Ljepota Pravoslavlja

Budimo ljudi

Moderator: vrsta8472

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Љепота Православља се огледа управо кроз благодат Духа Светога Који обитава унутар Православне цркве. Свакако да Дух дише тамо гдје хоће, и није ми намјера да кажем да Духа Светога нигдје другдје нема, но Његова присутност унутар православља је итекако очигледна. Та благодат уствари и чини да је нешто лијепо. Знам, по људској слабости увијек буде и бива неких критика и није ми намјера ни да се тиме бавим нити полемишем о томе. Али оно о чему вриједи писати и што вриједи споменути јесте управо та љепота и благољепије светога Православља.

Дарови Духа Светога су неусловљиви. Неможе се рећи ето, ја ћу сада ово, а ти ћес, Боже, сада ово. Али дарови се дају простим и смиреним душама и у томе и јесте љепота. Све што Бог (у)ради је дивно јер је савршено а у истом моменту и једноставно..

Прелијеп је цвркут птице, која на себи својствен начин слави Бога, и то је право славље, православље.

Диван је залазак сунца, који је тако устројен да нас својим симболизмом подсјети на Сунце Правде, Христа Богоцовјека.. па и сунце Њега слави, то је право славље, православље.

И кад некада угледамо дугу, како ли је тек она пуна и препуна Божије милости и доброте.. И како да нам се не отме уздах из срца 'слава Теби Боже наш, слава Теби', јер и то ће бити право славље, православље.

Кошница препуна вриједних пчелица је такође дивна и прелијепа, савршена једноставност у свој својој комплексности, и пчелице које прилазе својој матици као да узимају благослов..ето нам и ту примјера како и ми треба да поступамо, ето примјера за право славље, и то је православље.

Јер није само Православље у богослужбеном и теолошком смислу. Свети Димитрије Ростовски је писао да треба да разумијемо и појмимо материјални свијет око себе јер је он праслика духовног свијета, онога који ми не видимо. И зато сматрам да право славити Бога јесте кроз свету Литургију која је саборна и свеобухватна, али итекако да је право славити Бога и гледајући водопад, извор ријеке, гледајући лептира на цвијету. Јер, сваколика природа нам свједочи и право слави Бога својим немуштим али тако јасним језиком, питање је само да ли имамо очи да видимо и да ли имамо уши да чујемо. Цјелокупан однос према духовности, према створеном и према нествореном-ту се човјек као онај који је сарадник Божији доказује и показује како слави Бога, да ли исправно слави Бога или не.

Што се тиче духовности, прелијепо је православно појање, мени лицно највисе се допада руско православно појање, византијско, поготово када се пјевају псалми. Али и пјесма Агни Партене од светог Нектарија Егинског ми је скоро без премца. Средњевјековни иконопис и фрескопис су такође изузетни, икона и јесте прозор у Царство Небеско и сјећам се колико пута сам остајао без даха гледајуци неке од икона, међу њима је на првом мјесту руска икона Свете Тројице, тзв.Гостољубље Авраамово од Андреја Рубљова,

Image

али и Богородица Јерусалимска

Image

, препуна умиљења и благодати. Што се тиче богослужења, највише ме се дојме богослужења током васкршњег поста, покајна и врло дубока у свом значењу, али је и прелијеп осјећај дан започети јутарњом молитвом и вечерњом молитвом, уз молитву старца Симеона ''Сад отпусташ слугу свога Владико, по ријечи својој, јер виђеће очи моје Спасење твоје које си припремио пред свим народима, свјетлост са просвјећење незнабожаца и славу твога народа Израиља''.

