Kratke duhovne pouke, price

Budimo ljudi

Moderator: vrsta8472

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Расејан и безосећајан за молитву...

Image

Супротстављање главној страсти

А која су средства за сам зачетак дара молитве? Људи се обично жале на безосећајност и расејаност као на главну препреку за молитву. Зато је пре свега потребна борба с узроцима од којих проистичу ова непожељна својства. Ови узроци су двојаки. Као прво, расположење пуно бриге, нарочито кад је сједињено са сагласношћу ума, који ове или оне бриге признаје за главне у животу и које на молитву, на усредсређеност у Богу гледа као на другостепену ствар у односу на самоусавршавање у наукама и уметностима или достизању циљева земаљског уређења. Ако у човековој души постоји нека испразна помисао која обузима његову пажњу и енергију, он бива неспособан за молитву. Друга препрека за молитвено расположење је непобеђена чулна или друга преступна страст. Кад рђава, похотна жеља несметано влада човеком, он није у стању да се моли. Дух Божји је одступио од Саула кад се код овог формирао преступан завидљив однос према Давиду. За борбу с наведеним препрекама за молитву човек пре свега треба да се учврсти у убеђењу да је узношење духа ка Богу, молитва, главно у животу, а све остало је другостепено. Док човек не стекне свесно убеђење да је чување срца, усредсређеност на Бога - главна ствар у животу, никада се неће усавршавати у молитви. Горе наведена и даља указивања пастиру Цркве могу служити ради пожељног односа према молитвеном подвигу. Али, уверивши се свим срцем у животни значај овог подвига он мора имати на уму да док хришћанин којег мучи чулна или друга страст, не омрзне ову страст и док не ступи с њом у борбу неће стећи дар молитве.

Исто тако, и кад је у питању расејаност, којој чак могу бити стране грубе страсти, делатник молитвеног подвига треба да ступи у силну борбу, скрећући своју мисао од свих спољашњих утисака и зауздавајући своју уобразиљу, и да обавља молитвени подвиг од најнижих ступњева до највиших.

Учитељи побожности разликују три облика молитве: молитву воље, молитву ума и молитву срца, осећања.



МИТРОПОЛИТ АНТОНИЈЕ ХРАПОВИЦКИ
ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ
ЗНАЧАЈ МОЛИТВЕ ЗА ПАСТИРА

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

Lasse
Posts: 193
Joined: 17.07.2011. 14:57

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by Lasse »


User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Од каквог је значаја освећење Цркве?

Виђење авве Леонтија

Авва Леонтије из општежића светог оца нашег Теодосија нам је причао следеће:

Када су прогнали монахе из Нове Лавре, ја сам се настанио у њој. Једног јутра сам сишао из своје келије и пошао у цркву да бих се причестио. Ушавши, видео сам ангела како стоји са десне стране жртвеника и пошто сам се уплашио кренуо сам натраг ка својој келији. Тада сам за собом чуо глас који је говорио:

"Веруј ми авво, откада је освећен овај жртвеник мени је наређено да се настаним у њему."

Духовни Луг
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Kако да се одбраним од бацања враџбина које свакодневно налазим на кућном прагу?

Image

Питање:

Интересује ме како да се одбраним од бацања враџбина које свакодневно налазим на кућном прагу? Које су МОЛИТВЕ које могу да ме заштите и шта треба конкретно да радим да би то престало? Напомињем да ми се дешавају чудне ствари и да се чудно осећам постала сам врло депресивна ништа ми не иде свађе су све чешће а о нервози да неговорим? Молим вас да ми конкретно одговорите јер оно што свештеници раде код нас у цркви је врло срамно за читање молитве коју претраљају а пола и не прочитају!

Хвала
Сања


Одговор:
Радујсја, драга сестро!

Својим доласком у свет, својим Рождеством, Господ наш Исус Христос је поништио силе и моћ свих тих мрачних сила којима је човечанство робовао. Враџбине јесу једна врста мрачних сила, јер и оне делјују ту где је мрак, а док смо ми у Христу, јединој истинитој Светлости, не треба да се бојимо тих мрачних сила. А шта то значи "бити у Христу"? То значи живети у Њему, живети по учењу наше свете Православне Цркве, живети хришћанским животом. Без обзира на дела или недела свештеника код Вас (а није то за нас да судимо, јер и они ће сами дати одговор за сва дели и недела), заштита од тих мрачних сила зависи од Вас, Ваше вере и начин живота. Свештеник је као бандера; без обзира је ли та бандера исправна, здрава и лепа, или је искривљена, пуна мрља и ружна, она свеједно доноси струју (Божију благодат), а верници су као сијалице, па иако је свака сијалица способна да сија као сунце, ако се не закачи за струју, неће сијати него ће остати мрачна те ће временом постати део мрака па коначно и сама мрак.

Пуно ме радује што сте се обратили Цркви за помоћ, јер је то знак да имате живу веру, те претпостављам да живите хришћанским животом: постите сва 4 поста, средом и петком; читате молитвено правило ујутро, увече, а у току дана понављате Исусову Молитву у себи; у кући Вам гори кандило пред иконом; редовно учествујете на Светој Литургији и другим богослужењима; редовно приступате Светим Тајнама (исповести и причешћу); читате Свето Писмо, Свете Оце и другу духовну литературу; и да свакодневно себе испитујете да би били свесни својих свакодневних грехова и тиме омогућавате себе да се истински покајете и исповедате те грехе на Светој Тајни Исповести да бисте очистили срце и душу.

Ако тако живите, ако испуњавате све гореречено, онда нема потребе да се бојите тих мрачних сила. Међутим, ако то све испуњавате а Вас и даље муче оне враџбине, онда је можда у питању неки грех који нисте покајали и исповедили. Ако сте се икада бавили мрачним силама (гледаљем у шољу, астрологијом, гатањем било које врсте, читањем окултне литературе, итд.) а нисте се покајали и исповедали то на Исповести, врата демонима и осталим мрачним силама остају отворена због мрља које остају на души и срцу од греха. Добро потражите и испитујте своју прошлост (па и садашњност), те ако сте се икада бавили тим мрачним стварима, онда сигурно ту лежи враг. Покајте се и очистите се Светом Тајном Исповешћу.

Ускоро ћемо ући и Божићни пост, па као и сваки пост, то је Богомдано благодатно време у коме хришћанин може да се све више приближава Богу. Паметно користите благодатни дар поста, дозволите да је наш Господ Исус Христос присутан и делотворан у срцу, Вашему дому и животу, те у миру ћете видети да када Светлост живи и обитава у Вама, све ће мрачне силе од Вас бежати.

Нека Вас Господ обасјава и штити од сваког зла, и да Вас молитве Пресвете Богородице као и Свеца Ваше Крсне Славе и Ваш хришћански живот чувају у светлости и миру на путу спасења.

Ваш у Христу,
о. Раде
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Опасност Фројдовог учења!

Image

Драги баћушка Александре, благодаримо Вам на редовним иступањима у часопису "Руски дом". У једној публикацији о Ничеу, поменули сте и Фројда. Можете ли нам подробније рећи о духовним опасностима, које садржи у себи фројдово учење?

И. Тарасов, Г. Владивосток


Одговор: Двадесети век је протекао у знаку три водећа лажна пророка - Маркса, Ничеа и Фројда.

Однос према Фројду мењао се од одушевљеног до негативног, да би се на крају крајева учврстило постојано мишљење о њему као великом научнику. Фројдова дела су недоказива, необразложива, са финим фантастичним причама, но тим он није мање наметнут читавом свету. Овде је између осталог, једна од одгонетки антихриста: ако се уопште поверовало таквој ситној лажи, како онда не поверовати оној крупнијој.

Одсуство здравог разума је феномен гомиле. Што један каже - то сви понављају, а ово се најчешће дешава уз помоћ ђавола. Увек је лако наметнути лажну слободу: разделити богатство богатих (Маркс), ослободити се од одговорности - Фројд. Као и Маркс, Фројд је обећавао срећу без Бога. "Људи обмањују себе измишљајући своје грехове држе себе стегама." Дођите код мене, говори он, и ја ћу вас ослободити од ваших комплекса и невоља." Као што би рекао Достојевски - главно је осмелити се. Фројд се осмелио да гомили наметне лажно учење..

