Сијенке прошлости...

Politička dešavanja u Republici Srpskoj i BiH

Moderators: vrsta8472, KAMIKAZA

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

Управо, опет, гледам и чудим се колективној амнезији народа мога...
Зар је могуће да знамо а ипак не прихватамо истину и дан данас штујемо злочинце прерушене у овчија руна?

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

"Пуцали сте на мене, ја вам опраштам и поклањам живот!"
http://jadovno.com/srebrenica/articles/ ... aX0d_ntmkp
Image
"Срећно децо растите у миру"

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

Десанка Максимовић, (16.5. 1898.— 11.2. 1993.) српска пјесникиња, професорка књижевности и чланица Српске академије наука и умјетности:
Необјављена пјесма, због које је и затварана!
Актуелно...
У ропству
Некад смо сви знали јасно,од најнеписменијег сељака па до господе и деце њине, шта је родољубиво и часно, и шта треба да чине потомци негдањих јунака. Не могу да познам народ чије су певали врлине песници од Бранка до сада. Српско стадо мало све до последњег руна разбило се и ошугало. Постали смо земља робова и потказивачаи стокатних зеленаша. Пуне су нам улице сада поштованих зликоваца, а затвори невиних робијаша. На леђима као да грбу носим од бола и стида, и улицама кад идем, као да ми блато баца поглед охолих странацау лице, и сваког данавео ми се по вео скидаса ругоба наших рана.

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

Истина о учешћу Хрвата у НОБ-у...
Image
...
Према подацима из фељтона објављеног у дневном листу „Политика” током маја 1995. године, први хрватски корпус имао је на дан 27. јула 1943. године 6.230 бораца. Од тога броја Срби су чинили 5.910 бораца. Хрвата је било 305, муслимана десет, Црногораца четири и један Италијан. Већ у наредном извештају (нема датума), корпус је нарастао на 9.560 бораца. Од тога броја Срба је било 8.953 борца, Хрвата 558 и осталих 49.
...
http://goo.gl/2oSBdN
Ово због овога...
Већници АВНОЈа из Хрватске иницирали су 6. 12. 1942. године стварање ЗАВНОХа, у којем је био 41 Србин, што је чинило 37 одсто, сразмерно учешћу Срба у структури становништва Хрватске. Као признање Србима из Хрватске за учешће у НОРу ЗАВНОХ је на заседању 14. 10. 1943. године усвојио резолуцију којом се Србима гарантује пуна равноправност са Хрватима у Хрватској. У тачки 8. ове резолуције стоји: „Нема, не смије и неће бити Хрватске, у којој Србима не би била зајемчена пуна равноправност и једнакост са хрватским народом.“

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

ЗАШТО ЈЕ КРАЉ АЛЕКСАНДАР I УНИШТИО СРЕДЊОВЕКОВНИ ГРАД ЖРНОВ НА АВАЛИ ДА БИ НА ЊЕГОВОМ МЕСТУ ПОДИГАО МАСОНСКИ ПАГАНСКИ ХРАМ?
http://goo.gl/A9PTnH
Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/C ... ni.sr.html
Ишла је ова цеста и даље, кроз Републику Србску, крај Прњавора, оставивши траг у нама...
Јер, не пада зло на људе да их уништи но да свако покаже од чега је...
Политика wrote:Цеста ужаса од Глине до Двора на Уни
Са предње стране колоне чуле су се експлозије, трактори су се зауставили, а возачи су почели да се склањају поред пута. Симо Радановић је приметио да им прилази војник и да бесно пуца рафалом. Тада је последњи пут видео супругу Ранку...
Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

Петровачка цеста

Тражи дијете по петровачкој цести,
мој, Ћопићу, кога ли ће срести,
да ли оца, мајку или брата,
или дједа још из онога рата?

Да, Ћопићу , мио перобрате,
те године, крваве нас прате
по три пута у једноме вијеку
превише је страдања човјеку.

Горее лијепи градови и села,
у пламену Крајина је цијела,
ти то видје 41., а ја оне 95.,
исте ли су године проклете.

Тражи дијете, да оплаче своје,
а сви редом, к`о на стражи стоје,
невидљива нит их раздвојила,
жељна душа, листом постројила.

Жељела је отац да је мази,
њена мајка, малу да је пази,
ал` то мјесто, петровачка цеста,
отело их, много људи неста.

Па све прича, поздравља их редом,
и милује травке руком блиједом.
Хучи туга, све повија гране,
не може јој нико да устане.

Лијепа травко, зеленија мало,
све ми рода у теби остало,
а крстаче саломљене боле,
ту су дјеца што их мајке воле.

Већ година дуго, киша лије,
ал` опрала цесту никад није.
Црвени се, крвљу заливена,
а гробови, уз цесту к`о сјена.

Тешка ли си, цесто, о мој Боже,
па те нико претрчат` не може,
само ја ти ето остах сама,
да сачувам јад од заборава.

Милијана Давидовић (4. август Љ.Г. 2000-ог)

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

Пророк и Хришћанство...
Према традицији хришћанских монаха манастира „Света Катарина“ на Синају, пророк Мухамед је често посјећивао манастир и водио разговоре са хришћанским свештеницима. Овај документ је писан 626. године, а састоји се од неколико одредби о темама везаних за живот Хришћана под исламском владавином, и носи препознатљив пророков печат.

Султан Селим Први је оригинално писмо однео у Истанбул 1517. где се и данас чува у музеју „Топкапи“, а на захтјев монаха је направљена копија и остављена у манастиру.