И недостало би јос времена да се описе много тога сто краси свето Православље, то несто сто је човјек у сарадњи са Богом изградио и придодао..јер у томе и јесте љепота, да је благодаћу Духа Светога цовјек се показао као достојан сарадник, и то 'мало соли' то зрно благодати је учинило да све укусно буде и бива.. и нека тако увијек буде, на праву славу Божију, а нама на спасење, од сада и до вијека, амин, Боже дај.
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
radnik
Posts: 65
Joined: 13.03.2010. 23:03

Re: Љепота Православља

Post by radnik »

:smt038 У раду је спас - у љепоти Православља је спас
u radu je spas

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Љепота Православља

Post by vrsta8472 »

Да, али оно што је заиста нешто посебно јесте то да Црква представља радионицу у којој се људи припремају за непролазно Царство Небеско. Од свих чуда и чудеса овога свијета, зар није највеће чудо кад човјек од погрешног начина живота почне да живи богоугодним животом? Свето Православље је препуно тих и таквих повијести..Само мали дио тих животних прича је записан у Житијима Светих, и служе као бесцен дар на корист и спасење свих оних који их читају.

Има једна прича која говори о погледу побожног човјека који је тада излазио из цркве послије молитве. Овај који је улазио је био човјек невјерник, или већ онако обичајни вјерник и сусрећући се са погледом човјека који је излазио то га је толико потресло, да је његово цјелокупно биће било уздрмано тим смиреним благодатним погледом непознатог човјека.. Прича даље каже да је тај што је улазио трагао за тим што је видјео у очима човјека који је излазио.

И то је оно што је прелијепо, трагајући за смислом, тражећи Бога, душа тако интензивно трага и једном када нађе Бога, када Га препозна у тако безазленим ситуацијама као што је тај кратки сусрет двојице људи на улазу у храм, душа се Њега чврсто држи до краја свог живота.

А да је света Православна црква заиста једна радионица која препорађа људе и која враћа смисао и животу и постојању, говори нам примјер јеромонаха Серафима Роуза. Наиме, Еуген (што му је било свјетовно име, ако се добро сјећам) је био један врло образован млад човјек, америчког поријекла, одрастао у протестантској породици. Будући да је имао врло сјајну могућност каријере као предавач али и научни радник, он је ипак трагао за нечим дубљим. Толико је био упоран у трагању за смислом да је научио и старокинески дијалект, преводио књиге и изучавао филозофију, али и разне правце филозофске мисли. (више од њему погледајте на http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/rouz.html). Оно што је интересантно а вриједи овај пут да се истакне јесте податак да је Еуген, или Јуџин, упутивши се са једном пријатељем пролазио поред руске православне цркве док је трајало вечерње богослужење и зачувши нешто што до тада никада није чуо, ушао је у цркву. Наравно, као Американац, није ништа разумио, али његова душа, која је била растрзана и изранављена лутајући по 'њивама глади овога свијета', је тако била потресена оним што је чуо и видјео, да је тај догађај присуствовања кратком вечерњем богослужењу тако дјеловао на њега, да је његов цјелокупни потоњи живот, а који је био врло кратак, сав био посветио Богу. И баш како каже у наведеном тексту ''Иако није тада познавао језик, ни свесжштеничке радње, ни вернике окупљене ту на молитву, мирис тамјана и свеца и молитвеност присутних учинили су нарочити, заправо судбински утисак и прелом у души Јудзина. Чудан је тај прелом био, тако нешто није никад осјетио у протестантским храмовима, а нити у будистичким и источњачким храмовима''.

То је оно, драга браћо и сестре, што сам хтјео да подијелим са вама, то је тај скривени бисер, који, млади Јуџин, нашавши га, распрода све што имаде и купи га..О њему више свакако можете наћи на нету, као и о његовом потоњем врло плодотворном раду у Сан Франциску послије обраћења у свето Православље.

Нека би Бог дао да сви ми, имајући за примјер живот и ђело оца Серафима и пронашавши тај скупоцјени Бисер, продамо све пролазно и од овог времена, те купимо оно непролазно и што није од овога свијета.. Амин, Боже дај.
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Љепота Православља

Post by vrsta8472 »

КОЛИКА ЈЕ ЉУБАВ МАЈКЕ БОЖИЈЕ

Истиниту исповест једне монахиње по њеном престављењу у Господу посведочио је њен духовник, по њеној жељи за живота, да се, по милости Господњој, објави љубав Његове Мајке, Пресвете Владичице наше, Богородице. Ову исповест, из не тако давне прошлости, донео је из источне Украјине пре пар година руски владика Алимпије и нама, српским православцима.

