Politicke partije kao destruktivan društveni faktor

Kolumna (lat. columna u prevodu znači stub) je u novinarstvu stubačni tekst pisan u prvom licu jednine s neskrivenom ironijom i čak satiričnim karakteristikama. Pisac kolumne je kolumnista.

Moderator: aquarius

Post Reply
User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Politicke partije kao destruktivan društveni faktor

Post by vrsta8472 »

Крајем прошле године у Босни и Херцеговини је било евидентирано 190 политичких партија, по чему је овај међународни експеримент, полупротекторат са ОХР-ом као врховним арбитром, убједљиви рекордер на европском континенту. Подијелимо ли број становника са овим фрапантним бројем, добићемо отприлике једну политичку странку на 20 000 становника, што је још апсурднији податак, имајући у виду да вишепартијски систем у Босни и Херцеговини "функционише" нешто више од 20 година што је, не само врло кратак, већ и недовољан временски период за потпуни прелазак са ауторитарне на демократску политичку културу.

Хиперпродукција политичких партија настављена је и у овој години, а тој тенденцији се прикључио чак и члан Предсједништва БиХ, Жељко Комшић, одлучивши да оснује нову странку - Демократску фронту, отказујући на тај начин повјерење странци испред које је и изабран на горе поменуту функцију. Ништа необично за наше прилике, сложићемо се. Сличној појави смо могли посвједочити и у не тако давној прошлости. Није мали број оних који су након увођења вишепартијаског система, преко ноћи замјенили црвене мајице Савеза комуниста Југославије за нове тробојне, коцкасте или зелене националне дресове. Довољно је само да погледамо биографије главних играча на нашој политичкој сцени данас, да бисмо увидјели да је велика већина свој политички пут започела управо у СКЈ, док су неки од њих чак гласили и за високе функционере тог доба. И као што црвене дресове нису носили зато што су били искрени комунисти, југословенске патриоте и чувари титоистичког насљеђа братства и јединства, тако ни ове данас не носе због тога што су привржени својој нацији, религији, општем добру грађана или демократским вриједностима у које се, декларативно, непрестано куну.

Једино што су са собом понијели из прошлог система јесте идеја о централизованој и строго хијерархијски уређеној партији коју у континуитету његују и баштине све ове године. Унутар тако уређене партије, страначки шеф и ужи круг функционера доносе све одлуке везане за њезине активности, рад и политички курс, док су нижи чланови, уколико желе да остану ту гдје јесу, дужни да громогласним аплаузима подржавају такве одлуке, без обзира слажу ли се с њима или не. Поред евидентног и човјека недостојног подаништва на које су осуђени страначки војници, исти они које редовно и најчешће анонимне срећемо на интернет форумима, оно што представља посебан проблем јесте то што усвајајући и копирајући понашање својих партијских лидера, нижи чланови, активисти и сипматизери пребацују антагонизме који међу партијама постоје, са највишег политичког, на ниже нивое друштвеног живота, укључујући чак и приватну сферу. Посљедице тога осјећамо свакодневно. Људи унутар једне заједнице, па и ове наше, бивају оцјењивани искључиво на основу страначке припадности. Да ли је неко моралан, вриједан или поштен, потпуно је ирелевантно само уколико је члан супростављене политичке партије. Истовремено, оне који имају сумњиву, криминалну прошлост или који на дјелу показују своју бахатост и безобзирност, њихове страначке колеге ће бранити без обзира на све негативне карактеристике. Такво друштво, без елементарне моралне вертикале, основних кохезивних фактора које би повезивало људе унутар њега, у којој је страначка припадност основна призма кроз коју се посматра човјек, тјера од себе честите људе и као такво нема свијетлу будућност.

На крају, непоштено је али и нетачно рећи да све оно што је труло и зло у нашем друштву произилази из политичких партија. Ако кренемо од себе, видјећемо да ни у нашем сопственом дворишту ствари неријетко не изгледају онако како би требало, а да за то искључиву кривицу сносимо ми сами. Међутим, с обзиром на то да не егзистирамо изоловани од јавне сфере, те да партијашење и странчарење којима смо непрестано изложени наносе велику штету нашој заједници, грађанска дужност сваког од нас јесте да на то указујемо и да се против тога боримо. Политика не треба да буду само политичке партије, коалиције, свађе у парламентима, политиканти и њихови себични интереси. Једноставно је преважна да бисмо је тек тако препустили најлошијима међу нама.



Саша Аулић
ФБ прњавор.инфо
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

Post Reply