Садржај писма је следећи:

“Ово је порука Мухаммад ибн Абдуллах-а, као завјет онима који усвајају Хришћанство, у близини и далеко, ми стојимо уз њих. Заиста, ја, слуге, помагачи, и моји следбеници их бранимо, јер Хришћани су моји грађани; И тако нам Бога! Супротстављам се свему што им није угодно.

Над њима не сме бити присиле. Њихове судије не смију бити уклоњени са посла, нити њихови монаси из својих манастира. Нико не сме да уништи кућу њихове вјере, да је оштети, или да изнесе нешто из ње до куће муслимана. Уколико неко узме било шта из њих, погазио би Божји завјет и оглушио се о његовог пророка. Заиста, они су моји савезници и имају моју повељу против свега што мрзе. Нико не смије да их натера да путују или да их обавезује да се боре. Муслимани морају да се боре за њих.

Ако се Хришћанка удаје за муслимана, то се не сме десити без њеног одобрења. Она не сме бити спречена да посећује своју цркву да се моли. Њихове цркве се морају поштовати. Њихове обнове се не смију спречавати, као ни светости њихових завета. Нико од нације (муслимана) не смије да се оглуши о овај завјет до последњег дана (краја свијета). “
Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

СРБИМА СЕ НАМЕЋЕ ХРВАТСКО-КОМУНИСТИЧКО ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ
Image
Директор Балканолошког института САНУ Душан Батаковић рекао је да се временом, уз синхронизовано дејство сродних наука и медија, Србима постепено намеће хрватско комунистичко тумачење прошлости као увод у стварање осјећања трајне кривице и развијање комплекса ниже вриједности.

"Данас се све чешће чује да смо ми мали народ, што је опипљив резултат оркестрираних настојања да се кроз систематску сатанизацију и омаловажавање, код Срба створи трајно осећање немоћи и слабо прикривеног стида. Да ли је Израел мала земља, а Јевреји мали народ?", изјавио је Батаковић за "Блиц".

Он је истакао да су Срби, уз све слабости, бројем наневелик народ, али су велики народ по историји, култури, науци, умјетности и славним личностима.

Батаковић је навео да су озбиљан проблем "професионални историчари", који из идеолошких, националистичких или реалполитичких разлога систематски учитавају негативно тумачење српске прошлости, сводећи је на етничко чишћење.

"Циљ ових `повесничара`, којим из морално сумњивих побуда често асистирају и поједини овдашњи историчари, јесте да се поруке српске историје трајне вредности обесмисле, а самопоштовање и понос на славну прошлост у народу релативизују", истакао је Батаковић.

Он је оцијенио да су Срби још "жртве комунистичке пропаганде" и да су "оковани ланцима веома утицајне удбашко КОС-овске структуре комунизма", чији реформисани штићеници и њихови потомци из сјенке владају Србијом и гуше њене потенцијале.

Говорећи о Косову, Батаковић је поручио да се сви они који би да заувијек отпишу Косово, прво одрекну 15 одсто своје највредније имовине.

"Ко се одрекне једног дела своје државне територије, која при томе важи за свету земљу српског народа, даје пун легитимитет сваком другом сепаратизму унутар наших граница", истакао је Батаковић.

Он је поново указао на опасност од успостављања албанске православне цркве на Косову, која би преузела српску баштину.

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

Опробан рецепт...
Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

У складу са тренутним регионалним дешавањима на Србско-Хрватској темељници... :D
https://zlj13051967.wordpress.com/2013/ ... ndar1-jpg/
ХРВАТИ СУ ПОКАТОЛИЧЕНИ СРБИ КОЈИ ГОВОРЕ НАКАРАДНИМ СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ
Институт за антрополошка истраживања у Загребу недавно је потврдио да Хрвати воде порекло од Срба и ту се више нема шта доказивати. Сада је на људима да то прихвате....
...
Хрвати ни пре ни после 1918. године нису имали своју државу, а прву су добили проглашењем „марионетске“ НДХ 1941. године.Потом су ту творевину, подигнуту геноцидом над милион Срба, утврдили Тито и комунисти, а довршили Ватикан и западне неолибералне силе предвођене Немачком и САД.
...
Цела данашња Славонија звала се Рашком (Рацком, Српском).На карти Угарске (Тхеатрум Еуропеум из 1701) записани су Рацка (Српска) и Раци (Срби) између Драве и Саве к западу од Срема.О томе сведоче бројне географске карте (на пример Јоаннеса Јанссониуса, карта „Рашке“ из 1636), док је Славонија била предео око Загреба, а јужно од „славонске Рашке“ је Босна.На карти Угарске из 1701. Срби већина између Драве и Саве. Славонија, Срем и Банат за Турке „аустријска Србија“.До 1918. цијело подручје Боке припадало је Далмацији.Према аустроугарском попису из 1850. године у Далмацији је било 330.000 Срба римокатолика и 70.000 православних Срба, без помињања Хрвата. У Славонији је 250.000 Срба православних и римокатоличких, без помињања Хрвата.
...
„Историја је низ лажи са којима смо се сложили.“-Наполеон Бонапарта…. За линкове по Википедији и чишц́ење страница на интернету, хрватска влада је 2004. издвојила почетних пет милиона долара!…
http://kovceg.tripod.com/hrvati_nisu_is ... _narod.htm
...
Image
Дубровачки-календар из 1897. године није чуо за хрватски језик!Од 11.177 становника Дубровника њих 9.713 изјаснило се да говори српским језиком. Италијански је користило 716, немачки 285, мађарски 384 становника града. Неки су се изјаснили да говоре чешки, словенски, пољски и руски, али нико, ни један једини становник Дубровника, није рекао да говори хрватским језиком....
...
Ћирилица је званично писмо српских кнежевина, односно српске државе. Ћирилица никад није била званично писмо Хрватске – ни краљевине, ни кнежевине, ни покрајине. Босански бегови звали су је СТАРОМ СРБИЈОМ.Католички Срби Дубровачки су писали ц́ирилицом, јер у то време у Дубровнику нису постојали Хрвати, него су постојали само Срби римокатоличке вере.Које су то биле „ћириличне територије“ у Хрвата? Био је то Дубровник, Далмација и њени отоци, посебно Брач, те Херцеговина, Босна, Славонија, кроз канцеларију Зринских и средишња Хрватска, а пронађена су ћириличка слова и усред Истре.По аустријском попису из 1850. године Срби су доминирали у Истри, Кварнерски острвима и тачно се зна да их је било 134.555 , док се у том попису Хрвати уопште не помињу и водили су се под категоријом Срба римокатоличке вере .Ц́ирилицом су писали и Срби католици – фрањевци у Босни. У БиХ квази научници ц́ирилицу зову босанчицом,да би се на тај начин промовисала бошњачка нација и преко особеног језика и тобож особеног ц́ирилског писма које је у суштини српско …
...
ДЕТАЉИ ИЗ РОДОСЛОВА