Монахиња једног руског манастира је по својој благочестивости имала у манастиру само једно послушање: да украшава сваког јутра икону Мајке Божије свежим цветовима. Замонашена као диете, сматрана је међу осталим сестринством као најдостојнија тог узвишеног послушања. Сестре су вољеле ову монахињу због њене скрушености, простоте и смирености. Међутим, како то обично и бива, када је имао најмање изгледа и када се најмање очекивало, непријатељ је почео да напада тако јако и то баш оне врлине због којих ју је Мајка Божија највише волела. Један чувар је стално у близини чистио око цркве и често јој се обраћао. Убрзо се ова монахиња о њега саблазнила. Колики ли је то могао бити ударац непријатеља, када је она и мантију своју скинула због тог човека и, тајно напустивши манастир, отишла са њим у свиет!

Није прошло много времена, посрнула монахиња се пробудила из стања духовне махнитости. Страсти су нестале као дланом о длан, а ђаво је постигао своје. Кад је она то увидела, већ је одавно било касно. За кајање је била потребна надљудска снага. Назад се није могло, одлучила је да истрпи мужа. Он ју је сада тукао и малтретирао и живот јој се временом претворио у прави пакао на земљи. Није имала снаге више да живи, а није хтела смрт без покајања.

Послије неколико година упокојио се муж. Монахиња је, најзад, могла да још једном оде и види манастир у ком је провела најблагословеније дане свог живота. Више није имала онај исти, благочестиви лик, већ напаћено, озбиљно, непокривено лице и искористила је то да уђе у манастир непримиећено. На улазу је препознала једну од својих сестара. Обратила јој се. Сестра је, наравно, није препознала. Хтела је да види да ли је и колико сестре осуђују. „Праштајте, да ли знате гђе је монахиња ... (изговорила је своје име) и шта се са њом догодило?“ „Да, наравно“, одговорила јој је сестра, „ено је тамо, у капели.“ Монахиња је застала. „Не шватате, питам за једну што је била овђе прије десет година и украшавала икону Мајке Божије ружама.“ Сестра ју је једнако чудно погледала: „Па, да, та иста до дана данашњег то и ради. Наша добра сестра... Ено је, украшава унутра икону Мајке Божије.“

Монахиња је, избезумљена одговором који је најмање очекивала, збуњено прекорачила праг цркве. Унутра је, у тишини и самоћи, заиста спазила монахињу која је украшавала икону ружама. Пришла јој је. Монахиња се окренула. Била је то Мајка Божија. Скинула је њену мантију и дала јој: „Ево, кћери, обуци мантију и не греши више.“ Монахиња је у смртном страху пала на под и зајецала. Од стида није могла да подигне главу, али Пресвета Богородица је већ била отишла. Стајала је пред њом само Њена икона украшена ружама. Мајка Божија, Свемилостива и Свесажаљива, свих ових година је вршила њено послушање да прикрије њен грех и не саблазни друге сестре. Монахиња се неутешно кајала непресушним сузама и осјећала неизмерни стид. Једино што ју је тешило била је неизмерна љубав Мајке Божије. Исповиедила је све духовнику манастира и замолила га да све објави по њеном упокојењу. Недуго након тога се упокојила.
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља.

Љепота Православља се огледа још и у богослужбеном поретку и устројству годишњег молитвеног периода. Ево, док ових дана траје 40-дневног припремања за најрадоснији празник који се огледа кроз уздржавање од јаке хране, а уз више молитве, покајања и добрих дијела. Стари народ је имао узречицу 'ко пости-душу гости', и то се баш и осјећа током поста. Дакле, света Православна црква је богомудро установила периоде припреме који нас усмјеравају на саме догађаје који ће се догодити-било да се ради о Христовим празницима као што су Божић или Васкрсење, или Пресвете Богородице-као што је Успење, или светих првоврховних апостола-као што је празник светих апостола Петра и Павла, Петровдан.