Бездуховност - то је оно што треба пре свега рећи о Фројду. Уместо моралности предлаже се психоанализа. Њега су прихватили сви неверујући, иштући, да тако кажемо, оправдање зла - талмудску мудрост.

У сваком човеку постоји грех, а Фројд тврди: "И поред тога, не стешњавајте се." Ово је вредно само за атеистичку свест и осредње умове. Подсвест човека он ставља на прво место: "То је човекова природа и отуда долази све стваралаштво, сав живот." Фројдист Андре Жид не устеже се да пише о своме хомосексуализму. Енглески филозоф Б. Расел, такође следбеник Фројда, проповедао је потпуне моралне слободе и спроводио експерименте над сопственом децом: "Филмови страве и непристојне сцене су корисни, тврди он, зато што ослобађају подсвесно."

Фројд је узвеличао - јавно обнаживање, што је довело до "сексулане револуције" и легализације хомосексуализма. Он је такође дао подстицај за све врсте духовног ексхибиционизма. Ево Фројдове психоанализе: "Испричај своје снове од детињства, о твојој првој вези, о потискивању жеља." Он се усудио, ђаволски бестидно, да се дотакне најскривенијих тајни људске душе. Његова психоанализа је антиисповест, тј. "доле стид", глас самог ђавола упућен човеку: "Не треба се стидети, већ без кајања, кажите једни другима и свима о својим најбестиднијим жељама."

Да не говоримо о ономе што се догађа сада. Ево типичне ситуације коју дели, са читавим светом, млада особа у штампи: "Родитељи ме васпитавају тако да немам комплекса, зато се ја два пута недељно састајем са својим младићем и живим са њим." Она је већ дужна да ово чини, да не би била роб страха и "комплекса".

Међутим, услед непознавања човекове природе, Фројд не познаје ни тајну пола. Он нигде не говори о монаштву (по његовом мишљењу они су сви психопате). Фројд нигде не пише да је пол повезан са рађањем деце. Нигде код њега нећете наћи речи да жена и муж желе дете. Тајна пола одељује се од рађања деце, а то је оно најантихришћанскије и најантиљудскије - што је сада присутно у свету.
Такође, нигде код Фројда нема ни наговештаја о потреби за љубављу. Он и не зна шта је то љубав на људском нивоу; физичка блискост без љубави унижава човека и превраћа га у скота.

Фројд је породио "потрошачко друштво", друштво потрошње туђег тела. Ви имате тела, но ви нисте за њега одговорни: грех не постоји. То што хришћани називају грехом у ствари је природно за човека и тога се не треба стидети, већ треба постајати самим собом.
Фројдов човек је биолошка особа која гази све у име задовољења својих жеља. Егоизам доведен до крајњих граница је - устајање на Бога. "Психички здрав човек", изјављује Фројд, "не може веровати у Бога."

Говори се још о генијалној Фројдовој интуицији. Но, не познајући стварну човекову природу - Фројд није рекао целу истину, већ само један њен део. И оно што се представљало као исцељење, таквим се није показало. Болесни су се безуспешно подвргавали психоанализи до краја живота. Човек - разумно биће, а за Фројда "царски пут" за несвесно су снови. То му је сами ђаво наметнуо. Ми знамо како треба опрезно ићи тим "путем". Пред нама је псеудонаука, фалсификација, разноврсна нагађања, довођење сновиђења до научне догме.

Но, тим није мање Фројдова психоанализа била популарна. Ромен Ролан, Херберт Велс, Штефан Цвајг и други знаменити материјалисти пишу му хвалоспеве. Свуда се на универзитетима организују Фројдове катедре. О њему је написано брдо литературе. Нарочито је постао популаран фројдизам у Америци, не само на факултетима, већ и у школама. На Западу он постаје култна фигура, као Маркс у Русији. Совјетских година, када је све било под забраном, млади "интелектуалци" су говорили један другоме: "Ето, Фројд је све знао."
Но, овај штетни мехур од сапунице више је утицао на рушење живота човечанства, неголи Маркс. По моме мишљењу он је штетнији и од Маркса и од Ничеа, иако сваки од њих има свој отров. Ако је Ниче сишао са ума од своје безумне поезије, то овај дише самозадовољством предсказујући да су све несреће човекове повезане са неком наметљивом идејом са којом се н не може сложити.
Антихришћанство се пројављује на разне начине у разним областима за разне људе. Фројд је један од предвесника антихриста.
Ми говоримо о њему тако подробно, да би знали какав се непријатељ рода људскога, у нашој култури и историји, противи Крсту Христовом и Његовој крсној заповести, а и да се не би чудили зашто данас живимо у тако развраћеном свету.


ПРОТОЈЕРЕЈ АЛЕКСАНДАР ШАРГУНОВ
НИЧЕГ ВЕЛИКОГ НЕ БИВА БЕЗ ЖРТВЕ

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Последице клеветања!


Не клевећи!

Клеветник наноси штету, барем тројици. Пре свега самом себи, јер прљавштина клевете, пре него што се оваплоти у речима пролази кроз његово сопствено срце. Затим ономе кога клевеће, зато што има мало људи који би могли да подносе клевету спокојно и великодушно, а већина пада у униније и гнев, а често одговара онима који су их увредили истом мером. И на крају, ономе ко слуша клевету: он мислено и сам почиње да осуђује као да га гута живо блато. Наслушавши се клеветника он губи љубав према човеку и претвара се у учесника у очигледно неправедном суду над својим братом. Онај ко беспоговорно верује свакој речи клеветника најчешће није саучесник, већ својеврстан "медијум" клевете, као да је зомбиран клеветом. Због тога су свети оци волели да понављају псаламски стих: да не возглагољут уста моја дјел человјеческих.


АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН
УМЕЋЕ УМИРАЊА ИЛИ УМЕТНОСТ ЖИВЉЕЊА


Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Ми не треба да се плашимо антихриста или 666

Image

Једног дана Старац Порфирије ми је рекао:

"Оче Атанасије (узимајући ме чврсто за руку), ја сам слеп, сада моје очи физички не виде јер имам рак хипофизе, али имам духовне очи и видим. Пре него што одеш, хоћу да ми кажеш шта вам је Старац Емилиан рекао о 666 и антихристу? "

То је било у дане Чернобила и људи су били веома узнемирени и на десетине их је сваки дан долазило код Старца Порфирија који је био тад у близини Атине, питајући: "Шта ће се десити, хоће ли Антихрист доћи и ставити печат 666 нас?"
Старац ме је упитао: "Реци ми, дете моје, шта Старац Емилиан каже о 666 и антихристу?"

Одговорих му: " На скупу пре неколико дана он нам је рекао да се не бринемо, него треба да нас интересује жива веза са Христом, а не да дајемо пажњу Антихристу, јер тада он ће постати центар наших живота, а не Христос. "

Старац удари рукама о кревет и рече: "Шта си рекао, дете моје, шта си то рекао?! Слава Ти, Боже, да сам нашао духовног оца, који се слаже са мном! Дете моје, ови духовници овде у свету, шта они раде? Узнемирили су душе и створили су многе психолошки проблеме и у породицама са 666. Људи у свету не могу да спавају и узимају психијатријске лекове и таблета за спавање како би заспали. Шта је ово? Христос не жели ове ствари дете моје. Могу ли да ти кажем нешто? "

"Шта Старче?" одговорих му. Он ми рече". За нас хришћане, када спознамо Христа не постоји антихрист. Реци ми нешто, ја седим овде на овом кревету, можш ли и ти седети на њему?"
Рекох му: "Не, старче."

Он је упитао: "а зашто?"

Ја одговорио: "Јер ако седнем пригнечићу вас ".

Он је поново упитао: "Дали никада нећеш моћи да седнеш овде?"

Рекао сам му: "Када ви устанете, Старче, моћу да седнем.“

Он ми је рекао: "Управо то, дете моје. Иста ствар се дешава са нашим душама. Када имамо Христа у нама, може ли доћи Антихрист? Може ли нешто супротно овоме да уђе у наше душе? Из тог разлога, дете моје ми данас немамо Христа у нама, јер бринемо о антихристу.

Када је Христос у нама, све постаје Рај. Христос је све, дете моје, и противника се не треба плашити, то увек треба да кажеш људима. И дозволи ми да ти кажем нешто. Ако заиста антихрист сада дође са ласерским уређајем и насилно ме жигоше са 666, ја се не би узнемирио. Ви ћете ми рећи ", Старче, зар то није печат Антихриста?" Да, али чак и ако би он и хиљаду пута написао 666 на мени са ласером, неизбрисиво, не бих се узнемирио.