Најзначајнију националну оперу код Хрвата, чувену „Никола Шубић
Зрински“ написао је Иван Зајц, по многима највећи „хрватски
глазбеник“. Зајц је рођен у Ријеци, али у свом родослову нема ништа
хрватско, потиче из чешко-јеврејске породице, а његово презиме у
изворном облику пише се – Заyтз.

По свом пореклу ни Аугуст Шеноа, творац модерне хрватске књижевности
и први прави хрватски романописац, нема ништа са Хрватима: он долази
из немачко-чешке породице, његов отац се у потрази за бољим животом
доселио у Загреб 1830. године. Осам година касније свет је угледао
мали Аугуст. Написао је неколико историјских романа, међу којима се
издвајају: „Златарево злато“ и „Чувај се сењске руке“.

Први хрватски професионални писац Павао Витезовић, изворно се презивао
Риттер и потиче из једне немачке породице која се у Сењ доселила из
Алзаса.

Несумњиво велики сликар, изузетног талента, Влахо Буковац, кога
Хрвати стављају у сам врх националне уметности, није био Хрват. Рођен
је у Цавтату 1855. године, а у књиге крштених заведен је као Биагио
Фаггиони. Био је Италијан.

Сликари и вајари који су обележили двадесети век хрватске уметности:
Ваништа, Тартаља, Кинерт, Херман, Радауш, Кулмер, Пал, Џамоња…нису
по пореклу били Хрвати, али су се готово сви тако изјашњавали.

Чувени песник Иван Горан Ковачић, аутор поеме „Јама“, био је Јеврејин,
мајка му се презивала Клеин. Највећи хрватски карикатуриста свих
времена, још увек живи Ото Рајзингер, аустријско-немачких је корена.

Лавослав Ружичка, велики научник рођен у Вуковару(тада Аустро-Угарска), Чех пореклом, добиоје 1939. године Нобелову награду за хемију. И по очевој и по мајчиној
линији био је странац, али га Хрватска третира као Хрвата.Школовао се у Немачкој и Швајцарској и ништа није имао са Хрватском.
Никола Тесла јесте чуо за Хрватску, али никада није живео у Хрватској. За његовог живота Хрватска није била држава већ простор у саставу аустријског царства, касније регија у Аустро-Угарској монархији. Данас Хрватска Европи мора да понуди нешто своје и отуда поновно сврставање Бошковића,Тесле и других у круг „хрватских знанственика“ и Иву Андрића су гурнули међу Хрвате, иако се овај јасно декларисао као Србин. …. Руђер Бошковић никада није имао везе са нечим што се зове Хрватска. Рођен је у Дубровнику, 1711. године, у браку Србина и Италијанке, није забележено да је икада путовао, а камоли живео по пределима аустријског царства где се налазила регија под именом Хрватска.Живео је у Италији, мајчиној домовини, али га ни то припадање није интересовало.Данас Хрватска представља Бошковића као „хрватског знанственика“.То је сто као када би Србија данас актуелног Константина Великог свету представила као српског императора, просветитеља, војсковођу, личност која је човечанству подарила хришћанство…. По истој формули хтели су да похрвате и Марка Пола (рођен је 1254. године, на Корчули), али им је 1992. године италијански амбасадор у Загребу очитао буквицу, па су се оканули ћорава посла…

ВИДЈЕЛИ СМО КАКО ЈЕ ОД ЈЕДНЕ МАЛЕ ПРОВИНЦИЈЕ КОЈА СЕ ЗВАЛА ХРВАТСКА, СКЛЕПАНА ОВА САДАШЊА ХРВАТСКА ,КАО И ЊЕН НАРОД...

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

Да се "Књига о Милутину" уврсти у обавезну школску лектиру
http://www.peticije24.com/122408
Image
Исповест Милутина Остојића сељака из Шумадије је заправо помно одабран низ детаља из његовог живота, од Сарајевског атентата до после Другог рата, када он као јунак из Првог светског рата и Балканских ратова, бива оптужен да је кулак где и умире од ’ћебовања’ у затвору.

