Kratke duhovne pouke, price

Budimo ljudi

Moderator: vrsta8472

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Мислим да је оваква тема потребна на форуму.

Постављаћу неке приче, које су прихватљиве за широке народне масе. Неће бити предуке, да губите вољу да читате.

Ево прве.
Због чега наступа охладнелост у вери код црквених људи?

Због чега наступа охладнелост у вери код цркених људи? Да ли се може поново разгорети вера у сопственој души?

- Охладнелост у вери догађа се када човек живи не по заповестима Еванђеља, већ по својим страстима, када се ограничава само испуњавањем обреда и заборавља на очишћење свог срца од греха. Када мисли да се само напором ума може достићи тајна вере, а не подвигом целокупног живота, посебно молитвом и покајањем. Свети Оци су говорили да се благодат враћа путем којим је отишла. Неопходно је уз помоћ духовног руководитеља схватити зашто се охладила вера, које неправилности је човек допустио. Вера просвећује ум кроз догмате, срце кроз храмовно богослужење, учешће у тајнама и домаћој молитви; она снажи вољу кроз испуњење еванђелских заповести. Неретко охлађење наступа због скраћивања, а затим и напуштања неопходних молитви. Зато свети Теофан Затворник поучава: "окружи се правилима". У та правила улазе јутарње и вечерње молитве, читање Еванђеља и апостолских посланица, такође и Псалтира. Најбоље је да правило не саставља сам човек, већ да се руководи саветима духовног оца или парохијског свештеника код кога се исповеда.

Треба знати да у човековом животу постоје периоди охладнелости, некакве богоостављености, које допушта Промисао, да би човек памтио да само својим силама, без благодати, не може да учини ништа осим греха. То је лекција смирења коју човек треба да памти цео живот.

Постоји још један узрок такве охладнелости: на почетку духовног пута благодат делује особито јавно и снажно у људској души, буквално као да је носи на крилима. Али затим, по мери духовног узрастања, благодат као да одступа, да се човек не би олењио, да би у духовном животу све више учествовала његова воља. У таквим неизбежним периодима, човек не треба да упада у чамотињу (униније) већ да настави да се моли и да посећује храм.

Архимандрит Рафаил Карелин
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
aquarius
Posts: 5707
Joined: 19.02.2007. 21:45
Location: DEEP BLUE SEA

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by aquarius »

74. pismo

POLITIČARU N. N. KOJI PITA O POLITIČKOM MORALU

Iz Vašeg pisma razumeo sam, da ste Vi skloni priznati neki posebni moral za politiku, različit od morala u drugim poslovima i odnosima ljudskim. To ne može ništa drugo značiti, ma kako se Vi o tome oprezno i fino izražavali, nego da se ono što se u svakodnevnim poslovima ljudskim smatra nepoštenim prizna u politici poštenim i ono što je u ostalim odnosima ljudskim nedopušteno u politici dopuštenim. Ta opasna težnja, ne prvo od Vas i ne od juče, učinila je, nažalost, da je narod zaista počeo politiku smatrati naročitim moralom, to jest - nemoralom. Nismo li i Vi i ja često slušali iz usta narodnih ovakav sud o nekome:

- Zar ti misliš da on govori istinu? Ne; on samo politizira!

Vidite li, koliki je bezdan između Vaše težnje i narodnog suda? Vaš poseban politički moral narod je nazvao prosto lažju i obmanom. A vi morate računati sa sudom narodnim, pošto je politika u najboljem svome smislu narodni posao, i to jedan od najvećih narodnih poslova. Ja znam šta Vi želite. Vi bi želeli pronaći neku naročitu veštinu, kojom bi se narod unapredio i država održala. I tu naročitu veštinu, neizbežno sličnu veštini kockanja, Vi biste hteli nazvati političkim moralom. Ja ne sumnjam da su Vaše pobude plemenite, no sve ostalo što Vi govorite pada van kruga morala, van kruga hrišćanstva, i van kruga kulture. To je preistorijsko igranje i nadigravanje između jačega i slabijega, pri čemu ako ne pomaže namešten osmejak pomažu zubi sa noktima, i obratno. Na sve to narod govori: pravda drži zemlju i gradove. Ako li Vi prezirete ovu gvozdenu aksiomu našeg naroda, kao "prostačkog" čujte šta kulturni Englezi tvrde: poštenje je najbolja politika. Bilo je vremena u dugom političkom školovanju Engleza, kada se i drukčije mislilo. Ali iskustvo ih je naučilo, da je zaista poštenje najbolja politika. Jedan veliki amerikanski državnik rekao je: kad amerikanci budu išli u parlament s onakvim mislima i osećajima s kakvim idu u crkvu, tada će naša država biti učvršćena i naš narod zadovoljan. Čak i kod drevnih pagana na našem dragom Balkanu najviše su se proslavili oni državnici, koji su se u javnim narodnim poslovima držali istih moralnih pravila kao i u svojim privatnim. Setite se pravednog Aristida kako je postupio kada se glasalo o njegovom progonstvu iz otadžbine. Neko nepoznat i nepismen zamolio je Aristida da mu napiše na komadu pečene zemlje: da se Aristid protera! A Aristid bez dvoumljena napiše to što je bilo na njegovu štetu.

Nedeljivost morala objavljena je i zakrepljena hrišćanskom verom jače nego ikad ičim. Jedan od glavnih uzroka sadašnje zabune i bede na ovom malom evropskom kontinentu jeste dvojstvo morala. Jedan se moral zahteva za privatan a drugi za javan život. Da ta dvoličnost ne vodi narode dobru svedoči nam postupak jerusalimskih starešina sa Hristom i potonja sudba naroda Izrailjeva. Sudeći unutra narod oni su lažne svedoke kažnjavali smrću, dok su na sudu Hristu tražili sami lažne svedoke. Dalje, među sobom su govorili da Isus radi u korist Rimljana (Jn. 11,48) a pred Rimljaninom Pilatom, da je Isus protiv Rimljana i protiv ćesara, jer sam sebe carem gradi (Jn. 19,12), dodajući licemerno: mi nemamo cara osim ćesara. To je dvojstvo morala. To je politički moral, kojim su judejski političari hteli spasti svoj narod, pa ga upropastili. Videći svu ovu spletku, svu nemoralnu petljavinu farisejsku protiv Sebe, Gospod im je prorekao: i ostaće vam dom vaš pust. Eto vam ploda od političkog morala. Eto strašne lekcije svima vođama narodnim, koji cepaju moral udaljujući se od one narodne gvozdene aksiome: pravda drži zemlju i gradove.