Тај годишњи циклус празника и подсјећања је дубоко повезан са животом по јеванђељу. Наравно, када читамо књиге Новог Завјета свакако се удубљујемо у смисао догађаја, али када молитвено, литургијски, у сабрању доживимо тај исти празник, то је неупоредиво јачи доживљај и испуњење самим тим догађајем и његовом поруком. Тако имамо и празник православне нове године, моменат када благодаримо Богу за претходни годишњи циклус а упућујемо молитве за предстојећи годишњи круг. Овдје у Прњавору једне године је старији сваштеник бесједио о томе па је, послије одслуженог молебна споменуо да ипак имамо чему да благодаримо јер овдје са нама већ нису неки који су били прошле године, и да тако хришћански треба да живимо е да нас и крај у томе затекне. И зато је Православље лијепо, зато је Православље посебно, јер све што је устројено, устројено је у славу Божију а на наше спасење.

Православље је универзално и васељенско. Да, рећи ће неки, ако је такво, зашто православне цркве имају националне предзнаке? Да, оне имају, као нпр. Руска ПЦ, Грчка ПЦ, али то не значи, нити ће икада значити да тај предзнак се односи само на Русе, Грке и слично. Нити ће икада значити да ће неко ко није Рус а приђе под окриље Руске цркве, изгубити свој национални идентитет. Знам да је то камен спотицања за многе и да им то смета, али сестринско устројство православних цркава је такво и нити се може а нити ће се мијењати до Другог доласка Господа и Спаса нашега Исуса Христа. По мом скромном мишљењу, то је само форма и оквир, а богоспасоносна наука Господа и Спаса нашега Исуса Христа и свето литургијско сабрање су оно што је универзално, васељенско и непромјенљиво. И то је љепота Православља.

За оне који могу да вјерују и да по страни оставе ненавист, љепота Православља је и у силаску Благодатног огња у Јерусалиму на Велику Суботу, љепота Православља је и у многим осталим надприродним дејствима Божијим.

Православље је лијепо јер свједочи Бога као доброг и благог Оца, јер свједочи и Сина који се ради нас и ради нашега спасења оваплотио и постао човјек, јер свједочи и Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке. Та тројична порука и блага вијест је одувијек дјеловала двојако. Док су једни сумњичаво вртјели главом, други су смирено приклањали своје главе под Његове скуте.

Нека би добри Бог дао свима нама да не будемо са онима првима, него да имамо уши да чујемо и да имамо очи да видимо, те да будемо са овима другима и смирено приклонимо главу под Његов скут..
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
radnik
Posts: 65
Joined: 13.03.2010. 23:03

Re: Љепота Православља

Post by radnik »

zar nije bilo lakše napisati www adresu pa da to lijepo pročitamo u jednom dahu. U svakom slučaju uloženi trud je za pohvalu.
u radu je spas

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Љепота Православља

Post by vrsta8472 »

Љепота Православља се још огледа у неисцрпном духовном богатству од Светих Отаца које је сачувано до дана данашњег. На првом мјесту то је књига Добротољубље или Филокалија – бесцен дар за који један старац рече овако: ''Добротољубље није ни веће ни светије од Светог Писма, али оно садржи јасна објашњења о свему ономе што је за нас тајанствено у Светом Писму, због слабости нашег ума који не може да се уздигне до таквих висина. Ево једног поређења: Сунце је величанстверно небеско тијело, блиставо и прекрасно, али ми га не можемо гледати голим оком. Да би га посматрали и да би могли да поднесемо његове пламене зраке, морамо да се послужимо стаклом, предметом вештачким и бескрајно малим и тамнијим од Сунца. Ето, Свето Писмо је то блиставо Сунце, а Добротољубље наше стакло''. Добротољубље управо представља непрегледно море савјета и учења о духовном созерцању и унутрашњој молитви од 25 Светих Отаца. Осим те књиге коју можемо назвати и зборником, тако је много и осталих извора који се у наше вријеме, слава Богу, могу врло лако пронаћи и користити на нашем путу духовног усавршавања. Мени врло драга књига јесте и 'Писма једног боготражитеља своме духовном оцу', књига која је настала негдје у другој половини 19.вијека, а која је врло врло корисна за све хришћане.