Битка на Кајмакчалану, излазак на море, сукоб са начелницима старе Југославије, други рат, зверства која чине до јуче прве комшије ,погибија његовог сина на Сремском фронту, све је то остало за њим,али и у њему.

Аутор књиге је Данко Поповић.
Књигу можете прочитати на: http://goo.gl/CeHqbT

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

Сведочанства о борби против нациста у којој су страдали многи равногорци, као што је капетан Милош Гагић (32), и даље су непозната и скривена од шире јавности.
...
Image
...
http://goo.gl/DHEjFn
- Ти људи се уопште и не спомињу, а камоли да их има у уџбеницима или да су им подгинути споменици - наводи Лековић, који је у архиви Гестапоа пронашао податке о страдању бројних равногораца, што ће преточити у књигу.

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

Новосадски договор – удружени злочиначки подухват
Image
Проф. др Драгољуб Петровић: Кад ме је већ запала та част ја бих проговорио неколике о томе како је припреман онај удружени злочиначки подухват, како се то данас лепо у Хагу формулише, који је Србима између осталог донео лепоту коју имају и узео им и језик и писмо и будућност.

По некаквим мојим увидима то су нам донели комунисти. И то исти они који су дошли Русима две године пре него нама и, између осталог, одлучили о томе да православље треба разорити. Наши су то кренули истога тренутка када су ослободили Београд, кад је Милован Ђилас с Кардељем, одмах негде после 20. октобра ушао у Академију и почео да је чисти од ненародних елемената, а да то исто уради на Универзитет је послао своју супругу Митру Митровић.

Ђилас је, кад су комунисти устоличили македонски језик ишао у Скопље да македонске лингвисте, Блажу Конеског рецимо, и македонске политичаре убеди у то да македонски језик заснују на латиници. Па да на тај начин Срби буду убачени у македонско-хрватски сендвич, па и сами принуђени на то да напусте ћирилицу. Македонци на то нису пристали. Али је на тај начин комунистички пројекат само незнатно одложен. И већ је 1948.до 1950. остао запис да је југословенски министар културе у разговорима са функционерима Централне обавештајне агенције америчке, обећао да ће ћирилица бити потиснута увођењем двоазбучности и да то треба да буде почетна фаза или макар једна од фаза на путу раскида са Русима.

Те две појединости сасвим се лепо уклапају у ону слику коју ми имамо о сарадњи Копитара и Вука. Ми тога Копитара славимо као некога ко је најзаслужнији за овакво уобличавање српскога језика какво имамо данас.

Треба међутим, ту поменути и једну бочну чињеницу која се обично не помиње, и које смо заправо могли постати свесни тек сасвим недавно. Наиме, Копитар је тај свој пројекат који је реализовао с Вуком, понудио најпре Украјинцима. Они су то међутим одбили, на то нису хтели да пристану. И Копитар је после тога нашао нашег шантавог Вука и са српским језиком учинио то што је учинио. И то учинио практично по налозима бечкога двора, бечке круне.Копитар је био високи аустријски чиновник и он је знао који послови и на који начин треба да буду обављени за рачун бечке круне.

Аустрија је наиме тражила да Срби што одрешитије прекину своје везе са Русијом, са руским православљем и са руским језиком. Прави пут за то био је такозвана демократизација српскога језика. Та демократизација је заиста донела језик какав имамо, али ми смо таквом демократизацијом остали темељито оштећени за многе друге предности које је српски језик могао имати да је сачуван на оним традицијама на којима је од својих самих почетака засниван.

Рецимо, ми бисмо сада, да се десило што се није десило, имали српски терминолошки филозофски систем, макар за 150 година старији од немачког. Разуме се да ми сад на то више не можемо рачунати, да се то није догодило – ми смо почели своју писменост да развијамо пре ето за који дан биће 200 година.

Аустрија је, дакле, тражила што дубљи јаз између Срба и Руса, а копање тога јаза припремио је Ватикан, припремило је друштво Опус Деи, припремио Комитет 300, Институт Тависток, и припремила је она, већ помињана, ЦИА. Њима је, наиме, одмах постало јасно да пред економским успоном Русије на почетку 20.века стоји претња да ће она претећи и Европу и Америку, и у економском и у културном, и у сваком другом погледу. И њихов је био налог да се то онемогући.

И, као прва чињеница, први потез који је ту предузет да се то онемогући био је атентат на архитекту тога успона грофа Столипина. Он је 1910.или неке, убијен. А онда 1917.године, из Швајцарске преко ратом запаљене Немачке, Русима је дошао Лењин. И занимљиво је, Русима Лењин 1917. а Србима две године касније, опет неки домаћи Лењин чији је блиски потомак, после двадесетак година или нешто мање, постао Броз.

Све што су они чинили сводило се пре свега на затирање православља. И они су, и у Русији и код нас, водили исте и идентичне битке – сатирали су православну духовност.
У том смислу, занимљиво је рецимо, у Русији је од 1917.па докле су они одлучивали разорено 76 хиљада цркава. Не знам колико је хиљада духовника, колико владика, колико свештенослужитеља тамо побијено. Не знамо ми колико је побијено ни код нас. Знамо да су комунисти побили више владика него и Немци и усташе и балисти заједно. Али, знамо такође комунисти врло успешно штитили католичке великодостојнике а српске су с лакоћом сатирали.