Зашто? Јер, дете моје, прве мученике бацаше дивљим зверима, а када би се прекрстили дивље звери постајале су као јагњад. Они су их бацали у море, али када су начинили крст море је постајало као суво и они су ходали по њему. Они су их бацали у ватру, али када би се прекрстили пожар би се охладио. Благословено дете моје, шта смо то постали данас? Да ли ми верујемо у Христа? У наш Крст? Зашто је Христос дошао? Зар није Христос дошао да нас оснажи у болести?
То треба да кажеш Старцу, дете моје. А ти треба да кажеш људима да се не плаше антихриста. Ми смо деца Христа, ми смо деца Цркве. ".

Све ово је оставило приличан утисак на мене.

И додавши упита: "Могу ли да ти кажем нешто?"

Рекао сам: "Наравно, Старче".

"Патријарх Димитрије, како је он дошао у Атину?"

"Са авионом", рекох..

"Па, да, знам да је дошао са авионом. Да немислиш да је човек препливао? Са којим документима?"

"Са пасошем, Старче", одговорих му.

"Грчким или Турским?"

"Не знам", рекох..

" Па мудрујеш. Он је дошао са турским.. И који је грб Турске, знаш ли?"

Ја рекох: "Не знам, Старче".

"Сада га претера, не знаш који је грб Турске? Па полумесец. А знаш ли како су Оци Цркве називали полумесеца после појаве Мухамеда?"

"Не, Старче", рекао сам.

Шалећи се рече: "Па, ја треба да узмем твој диплому и да је опцепам. Какав си ти то теолог?.

Полумесец је симбол Антихриста. Ако је полумесец симбол антихриста и ако пасош Патријарха има симбол антихриста (и њехових печата, колико су печата они ставили изнутра и споља?), Да ли то значи да је наш патријарх антихрист?
Не, дете моје, не! Не ограничавај Јеванђелску поруку толико! Христос није тако ускогрудан као људи, који желе да бране своје мишљење.

То треба да кажеш Старцу и то је оно што треба да кажете народу: Ми не треба да се плашимо антихриста или 666 ".

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Погрешио сам, покајаћу се, и шта онда?

Image

Покајање је суштински појам хришћанства. Одакле човек да крене, може ли рећи ја сам погрешио, покајаћу се, и шта онда?

- Покајање је дубљи појам а не рационалан, мора се ући у неку руку у суштину душе и срца а то је осећање - ја сам грешан! Схватање огреховљености једини је лек, јер је за спасење нужно покајање. Значи, ако хоћемо да се спасемо од греха који је прародитељски, генетски некако постоји у људима, иако је он Светом Тајном Крштења опран, али опет смо грешили, падали смо у грех, неминовно је да човек греши. Да би то избегли Бог је дао дар покајања а то покајање мора увек да се изведе тако што има неко између тебе и Бога, увек се каже грешан сам пред Богом, грешан сам због греха, али како, мора неко да посредује. То је Црква добро одредила, ставила духовника, значи ставила човека који стоји између тебе и Бога. Рецимо, сагрешио сам због лагања, крађе, превара, оговарања, отимања, псовања, насиља, а ти као сведок, као свештеник имаш благодат Божију да стојиш над таквим праштањем, значи потврђујем пред Богом да си ти тај који се кајао а ја имам ту власт Богом даровану да те тога разрешим. Бог је апостолима рекао: “Заиста вам кажем: Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи биће разрешено на небу."(Мт. 18,(Зач. 76),18) Та благодат дана апостолима пренешена је и на свештенике преко епископа. Зато ми увек кажемо да ли знаш неког доброг духовника, искусног, старијег а под тим подразумевамо и ако је старији да је искусан, ишао би да ме нешто исповеди. Зашто не идеш код млађег? У човеку се јавља основна сумња, да ли ће онај млађи уопште моћи издржати кад ја будем причао моје грехове, кад буде видео какав сам грешник и бедник, ајде онда идем код оног старијег који је много више чуо и видео, па њему неће то бити необично, он ће сигурно расудити боље. Дакле, да би грех савладали нама нема другог рецепта датог сем покајања.

Архимандрит Стефан Вучковић
Манастир Велика Ремета
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Уметник и грех
Уметник је радио слику,на којој је требало представити анђела. За модел изабере једног младића прекрасне лепоте. Кад је слика била готова,многи су долазили да се диве лику анђела и налазили да он у потпуности одговара нашој представи о анђелима. Али уметник је зажелео да поред анђела наслика и ђавола,као сушту противност. Но одговарајући модел никако да нађе. Пуних десет година тражио је и најзад га нашао међу затвореницима. Боље супротности анђелу није могуће замислити. Али како се уметник силно изненадио, кад је сазнао да је овај затвореник био исти онај дечак, који му је раније послужио као модел анђела! Шта га је тако нагрдило и унаказило? Грех. Био велики или мали, грех оставља свој печат на нашем лицу. (Златоуст)
Тражио сам
Тражио сам Снагу. И Бог ми је дао Потешкоће које су ме оснажиле. Тражио сам Мудрост. И Бог ми је дао Проблеме које је требало решити. Тражио сам Богатство. И Бог ми је дао Мозак и Тело да могу радити. Тражио сам Храброст. И Бог ми је дао Препреке које је требало свладати. Тражио сам Љубав. И Бог ми је дао Људе којима је требало помоћи. Тражио сам Услуге. И Бог ми је дао Прилике. Нисам добио ништа од оног што сам тражио,али добио сам све што ми је требало.
Поуке
Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив.
Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но,тек трпљење увреда показује какво је срце.
Куд год идеш, увек имај Бога пред очима,ма шта да радиш имај потврду у Светом Писму, и не напуштај брзо место на коме живиш. Сачувај ове три заповести и спашћеш се.
Ми нисмо јачи од Сампсона, ни мудрији од Соломона, ни разумнији од блаженог Давида, нити волимо више Бога од апостола Петра. Стога,не треба да се уздамо у себе. Јер,Свето Писмо каже да ће онај који се узда у себе пасти страшним падом.
Не слушај савете људи који себи угађају, који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.
Нека твоја рука не буде испружена ради узимања, већ нека радије буде испружена ради давања.
Границе између Православља и јереси су исписане крвљу.
Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима, али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим.
Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају,морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква.
Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу.
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Путеви и грешке почетника у вери

Јапанска изрека гласи: «Када се у породици радја дете, цела породица учи да говори».

Парафразирајући ову источну мудрост, може се нажалост рећи: «Када се у породици појави хришћанин, сви његови ближњи постају мученици». Ако сада ове редове чита неко од твојих ближњих, мислим да ће се сложити са мном. Ако их чита један од таквих хришћана онда нећу добити титулу мању од клеветника. Нећу саосећати са првим - мученицима није потребно саосећање, нећу се такође ни оправдавати пред другим (то је потпуно некорисно и чак штавише небезопасно). Просто желим да поделим са вама размишљања, која су ми се накупила током мог «хришћанства». Онима који се чуде због чега сам реч хришћанство ставио под наводнике, рећи ћу да она без наводника приличи светима, и нека ме не окривљују због смиренословља.

Али пре свега о терминима. Све те духовне болести, о којима ће се ниже говорити, називаће једном речју: «неофитство». Можда је то неправилно - обједињавати болести, које имају различито порекло и ток. Вероватно је то ненаучно. Али мој чланак није научни трактат, већ реакција живог организма на бол.

У Цркви се формирала традиција, према којој се сматра да је неофит - човек, који није у Цркви десет година већ мање. Али ствар није толико у времену. Тај период се може скратити. Може ли се заобићи? Не знам. Нисам уверен. У крајњој мери, сви моји познаници и ја сам, у првом реду, прошли кроз тај временски период, када смо се некоме чинили тако узвишени и предивни. Предивни, због тога што Господ новокрштени, оцрквољеном човеку, према речима Макарија Великог, даје залог Светог Духа. Али људима који нас окружују у том периоду наше духовне младости, се смркло пред очима од поука, фарисејских молитви и навођења у православље.