Mir Vam i zdravlje od Gospoda

Vladika Nikolaj Velimirović, Misionarska pisma
„Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast“ - George Bernard Shaw

mravicanka
Posts: 250
Joined: 26.12.2011. 22:20

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by mravicanka »


mravicanka
Posts: 250
Joined: 26.12.2011. 22:20

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by mravicanka »

Da Sv.vladika Nikolaj je iznio svoje mišljenje o političarima i napravio paralelu čovjek - ne čovjek po tom pitanju.Ako bi tumačili korijen riječi NARODNI POSLANIK došli bi do odgovora da je to neko koga je narod poslao negdje za nešto i zbog nečeg.Danas imamo narodne poslanike koji ne slušaju narod,koji ne rade za narod,koji ne poštuju narod,koji skrnave volju naroda.Mislim da bi takve trebalo nazbvati samoposlani poslanici koji su najsamoposlaniji od nsamonajposlanijih da samoposlujući dožive da njihov samoposlanizam učini da se narodu smuči,da im se stuži u grlu.Političari to su moralni ljudi koji se kao moralisti drže toga da oni moraju moral primorati da moralizuje narodne mase iz čega će proisteći da nije moralno reći istinu koja se tiče moralnog nasleđa moralne glave koju mi zovemo NARODNI POSLANIK.Usput,čast izuzecima kojih je sasvim malo.Da je sve bilo bajno u politici u vrijeme Sv.vladike Nikolaja,ne bi mu palo na pamet da piše o tome.

User avatar
ZMIJA
Posts: 7701
Joined: 09.01.2008. 18:23
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by ZMIJA »

Pokoj mu duši ,kao da je umro poslije parlamentarni 2010 g
Samo budalu, dva puta ujede zmija iz iste rupe !

mravicanka
Posts: 250
Joined: 26.12.2011. 22:20

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by mravicanka »

Zmijo a ko to umro???

User avatar
aleksandar76
Posts: 293
Joined: 09.01.2012. 12:23

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by aleksandar76 »

Image

User avatar
ZMIJA
Posts: 7701
Joined: 09.01.2008. 18:23
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by ZMIJA »

Pa sv.vladika Nikolaj s obzirom na moral današnjih poslanika.Samo ja dodala, da narod šta posije to i požanje,jer to su ipak NARODNI POSLANICI.
Samo budalu, dva puta ujede zmija iz iste rupe !

grlica
Posts: 1867
Joined: 12.01.2012. 23:54

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by grlica »

тема је одлична, данас је велики дан хришћанства , Христос нам васкрсе! Свим вјерницима желим да у здрављу и у љубави прославе данашњи дан :)
imam moćno pero - jezik srpski

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

O замеркама цркви да се уплиће у политику

Често замерају Православној цркви да више воли да се уплиће у високу политику него да помаже малим конкретним људима у невољи.

– То није тачно! Реч је о нама одвећ познатој и добро увежбаној пракси извргавања Цркве руглу, или о истовременом неразумевању природе Цркве и злој вољи, која понекад иде до несавладиве мржње у односу на све који у Бога верују. Сличне критике упућују још и они изопачени, антихумани умови који под политиком не подразумевају свеопшту бригу о материјалном и духовном добру и интересу свих људи, него бескрупулозну, међустраначку борбу, која има само један „свети” циљ, а то је по сваку цену освајање власти. За Аристотела, међутим, политика јесте брига за јавни живот у свим његовим сферама. То је брига свих о општем добру. Стога он и каже да се само идиот не бави политиком.

Ко то може да преотме монопол на бригу о јавним добрима; монопол на било које право? Монополисти, „власници” истине, искусни ветерани „политички коректног” атеизма, богоборци и вешто умекшани, прикривени и демократском маском пресвучени антидемократе и тоталитаристи и после пада комунизма – не мире са са чињеницом да је време једноумља и тоталитаризма, Богу хвала, иза нас. „Некад било – не поновило се”!

Црква се не уплиће у „високу политику” с намером да врши светску власт. За разлику од било које партије, која је само један део друштва Црква је целина, сабор и изнад партија. Она обухвата све делове, па и људе који су чланови различитих странака, као и оне које не припадају ниједној партији. Црква је отворена за све и свакога прихвата онаквима какав он јесте да би га тешила и давала наду. Зар поучавани Јеванђељем и искуством светих немамо шта да кажемо на питања социјалне неправде, пораста криминалитета, насиља у породици, умножавања болести зависности, ширења еколошке катастрофе, могућности манипулација у биоетици... и свих других изазова које модерно друштво, утемељено на идеалу „прогреса” и необуздане потрошње, производи? Наравно да је у центру пажње мали човек. Петнаест година уназад Црква је учествовала у збрињавању стотина хиљада избеглица, обезбедила стотинама младих школовање, многима омогућила лечење...

Из божићног интервјуа
6.01.2012
Политика
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Умор и неуроза

Много је људи, најразличитије старости, који се често, неки и годинама жале на осећање умора. Међу њима има и младих и сасвим младих особа који нас зачуде и збуне упорним жалбама на умор. Када лекар тражи да овакве особе ближе опишу то своје стање умора, пада у очи, с једне стране, релативно сиромаштво описа, с друге стране, монотонија и стереотипност оваквог описа. Осећање умора најчешће подразумева код оваквих особа неку општу безвољност, физичку и психичку малаксалост, брзо замарање после неког физичког и психичког напора, нерасположење, поспаност, каткад резигнацију или апатију.

Пошто смо брижљивим физикалним и лабораторијским анализама искључили постојање било каквог физичког обољења код оваквих људи, код којих преовлађује умор, често као једина, али упорна сметња, а још кад имамо пред собом младе људе или људе у пуној зрелости, морамо посумњати да је реч о неурози која је умор истакла као свој опомињући или алармирајући сигнал. Који су то све скривени, често и дубоко скривени конфликти присутни у личности које она свесно не жели, не може или неће да препозна, бранећи се од ових несвесних конфликата осећањем дуготрајног умора?
Није могуће, наравно, да осветлимо све, па ни већину оваквих конфликата у личности. Они су многобројни и тешко је замислити да их свако од нас повремено нема било да су препознати или непрепознати од свести. Овим желимо да кажемо да сваки има "право" да буде повремено и кратко уморан из психичких конфликтних разлога, па чак и да дозволи себи "луксуз" да конфликт не препозна, препуштајући се безопасној илузији да је умор наишао као последица претераног рада, претовареног стомака или промене "атмосферског притиска". Када говоримо, међутим, о умору као знаку неурозе, имамо на уму у првом реду људе претежно млађе и средњих година којима је умор више или мање стални животни пратилац, који су и сами престали да верују да је умор последица неке "подмукле болести" и који су због умора озбиљно ометени у испуњавању својих животних обавеза.