Узмимо само једну паралелу. 1945. или 1946. године бискуп ђаковачки Антун Акшамовић био је проглашен за ратног злочинца и био је склоњен, али је склоњен у један од подрума своје катедрале. Истовремено митрополит црногорско-приморски Јоаникије био је са 60-70 својих свештеника враћен са зиданога моста и њему је друг Ковачевић-Чиле, да ли се звао Василије, пре него што су га убили у некој јарузи под Букуљом, донео чашу топле крви да се причести. Бискуп Акшамовић је међутим био одмах помилован, Броз је имао и ту моћ са Бакарићем, а 1959. године некако непосредно пре него што се упокојио он је био одликован Орденом братства и јединства Првога степена за покољ Срба у Срему, и у Славонији и Барањи.

Дакле, ту линију данас заступа исти тај Ватикан, данас заступају белгијски званичници, данас и Карл Билт каже да је православље прва опасност која се налази пред Европом. А заборавља се с друге стране чињеница да је данас најмодерније енглеско име Мухамед. Ту бих завршио уз две напомене.

У тексту који сам овде добио, колеге Ивана Клајна, налазим податак о правопису (не знам прецизно како се зове тај правопис), Правописни приручник Слободана Марковића, Ајановића и Диклића… Овде колега Клајн изриче ласкаве речи о томе који је био значај тога правописа.А отац овога кога смо малопре чули објаснио је праву природу тога правописа.Њега је друг Хамдо позвао и поставио за директора Института за српскохрватски језик у Сарајеву.

„Ћуј ба, да ти нама направиш језик, неима ту приће никакве друге…“

Они су тражили од Милана Шипке да им формира ово, да им створи ово што данас имају у Новом Пазару, и што данас хоће силом да створе и у Босни, мада ни босанскога језика, ни бошњачкога, ни црногорскога, НЕМА пре него што се, евентуално, успостави мексички језик, или бразилски језик, или швајцарски језик или египатски језик. Када се успоставе ови језици можемо евентуално разговарати о томе да се успостављају бошњачки и црногорски. Сутра ћемо ми овде имати и војвођански како су нам кренули развојни токови.

Ово посебно наглашавам због тога што је Шипка малопре рекао да треба водити рачуна о томе да се настава организује на другим варијантама. Нисам ја то разумео и то се у светлу чињеница о којима говорим, не може се о томе говорити.

Срби су својим чињењем, односно нечињењем дошли до тога да немају ни језика, ни писма, ни будућности.
http://www.magacin.org/2015/07/06/novos ... poduhvat/#