Недостало би времена кад би се сјећали и писали о осталим духовним бисерима које су изњедрили духовни горостаси поникли у крилу светога Православља, ту су старци Оптинске пустиње, па манастира Валаам у Финској, па писања и поучења светог Серафима Саровског, многих осталих светитеља и подвижника, који облагородише своју душу тиме што су се накалемили на духовни Чокот, Господа и Спаса нашега Исуса Христа и озарени благодаћу Духа Светога донијеше многе плодове и духовне дарове, Троједином Богу на славу а нама на спасење. Е и зато је Православље прелијепо.
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info


User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Љепота Православља

Post by vrsta8472 »



Шта су свете мошти?
Нераспадљиви остаци светитељских тела, која су показала чудотворну моћ.

Постоји ли пример у Библији који показује чудотворну моћ светитељских моштију?
Постоји, види II Књ. о Царев. XIII, 21.

Да ли обожавамо светитељске мошти?
Не. Ми обожавамо само Јединог Истинитог Бога који даје силу моштима својих љубљених светитеља да их прослављамо, као што су они прослављали Бога, док су били у својим телима.

Да ли приписујемо мађијску моћ моштима и другим свештеним предметима?
Не. То је заблуда незнабожаца. Чудотворну моћ таквих предмета ми приписујемо живоме Богу и Његовим живим светитељима, а никако мртвом предмету.

Преподобни отац Јустин (Поповић)

Два пута се, кроз сву историју човечанства, открио Тројични Бог телесном људском оку: први пут светоме Аврааму код Мавријског дуба означавајући велико милосрђе Божије према роду човечанскоме; други пут на руској земљи, преподобноме Александру Свирском. Шта је значило то јављање новозаветном светитељу не усуђујемо се да о томе говоримо. Само ћемо се трудити да поштујемо ту земљу, тај манастир који је био подигнут на северу Русоје по заповести Бога Тројице и самог «новозаветног Авраама» - преподобног оца нашег и чудотворца Александра.

Годину дана пре своје кончине, Преподобни је позвао к себи сву братију и објавио им да ће ускоро наступити час његовог одласка из овог привременог, скорбног и печалног живота, у други, вечни, безболезни и увек радосни живот, одредивши да после њега један од четворице монаха, Исаија, Никодим, Леонтије или Иродион буде изабран за новог игумана.Затим, све до саме кончине није престајао да подучава братију богоугодном животу. Преставио се преподобни Александар 30. августа 1533. године, у 85-ој години од рођења, и сагласно свом предсмртном завештању, погребен је у оближњем усамљеном манастиру, поред цркве Преображења Господњег, са десне стране олатара. Године 1547. био је прибројан лику светих.

Сви који су имали разне недуге, долазили су часном гробу његовом, и с вером припадајући к њему, добијали исцељење: слепи су прогледавали, раслабљенима се учвршћивали зглобови, страдајући од других болести добијали су потпуно оздрављење, опседнуте су напуштали демони, бездетни су добијали пород.

«Диван у Светима Својим Свеблаги Бог наш, Који је прослављао Свог угодника и у овом привременом животу, творећи његовом руком знамења и чудеса, благоизволео је и по смрти нетљено, чесно и свето тело његово, као велико светило Својој Цркви, да би оно и ту блистало својим преславним чудесима.
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Празник Успења Мајке Божије у манастиру Трескавцу



Ове године је било необично торжествено за овај Празник када се сјећамо Успења Мајке Божије. Уочи Празника служено је бденијe коме је присуствовао велики број вјерника који дођоше да молитвени дочек учине Празнику Мајке Божије.

На сам дан Празника служена је Света Литургија на којој се причестило неколико десетина вјерних који су Мајци Божијој у славу а за спасење своје душе принијели овај Госпојински пост који је установљен пред Празником.

Посебну част и радост устаљеним вјерницима који долазе на свете службе у Манастир учинила је група од четворице вјерника из Прњавора који по неколико пута годишње долазе на службе у ову Свету Обитељ.