Задржаћемо се првенствено на доста распрострањеној форми умора као последици повређеног осећања сопствене моћи, односно озбиљније пољуљаног осећања сигурности. Пођимо опет од обичног, свакодневног примера осећања умора у неког човека, коме неког дана није пошло за руком да оствари нешто што је био наумио, а до чега му је било доста стало. Мало је људи способних да у миру и без емотивног суделовања анализирају разлоге неуспеха неке предузете акције. Када није у питању нека већ од раније неуротична личност, када неуспела акција нема далекосежних последица и када личност није "преосетљива" (што ће рећи превише амбициозна), чак и без анализе неуспеха живот се може одвијати даље, више или мање уравнотежено, непроменљиво. У сваком другом случају, међутим, пропуст анализирања неуспеха води неприметно повећавању броја предузетих акција у будућности са сличним завршетком -неуспехом, недовољним успехом или успехом који не задовољава, и истом последицом - новим у ствари старим и већ познатим, можда сада нешто дужим у трајању, осећањем умора. Бескрајно танан и осетљив сеизмограф наше душе опомиње сада чешће и дуже да нешто у нашој психи не функционише како треба и да је нужно да мало застанемо у захукталом ходу времена, да се замислимо над собом и загледамо се у оне дубље и мање осветљене или мање проветраване одаје у личности, не бисмо ли тамо нешто открили што ће нам указати не само на узрок умора, већ и на могућност његовог отклањања.

Изненађујуће је мали број људи, међутим, склон да истражује "прашњаве ствари" у своме несвесном. Користећи снагу воље и разума, човеку се чини да је постао господар своје душе и спољашње ситуације, па нема ни мало склоности да схвати и призна у себи било какву несвесну снагу која не подлеже његовој свесној контроли. Сваки озбиљнији проблем и конфликт који неминовно стоји у вези са снагама у несвесном, дубоко узнемиравају овакве људе, из страха да ће изгубити контролу над собом, да ће доживети немоћ, а са овом и патњу. Патња је, међутим, срамота коју треба сакрити. Тако се круг затвара, а неуротичност у човеку расте.

Одличан познавалац свих неуротичних збивања у човеку и човеку овог времена Карен Хорнај и у својој последњој књизи коју је написала: Неуроза и развој личности (преведена код нас), опомиње да је корен неурозе, па и умора, као једне од могућих манифестација неурозе, готово увек један исти: идеализирање самога себе, постављање немогућих захтева личности у остваривању амбиција, тежња за славом, и, с тим у вези, лако повређивање неуротичног поноса, самопрезир, страх од зависности и отуђивање од самога себе. На једној страни налазимо индивидуе којима понос и частољубље значе потврђивање сопствене вредности и зрелости. Овакве зреле личности препознајемо по томе што су спремне да се боре са својим проблемима, што преузимају одговорност за последице сопствених акција, што не пребацују кривицу на друге и што не очекују у првом реду од других, већ од себе, да проблеми буду решени. На другој страни налазимо неуротичне људе који су пуни захтева од своје околине, а када и од себе нешто захтевају онда су сви захтеви у несразмери не само са реалним могућностима њихових физичких и психичких потенцијала, већ су у несразмери и са могућностима средине у којој делају. Уколико временом све више и све чешће доживљавају разочарања због неостварених очекивања, јављају се најчешће две могуће неуротичне реакције: агресивно и осветничко понашање према околини, или самопрезир и мржња према самом себи као "слабићу" неспособном за животну борбу. И у једном и у другом случају неуротичног реаговања умор је чест и заједнички симптом декомпензоване неурозе.

Излаза и помоћи из ћорсокака неурозе, наравно, увек има, као и из сваке друге болести, физичке или психичке. Најважнији и пресудни корак мора ипак да учини сам неуротичар, што је често заиста теже него одлука да се подвргне некој тешкој, са неизвесним исходом предложеној операцији. У чему се састоји тај одлучујући "скок у егзистенцију" из јаловости и ништавила неурозе? У беспоштедном препознавању себе лажног, себе измишљеног и умишљеног, себе сујетног, гордог и славољубивог, себе "цара природе" (који уништава природу), себе у вечитој болесној дилеми "јесам ли ваш или Наполеон" (Раскољников у нама), себе садистичког и себе мазохистичког (једно не иде без другог). Да ли још нешто остане на дну личности када све ове неуротичне сподобе препознамо у себи и не само препознамо, јер интелектуални увид није довољан и оштроумност је често оружје неуротичне одбране, као и скепса - него их стресемо са себе? Тек после метаморфозе Нарциса, која је незамислива без патње, појаве се најдрагоценији бисери личности: способност и снага да се воли и неко други, спонтана потреба да се другима буде од помоћи, да се са другима подели бол и радост, без лажног сажаљења и без зависти, да се из Ја каже другоме Ти. Ово је изгледа могуће постићи само када биће људско стигне до индивидуе свесне свога идентитета и која једнога дана постаје уморна због пуноће испуњеног живљења, а не због празнине непрепознате неурозе.


Владета Јеротић
ЧОВЕК И ЊЕГОВ ИДЕНТИТЕТ
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »


Подмитљивост

"Код стараца је писано:
све док постоји жеља за давањем и узимањем,
не очекуј мира"
(св. Теофан Затворник).


Узроке подмитљивости треба тражити у неколиким пороцима: лажљивости, среброљубљу, егоизму, таштини и гордости. "Жудња за личном добити крије се у свим народима, од највиших до најнижих слојева - писао је руски философ Иван Иљин ... болест подмитљивости се шири по свету као права епидемија... оно што привлачи, растаче и развраћа уопште није само злато и "девизе", него и лични успех, лична каријера, свако политичко и новинарско 'напредовање', почаст, власт и закулисни утицај. Једном речју, све оно што издиже човека изнад гомиле, дајући му могућност да 'фигурира', да се узноси и ужива".

Код нас се данас продају судије и професори, дипломати и политичари свих нивоа, уметници и лекари, људска тела, па чак и делови леша (трансплантанти). А да се и не говори о вишемилионској армији чиновника која као и пре живи углавном од мига, злоупотреба и свих могућих поклона. "Повољни" услови за све то, јесу полуозакоњена лажљивост у државним размерама, смешно ниске зараде државних чиновника, губитак савесности, побожности и поштења.

Истинити подвижници светости и благочашћа нису се продавали ни за каква блага, већ су напротив, презирали сваку корист и богатство, нарочито оно стечено неправедним путем. Јудина подмитљивост ушла је у историју свих времена и епоха као символ највеће духовне катастрофе која је довела до злочина пред целим човечанством.

"Новцем треба владати као што доликује господи - тако да ми владамо њиме, а не он нама" - писао је један од васељснских учитеља Цркве, св. Јован Златоуст.

Једна данас тако раширена врста подмитљивости, као што је поткупљивост, у стара времена у Русији се називала лихварством. Овај порок у друштву се дубоко презирао, па чак ни у чиновничкој средини није био нарочито широко распрострањен, о чему сведочи изузетно мали број судских поступака тим поводом у предреволуционарној Русији. "Лихварство је страст крајње изопачених људи код којих се крије у срцу безбожност" - писао је руски светитељ Тихон Задонски који се и сам одликовао нестицањем.