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

Свако покољење долази да полаже исти испит у слободи...
Проф. др Мирјана Стојисављевић: Ускрснуће србске истине (IX део)
http://slovoslovlje.info/2015/08/ix_5.html#more
Image
Већ непуних сто четрдесет година србска историографија скрива се иза Голеш планине, и никако да изађе на отворено поље и укрсти своја копља са супротним табором. Упитамо ли се коме данас прислужује, добићемо одговор: оним истима или незнатно различитим „савезницима”, Англоамериканцима, који су довели на власт самозваног Броза, који је починио таква злодјела, у првом реду према српском народу, да се до 1951. године у затвору нашло три милиона и 800 хиљада душа, како је писало у Ранковићевом извјештају. Пред тим бројкама жмурили су до данас бројни србски историчари, одбијајући да се боре за свијетли образ пред науком.
Гувернери западне науке запали у папску, потом лутеранску, па калвинистичку и суботарску јерес, и тако без краја, да би се конац свих јереси завршио са атеизмом, ти западни мудраци и даље одбијају да признају како староставна Европа живи на рушевинама србске цивилизације, чак и када у центру Дрездена недавно откопају праисторијско словенско насеље, што за собом повлачи питање када ћемо се коначно у својим уџбеницима историје суочити са античком Србијом, као колијевком свих Срба?
Њемачки академици одрекли су се нетачног учења своје германско- нордијске историјске школе, и чак написали књигу о томе, навевши какво је право стање ствари у историји као науци још осамдесетих година прошлог вијека, а академици САНУ и остале научне институције за кодирање србске свијести, које су савладале технике програмирања и сервирања научних дезинформација, те стекли огромно знање о моћи кроћења „знањем” и стварању покорног човјечанства – још и сада то одбијају да учине.
Да би се точак историје покренуо у нашем смјеру, морамо сви бити прожети свијешћу да је истина о србском језику и србској историји виша од свих истина, те да се она не смије остављати у депоу тајних докумената, већ је ваља одлучно деколонизовати.
Бранимо ли христоносни србски језик, на коме се Срби моле од самих почетака хришћанства, ми се одужујемо прецима. Дужност је наша да не останемо нијеми када га черече, преименују и затиру. Исти је случај и са германском историјском школом која је, користећи стратегију превареног ума фалсификовала античку и преднемањићку историју Срба и Словена, да би је између себе подијелили Грци, Јевреји и Византинци, док званична историја и србске академије о томе ћуте ли ћуте, само зато што су наши историчари лоши ђаци, који немају Светодуховног дара, а и не воле да читају ново градиво. Стога не могу да дају ниједан поуздан одговор о, на примјер, античкој историји Срба у предгрчко и предримско вријеме, када су Срби прихватили римско подаништво, као слободни грађани, чиме су се могли похвалити још једино становници Рима, а што је приписано свима другима осим Србима, или тек понешто мутно знају о дуговременој преднемањићкој владарској лози. Наши нараштаји обмањују се нетачном историјом Срба и Словена, фалсификованом у XVII вијеку, а коначно уобличеном у XIX вијеку, о невјероватном досељавању Словена на Балкан у вријеме ромејског цара Ираклија почетком седмог вијека, и то у једној календарској години, и све што евентуално могу да учине јесте да постављају безбројна питања.
Кривотворина о напрасном досељавању настала је зато што су Хрвати као једно аварско племе дошли у Србију, и то уз помоћ Византије, па да би се некако упоредили са Србима, измислили су досељавање Срба у VII вијеку – и то послије Хрвата! Све то ватиканско фалсификовање српске историје везано је за апокрифно Порфирогенетово дјело, које је популарисано тек за вријеме илирског покрета, који се правилно назива хрватским препородом.
2. Наша историја и наш језик отети су нам кроз научне протоколе, тајне конвенције, клаузуле и параграфе161, а потом кроз колонијална тумачења и интерпретације које нису узимале у обзир чињенице, како се не би смјело трагати за коријенима словенске цивилизације и писмености, која је проглашена за ништавну. Што се административно освојило, административно се мора и вратити.
Тога морамо бити свјесни и промијенити се, јер се наш непријатељ неће промијенити. Његов циљ је да једног дана постане апсолутни господар српске духовности преко дрских правних спекулација и неправедних фишкалских декларација, па и законоправила која се доносе само у корист Хрвата. Требамо уклонити из уџбеника и из наше школе наметнуте историјске фалсификате нордијске школе, који су имали за циљ да се научно оправда планирано њемачко освајање у Средњој Европи и на Истоку, те тако оспори њемачко тумачење словенске историје, која заташкава германизацију Словена у XII вијеку, од којих су до данас остали једино Лужички Срби!
Као што је некад Аустроугарска запријетила Србији санкцијама и ускраћивањем кредита, а пријетила је и оружјем – све због оспоравања њемачког тумачења србске и словенске историје у књигама Симе Лукина Лазића и Милоша С. Милојевића, тако и србске земље морају да запријете својим лошим ђацима историје да схвате како је камење одавно проговорило162, свједочећи егземпларно о нашој староставности, коју потврђује и велики руски генетичар са Харварда, Кљосов. Србија и србске земље морају да преузму у обавезу нови систем историје Словена како бисмо се коначно одрекли поробљивачких диктата из Беча и Берлина, а који су илирско име приписали Хрватима, тако што су прво покатоличене Србе у Славонији, Срему, Барањи, Лици, Кордуну, Банији и Далмацији прозвали Илирима и илирским провинцијама, да би им касније наметнули хрватско име.
Што се силом освоји, силом се и враћа. Тако би требало да Срби ураде са нашим данашњим школским и универзитетским уџбеницима, који садрже одреднице из измишљене историје Словена и силу фалсификата које је посијала бечко-берлинска школа, а који су нарочито добили на интензитету послије Берлинског конгреса.
Та и таква историја, која је, као ријеч, грчког поријекла, а српски се каже повијест, повјесница, или паметарница – оспорава се на научним скуповима, али се избјегава да се та сазнања објелодањују у средствима информисања, посебно када је у питању дохришћанска словенска култура и етногенеза и култура старих Словена, тј. оних који су могли међу собом словити163, тј. говорити. Стање је исто када су у питању лингвистичка истраживања о којима је студиозно и аргументовано писао водећи руски лингвиста Олег НиколајевичТрубачов. Управо овај еминентни научник наводио је да су Балкан и Подунавље прапостојбина свих данашњих Словена. Супротно званичној историографији, Трубачов је тврдио да су с Балкана и из Подунавља, не знамо у којем давном времену, насељени крајеви западне, источне и сјеверне Европе и да је србски језик основа свих словенских језика.
4. Ватиканско-масонско-бечко-берлинска, те она друга, ватиканско-комунистичка интернационала, са својом титоистичко- усташоидном лажном етикетом антифашизма, узаптила је Србима право на аутохтону историју, што је било ништа друго до обредно жртвовање србске историје. Тако је под присилним заборавом и србска побједа на страни добра у Првом и Другом свјетском рату, док се у исто вријеме Срби оптужују за изазивање Првог свјетског рата, што је равно здруженом злочиначком подухвату убијања историјске истине, подухвату који је осмишљен и реализован у посљедњих сто четрдесет година. Ревизија историје Срба траје до данас, када је Србство у Србији испарцелисано на 450 странака и партија, а од Срба у посљедњем антисрбском рату отета Книнска крајина, обе Славоније, дио Срема, отето Косово и Метохија, пријете да отму Рашку област и узму Војводину. Приде, отета нам је трихиљадегодишња прошлост, отет и четири пута прекрштен србски језик, србска култура и традиција, да би нам данашњи екуменисти и евроунијати, кидисали да отму и светосавље као православље српског стила и искуства. Не само да нас тјерају да се одрекнемо своје и овако покрадене прошлости већ траже да заборавимо тим прије гусле и наше памтиље, јуначке пјесме, и окренемо се будућности без Бога и без Светог Саве! И данас се преко авети титоизма наставља издаја србске историје, и са њом нераскидиво повезаног србског језика, културе и традиције. И данас издаја доноси популарност и међународну подршку. У име тога избрисане су из нашег памћења многе истине прошлих вијекова, па и истине о Косовском боју, које нису биле по жељи модерних западних „мудраца” што су иза кулиса дириговали историјом, преусмјеравајући њене токове на своје воденице и претварајући Србе у „гнојиво”, тј. ђубре евопске историје.
5. Генерације србских историчара и лингвиста, булумента полуинтелигената потпуно одучена од размишљања, чији је осјећај према Србству замрљан подмитљивошћу и југословенским убјеђењима до те мјере да су не тако давно, у доба те епохалне лажи зване комунизам, и Дечане били претворили у политичку школу Ј. Броза Тита, ти и такви били су само агентура, лакеји и гувернанте којима су у вријеме хрватске супремације у Југославији језуитски мудраци из своје расистичке мржње према Србству као „нижој раси” и према православљу и светосављу, исушивали мозак и дириговали издају националне историје. Успјели су то да учине тако што су сакрили аутентична дјела античких писаца и умјесто њих оставили им покоју кривотворину, чиме је од историје била сакривена античка Србија, а са њом и пресудан допринос Срба укупној европској и свјетској култури и цивилизацији, који је стрмоглављен у бездане у које се нико није усудио спустити. Генерације неуморних брбљиваца у тогама историјске науке, научних шпекуланата који су пузали пред швапском извиканом науком, безобзирних памфлетиста који су, окренувши наглавачке историјску истину, сурово злоупотријебили историјску науку, сви они пристали су својевољно и чак са усхићењем и острашћеношћу јеретика да буду титоистички лажни историчари и славопојци комунистичког барона у бијелим рукавицама, који је имао 77 шифрованих псеудонима; пристали су да буду славопојци те балканске сфинге и лажног машинбравара – клавијатуристе који је знао Моцарта, на концу, вође народа који више вјерује туђину него своме брату и за предсједника изабире некоћ туђег, непријатељског војника. Због тих и таквих лажних антифашиста, који су под кринком братства и јединства отимали од Срба све чега су се могли дочепати и претакали га у хрватство, бошњаштво, црногорство, шиптарство, југословенство, форсирајући оне које ни у Загребунису вољели колико у Београду, Србство је данас у ситуацији да призна како евидентно има проблема са истином. Узурпирање да се проводи кроз читав XX вијек у двије Југославије, уз прећутну сагласност или отворену помоћ србских синова, посебно у вријеме богомрског Јосипа Броза, оног из 25. регименте 42. хонведске дивизије, која је у Првом свјетском рату починила највећа злодјела над Србима у Мачви и Подрињу; тог самозваног Тита који је свој први говор у ослобођеном Београду отпочео на кварном србском језику ријечима: „Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости!”