Не може се назвати нормалним човек који изјављује: то су се тобоже старци помолили да немамо телевизију јер она душу оскверњује, ето Остакински торањ је изгорео! То, што су притом три човека жива изгорела очигледно је био резултат њихове благе молитве. Или, например овакав одломак. Жена, која можда није прочитала до краја Нови Завет, али је научила напамет «Добротољубље», оставља малолетну децу, мужа и сву светску сујету и одлази (често по благослову младостарца) да се спасава у неки манастир. Довољно је сетити се недавне хистерије која се развила око шрафираних-кодова. По том питању је објављена поставка Светог Синода. Али одлука Синода за наше православне није указ. Одмах се појачао шапат (он наравно никада није престао) о томе да су наши епископи екуменисти, јеретици, зар се они могу слушати? Та настројења свакојако шире и подржавају такозвани старци по манастирима и у свету.

Архимандрит Јован Крестјанкин који је познат целом руском православном народу, и кога мислим с пуним правом можемо да назовемо старцем, пише: «Данас ти документи у том виду не представљају опасност за нас. Запамти и разјасни себи вољу Божију: «Сине, дај Ми твоје срце. Не пасош, нити пензијске признанице, нити пореску картицу, већ срце! Сва та смућивања, пометње и настају због тога што нема живе вере у Бога ». Али за неофите је чак ништавно и мишљење таквог човека као што је отац Јован.

Уопштено говорећи, неофитство постоји од када и Црква. Чак се може рећи - неофитство је старо као свет. Историја нам доноси много чињеница које сведоче о неумерено узбудјеним хришћанима, који чине штету себи и другима. Навешћу свима познат пример. Неки старац је имао ученика, који је страсно желео мучеништво. Узалуд га је старац уразумљивао: «Време мучеништва је прошло, Бог те призива на друге подвиге. Ти само научи да Га разумеш ». Овај није хтео ни да чује. Благослови мучеништво, па како год! Изнудивши благослов од старца, отишао је у пустињу, наишао на сарацена и не издржавши искушење, одрекао се Христа.

Узбуђеност сама по себи није лоша. Али она може да буде страшна у духовном животу. Задивљујућа ствар! Рекло би се да узбуђеност треба да сведочи о мекоћи човекове душе. Узбуђен човек је по мом мишљењу - велико дете. Свет је за њега задивљујући и пожељан, као поклон, те зато и изазива узбуђење код њега. Али душа неофита је крепка, као гранит и глува, као гроб.

Енглески писац Честертон рекао је о некоме: «Он је био душевно здрав, јер је знао за невоље». Неофит је душевно болестан, јер не познаје невоље. Он не зна ни за жалост, ни за милост. Тај исти Честертон је на другом месту писао: «Није тешко одредити здраву душу: такав човек има трагедију на срцу и комедију на уму». Код неофита не само да нема трагедије у срцу, већ он нема ни само срце. Он за све случајеве у животу има додатна правила, а за сваку људску бол - прописане истине. Али његова истина убија, а не оживотворава, уводи у росптво, а не чини слободним. Сам неофит је бодар и оптимистичан. Истина, његов оптимизам је на рачун других. Његов оптимизам је људождер. Он је од обреда и закона изградио висок замак и одатле посматра на црве који гмижу.
Узалуд неофите некад упоређују са фарисејима. Фарисеји то нису заслужили. Ако је веровати светом Јовану Злаотоусту, они су чак способни за покајање. Он управо тако схвата приступање фарисеја Јовану Крститељу. Када су Христу довели жену ухваћену у прељуби, Њега је окруживала маса фарисеја. И знамо да ниједан камен није полетео на несрећницу. Да су Христа окруживали неофити, на жену би се обрушио читав град камења. Фарисеји су знали своје тајне грехе, и Спаситељеве речи су их постиделе.

Неофити немају греха. Не знам за шта се они сатима кају на исповести. С њихових уста не силазе речи: опростите ми грешној, «ја сам пучина греха». Али када сазнају да неко од њихових ближњих ради нешто што се не поклапа са њиховом благочестивошћу, они се претварају у тог истог дужника, који је спреман некога да угуши за својих сто динара. «Како! Ти држиш пса у кући? Пас је скверна животиња! Ти не смеш да се прићешћујеш! »Свјатијејши Патријарх би знао ко код куће има не само једну, већ две животиње, те да не сме да се причешћује! «Ти си непрестано болестан, очигледно имаш много грехова. Треба да се покајеш! »Ја сам потпуно спреман да претпоставим да они нису читали Књигу о Јову, нити су чули за Јовове пријатеље. Али требало би да знају о руским православним светитељима који су били болесни цео живот и од слабости нису могли да померају руку. По њиховој логици, Амвросије Оптински и Игњатије Брјанчанинов су најозлоглашенији грешници. Свети Јован Златоуст у првој беседи о статуама наводи осам разлога, због који хришћани болују. Не би било лоше упознати се са њима.

Какво год давно пријатељство да вас повезује са неофитом, ако је само неофит уопште способан за пријатељство, све се руши у једном трену, када он сазна нешто о вама. То може да буде нешто пријатно. Од ношења хаљина са отвореним раменима до гледања телевизора. Тада ваше пријатељство већ ништа неће спасти.

Да ли неки грех може да проведе неофита ка осећању покајања?

Лично искуство општења са људима такве врсте показује да чак упадајући у отворене, грубе грехе, као што је блуд, човек са сличним настројењем душе на неки непостижни начин умудрава се да напусти право да осуђује друге и чак има и Исусову молитву која тече сама од себе . Такав човек је бодар и весео.

У првим данима свога хришћанства он поседује благочестиви сленг, као «Ангела за трпезом!» Или «Спаси Господе!». Сећам се једне девојке која је за столом замолила суседа: «Благословите чајник!» После много година сам чуо фразу, која би могла да буде одличан одговор њој: «Благосиља се и освећује овај чајник!»

Неофит је заљубљен у себе. Он обожава своју праведност. Да, да, он зна вољу Божију! То су свети смиривали своје тело, да би се пробудио дух, и умањивали своју вољу, да би познали вољу Божију. За неофита је све много једноставније. Воља Божија је то што он ради. Он никада неће рећи: опрости, много сам те збунио због своје непажње. Не - то је била воља Божија да се ја успавам, и зато нисам успешан, зато сам закаснио на пословни састанак, и зато ја никако не могу да ти помогнем. Човека, кога су притом оставили у невољи, мисли да га је Бог оставио. Није потребно много вере да би се схватило да те није оставио Бог, већ равнодушни неофит. Сви други за неофита (ако они нису свештеници) - су бића ниже сорте. А ако тај неко други није хришћанин, то онда уопште није ни човек, већ нека прљавштина.

Сећам се приче из Патерика о томе, како је једном Макарије Велики ишао са учеником пустињом. Ученик је престигао Макарија, и срео је жреца из локалног паганског храма са везом сувог грања на леђима. У учениковој глави је све било у најбољем реду, и зато се он обратио жрецу сходно томе: «Куда идеш демоне?» - Због чега је и био снажно претучен. Када се пристигли Макарије учтиво поздравио са Жречем, овај се зачуђено упитао: «Због чега си ме ти будући хришћанин, поздравио? Овуда је пре тебе прошао још један човек, такође хришћанин. Он је почео да ми се руга, и ја сам га претукао на смрт ». «Ја видим да си ти добар човек и добро се трудиш, само не знаш ради чега то радиш», - одговорио је Макарије Велики. После ових речи жрец се крстио и постао хришћанин. Али у животу нажалост чешће наилазимо на ученике, него на Макарија.

Када човек веома добро зна нешто да ради, њему је лако да се погорди. Чак и када човек просто много зна, он није увек слободан од греха преузношење. Али то је и задивљујуће, што неофит просто поражава својом неписменошћу. Да и због чега нешто знати - свештеници ће и тако рећи све што је потребно. «Ми смо без нашег оца као слепи мачићи», -. каже неофит и потпуно је тиме задовољан.

Као што сам већ рекао, неофит воли да игра на послушање. Монашким књигама о послушању затрпане су све црквене продавнице. Понешен својим брзим успесима у црквеном животу хришћанин жели да узлети «ванредне области». Нахранивши се сличном литературом, коју у прошлости у манастирима старац-духовник није давао сваком монаху, подвижник се прихвата посла да уреди свој сопствени Атон.