У Светом Писму се каже да лихвари неће наследити Царство Божије (1 Кор. 6:10). Старозаветни пророк Јелисеј одбио је да узме новац понуђен за лечење, а његов слуга Гијезије који је тајно узео сребро био је кажњен тиме што је оболео од губе (4 Цар. 5:2027). Подмитљивост често изазивају људи који су навикли да живе по законима поткупљивања и подмићивања. На Западу се овакве појаве називају корупцијом и однос према њима је веома строг, без обзира на личност која је ухваћена у махинацијама и нечасној игри. (Сетимо се бурних процеса у САД, Италији или Немачкој, где су на оптуженичку клупу доспевали чак и чланови владе.)

Међутим, од непосредне неумешаности у реални поступак далеко је важнија душевна склоност која искључује непоштену и лажну погодбу. Али како је то тешко васпитати у себи, када "овај свет" живи по својим подлим и користољубивим законима. Придржавајући се принципа праведности, човек се брзо у очима своје околине претвара у белу врану, постаје отпадник, и као да почиње да "испада" из света. Па ипак, хиљаду пута су у праву они који се, без обзира на моду времена ("сви сада тако живе") и лажне претпоставке труде да свој живот ускладе са савешћу и живе по еванђелским заповестима. Ради тих људи се можда и одржава у животу човечанство на земљи. Њима припада будућност.

Тематске мисли

(Иван Иљнн о подмитљивости)

1. Истински грађанин ни за каква богатства света неће почети да шпијунира у корист суседне државе, он ни под каквим условима неће радити мимо државних закона за мито; он неће подривати монетарни систем своје земље спекулацијама, он се неће богатити увозом који је штетан за његову државу, итд.

2. Савремени човек је престао да верује у Бога и управо зато тако радо и лако продаје своју душу ђаволу.

3. У праву су, хиљаду пута су у праву они који више воле оскудан живот и ћутљиву усамљеност, него дволичност и подмитљивост, јер у њима, управо у њиховом стању отпора поткупљивости, живи и спрема се будућа Русија.
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Улога 40 Светих Литургија

Ваља да знате да је од свих служби које се творе у Цркви најкориснија и најмоћнија Света Литургија.
Света Литургија је Жртва за спасење цијелог свијета. Казиваћу вам о значају 40 Светих Литургија.

Сваког дана на Светом Престолу гдје се врши Литургија жртвује се Спаситељ наш Исус Христос. Као што каже свештенослужитељ: "Жртвује се Спаситељ свијета, који узима гријехе свијета". Кап крви Исуса Христа очишћује све гријехе свијета. Због тога прве службе које се приносе и за живе и за мртве јесу Свете Литургије. На другом мјесту долазе помени за мртве, псалтир, акатисти, дјела милосрђа (за покојнике, напр.), задужбинарство.

Али Литургије се не могу служити за свакога. Псоваче светиња не можеш стављати за помен на Светој Литургији. Гријех је. Људе што живе невјенчано не можеш стављати за помен на Светој Литургији, јер је то велики гријех. Оне што су прешли у секташе не можеш стављати за помен на Светој Литургији, јер су се одрекли Крштења и Цркве. Оне што су одбили Свете Тајне на самрти не можеш стављати за помен на Светој Литургији. Оне што су умрли невјенчани, што се нијесу вјенчали ни на самрти, такође не можеш стављати за помен. И оне што су били у браку са блиским сродницима, почев од петог степена наниже. Ти се могу стављати за помен на службама, на Псалтиру, али на Литургији ни у ком случају.

Затим, ви видите да ми вадимо честице свакога јутра на Светој Проскомидији за многе хиљаде које поменемо. Изјутра код нас у олтару при помињању буде по 15 - 20 отаца. Они одлазе код свештеника који врши Свету Проскомидију и казују: "Оче, благослови да поменем живе и мртве". А свештеник вади двије честице светим копљем говорећи овако: "Прими, Господе, жртву ову за милост, живот, мир, здравље, опраштање грехова раба Божијег архимандрита тог и тог и свих које ће он поменути, живих и мртвих". Онда свештенослужитељ ставља по честицу код живих и код мртвих на Светом Дискосу за сваког свештеника и монаха који помиње.

Честица стављена у Путир јесте као сунчев зрак; можеш да поменеш милион душа. Али те честице представљају душу поменуту на Светој Литургији. Велику грешку чине свештеници који дају честицу људима да носе кући. Велики гријех чине. Није допуштено. Дођи да ми покажеш гдје пише да дајеш да се носи честица кући. Ако даш честицу човјеку да носи кући, лишио си га Литургије тог дана; нема више удјела. Честице се ваде на Светој Проскомидији: из четврте просфоре за живе и из пете просфоре за мртве и изненада умрле. Оне остају на Светом Дискосу, јер су изјутра само благословене, нијесу још освећене.

А на Светој Епиклези, на призивању Светог Духа, када свештеник подиже руке увис и чини три метаније до земље и призива Светог Духа говорећи: "Господе, који си у трећи час Апостолима својим ниспослао Пресветога Духа свог. Њега, Благи, не одузми од нас, но обнови нас, који ти се молимо"; затим чини поклон са челом до земље и опет подиже руке и призива Пресветог Духа трипут. И када заврши ово призивање Светог Духа, он показује на божански Агнец и на Свети Путир и казује: "И учини, Господе, овај Хљеб часним и пречистим Тијелом Христа Твога. Амин. А што је у овом Светом Путиру - скупоцјеном крвљу Христа Твога. Амин."

И благосиљајући их вели: "Претворивши их Духом Твојим Светим. Амин. Амин. Амин". Затим свештеник клечи и моли се заједно са цијелим народом за цијели свијет.

То је срце Свете Литургије, јер сада силази Свети Дух на Свете Дарове, који се претварају у Тијело и Крв Спаситеља нашег Исуса Христа. А честице што се ваде за живе и мртве не претварају се у Тијело и Крв Господа, него се стављају на крају у Свети Путир, и освећују се када дођу у додир са Пречистим Тајнама. Тада свештеник казује: "Омиј, Господе, Светом Крвљу Твојом, гријехе свих овдје поменутих молитвама светих твојих. Амин". (Цитирана мјеста упоређена са Служебником; нап. прев).

А ако вам свештеник даје честицу, неосвећену, изјутра, не узимајте је. Хиљаду је пута боље да узмеш нафору, јер нафора је освећена у оквиру Свете Литургије, а честице неосвећене не дају се за ношење кући. Боже сачувај!

Ето зашто треба да долазите што редовније у цркву. Али вас молим, када дајете помене на Светој Литургији, ако знате да неки живе невјенчано, ако су се узели блиски сродници, ако је когод, Боже сачувај, секташ, ако хули на Бога или псује, не стављајте га за помен, јер му чините велико зло. Ми хоћемо да га сјединимо са Исусом Христом а он Га псује? Чији глас слуша Бог? Размислите!