Чекано, дочекано!

1. „Свако поколење долази да полаже исти испит у слободи”, поручио нам је богомудри Владика Данило (Крстић). Тако је билои овога пута: када је већ изгледало да је лаж однијела побједу над нашим памћењем, у држави гдје је интелигенција била дресирана да ћути, појавио се на капији од саме таме јасновидац Милан Будимир, усред оне Југославије у којој је било лакше бити без националности него бити Србин; штавише, у Београду је Србину била потребна храброст да се изјасни Србином, као што је у Загребу била потребна храброст да се не изјасниш Хрватом!
Велико знање у човјеку не сазријева лако, али кад се то коначно десило, као код академика Будимира, Вишњића српске филологије, самосвјесног и поносног на своје национално поријекло, оно за посљедицу има у правом смислу васкрснуће србске истине, ослобођене двоструких аршина науке, од фатаморгане бечко-берлинских лажних пророка и маказара који су прекрајали истине вијекова и мијењали свједочанства истине трајно забиљежена, између осталог, у србској топономастици – за чисту лаж! Показало се, на нашу срећу, да је такав напор ипак узалудан, па су тако и најновија генетска истраживања непорециво посвједочила србску староставност у подунавској прапостојбини.
Дошло је коначно вријеме да се Срби као народ расамаре и тресну о земљу душманске окове који нам нису заробили само тијело измучено робовањем већ су нам били узаптили бесмртну душу и попили памет. Онај који се одлучно побунио у име несебичне тројичне љубави и камијевски подвукао црту на комунистичко робовање историјској лажи, којом нам је перфидно покрадено само срце нашега националног бића, био је управо мудри Милан Будимир, коме се родни Мркоњић, Крајина и Република Српска тек морају достојно одужити што се још седамдесетих година прошлога вијека храбро одазвао на пробуђени глас савјести, објавивши ванредну студију о хомеровском генију Филипу Вишњићу, чврсто увјерен да не смијемо сићи са пута истине, већ да ваља кренути у рашчишћавање бројних србских заблуда.
2. Срби се данас налазе на истинској раскрсници. Досад је за њих владало правило: „Роб који не зна да је роб, најбољи је роб”. Откад су сазнали да су робље свезано, за њих важи стари колонизаторски принцип: „Роба који сазна да је роб треба убити!”
Да не бисмо, како рече рускојезички Јеврејин Осип Мендељштајм, „умрли са уснама искривљеним од неистине”, прст судбине послао нам је неколицину истинских источника србске историје да нас врате на пут истине, са којег смо вијек и по вјероломно одступили.
Дјелом највидовитијег српског филолога, академика Милана Будимира, чију су славу настојали да помуте сербокроатистички паметари, због којег је био спреман да крене ако треба и на Голготу – и кренуо је – док су га са свих страна критиковали и подсмијавали му се, прозивајући га да је луд, псеудонаучник, националиста; његовим дјелом упаљена је свијећа коју нико више не може угасити, иако то многи желе како би и надаље читаве области србистике остале под забраном да се истражују. Његовим дјелом, које није могао да обузда, па ни брозовски режим, који је филтрирао наше знање о језику како је одговарало актуелној власти, упућен је аутентични позив нама Србима да се покајани вратимо својој украденој и забрањеној историјској и филолошкој истини, те да никада више српски комесари, та самопрокламована научна елита, од старог језика и старог народа праве млади језик и млади народ; да више не дозволимо да нам се деси овакав духовни пад, све како би престао вапај Светог Јустина Ћелијског: „Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби?”
Јесу ли то Срби, данас најоклеветанији народ на планети, проглашен за „нацисте модерног доба”, подривени изнутра нашом издајничком петом колоном, инсталисаном у домену науке и културе, која тражи да погнуте главе прихватимо биљег кривца за Први свјетски рат, за Други, па и за овај назирући, трећи? Или су то они јустиновски Срби, који не могу више да скрштених руку чекају рјешење наше коначне судбине, а у које свакако ваља прибројати као једног од родоначелника србистике из старијег времена, славног ученог Србина и мецену Саву Текелију, који је поуздано тврдио да су дачки Словени Срби који су живјели у Молдавији, доказујући њихову србску етногенезу. Такође, истинито је тврдио да је хрватски илирски покрет у Аустроугарској антисрбски, па је против њега устао прецијењени Јован Скерлић, загрижени предводник југословенства са србске стране, омаловаживши све што је Текелија написао, дајући му негативну оцјену, која је као пресуда важила до данас – али од данас не важи.
3. Давно осакаћена наша филолошка наука и србски језик, некоћ дипломатски језик старог свијета, заслужују да их међу првим деколонизује165 управо академик Милан Будимир, о коме не можемо да мислимо без осјећања кривице што смо зарад лажне слоге са Хрватима и лажне науке сербокроатистике, која је била ништа друго до хула на Истину, што је неопростив гријех, жртвовали своје највеће људе. Одрицали смо се властите истине, што је горе од сваког гријеха, јер је то исмијавање Бога Духа – исмијавати оне који је износе, без стида и кајања. „Знајте да свијет не распиње на крст онога ко мири истину са неистином и свјетлост са тамом, и добро са злом. Христ је распет на крсту јер није уједначавао, није мијешао, није са истином политизирао” – записаће Св. Владика Николај, највећи критичар европске (римокатоличко-протестантске) цивилизације, у својим „Мисионарским писмима”. Шта ради савремена наука, па и жидовствујушћа и фарисејска обновљена србистика, већ што догматима о благодетима двоазбучја и о Вуковој непогрешивости, те никад незаживљеном тезом о Србима сва три вјерозакона, коју нико никад није прихватио, па ни сами Срби, управо уједначава истину са полуистинама и неистинама, правећи компромис са злом, и тако чинећи саму себе слијепом?

