Od zle vlasti i gore opozicije

Kolumna (lat. columna u prevodu znači stub) je u novinarstvu stubačni tekst pisan u prvom licu jednine s neskrivenom ironijom i čak satiričnim karakteristikama. Pisac kolumne je kolumnista.

Moderator: aquarius

Post Reply
User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Od zle vlasti i gore opozicije

Post by vrsta8472 »


Image


Након прошлогодишњих избора одржаних у октобру мјесецу, свим политичким факторима у Републици Српској, БиХ, а и шире, постало је јасно да моћ владајућег и до тада неприкосновеног СНСД-а слаби, а да политички вакум, који ће несумњиво остати иза њега, у догледно вријеме ваља испунити новим (или старим) снагама.

Тешко је демантовати поједине аналитичаре који су примјетили да је такав изборни резултат изазвао (не)очекивану нервозу и панику код појединих владајућих функционера, али и појачану активност већине опозиционих странака које су осокољене, не толико својим успјехом, колико неуспјехом и рушењем „мита о непобједивости“ Милорада Додика и странке на чијем је челу. Заправо, гледајући политичко-информативне емисије и читајући дневну штампу, тешко можемо закључити да су избори тек на јесен наредне године. Лоши познаваоци политичких прилика у нашој земљи, неки страни туриста или случајно залутали марсовац помислили би да су се нашли у јеку предизборне кампање. Узгед буди речено, ионако нас на сваком кораку, са изблиједелих плаката, још увијек посматрају насмијана и озарена лица одборничких и начелничких кандидата са октобарских избора. Као да нам покушавају рећи да су још увијек ту и да можемо да рачунамо на њих на сљедећим локалним, а можда већ и наредне године на парламентарним изборима. Ништа није искључено.

Као што рекосмо, охрабрена резултатима на локалним изборима, опозиција је кренула у офанзиву. Сваки корак, потез или изговорена ријеч „Великог вође“, како неријетко називају првог човјека Републике, алудирајући на наводну сличност са сјевернокорејским колегом, бива пропраћена бурним, мање или више оправданим критикама на његов рачун. Биле оне диктиране или спонтане, тешко је не уочити њихову синхронизованост. С друге стране, ни „Србин од два метра и 100 килограма“, како је сам себе сликовито описао у комичном и по много чему симптоматичном сучељавању са лидером србијанског ЛДП-а, не остаје дужан. Преко медија које контролише свакодневно нам поручује како су сви његови критичари, који се усуде да покваре идиличну слику наше Републике, уствари страни плаћеници, чији је основни задатак да утабају терен за тзв „српско прољеће“, које би за коначан циљ имало његово свргавање са власти и пријевремену деложацију из предсједничке палате. Ситуација неодољиво подсјећа на период „макартизма“, 50их година у Сједињеним Америчким Државама, када је републикански сенатор Џозеф Макарти, иначе врло утицајна и моћна личност тог времена, оптуживао најзначајније америчке политичаре и интелектуалце које је сматрао неподобним, за кокетирање са комунистима, па чак и за завјеру у циљу преузимања власти. Основаност ових оптужби никада није доказана, али је сама мобилизација јавног мнијења поводом „лова на вјештице“, како су медији касније прозвали овај случај, увелико доприњела ширењу антикомунистичке пропаганде и дискредитовању оних који су се нашли на мети поменутог сенатора.

Оно што је у нашем „макартизму“ посебно проблематично јесте то што је интезитет јалових препуцавања и међусобних оптужби на релацији власт-опозиција, обрнуто пропорционалан са животним стандардом становништва. Најбољи примјер је смањење плата радницима у јавном сектору, које је практично потиснуто из јавног мнијења причама и расправама о тзв „српском прољећу“. Више није важно то да ли ће и како радници закрпити ту рупу у ионако скромном кућном буџету, већ је кључно питање да ли ће тренутна власт бити свргнута од стране Вашингтона и Брисела или ће ипак на садашњој позицији дочекати изборе 2014. Већи дио опозиционих странака пристао је на ова правила игре које је наметнуо режим, па можемо слободно констатовати да, поред неспособне власти, на политичкој сцени имамо још једног играча који не испуњава своју домаћу задаћу, која се прије свега састоји у конструктивној критици и нуђењу алтернативних рјешења за постојеће друштвене проблеме. Поређења ради, у Великој Британији, након што побједничка странка формира владу, опозициона паралелно саставља тим стручњака (тзв „владу у сјени“), који је по структури врло сличан влади, а чији је основни задатак да се бави свим друштвеним, политичким, економским и другим питањима, којима се бави и власт. Стварањем конкурентне опозиције, влада бива принуђења да нуди квалитетнија рјешења, а одлуке које се доносе морају да буду усклађене са општим интересом.

Посебно мудри ће рећи како смо ми далеко од британске парламентарне традиције, да су код нас позиција и опозиција предодређене да се, гледајући преко нишана, препуцавају око тривијалних ствари и да такав рецепт овдје једноставно не би прошао. Можда би и били у праву. Или је то ипак оно наше „ако унапред сумњамо у свој успех, неуспех ће нам лакше пасти, јер смо га мудро предвидели“? У сваком случају, ништа нас не би коштало да покушамо.


Саша Аулић
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
svjedok.saradnik32
Posts: 1473
Joined: 02.03.2012. 08:27

Re: Od zle vlasti i gore opozicije

Post by svjedok.saradnik32 »

Одличан одрађена колумна , само некако ми кроз Вас говори Срђан Пухало.
http://www.frontal.rs/index.php?option= ... &idizvor=4
Више својих својих ријечи ,мање придјева .
Од мне похвале. :smt006
Прије него што пустиш језик у погон, провјери да ли ти је мозак укључен..

Lasse
Posts: 193
Joined: 17.07.2011. 14:57

Re: Od zle vlasti i gore opozicije

Post by Lasse »

Не читам његове текстове, а право да ти кажем, није ми нешто ни симпатичан лик. У сваком случају, хвала на сугестији. :)

Post Reply