Када се пренете из сна, јутром, прво и прво обавите свету молитву, то јест, начини три поклона и реци трипут: "Слава Теби, Боже наш, Слава Теби!" Умиј лице водом да растјераш сан и отиди пред свете иконе. Затим се трипут осјени правилним Светим Крстом, састављајући три прста који символизују Свету Тројицу - Оца, Сина и Светог Духа - а друга два представљају Божанство и човјечанство Христово, то јест двије природе. И стави најприје руку на чело: "У име Оца"; на трбух "Сина"; на десно раме: "Светога Духа" и на лијево раме: "Амин".

То је догматски Крст по канонској уредби Цркве и по 92. канону Светог Василија Великог. Не осјењујте се кривим крстом или у журби, јер ће се ђаво на то само злурадо церекати. Ко те је научио да се подсмијеваш Светом Крсту? Ко теби везује руке да их узносиш догматски? Христов Крст је имао 13,5 метара висине и 3,80 метра ширине.

Правилно се крсти. Ако ли не, нијеси православац, јер исмеваш Свети Крст, и смије се ђаво од тебе кад тако булазниш.

Осјењуј се правилним крстом и када пролазиш поред неке цркве; да те не буде стид осјенити се правилним Светим Крстом. Тамо је присутно Тијело и Крв Господња, стално, на Светом Престолу. Тамо је Христос жив у Светом Олтару. У свим православним црквама Пречисте Тајне Стоје на Светом Престолу. Ако се не клањаш Цркви, не клањаш се Христу!

Нека би Бог дао да се видимо сви у Рају! Боже сачувај да један једини остане на мукама; сви да се радујете у рајским вртовима! Сви. Кад бих имао велику врећу, да вас ставим у врећу, да бих вас могао пустити у рајске вртове! Кајмо се! Знате ли како вам је тамо лијепо? Чуј шта вели Апостол Павле: "Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође! (уп. са 1. Кор2,9; нап. прев.). То је припремио Бог онима који Га се боје и љубе Га.

Старац Клеопа Румунски
са румунског
Арсеније Бугарски




Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Лењост је смртни грех

Лењост је смртни грех


Лењост је велики порок и рачуна се међу смртне грехе; зато и треба себе приморавати на извршавање својих обавеза, молити Бога за помоћ, не уздајући се у своју снагу. Он ће, видећи такву нашу добровољност, дати снагу и чврстину и помоћи ће да се савлада ослабљена лењост; али без нашег старања и добровољности и Бог неће помоћи. А у случају слабости и немоћи нека наше неделовање замене: саосећање, самилост и смиреност.

Смиреност ослобађа робовања лењости


Жалите се на лењост. Да, она често напада оне који се труде у побожности, а ако се погреши често превладава. Ради изгона те страсти Свети Оци саветују да се држимо сећања на смрт, мука вечних и блаженства праведних, руководећи се при томе смиреношћу, која, спуштајући на нас милост Божију, потпуно ослобађа ропства лењости.
Противници су лењости бодрост и страх Божији.

СВЕТИ МАКАРИЈЕ ОПТИНСКИ
РЕЧНИК СПАСЕЊА



Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Празнословље
"Речи је много, а дела мало"
(руска пословица).

Дар речи спада у највише дарове. "Шта је тврђе, непроменљивије и моћније од речи? Речју је створен свет и стоји - писао је руски светац Јован Кронштатски, међутим, ми поступамо с речју тако непромишљено и небрижљиво".

Карактеристичне су и дубоке по смислу руске народне пословице и мисли о речи:

"Изговорена реч не да се више ухватити".
"Речи је много, а смисла нема".
" Ако у срцу истине нема - речи су празне".
"Речи су добре, ако су кратке".
"Реч је сребро, а ћутање злато".
"Речи вера, хлебу мера, а новцу рачун".

"Рана нанесена копљем зацељује, а речју не" - говорили су стари, који су сматрали, узгред, реч за најважније лековито средство ("Нож, биљка и реч су три оружја лекара"). "Ударац бича прави бразготине, а ударац језика кости ломи" - каже се у Светом Писму (Сиp. 28:20). Реч је у стању да се материјализује (књиге, новине, магнетофонски снимци, плоче и сл.), да добија слова и звуке. "Наша мисао, чим се одене у звук који је изражава, претвара се у реч која, као у чамцу препловивши кроз ваздух, прелази од говорника према слушаоцу" - писао је св. Василије Велики (4. век наше ере). Хришћани верују да је и Сам Христос јесте Логос (Реч) Који сс ваплотио.

Обичај да се много говори, не одмеравајући сваку реч, лакомислено, а не од срца и душе, површно, као лепршајући, брбљање које никога ни на шта не обавезује, веома је распрострањен. Нарочито често злоупотребљавају реч политичари, користећи је за своје циљеве, мајсторски манипулишући и жонглирајући фразама и појмовима. Јалова и лажљива реч не продире дубоко у душу, нити је дира.

Данас се у Русији од речи до дела налази "дистанца огромних размера". Дошло је доиста до џиновске инфлације тог неизмерног Божијег дара.
Један од далеко-источњачких мудраца је једном рекао да се живот састоји од речи и дела. Светоотачка мудрост учи брижљивом односу према свакој речи, па чак и свакој мисли, тежњи према сагласју мисли, речи и конкретног чина. "Треба избегавати бескорисне разговоре" - саветовао је св. Јефрем Сирин. "Нема ничега разорнијег од многословља и штетнијег од необузданог језика, и ништа тако јако не расипа и не троши богатство душевно" - писао је преп. Филотеј Сннајски.

"Многоречиви ћe додијати" - каже се у Библији (Сир. 20:28). Треба истаћи да по правилу брбљивци и празнословци нису у стању да квалптетно обављају конкретни рад. А то и није чудно, јер претерана брбљивост одузима огромну количину животне енергије. "Као што врата на купатилу која се често отварају, брзо испуштају унутрашњу топлоту напоље, тако и све оно добро ишчезава, када ко много говори, макар говорио све добро" - опомињао је бл. Диадох (5. век наше ере).

У старо доба, упоредо са ограничењима у храни, неретко су се практиковали и говорни постови. Историја је сачувала имена великих молчалника који су се добровољно одрицали говорних контаката са људима. Али то већ спада у област аскетике...