Намесник једног од манастира, тада игуман, отац Н, је једном приметио како је код младе деце-послушника почео да се покреће кров због читања «Добротољубља». И тада им је посаветовао да читају нешто друго. Тога дана му је позната сликарка-полиграфист поклонила свој последњи рад: илустрације за «Вини-Пу». «Ево, прочитајте ово». Деца су се забезекнула. «И до ког места да читамо?» - Упитали су мислећи да је лутрија. «До хватања Слонопотама. То је сасвим довољно ». Средство се показало тачним - кров се вратио на место. У датом случају послушање је одиграло своју добру улогу. Али нису сви духовници. Нажалост, ни дуга бела брада, ни године пребивања у Цркви нису гаранција духовне безопасности. Али то је тема за посебан разговор.

Црквене болести су тешке. Људи, који од њих болују, доносе много невоља људима који их окружују, и у првом реду својим ближњима. Људима, далеким од Цркве, они отежавају пут ка њој. Човек, који се искрено интересује за религиозни живот, угледавши таквог човека, по њему ће извести закључак о целој Цркви. Наравно, њему дуго може да се објашањава (то веома уверљиво ради ђакон Андреј Курајев), како се не сме судити о музици по поп шлагерима, а о иконописа према стриповима, тако и о хришћанству треба да судимо по хришћанским светитељима, а не по првом парохијану кога смо срели. Може му се говорити о томе да је историја Цркве лепа само у лошим књигама, а да је у животу све много сложеније. Или напротив једноставније. Али има таквих сусрета са узбуђеним хришћанским пионирима, од којих ране не зарастају брзо. Један познати сликар је причао како је дванаест година недалеко од своје куће сликао цркву. Благочестиве «бабушке» су поцепале његову скицу и грубо га избациле из црквене порте. Следећи пут је мој пријатељ дошао у цркву тек после пет година - толико је био велики његов страх. Али, слава Богу, страх је прошао. А колико људи, који се суоче са душевном окорелошћу Православних хришћана, одлазе код баптиста, јеховиста, богородичника. Или просто изводе закључак да је хришћанство, као и све остале религије, - једно мрачњаштво. Ја не желим да читалац стекне сличан осећај на основу мојег члана. Да, понављам, црквене болести су тешке. Али вероватно сви треба да их преболе.

Знам један град, где је захваљујући тамошњем свештенику веома здрава духовна клима. Човек прележи неофитску болест у веома благом облику и брзо оздрави. Да ли је то добро или лоше? Не мислим да је то веома добро. Хришћанин тамо личи на антарктичког пингвина, који нема имунитет, пошто на Антарктику нема вируса. Шта ће бити са тим човеком, када се он суочи са неофитством (а не може да се не суочи) у свој његовој велелепност? Хришћанин, који је одрастао у топлим условима је неотпоран на мраз. Важно је проћи кроз неофитство али се не задржавати на њему.

Честертон даје светоотачки опис праведника: праведник је строг према себи и снисходљив према другима. Ми то не можемо увек да схватимо у време духовне младости. И зато је неофитство са стране мало привлачно. Али сви треба да га преболимо. И од њега се не може побећи.

То је у прошлим вековима у неком смислу било једноставније. Црквено Предање, живо и активно, ограђивало је човека од излишног ригоризма. Усхићеност, у највећој мери, није прелазила у секташтво, а благочестивости - у фанатизам. Али у нашој трагичној историји се десило тако да је танак мицелијум Црквеног Предања после револуције био прекинут. Нити, које су чудом сачуване, обнављају се веома споро и са тешкоћама.

преведено са руског Р.М.

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Да ли је тачно да је гатање и предсказивање будућности лаж?

Image

Гатање и предсказивање будућности постоји. Питање је нешто друго - треба ли веровати у то што говоре људи који се тиме баве.
Већ и сам појам гатање нам говори о томе да човек путем неких магијских ритуала покушава да сазна своју будућност. И одмах се намеће следеће питање: а ко говори човеку о његовој будућности? Хајде да се обратимо православној догматици. Она каже да је Господ при стварању човека подарио му слободну вољу. Човеков је избор да ли ће да греши или не. Бог се у тај избор не меша. Сагласно томе, сам човек прави себи рај или ад на земљи. То јест сви разговори о судбини немају никакву основу. Бог непрекидно примишљајући о човеку, даје му заповести чије испуњавање га води ка Вечном Животу. Хајде да погледамо Свето Писмо.
Као одговор на питање апостола о крају света Господ им говори о знацима, који ће претходити крају света. Али на питање о конкретном времену, када ће се десити крај овог света, Господ каже да то време не знају чак ни Ангели Божији, већ само Отац Небески. Слично томе, човеку није дато да зна сопствену будућност, коју зна само Бог. А хајде да сада одговоримо на питање од кога гатари добијају информацију о човековој будућности? Намеће се један одговор - од ђавола! Гатари тврде да постоји предодредјеност и да нема смисла да човек противуречи судбини. Ово у корену противуречи православној догматици.

Али то није ништа чудно. Ђавола називају оцем лажи и зато је јасно због чега је највећи део онога што гатари кажу - отворена лаж. А Бог је још у Старом Завету дао богоизабрани народу који је изашао из египатског ропства заповест "не гатајте" (Лев. 07:26), "не обраћајте се онима који призивају мртве, и не идите маговима, не оскверњујте се од њих" ( Лев. 07:31). При чему се нарушавање тих заповести кажњавало смртном казном: "гатара не остављај у животу" (Исх. 09:18).

Сада када смо објаснили од кога гатари добијају информацију, размотримо тренутке када оно што они предсказују одговара ономе што се дешава у стварности. Човек који се обраћа за помоћ гатару, се директно обраћа нечастивом. По правилу, гатар помоћу магијске сеансе почиње да даје савете како поступити. И човек одлази да реализује гатаре савете. То су обично нека магијска дејства иу суштини човек сам почиње да се бави окултизмом. Наравно, може да се деси да се после спроведених ритуала дође до очекиваног резултата. Али невоља је у томе што је човек заборавивши на свог Творца постао слуга ђавола и учинио тежак грех, нарушивши заповест: "Ја сам твој Бог, и да немаш других богова сем мене". Ето вам одговора на ваше питање: то је истина, али од нечастивог!
С поштовањем, свештеник Дионисије Свечников
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Image
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

ХРИШЋАНИН НЕ ТРЕБА ДА БУДЕ ФАНАТИК – старац Пајсије

Питао сам једном неког човека: “Шта си ти, борац за Христа или борац за кушача? Знаш ли да постоје борци за кушача?” Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло. Познавао сам једног благочестивог писца који се мирјанима увек обраћао врло суровим језиком, који је, међутим, тако дубоко продирао да их је до сржи потресао. Једном ми рече: “На једном скупу сам једној госпођи рекао то и то.” Али начин на који јој је то рекао, сасвим сигурно ју је дотукао. Увредио ју је пред свима. “Пази” рекох му,”ти на људе бацаш златне венце са дијамантима, али тако како их бацаш, разбијаш им главе, не само оне осетљиве, него и тврде” Не бацајмо се камењем на људе… у име хришћанства. Онај ко разобличује неког грешника пред другима, или са страшћу говори о некој личности, тога не покреће Дух Божији, него… други неки дух. Етос Цркве је љубав: разликује се суштински од правничког. Црква на све гледа са дуготрпљењем и гледа да помогне свакоме, што год да је учинио, колико год да је грешан.

Код појединих побожних хришћана видим неку чудну логику. У реду је њихова побожност, добро је њихово настројење према добру, али им је потребно и духовно расуђивање и ширина, како њихову побожност не би пратила ускогрудост, тврдоглавост (како народ каже: арбанашки инат). Основа свега је духовност, а из ње произлази духовно расуђивање, јер иначе остаје на штуром “слову закона”, а “слово закона убија”. Онај ко има смирења никада неће себе постављати за учитеља другима; такав човек више слуша и кад бива упитан за мишљење, одговара смирено. Никада неће рећи “ја” него “помисао ми каже” или “Оци кажу”, односно, говори као ученик. Онај ко мисли да је способан да исправља друге има много самољубивости у себи.
СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Постоји ли Бог?

Старче, ми интелектуалци, све подвргавамо испитивању и понекад ти дође да поставиш и питање "постоји ли Бог?"

На мене је оставио изузетно снажан утисак како се према томе поставио. Дословно ми је рекао ово:

- Не могу да појмим да постоје људи на свету који могу у то да сумњају.

