Možda se čini da u ovakvim diskusijama ponekad se ode preširoko, ali ako hoćemo da stvari sagledamo objektivno, to je i nužno. Ako ništa drugo, onda zbog već rečenoga, potrebe da se pričamo o uzroku, a ne samo o posljedicama. Ako smo u stanju, naravno.
Dijagnozu „bola“ možemo tražiti u vremenu onog sistema, pa i ratnom vremenu. Ali, ipak, naša muka počinje u pravom smislu, u okviru opšte tranzicije ne samo kod nas, već cijelog regiona, početkom privredne tranzicije, odnosno početkom privatizacije,
Privatizacija je bila nužan i, unaprijed se znalo, bolan proces. Pravednost je , ipak u drugom planu u odnosu na realnost. U Evropi su primjenjivana tri modela privatizacije. Već smo rekli da smo bili započeli po jednom (po meni boljem), pa odustali i odlučili se za vaučersku privatizaciju, za koju realno nismo bili spremni. U startu je dato narodu lično ili putem PIF-ova da „odlučuju o nekoj, svojoj vrijednosti“. Sa ove vremenske distance sad možemo da vidimo koliko je narod na to bio spreman, a kamoli bio stručno upućen. To je takav model privatizacije i ne mora da znači da je loš, ali mi nismo bili na to bili spremni kao društvo u cjelini. To mi nekako liči kao kad seljak zasije travu, ne zbog trave i njene koristi, nego da održava njivu da ne bi rastao korov. Narodno rečeno, taljiganje.
Već je rečeno da je sam start bio problematičan. Ali i Zakon o privatizaciji je bio, u najmanju ruku, nedorečen. Posebna je priča set zakona koji moraju da prate privatizaciju, a koji su, ili bili loši, pa pretrpili silne izmjene, ili nisu ni postojali dugo nakon Zakona o privatizaciji (zakon o preduzećima, zakon o stečajnom postupku, hartijama od vrijednosti i sl). Zanimljivo je pročitati obrazloženje Zakona o izmjenama zakona o preduzećima iz 1998. godine
http://www.rsprivatizacija.com/zakoni/zakon_o_pred.htm .
Sada svi kritikuju i gunđaju. Postavlja se pitanje koje odgovoran. Najlakše je reći zakon, jer je on omogućio. Po meni mnogi su odgovorni. Bez želje za politizacijom, sve Vlade su odgovorne, a najviše ona iz perioda 1998-2000. Zato što je počela ovaj proces, po meni nespremno, ali i ostale, zavisno koliko su se u njemu snalazile.
Često se postavlja pitanje učešća opština u svemu ovome. Na gore navedenom linku postoje tekstovi zakona sada važećih, a u njima i zakoni koji su prije važili. Ako pročitamo te zakone, nigdje se ne spominje opština. Samo Vlada, neka ministarstva, Direkcija za privatizaciju (sada Agencija), Narodna skupština.
Srbija je opštine uvela u ovaj proces barem time što je rekla da jedan dio kolača od privatizacije (mislim da je 10%) vraća opštini iz koje je privatizovano preduzeće. Kod nas nema ni toga.
Po meni država nije trebala da dopusti da se većina „kao“ malih preduzeća proda samo za staru deviznu štednju, jer se problem deviznih štediša privatizacijom nije riješio. Barem da im je neko pomogao, nego je stvorena podloga za manipulacije.
Sadašnja Vlada mora da prizna da je u startu pogriješeno (ista je kao i 98), jer kako onda tumačiti da sada treba Investiciona banka, a tada nije trebala, tada je moglo da prođe sa onakvom Direkcijom, a sada „nova“ Agencija....
Svi kažu da je privatizacija javna. Ja još nigdje nisam vidio ni jedan kompletan Ugovor o prodaji dijela državnog preduzeća! Ili se slabo snalazim po sajtu direkcije za privatizaciju.
Moram kamikazi da kažem da nisam razumio na koju vlast je mislio kada je rekao da je džaba pisati, jer to vlast ne čita. Ne znam za republičku, ali naša prnjavorska vlast čita šta mi pišemo. Čak, koliko ja znam, i učestvuje u forumu. Ne bih da otvaram polemiku, ali vlast je, ipak širok pojam. Kao što reče sinoć jedan političar, biti u vlasti, nemora značiti biti kralj.
ODLICNO NAPISANO !!!
ZA NESTO KONKRETNIJE SMO NEMOCNI !!! 
) znam da u oba tabora ima Nasih.