Послије павлобранитеља нови вукобранитељи

1. Мисионарски допринос историјској науци србских аутохтониста залог је свенационалног духовног препорода, који треба да прати и духовна побједа над давним берлинско- ватиканским диктатима, па да коначно кажемо: „Било па прошло, као и свако робовање!” Међутим, и даље морамо остати будни када се ради о иродовцима из тзв. „обновљене” србистике, тим свјесним и несвјесним помагачима свјетског фарисејства, рекултивисаним сербокроатистима, који одбијају да именује староставност србског језика и његовог писма. Умјесто да буду сијачи утјехе након што су, наводно, укрстили копља са сербокроатистима
и павлобранитељима, нови србисти – вукобранитељи само су наставили да нас жалосте. Међу великим саблазнима нове натовске србистике, која би да у прашњавим таљигама и данас вуче Вука превјерца, нарочито се истиче концепт Срба сва три вјерозакона, коме се сви подругљиво смију, а коме су се изругивали и прије 160 година. Стога то није никаква србистика него управо српистика и мондијалистика, штавише, германистика која је само препаковала бечко-берлинску сербокроатистику; пројектована извана, преко Свјетског сабора Срба у Хајделбергу, који покреће обнову вуковске „србистике” и наручује платформу „Слова” по наређењу безбједносних служби како би се на сваки начин поништио значај србистичке платформе аутохтониста из Чикага, тог највећем српског града изван отаџбине. Та и таква „српистика” српом сијече миленијумско постојање србског језика, србског писма и србске историје на овим увијек нашим просторима, због чега смо овај рад и исписали на аутохтоном стратимировићевском „србском” правопису. Као многострадални историјски народ, обиљежен крстоносним светосављем, одлучни смо да се суочимо са властитом скрајнутом и забрањеном историјском истином како бисмо срушили стари ропски беспоредак, имајући у виду велику мудрост: „Хоће Бог да помогне ако има коме!” Његова се помоћ мора заслужити спремношћу на борбу са надолазећим царством таме, док могућност борбе против зла још постоји. За такво нешто потребан је подвиг промјеноумља и спремност на личну жртву, како се никад више не бисмо препознали у стиховима славних предака, који су нам у аманет оставили пјесме покајнице, попут оне пјесника Владимира Васића (1842–1865):

Нек види душман

Што ћутиш, ћутиш Србине тужни?
Протрљај очи. Слава те зове.
Слава те зове на црно гробље:
На оно тужно Косово поље.

Та да ли живиш? Та да ли чујеш
ту црну клетву, тај уздах тешки?
Да ли још памтиш, да ли још знадеш
за онај бојак, бојак витешки?

Грешниче тешки, тржи се, тресни
ланцем о земљу! Нек мине мрак!
Нек душман види, нек душман чује
да Срб још живи, да је јунак!

(Наставиће се)

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Сијенке прошлости...

Post by просвјета »

Поруке светог владике Николаја упућене комунистима...

Post Reply