Изузетно је раширена особина људи данашњег времена не да буду, већ да се чине. Веома многи теже да поучавају друге ономе што сами не испуњавају. Свети Оци су упозоравали на брзоплету жељу да се поучавају други. Ево шта пише тим поводом јеромонах Пстар (Серјогин), настојатељ Пјухтинског манастира: "Незрела жеља да се поучавају други штетна је у сваком погледу. Прво, зато што се унутарње снаге, уместо да се усредсређују унутра расипају, претварајући се у узалудно трошење снага, као незрели плод, одвојен од дрвета. Друго, то надима онога који поучава, дајући му повода за умишљеност о својој тобожњој надмоћи. Треће, доводи до жеље да све чини да други виде, наводно, ради примера другима, претварајући и остала добра дела у фарисејство, поткрадајући самога себе самовољним (субјективним) учитељевањем које потиче од сопственог "ја". Четврто, навика умишљености постаје основа за незадовољство, па чак и гнев, када људи не поступају по жељама онога који их поучава". "Хоћу више да се учим, неголи да поучавам" волели су да понављају древни подвижници светости.

Борба за лаконичност, јасноћу и чистоту речи код нас још није ни започела. Људи су уморни и буквално исцрпљени од хиперинформација речима, свих могућих политичких тема, те забавних, празних и у суштини непотребних програма. Непринципијално брбљање које пустоши наше душе претворило се у Русији у државну епидемију невиђених размера. Отуда предуга саветовања, закони и одлуке које нико не чита, опширна наклапања непринципијалних демагога.

Свакоме од нас је неопходна строга самоконтрола и унутарњи рад на очишћењу речи од свакојаких штетних примеса.

Тематске мисли

1. А на језику буди шкрт, зато што је он веома способан да чини штету, и што се брже креће, то мање доноси користи (св. Нил Синајски).

2. Реч је израз истине, сама истина, биће, дело (св. Јован Кронштатски).

3. Ако ко изговара бескорисне речи, не слушај га, да не би погубио твоју душу (ава Исаија).

ВЛАДИМИР КОНСТАНТИНОВИЧ НЕВЈАРОВИЧ
ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

О скривеним помислима

Једном блаженој Теодори дођоше седам сестара, и упиташе је о неприличним и сквреним помислима. Блажена заплака и рече: "Не чујете ли шта говори Господ: А вама је и коса на глави сва избројана (Мт.10, 30). Коса су помисли, а глава је ум. Свака помисао, праћена наслађивањем и саглашавање, подлежи суду. Бог ће похоту према жени урачунати у блуд, гнев - у убиство, мржњу - у убиство. Јер, речено је: Сваки који се гневи на брата свога ни за што, биће крив суду (Мт.5, 22), и: Сваки који мрзи брата свога јесте човекоубица (1.Јн.З, 15). Такође, велики Павле каже: Господ ... ће ... осветлити што је сакривено у тами и објавити намере срца (л.Коп.4, 5), и још: Пошто се мисли међу собом оптужују или оправдавају (Рим.2, 15). Стога не говорите, добре моје сестре, да нам помисли не наносе штету, кад ће се за само слагање са њима судити као за дело ". Слушајући ово, монахиње се дивљаху и прослављају Бога што је дао такву благодат и расуђивање блаженој Теодори. Захваливши јој се, оне одоше са великом коришћу.

Материк
Ава Исаија Отшелник

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Лаж екстрасензорике и биоенергије

Мода екстрасензорике и биоенергетике дошла је у Русију релативно недавно - средином 70их година 20. века, достигла је свој врхунац крајем 80-их година и почела да опада средином деветог десетлећа. Као зачетници нових праваца у лечењу, повезаних са непосредним енергетским утицајем на болесника, били су различити људи, али најпознатија међу њима је свакако Џуна Давиташвили која је направила муњевиту, може се рећи, вртоглаву каријеру од масерке до светски познате исцелитељке. Истина, испоставља се да је све ново у ствари врло често само вешта интерпретација заборављеног старог. и ако се мало пажљивије погледају начини лечења праном индијских јогина, магнетизација аустријског лекара Месмера и окултна терапија Немца Рудолфа Штајнера. Видећемо да се суштински не разликују много од биоенергетског метода лечења који је понудила Џуна, изузев чисто техничких момената, и неких ручних (мануалних) начина дијагностике.
Увођење биоенерготерапије у медицину изазвало је буквално преокрет. чак i пометњу у научном свету, па и у друштвеној свести. Биоенергеотерапеути су буквално упали у наш живот, за њим су похрлиле хиљаде и хиљаде болесника који пате и који су изгубили наду у оздрављење. Конзервативна совјетско-руска наука је почела све више и више да се повлачи пред упорним притиском представника нове врсте лечења. На поликлиникама су се појавили стручњаци биоенерготерапеути, никле су читаве школе, институти, па чак и академије екстрасензорног правца. Суштински се променило у правцу прихватања и јавно мњење. И само православна Црква ни под каквим изговором није прихватила н није благословила новотарију ни по облику, ни по садржају. Штавнше, у хору похвала чудотворцима-екстрасензима само један глас је звучао непоколебиво строго и непопустљиво раскринкравајуће. Био је то глас Руске Православне Цркве која је успела да на духовном нивоу распозна лаж, обману, преласт, па чак и пагубу, како болесника, тако и самих "исцелитеља". Цркву су оптужили и наставили да оптужују због догматичности, конзервативности, па чак и средњевековног мрачњаштва. Али практично ниједан свештенослужитељ се није приклонио другој страни. Екстрасензорика и Православље показали су сe као две потпуно неспојиве ствари; а доконе измишљотине о томе да јерарси Православне Цркве тајно користе услуге екстрасенза свакако не одговарају истинитом стању ствари и лансирају се са сасвим разумљивим циљем.
Чиме се објашњава овакво уверење православне Цркве о непожељности, па чак и греховности, бављења оваквом врстом исцелитељства? Јер званична наука као да потврђује у многим случајевима ефикасност биоенерготерапије, о чему је било доста саопштења у штампи. Одговор на ово питање није тако једноставан. Ипак, не поседујући ни специјалне лабораторије за истраживање, ни клиничке податке, православна Црква је током две хиљаде година искристализовала и прикупила дубока духовна сазнања која јој омогућавају да тачно реагује и разликује суштину нових појава друштвеног живота, под каквим год маскама и у каквим год се костимима оне јављале. Осим тога, много столећа пре времена у којем живимо, Свети Оци Цркве су већ открили и описали задивљујуће складну теорију о природним енергијама, на основу које није тешко оценити карактер биоенергетских манипулација које су сада тако популарне.
Тако на пример, према списима св. Максима Исповедника, тог чудесно дубоког мислиоца раног Хришћанства (582-662) све природне енергије могу бити хомогене (једнородне) и хетерогене (разнородне). Осим тварне (тј. Богом саздане) енергије, постоји још и нетварна енергија - благодат (на лат. gratia). Благодат, како се види из самог назива, није ништа друго до благи (добри) дар Самога Бога. Човеков живот је такође божански дар (gratia vita). А сав видљиви свет су енергије, јер је тваран, тј. створен је од стране Творца. Сва биолошка појединачна бића (међу њима и човек) садрже у себи енергије.
Ми живимо непрестано долазећи у додир и међусобно узајамно делујући својим биоенергоструктурама. На тај начин, може се рећи да је живот начин постојања енергија, а не беланчевинастих тела, како су тврдили класнци марксизма. Узајамна дејства међу носиоцима енергија врше се стално, чак и несвесно. Могуће је и свесно енергетско деловање једног човека на другог. Међутим, ту треба имати у виду следеће моменте: она енергија коју човек преноси другоме, увек је тварна и веома често је суштински загађена. Осим чисто физичке компоненте која се може чак и измерити одговарајућом апаратуром, ствара се сложена информација дубинског плана (холограм) која већ задире у душевно-духовне структуре личности. Тако на пример, једно лице (донор, исцелитељ, активно начело) може пренети другом лицу (реципијенту, пацијенту, пасивном начелу) информацију својих болести. порочних склоности, па чак и део оне невидљиве болести која се иначе назива грехом. Ову истанчанију врсту биоенерго-размене аутор назива узајамним утицајем душа. Често то подсећа на процес који се одвија помоћу двају спојених судова добро познатих у физици. При томе долази до међусобне размене, где се онај који је чистији (духовно) загађује, а загађени као да се очишћује. Субјективно се то изражава у томе да једном човеку након контакта с другим лицем постаје лакше, а другом, напротив, теже.
Такође постоји појам као што је "духопроводљивост". Подвижници светости и благочашћа (побожности) достизали су суштински преображај делатности целокупног организма, укључујући ћелијско-молекуларни ниво. Они су стицали способност "прихватања", "смештања у себе" (упоредите "који може да прими, нека прими") нетварне божанске енергије.
Такви људи су заиста могли да врше чудесна исцелења, али више не својом тварном енергијом, већ посредством благодати Светога Духа. Овој теми посвећена је моја књига "Чудесна исцелења", где сакупљене и наведене чињенице, како се каже, говоре саме за себе.
Друга опасност биоенерготерапије, с тачке гледишта православне Цркве, јесте несвесно (или још горе свесно) служење анти-божанском демонском свету, с његовим обманама и подвалама уз заиста реално моћно енергетско покровитељство. То је истинска одгонетка тајне оне силе коју почиње одједном да осећа на себи човек који се препустио том примамљивом правцу. Забрињава масовност екстрасензорних сеанси, јер касније (а има много примера за то) многи људи, стекавши "духовно" искуство и знања, постају буквално играчке у рукама демонског света. Осим тога, веома много биоенерготерапеута после неколико година (а понекад после свега неколико месеци) практичне делатности показују изражено погоршање свог душевног и физичког здравља, а понекад доживљавају дословно трагичне потресе.
На тај начин, интензивно увођење биоенергетике у медицину представља појаву за коју има мало оправдања - чак и прилично опасну појаву. Далеко важније је развијати истински духовне путеве лечења, јер је терапија душе ефикаснија од екстрасензорике у лечењу како физичких, тако и душевних обољења; осим тога, она не носи у себи компликације и опасне заблуде. Треба међутим прецизирати да се ради о истинској терапији душе. а не кривотворинама и манипулацијама под маском нових метода лечења, који уствари представљају мистичне, механичке или насилне методе деловања.