Угледао сам тада истински бол на његовом лицу, бол који можеш да видиш на лицу мајке која пати због свог детета, које је у опасности да пропадне. Са таквим болом и толиком тугом се питао да ли је могуће да постоје људи који не верују. Видео сам да се иза те његове недоумице крије стварно искуство, сусрет са лицем Божијим.

Причао ми је да ми помогне:

- Једном сам се молио целе ноћи, све до јутра. У цик зоре, дакле, појави се - шта да ти кажем, то се не може описати, не може се речима исказати - некаква светлост, која потиче из твоје унутрашњости и целог те обухвата. Иако си уморан од клечања и од целоноћне борбе, осетиш такву лакоћу, као некакво сунце које није споља, него из твоје унутрашњости и држи те у тој неизрецивој, тој неизмерној радости и милини. Свануло је, изишао сам напоље, почео сам да радим своје рукодеље - био сам столар - а то стање бескрајног мира и радости трајало је и даље. А сунце, оно земаљско, које је изишло у међувремену, изгледало је тако безначајно и мало у поређењу са сунцем које се родило у мени. Три дана и три ноћи живео сам тако и морао сам да се присиљавам да поједем нешто. Како неко може, после свега тога, да сумња?

Једном другом приликом ми је причао:

- Десило се једном да сам отишао на три месеца, а тамо куда сам отишао, све то време нисам имао прилике да видим људско лице. После три месеца нисам знао више који је дан, колико времена је прошло, који је празник био онога дана. Одем, онда, у цркву, али сам се стидео да питам који је дан, јер сам мислио да би рекли: "Је ли овај полудео?" И на основу службе Божије покушао сам да откријем које је доба године.

Благословена душа, Богу посвећена.

Те незаборавне године, коју сам провео поред њега и на благословеној Светој Гори, расаднику светитеља, служили смо божанствену Литургију. Ја сам служио, а старац је појао. Али, како је појао! Као рањени јелен пред лицем Бога. Тако сам бар ја то доживео.

Чувајте душу

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Доживљај руске духовности

Image

Минск - Белорусија
Архимандрит Лука (Анић)

Имао сам благослов и срећу да седам дана боравим у једној бајци. Прича о Белорусији је толико бајковита да сасвим оправданом сматрам сумњу коју може да изазове ово сведочење. Најпре треба знати да је Белорусија од Русије одвојена само административно, да је то исти народ и да проблем идентитета у онаквом облику какав је у Украјини тамо не постоји. Беларус не значи бела Русија него чиста Русија, то је Русија која је без татара. У Руском царству је било татара. Достојевски је говорио:'' загреби помало сваког Руса - наћи ћеш Татарина'', што наравно није тачно, али говори о њиховом присуству. Народ се у Белорусији хвали да су они прави Руси, царска Русија. Ја нисам био у Русији, али ово што сам видео у Белорусији је толико чудесно да сад разумем све русофиле свих времена.Прво, сам град Минск, престоница Белорусије, који је за мене дотле представљао само тачку на карти у географском атласу. Оно чиме започиње бајковитост приче је то да у двадесет првом веку, у овом двомилионском граду нема регистрованог криминала. Затим улазимо дубље у бајку. Кажу вам, одмах по доласку, да се не бисте препали, да се сва светла у граду гасе у једанаест сати увече. Да ноћног живота у граду нема. Наш је авион слетео у Минск негде у 11:15 и ми смо прошли и кроз центар и још десет километара кроз град, јер је Светојелисаветски манастир, наше одредиште, сасвим на другом крају града - ни једног човека на улици нисмо видели, нити једно светло упаљено по домовима, осим светлећих реклама на зградама. Био је то шок за нас. Минск је величине Београда, метропола у којој у току дана има заиста живог и живахног живота. Следеће изненађење је био податак да у граду нема незапослених. Углавном је све то делатност председника Лукашенка који је од тог града направио једну мирну, али милионску оазу у овој џунгли савремене цивилизације. Минск је иначе град широких булевара због чега нема саобраћајних гужви. За седам дана тамо нисмо чули сирену аутомобила. Нема ни буке ни вике и све је тако некако благообразно и пријатно. Шетате се градом без икаквог страха да ће се нешто догодити. Мене су заустављали по граду зато што су свештеници изузетно поштовани. Једном ме неки младић зауставио тражећи да му покажем где се нешто налази у Минску. Рекао сам му да нисам Рус, а он ме је запањено погледао и упитао одакле сам. Сад да му кажем да сам из Црне Горе, неће знати, помислио сам, ипак је то много далеко, него сам рекао да сам из Србије. А он викну-Косово је Србија! Народ ми је гурао цвеће у руке на улици.Минск је град бројних цркава и све су оне препуне. Због великог броја људи у њима недељом се у свакој од њих служе две Литургије, а празником буде и трећа Литургија и све је опет пуно. Зато се граде нови храмови, често поред старих. Управо је у току градња једне од највећих цркава у Православљу-цркве Пресвете Богородице Утехе свих жалосних, која ће бити висока око сто метара. Тамо свештеници на свакој служби проповедају, па била то Литургија или вечерња. Служили смо у неколико тих нових цркава направљених у старом стилу, по петнаестовековном обличју, без трунке примесе модерне архитектуре, са прелепим фасадама и куполама. Каква лекција нашим архитектама који се данас стиде Византије и'' модернизују'' Православље, прилагођавају га духу времена, европског времена, а какво је то време? Што се евроамеричке цивилизације тиче, скоро да кажемо антихристовске. И све те цркве препуне народа, предивног, побожног народа! Њихову побожност и богопреданост је немогуће описати-то треба да се доживи. При изношењу путира цела црква пада доле на земљу, не на колена. Причећује се цела црква. Мала деца, често не старија од 3-4 године, причешћују се као одрасли, са скрштеним рукама на грудима казујући при том своја имена - али све хришћанска - раб Божији Артемије, раб Божији Силуан .. нема световних имена. После Свете Литургије народ нас салеће са многобројним питањима и својим проблемима - причају као да нас одувек знају, гурају нам у руке мноство папирића са именима и прилозима. Овде још влада стари светски поредак. Осећате се ванвремено. Што се свештеника тиче, мислим да у животу нисам видео побожнији људе. Сат времена пре почетка Свете Литургије они су, већ обучени, само су о томе причали, како ће да служе, да то Богу буде угодно. Али и ван Литургије они су причали искључиво о јеванђелским темама. Њима ништа што је за Христа и цркву није тешко да ураде. Већина их по неколико сати дневно исповеда. Њих служење Јевандјељу не умара. И то код верног народа ствара један диван осецај да су они увек на располагању. Ипак, највеце изненадјење, круна овог пута, цудо над цудима, је тек следило - Јелисаветин манастир. То није манастир - то је читав град, а стар је само 11 година. Пре тих 11 година, а по благослову старца Николаја Гурјанова, основан је овај манастир. О оцу Николају је и књига објављена на српском језику, зове се'' Православље је волети'', а појавио се иу филму'' Храм'' пре неку годину, тако да се и код нас зна за њега. Он је цудо Русије, није живео у Белорусији него одмах преко границе, али знате та граница Русије и Белорусије не постоји ни у физицком смислу - дакле нико вас нигде не гледа ако прелазите из Белорусије у Русију и обратно, нити у духовном погледу - то је заиста једна земља. Јелисаветин манастир је направљен по старцевом благослову пре 11 година тиме сто је једном Бозијем цовеку Андреју, сада свестенику тамо, отац Николај рекао да иде у Минск и да тамо поред психијатријске клинике на крају града на голој ледини подигне манастир. Дао му је скромни прилог од десетак рубаља. То је бас изгледало бајковито, али данас тај манастир има 87 монахиња, 350 милосрдних сестара, подворје са стотинак људи и хиљаду радника који раде за манастир. Овај пцелињак богољубивих пцелица је једна од највецих православних заједница на свету. Љубав и служење су основ ове породице, како је то установила њихова заститница Света Јелисавета Романова, којој је манастир и посвећен. Онис лузе Богу и свима који су у невољи. 350 сестара милосрдја обуцених у беле мантије служе у психијатријској болници, у болници за децу са посебним потребама и још у једној болници. Пет свештеника је тамо стално, по цели дан не излазе из ових установа. Кад сам упитао једну од тих сестара да ли оне за свој рад добијају плату, она се замислила и одговорила:'' Па, неке од нас добијају неку награду, а остале раде за славу Бозију''.Има ова света породица још једно дело. Прица о напустеним људима из Минска, бескуцницима покупљеним са улица и сабраним у манастирско подворје изван града иу неке вагоне придрузене манастиру је прица која може да удје у Зитија Светих. У људима који су живели на рубу постојања, презрени од свих, неко је препознао брацу створену по образу Бозијем и удахнуо им већ заборављену радост зивљења. Зивљења Христом. И довео их на Гору Преобразења, на лишај гору, у ово подворје да се тамо дусе нихове преобразе покајањем кроз рад и молитву и да гледају на овој гори Таворско Преобразење. Сведоцим да сам видео људе који светле, људе спасене. Док смо им слузили Литургију, на којој су се сви прицестили - зедј за Христом код њих је много веца него код осталих Хришћана - реце ми отац Андреј: "Погледај их! Они ништа немају! Они само Христа имају!'' Чак и нама монасима није лако да поверујемо да прица о покајницима из тамнице Св.Јована Лествицника није само ствар прослости. Али највише од свега, оно сто је пленио дусу, је сам Светојелисаветин манастир и његови небоземне зитељи. Кад смо путовали до Минска, неки нас сапутник, поморац, реце:'' Знам ја за манастир. Мој друг је њихов комсија, он је био 12 година на броду и кад се вратио куци мислио је да сања - видео је град испред куце''. И заиста је застрасујуце видети какве су градјевине настале за само десет година! И то какве! Манастир толико лици на руске манастире из КСВ века да сам морао да додирнем фасаду, да осетим материјал, толико је то верно направљено. Сигурни сте да сте у манастиру који је 500 година стар. Испод манастира имају неколико подземних цркава и крстионицу у облику цркве у којој је све у скулптури урадјено. Нема практицно ниједног метра зида ходника којим пролазите да није нецим украсен. У манастиру су две цркве - стара, настала пре 11 година и нова, настала пре 6 година, коју користе за празницна богослужења.Њихов доцек гостију је такав да посрами и најгостољубивији нације. Далеко је Минск и ретко ко тамо зна где је Црна Гора, а поготово Цетињски манастир, те ми осим уобицајеног доцека нисмо друго оцекивали. А доцекали су нас као да су само нас цекали. Свих 87 монахиња је досло да се поздрави, да се упозна. Свуда су нас пратиле, све нам показивале. Поразавале су нас својом љубављу на сваком кораку. Као неко објашњење говориле су: "Нама је бацуска Андреј дао благослов да умножавамо љубав и смирење. Осим тог, друго ништа није помињао.'' Андреј, духовник манастира, Бозији цовек, цовек у којем нема граница, свуда отворен, заједно са мати Ефросинија, игуманијом, чини од ове свете породице икону Царства Бозијег.Међусобна љубав монахиња је таква да помислите да сте усли у Зитија Светих или да сте се неким цудом обрели у четвртом веку, златном добу египатског монаства. Гледао сам их како се радују кад се нека сестра врати са пута, како се радују једна другој. Њихово опрастање на повечерје траје двадесетак минута, свака се са сваком лично опраста, трипут љуби. Гледао сам их како сваке вецери иду у литију око манастира, пуне радости. Како се радују новом дану. Дану који је испуњен молитвама на прелепим дугим богослужењима, послушањима у многим манастирским радионицама и свесрдним помагањем близњима, браци створеној по образу Бозијем.Много тога дозивљеног у овом казивању није обухвацено, јер се не може обухватити речима. Остаје забелезено да сведоци о могућности остварења Јевандјеља иу овом насем распамећени веку. Минск је један од много градова на овом насем земаљском сару, али њега се дотакла благодат Бозија и учинила његову прицу бајковитом нама, отврдлим у'' реалности'' зивљења у 21. веку. Јер сто је нама бајка, некоме је реалност.

