to bolje trebao znati od mene,ima toga napisano na 800.000 stranica teksta, pa ne stignem to napisati.
Sve je složeno po poglavljima,pa će nam Hrvati poslati na Hrvatskom jeziku, JERBO mi svi znamo kroatisdati.
Nismo mi kako ti kažeš željni rada na zapadu,već smo željni da nešto zaradimo, i kad smo kod švabe smo dobri, kulturni, poslušni ,disciplinovani, i glumimo sluge pokorne ,a kad pređemo granicu ,laprdamo,pljujemo po svemu i svačemu,znamo sve i svašta, kurčimo se na svakom koraku,naravno čast izuzecima,
Ti ako ništa tamo ne vidiš od koristi,vrati nam se u naš zavičaj, da pjevamo nema raja bez rodnoga kraja i slične sentiše što srce paraju
Jebeš zapad ,jebeš istok,jebeš nas ,pa šta je po tvojoj mjeri ok.

[corkan]

Dajte Kamiju UNIS da razvije biznis nemože se on tek tako vratit ne živi se od pjesme