Светоотачка психотерапија
Терапија душе
Владимир Константинович Невјарович
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

grlica
Posts: 1867
Joined: 12.01.2012. 23:54

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by grlica »

vrsta , dušijah pravoslavna ( to ti je kosi padež staroga jezika i tu je isto živo ono H)
da te pitam
šta znaš od Staroga zavjeta , jesi Čuo za prve grijehe ---taštinu , de bogati daj nam nešto naše na tu temu da se malo prosvijetlim :.'
pliz vrsto :wink: :?: :idea:
imam moćno pero - jezik srpski

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Ево Грлице . . .
ЕПИСКОП МЕЛЕНТИЈЕ
ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ



29. ТАШТИНА, ОХОЛОСТ И САМОХВАЛИСАЊЕ


Шта може бити свирепије од таштине - гордости, која баш тада највећма бијесни и лудује када јој се највећма чине услуге? Таквога својства немају чак ни звјерови; напротив, постају кроткији када им се поклања пажња. А таштина, тј. гордост поступа сасвим супротно: када се презире, она се укроћава, а када се поштује она свирепствује и наоружава се против својих поштовалаца. (Св. Златоуст).

Ја сам сагласан да боље будем мио роб код варвара и дивљака, него ли код једнога гордељивца. (Св. Златоуст).

Таштина претпостављене чини гордељивцима, а оне које презире - осветољубивцима. (Св. Јован Љествичник).

Што не уништи мољац, што не покраде лопов, то разграби таштина.

Таштина (охолост) и добра дјела људска чини некориснима. (Св. Златоуст).

Јагода, која падне на земљу, убрзо иструли; и доброчинство пропада ако се чини по гордости (тј. ако хоће да му се име чује и људи да га хвале). (Ава Леонтије).

Као што плод у влажном мјесту трули, тако пропада и добро дјело учињено по таштини. (Духовни Маргарит).

Добро дјело гордога јесте сломљена, уништена жртва (Лев. 22, 22) и неће се ставити на жртвеник Божији.

Као што се ђубре не може употријебити и не употребљава се за кађење, тако и Бог не прима молитве поноситога - гордога човјека.

Уздржљивост охолога јесте дим из пећи; и једно и друго растура се по ваздуху. (Св. Нил Синајски).

Вјетар са прашином завије трагове човјечије, и таштина у ништа претвара милостињу. (Исти).

За оне који су имали успјеха у подвизима побожности, таштина и гордост су исто што и подводно камење, које се налази близу пристаништа, и које, послије великога труда при пловљењу по мору, подвргава опасности и погибији оне који нису претрпили пораз своје лађе усред таласа порока и буре неваљалих мисли.

Таштина и охолост јесте подводни камен; ако на њега наиђеш, ти ћеш свој иметак изгубити. (Св. Нил Синајски).

У горду душу поново се враћају страсти из које су некада биле побједом истеране. (Св. Исак Сирин).

Као што бршљан, обавивши се око винове лозе, уништава њен плод, тако и таштина или самохвалисање (поноситост, гордост) уништава све трудове и подвиге подвижника. (Ава Исаија).

Врећа подерана (са рупама) не може сачувати оно што се у њу наспе; тако и таштина упропашћава награду врлина. (Св. Нил Синајски).

Горди подвижник или трудбеник (посник) јесте исто што и бесплатни радник: подноси велики труд али награде неће добити. (Исти).

Чувај своје срце од помисла гордости исто тако као што чуваш свој иметак од лопова, хаљину од мољаца, свој виноград од грабљивих звјерова и птица.

Реците помислима таштине и користољубља када се приближе вашим добрим дјелима: бјежите ви који упропашћујете виноград (Пјесма над пјесмама 2, 15), ми хоћемо да сачувамо Господу виноград и његов плод. (Филарет Московски).