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

О миомирисним моштима

Image

Један старац ми је казивао: "Кад сам дошао на Свету Гору, сећам се да сам пролазио поред скитског гробља и костурнице у којој су се чувале кости почивших монаха. Безброј пута сам осетио миомирис који је одатле допирао. Застајао сам да бих се наслађивао тим неописивим благоухањем", говорио је овај поштовани старац од осамдесет и девет лета, а његова осећања видела су се и на лицу. "Прошле су две године и ја сам изгубио овај дар Божији. Не осећа много младих монаха тај небески мирис. Господ ме лишио тог осећања. Шта је томе био разлог?

Можда су то били моји греси, а можда ми је Господ овај дар дао на почетку мог монашког живота да би ме укрепио."

АРХИМАНДРИТ ЈОАНИКИЈЕ КОЦОНИС
СТАРЕЧНИК
(изреке светогорских стараца)
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

Dr.Vukadin
Posts: 101
Joined: 06.02.2013. 01:28

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by Dr.Vukadin »

Šteta, ne nađoh postove forumaša ovdje na temi. A upravo bi ova tema trebala da bude ispunjena životom,
vedrim duhom uobličenom u postovima. Ipak, šta je - tu je.... Ne zamjeri....

Kako doći do vjere?
Nikako !!! Vjera se ne kupuje, ne plaća se na rate, ne uči se kao predmet, ne praktikuje se kao posao.
Vjera se isključivo dobiva od autora tj. Boga lično ....
Mogućnosti su raznorazne, može se reći da koliko je ljudi toliko je puteva ka Bogu....
Bitno je odlučiti se, ali i to nije uvijek taj put, ponekada ona dođe kao grom iz vedra neba...
Ponekada se stekne kroz odgoj, kroz zasluge (molitve) roditelja ili nekog drugoga.

Eto, da nešto napišem :)

grlica
Posts: 1867
Joined: 12.01.2012. 23:54

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by grlica »

dobro nam došao Vukadine. Mi smo ti na ovom forumu toliko ogrezli u politici da nam mnoge ostale teme dođu zamorne , to je istina. tamo gdje je najmanje vjere i ljubavi mi to najviše volimo --tu politiku! Čovjek se prosto iznenadi kad uđe ovde koliko smo mi svi zainteresovani za tu politiku . Malo je nezgodno pričati o vjeri bar meni , jer i vjera ti u današnje vrijeme dođe ko politika , ako nije i gora. Kad kažeš vjera , druga asocijacija nije Bog već koja vjera , zatim ko u politici slijede podjele.
Mi se molimo ovako ,oni onako , kod nas ti je od oca ,kod njih od oca i sina , oni tamo ne priznaju da je Isus ustao pobjedio smrt , ovi se krste ovako ,oni onako ,oni klanjaju i tako.... -- na to ti se svodi vjera tj. priča o vjeri , il na kraju tako se završi svaka priča.

Ono što ljude treba da spaja to ih ustvari najviše razdvaja :smt006
imam moćno pero - jezik srpski

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Чему служи бројаница?

Image

Ношење бројанице на левој руци, као и њено држање у левој руци приликом молитве, је чисто практична ствар. Није символичке или канонске природе, те нас и не обавезује да морамо тако поступити.

Бројаницу приликом молитве држимо у левој руци зато што се десном руком у то време осењујемо крсним знамењем те неможемо бројаницу држати,одбројавати молитве и крстити се у исто време једном руком. Када бројаницу не користимо приликом молитве - а то је њена ЈЕДИНА улога, онда је најбоље да је одложимо негде на неку полицу или сточић где држимо молитвеник, Псалтир, Св. Писмо које користимо приликом молитве.

Такође бројаницу можемо носити са собом, ако рецимо идемо на пут или сл.Тада је можемо спаковати заједно са молитвеником или је ставити око зглоба леве руке, око кајша на пасу или џеп кошуље. Зашто леве руке? Зато да се не би дешавало да, користећи више десну руку, стално махали бројаницом или је негде закачили, можда и покидали, или слично. Наравно ако је човек леворук он ће бројаницу носити на десној руци. Међутим, најбоље је, бројаницу не носити као рекламу. Већ је користити у тренутцима молитве далеко од очију радозналаца.


БРОЈАНИЦА НИЈЕ никакав ТАЛИСМАН или "наруквица за срећу",као ни "наруквица да деца лепо спавају и свашта не сањају". Њена једина улога и сврха се може појмити само кроз молитву и никако друкчије.

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Старче, зашто се данас људи толико пуно муче ?

Image

Старче, зашто се данас људи толико пуно муче ?