У послијеподневним часовима поклоници из Прњавора су са оцем Варнавом посјетили село Врбљане гдје је отац Варнава служио вечерњу службу. Послије Врбљана братија из Прњавора поклонила се Часним моштима Мученика Медљанских те су благодарећи Богу вратили се својим обавезама и новом радном дану.
Фотографије погледајте кликом на икону Успења!!! на страници http://www.manastirtreskavac.com/index. ... &Itemid=50

Свакоме бих препоручио да посјети овај манастир у изградњи и јеромонаха Варнаву.
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

grlica
Posts: 1867
Joined: 12.01.2012. 23:54

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by grlica »

bravo vrsta za objavu , na Prnjavor info , to se zove hor ! Takav sam ja čeznula u svoje vrijeme.... malo mi suze pođoše nad ljepotom pravoslavlja!
no , šta će nam suze ?! konačno hor , jedno pitanje ------ ko je sve to usavršio?!
Nekad sam se vratila iz Beograda , gdje sam doživila takvo liturgijsko pjevanje , postoji jedna legenda o Stefanu Nemanji gdje se kaže; kad je čuo pravoslavno pjevanje primo je pravoslavnu vjeru , a bio je kršten kao katolik.
nego , kako sam i sama nekad pjevala u crkvenom horu , odma za ovim postom šaljem odlomak iz dnevnika grlice , ili vremena kad je đakon Mladen pozivao u hor ( usput pitanje gdje sad taj čovjek?!)
Tako je lijepo vidjeti , da sprska pravoslavna crkva ipak diše u vremenima smutnim!
imam moćno pero - jezik srpski

grlica
Posts: 1867
Joined: 12.01.2012. 23:54

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by grlica »

Последњи пут кад сам пјевала у цркви за празник Јована Златоустог, тај исти дан могла сам два пута да настрадам у саобраћају па ме цјели дан прожимало чудно осјећање : размишљала сам о том да ме Господ чува, јер моје мисли и срце тог јутра прво се њему поклонише пјевајући у славу Бога Оца и Сина и Светога Духа
Често ми долази у памет мисао да ме Господ више чува него што ја сама на себе пазим, кроз то црпим храброст ...у овој сузној долини... , ту кријепим циљеве и идеале јер ... свака влас на глави вам је пребројана... , кроз све то поправљам се -чини ми се бар -јер прошлих година не знадох за овај пут којим ходим сад.

ovo je odlomak iz dnevnika grlice , nekad , kad je osnovan gradski crkveni hor u Prnjavoru ..... niti šta prepravljam, niti šta dopisujem!!
Danas , drago mi je što se makar jedan san male ptice ispunio , pa nije sve tako nakaradno , evo dokaza.... poslušajetE te glasove. TO POJANJE , .... koje jedino može utješiti .....
imam moćno pero - jezik srpski

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

grlica wrote: ili vremena kad je đakon Mladen pozivao u hor ( usput pitanje gdje sad taj čovjek?!)
Tako je lijepo vidjeti , da sprska pravoslavna crkva ipak diše u vremenima smutnim!
Младен је сада свештеник у Друговићима. То је био човјек којег више генерација ,ладих неће тако лако заборавити. Кратко и јасно - легенда :D
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Image

:smt001
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
regeman
Posts: 8267
Joined: 19.05.2003. 22:24
Location: kingston

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by regeman »

jel se moze u minjaku u crkvu :smt001
That same year, Strummer reportedly cried when he learned that "Rock the Casbah" had been adopted as a slogan by US bomber pilots in the Gulf War.

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Свадба је не каки!
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
regeman
Posts: 8267
Joined: 19.05.2003. 22:24
Location: kingston

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by regeman »

pitam, ne znam :mrgreen:
That same year, Strummer reportedly cried when he learned that "Rock the Casbah" had been adopted as a slogan by US bomber pilots in the Gulf War.

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Иначе Хор Св. Великомученика Георгија на окупу. Свадба диригента Нунића
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Image
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

Post Reply