Таштина је опасна и тада када се она тек рађа у души човјечијој, слично трулежи и црву унутра у клади. Још је убитачнија када се испољава у самохвалисању себе пред људима и у чињењу својих добрих дјела ради хвале.

Боље је ништа особито ни похвално не учинити у овоме свијету, него ли учинивши, преко мјере хвалити се. (Св. Димитрије Ростовски).

Учинивши ма какво добро, као што говоре Оци пустиње, додајеш своме душевном здању један камен; но испричавши о томе другима у духу гордости и самохвалисања, не само да се овај камен но и цијели ред (камења с душевне зграде) обара и растура. (Прота Т. Голубински).

Сакривај трудове и врлине своје, и чувај се да их не би твој језик покрао од тебе и уништио. (Ава Исаија).

Или оно народно: "Ко се хвали, сам се завали", тј. падне.

О, колико ли је много напакостила своја врлина онима који су је објавили и примили због ње похвалу од људи. (Тома Кемпијски).

Фарисеј је због самохвалисања постао гори од митара - цариника. (Види Јеванђеље Лукино о томе).

Сваки рад Божији бива нам штетан када од њега очекујемо не Божију него нашу славу. (Св. Тихон Задонски).

Самохвалисање се не слаже са мудрошћу.

Најлакше је обманути и преварити себе, и гордећи се пустом и празном славе, сматрати себе за нешто, а у самој ствари бити нико и ништа. (По Св. Григорију Богослову).

Размислимо колико је неблагородно, и тегобно, и бескорисно живјети само ради тога да је на видику (овога свијета) као да је човјек нешто, као што многи чине и у моралноме и у друштвеном и у домаћем животу. Све показују и испољавају: ја сам тај и такав; ја сам то и то урадио, ја чиним то и то; о свему трубе на све стране; свако ништавно дјелце, које учине, објављују праском самохвалисања, као кокош своје снесено јаје. Најзад, кокош још има и права што објављује своје снесено јаје, јер оно стварно и постоји, а таштина и самохвалисање објављује оно чега нема као да је учињено (тј. ако је шта учињено). (По Филарету Московском).

Онај који открива и разглашује своја добра дјела, сличан је човјеку који сије на површини неоране земље, јер долијећу птице и поједу сјеме. А онај који сакрива живљење своје, сличан је сијачу који сије на узораној земљи - у бразде, и он ће пожети обилат плод. (Стари Патерик).

Не хвали се собом и не говори много у похвалу своју, па чак ни оно што је стварно, истинито, да не би ко помислио о теби нешто више него ли колико види у теби или чује од тебе.

Важно је и главно то какви смо ми у очима Божијим, а не оно како људи о нама мисле.

Ма како људи мислили или говорили о нама, у самој пак ствари ми смо свагда такви какве нас Бог види.

Ако хоћеш да те Бог зна, буди по могућности непознат мећу људима. (Ава Теогност).

Ако желиш да Бог покрије твоје гријехе, онда не испољавај пред људима своју врлину ако какву имаш. Јер како ми поступамо са нашим врлинама, тако Бог чини са нашим гријесима. (Св. Марко).

Ако хвалиш самога себе, нећеш бити похваљен од Бога.

Сматрај за рђаву сваку ону ријеч којом будеш себе хвалио.

Шта може бити неразумније, него ли тражити похвале за своја дјела од потчињених и немоћних људи, и тим хваљењем презирати онога који је моћан да награди за дјела, Њему угодна? (Св. Златоуст).

Ако да човјек, Бог неће дати; а када не да човјек, Бог ће дати.

Благо ономе ко не располаже тако животом и дјелима својима да би само на земљи и од људи добио награду своју! (Мат. 6, 2). (Филарет Московски).

Бјежи од таштине - и удостојићеш се славе у будућем вијеку. (Ава Исаија).
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

grlica
Posts: 1867
Joined: 12.01.2012. 23:54

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by grlica »

de molim te metni na onaj moj rat , da mi je stalno pred očima.
imam moćno pero - jezik srpski

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Који "рат"? Не контам :?
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Шта значе стална упозорења Патријархова да је најважније да у овом, смутном, времену останемо људи

Image

За човека заиста верујућег у свакој прилици може да буде поука кад види људе који чине оно што је добро, што је по вољи Божијој - кад може он, од исте смо крви и тела и чак истог језика - зашто ми не можемо?

Дакле, то нам је подстицај, да будемо онако као што ваља. Ако видимо људе који греше, који зло чине и ми то осуђујемо - шта ће тек бити ако ми то будемо чинили, на шта нас и упозорава ап. Павле. О томе и Св. Пахомије Велики поучава када каже: "Ако вас неко увреди, или вам нанесе неку пакост - ти кажи себи: ево пружа ми се прилика да добијем сребрни новац, ако се уздржим без гњева и ако му одговорим на миран начин. Ако поред тога увреда буде нешто крупнија и тежа - ти кажи себи: ево ми се пружа прилика да добијем златан новац - златну награду од Бога - тако да ћеш ти у сваком случају бити на добитку тамо где би други изгубио. За нас је, дабоме, и реч Господња, она прича о блудноме сину значајна, јер нам показује какву корист духовну ми можемо имати и од невоља и тешкоћа које нас снађу. Док је био у обиљу и с новцем који је од оца добио, он није мислио о суштини живота. Кад је изгубио све и почео да гладује, онда вели дође себи. Пре тога нисмо при себи него лутамо по свету. Дакле, ако смо мудри и у тешкоћама и невољама, можемо извући духовну корист.

Разуме се да су још и Адам и Ева згрешили што су помислили да могу на лак начин да буду као Бог. Христос од нас тражи: "Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески". Али за то треба труда, узрастања у свему добру, а не - поједеш воћку и механички постанеш као Бог. Дакле, наш однос према Богу је у већини механички, а требало би да наш однос према Богу, према нашој вери буде и моралан. Ово спољашње, механичко, треба да буде само пројекција оног унутрашњег, али је de facto код већине наших верника присутна само формалност. То вам је као један рам који је остао без слике. Свакако да рам има свој смисао, да даје сличи чврстину и стабилност, али ипак је најважнија слика. Имати рам, а слику изгубити или је издати, то је у сваком случају несрећа.

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

grlica
Posts: 1867
Joined: 12.01.2012. 23:54

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by grlica »

osveta je jelo koje se jede hladno , štakori , dobiće te razglednicu narodnu !

samo ti vrsta plutaj od duha , a toliko si duhovan i duševan da ni lutalice ne vidiš zbrinute , hvala ti za onaj rat ,,, što me ne podrtža!

ne znam ja ništa moji duhovnici ali zna i Gospodin , i Allah!
imam moćno pero - jezik srpski

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Kratke duhovne pouke, price

Post by vrsta8472 »

Грлице, ја тебе ништа не разумијем ал' нема везе . . .
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

Post Reply