- Зато што избегавају труд. Управо је овај комодитет заслужан за то што се човек разболи и што трпи. Све те олакшице учиниле су да свет у наше доба сиђе са ума. Ово мекуштво у данашње дане донело је собом многе болести. Раније кроз шта све људи нису пролазили, док не би узорали једну ораницу ! Какав је то био напор, али и како је сладак био тај хлеб ! У то време ни случајно не би могао да наиђеш на бачени комад хлеба ! Ако би и наишао на путу на понеки комадић, подизао би га и љубио. Они који су претрпели окупацију, и дан данас кад спазе комад хлеба, остављају га у страну, док га остали бацају; не разумеју његову вредност. Данас се хлеб баца у ђубре, човек га не цени. Ма већина њих не зна да каже ни једно "слава Богу" за благослове које добијају. Данас се живот одвија по принципу "лако ћемо".


Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
део текста из књиге "Чувајте душ

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Kад бисте само могли да видите шта се дешава током Св.Литургије

Image

Другом приликом је једном новом ђакону објашњавао његове дужности. С дубоким умилењем говорио му је о својим опитима и виђењима:

"Ах, оче мој, кад бисте само могли да видите шта се дешава током Херувимске песме, док свештеник чита молитву! Све бисте напустили! Ангели невидљиво усходе и спуштају се и често осећам како ме њихова крила ударају по раменима!"

Током божанствене Литургије, а посебно током Херувимске песме и Приношења, он је блистао и зрачио чистотом, блаженством и величанством. Иако је од 1960. надаље живео и радио борећи се с овом или оном болешћу, овај иcрпљени јеромонах изгледао је величанствено, мада не и надмено. Поседовао је краљевско достојанство. Свима је било очигледно да та његова величанственост проистиче из бесконачног страхопоштовања које је осећао пред тајинством божанствене Евхаристије. Оно је природно происходило услед присуства ангела, архангела и светитеља у светом олтару. Говорио је о ономе што је много пута видео на часној трпези:

"Ангели и архангели, чедо моје, носе Тело Господње!"
Све ово је утицало да из оца Јакова почне исијавати нека врста озарења, у почетку једва приметног а касније све јачег.

Старац Јаков Цаликис
Душе Христове
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »


Image

И када је свештеник лош укажи му поштовање,
јер Бог ће те наградити када види да из побожног
поштовања према Њему указујеш поштовање
ономе ко га не заслужује.

Свети Јован Златоуст
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Зашто ви, у ствари верујете у хороскоп?

Image

Да ли сте, док јурцате за новинским, књижним и другим хороскопима или тражите неког да вам уради наталну карту, размишљали о следећем:
Астрологија је настала као саставни део многобожачког погледа на свет, и древни астролози су веровали да су планете које управљају људским поступцима, у ствари, богови. Зато су их тако и назвали: Меркур (бог трговине, пророштва, лопова) Венера (богиња пожуде), Марс (бог рата), Јупитер (врховни бог), Сатурн (Јупитеров отац), итд. Истинити Бог је Себе открио у Христу као Свету Тројицу: ми, који после Христа живимо, кроз Цркву Његову имамо не само пуноту богопознања, него и богоопштења, причешћујући се Његовим Телом и Крвљу. Како онда можемо веровати да планете управљају нашим поступцима знајући да оне нити су богови, нити имају божанско порекло, и ако знамо да их је Бог створио човека ради, а не човека њих ради?
Зодијачки знаци су у Светом Писму Старог Завета названи Мазарот, и сваки од њих је, као скупина звезда, означавао неку пророчку слику будућих догађаја везаних за долазак у свет Спаситеља нашег, Исуса Христа. Ко верује астрологији, верује паганским тумачењима зодијака (рецимо, Грци су веровали да је знак Бика на небу као "успомена на то да је Зевс са Крита отео девојку Европу над којом је извршио насиље".)
У области поларног арктичког круга, често се дешава да се неколико седмица на ноћном небу не може видети ни једна планета, нити се знати њихов распоред у часу нечијег рођења. Према астрологији, то би значило да неки становници Гренланда, северне Аљаске, Канаде и Сибира нису ни рођени (немају хороскоп!)
До шеснаестог века, астрологија је била заснована на претпоставци да је земља у средишту Сунчевог система и да се планете окрећу око ње (геоцентризам). Пре Коперника, дакле, сви хороскопи су били прављени на лажној, квази - научној претпоставци. Да ли су могли бити тачни?
Планете Уран, Нептун и Плутон до новијих времена нису биле познате астрономији, па самим тим ни астрологији. Кад су откривене, астролози су почели да се баве и њиховим "утицајем" на човека. То значи да су хороскопџије пре проналаска ових планета обмањивали своје муштерије, не дајући им све "планетарне могућности", пошто нису ни знали за све планете Сунчевог система.
Једнојајчани близанци, рођени под истом "звездом", могу да воде потпуно различите животе. Астролошка логика каже да је то немогуће. Животна логика показује да се то дешава често. Хороскопџије веле да звезде и планете близанце кроз живот треба да воде на исти начин. Ако је тако, зашто се дешава да једно од близначади, рецимо, умре приликом порођаја?
Астрологија тврди да планете управљају зодијачким знацима (зодијачки знаци су скупине звезда). Сваком ко иоле познаје астрономију то је смешно, јер су звезде које формирају зодијачка сазвежђа светлосним годинама удаљене од планета Сунчевог система, које су у односу на њих патуљци, као и Сунце.
Астрологија учи да свако, у складу са управљањем њиме од стране звезда, има индивидуалну судбину, посебан живот и посебну смрт. Како су онда могуће масовне трагедије и погибије у земљотресу, пожару, поплави? "Извлачење" на тзв. "мундану" астрологију, астрологију која се бави "судбином" света, у томе не помаже много.
Астролошка предвиђања су крајње уопштена и неодређена, што је особина свих демонских "прорицања". Хороскоп вам може рећи: "Очекујте успех!", али вам никад неће рећи: "Добићете златну медаљу на такмичењу из стрељаштва". Пророчанства типа: "Данас ћете имати сукоб с неким" или "чућете вести из далека" нису никаква пророчанства. Можете кренути градом и рећи тако нешто првој десетини људи које сретнете, и бити сигурни да ће се на многима "прорицања" испунити. Сто хиљада читалаца хороскопа који се појављује у неким дневним новинама могу да се, тог дана, с неким посвађају, или однекуд добију вест. Али, хороскоп вам никад неће рећи: "Добићете вест да сте примљени на конкурсу за професора енглеског у Првој гимназији у Београду". То би било конкретно, а то је новинској астрологији недоступно.
Зашто ви, у ствари верујете у хороскоп? Зато што је то лакше. Унапред сте "предодређени". Сваки ваш поступак је, што се звезда тиче, "оправдан". Кад направите нешто што је неморално, такав вам је "хороскоп". Кад погрешите, планете вам нису наклоњене. Ако вам се нешто лоше збива, судбина је таква. Једном речју, за све своје зло оптужујете Бога, који вам је дао слободу и савест. Наравно да за своје поступке нећете одговарати пред зодијачким "биковима", "јарцима" "шкорпијама" и "рибама", него пред Богом. И то не пред било каквим "богом", богићем нашег јадног разума, који вели да "има нешто", него пред Распетим и Васкрслим Богочовеком Христом, Богом Љубави, Који је за нас излио Своју пречисту Крв.
Виши сте не само од звезда, него и од свега створенога, јер сте саздани по слици и прилици Свете Тројице. Звезде, планете, читава творевина од вас чекају одговор, као од оних који су призвани да буду деца Божја и тако Богу усинове све што је Он створио Размислите о томе пре читања хороскопа, комадића хартије са одштампаном лажју која тврди да вашом "судбином" управљају непостојећа божанства античке Грчке и Рима.
Ђаво је Еви, а Ева Адаму, рекао да ће после једења забрањеног плода бити као богови. Окусили су и - умрли, одвојивши се од Бога Који је Живот. Искушење се понавља и данас. Свако, сваког часа, све до последњег даха свог, бира: Живот или смрт.
Бирајте! Избор се не може избећи. У свему што Бог није благословио крије се ђаво, у свему што није живот, вреба смрт.
Бог, очито, није благословио астрологију.

Из књиге

ЧОВЕК ЈЕ ВИШИ ОД ЗВЕЗДА
Oкултизам, астрологија, магија
(ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА VI)

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

Post Reply