Ljepota Pravoslavlja

Budimo ljudi

Moderator: vrsta8472

User avatar
Magyar
Posts: 1135
Joined: 18.12.2009. 10:21
Location: Lazina voda

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by Magyar »

Pomalo cudno, a i nadasve nepotrebno da neko poput mene pise na ovoj temi. Nazalost moram. Zanimljivo ime teme, Ljepota pravoslavlja. Mozda bih ovo sto hocu da napisem trebao na temi prnjavorski popovi, ali ipak mislim da je ''problem" globlnih razmjera.
Da pocnem,
Nedelja, jutro, 9 sati, porta jedne crkve u Prnjavoru. Ima nas tu par, skupili se povodom obiljezavanja sedam dana od smrti jednog clana porodice. Po nekom obicaju treba da se osvjesta neko koljivo ili sta vec, nisam ti ja bas strucan u tome. I veli pop ili ti svestenik, kako god, to vam je 70,70KM. A ja k`o Pantela, neVerUEM!!!!!! Dobro jbga, takva je tarifa, mora se. I onda jos kaze poklisara, eto ako hocemo da se svake molitve u toku godine cita i moli za pokojnika to treba da se plati 100KM. Kaze, moze i pola godine da se uplati, sve zavisi ko je kakvog imovinskog stanja. I s obzirom da je meni vec pun kofera bio svega, a u tom pocinje i molitva, napustim ja portu, zapalim cigaru i jos jednom samom sebi potvrdim da je definitivno sve otislo u tri lijepe..... Nazalost tu iznenadjenjima nije bio kraj. Izlazi zena i kaze meni da li znam da sam upravo propustio licitaciju. Naime, moze svako, naravno ko je boljeg imovinskog stanja, da kupi jednu stolicu od 60KM za taj neki novi dom koji je sagradjen tu u dvoristu crkve. Ajde, ajde valja se! Proslo mi kroz glavu ono sto sam onomad pisao i svadjao se sa nasim forumasom mravicankom. Da ne duzim. Ako imas pare molice se oni za spasenje duse tvojih pokojnika, ako nemas ko ih je8e. Jadna li su to vremena dosla!!!!!!!
Sve što možeš danas, uradi juče!

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Image
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by просвјета »

Један човек је отишао код фризера да се ошиша и обрије. Како је фризер почео да ради, почели су разговарати. Разговарали су о много ствари и о различитим темама, да би се на крају дотакли и теме Бога.

Фризер рече Ја не верујем да Бог постоји.
Зашто то кажете? Упита га муштерија.
Знате, довољно је да изађете на улицу и схватите да Бог не постоји. Реците ми, ако Бог постоји, да ли би било толико болесних људи?

Да ли би било толико напуштене деце? Ако Бог постоји, не би било ни патњи ни бола. Не могу замислити Бога који би дозволио све ове ствари.

Муштерија промисли на моменат, али не одговори ништа, не желећи започињати расправу.
Фризер заврши са својим послом и муштерија напусти радњу. Само што је изашао из радње, виде на улици човека са дугом, непочешљаном, прљавом косом и необријаном брадом, изгледао је прљаво и запуштено.


Муштерија се врати назад у радњу и рече фризеру: Знате шта? Фризери не постоје.
Како можете то рећи? Упита изненађени фризер. Ја сам ту, и ја сам фризер, и управо сам вас шишао и бријао!

Не! Викну муштерија. „Фризери не постоје, јер ако постоје, не би било људи са прљавом дугом косом и необријаном брадом, попут овог човека на улици.

Ах, али фризери ипак постоје! Те ствари се дешавају јер људи не долазе код мене.”

Тачно, потврди муштерија. Управо тако!„

Бог, такође, постоји! Лоше ствари се дешавају кад људи не иду к ЊЕМУ и кад од ЊЕГА не траже помоћ … Због тога постоји толико патњи и бола у свету”.

Image

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

АТАНАСИЈЕ (Јевтић), б. Херцеговачки - Аутор: митрополит Месогее и Лавреотике Николај


Огледало, загонетка, личност. Икона, недоумица, истина.

Слика

Исфлекан, али не прљав. Раса пробушена, поцепана, закрпљена, истрошена, кратка, накриво одевена. Раскопчан око врата. Скуфија стара, знојава, изношена, набачена на главу какобило, никада како треба. Чарапе кратке, савијене на доле, виде се ноге, сасвим црвене, отечене. Ципеле у јадном стању; увек одлепљене, упропашћене. Све старо, у ритама, за бацање. Можда све то овде задобија вредност и служи свом циљу скривања ризнице.
Фигура посебна, накрива. Слика лоше урађена.

Лице оштрих црта. Неуобичајено. Дивље. Тамнопуто. Пуно бора. Очи проницљиве, оштре.

Тело дебело, нескладно, тешкопокретљиво. Форма обимна, незграпна. Запуштено.

Ход тежак, несиметричан.

Глас као гавран. Оштар, тврд, нагао, безбојан. Када пева постаје још гори, руши се сваки осећај музикалности. Потпуно одсуство музикалности.

Реч изобилна, али без структуре, скаче са теме на тему.

Начин неорганизован, овлашан, често без дискреције, непредвидив.

Литург који прави неред. Све помера са свог места. Само Свети Путир остаје на свом месту, збринут и непоколебив. Поредак узмиче пред збрком, а типик пред бучним тумачењима, навике се изобличавају. Као што он сам воли да каже: „мирујем... немиран“.

Поред њега, ако си важан, биваш приморан да ћутиш, да заборавиш на свој значај или се изнутра буниш. Ако проговориш, трошиш своје достојанство. Ако си детенце, прво се уплашиш, а затим полудиш од одушевљења. Ако си његов, трпиш и збуњујеш се. Ако си у часу богослужења и пожуриш да учиниш оно што знаш, чујеш оно што никада ниси ни помислио. Ако си организован, сасвим губиш ритам. Ако си како треба, не знаш где да се сакријеш.

Тип несистематичан, несиметричан, хаотичан. За вид и за слух готово одбојан.

Ако судиш и размишљаш, биваш саблажњен. Ако останеш при томе што видиш и не размишљаш, одбацујеш га са манијом.




Речено је статуа, слика, изглед човека. Сигурно мало претеран у негативном нагласку. Надам се да ћу у наставку успоставити равнотежу.


Загонетка

Глас његов непријатан, ритам непостојећи, рима тешка; али реч његова магична, нечувена, аутентична, аутентична, истинита по садржају.

Изглед његов, непривлачан; али поглед магнетичан, проницљив.

Појава чудна, али његов додир егзистенцијално миловање. Из далека – дивља звер; из близа детенце... 76 година. Велико дете!

Када га гледаш, показује се нељубазним, те журиш да га осудиш; када га упознаш, пред собом видиш једног ретког господара. Осим речи, он увек има и нечег материјалног да пружи. Он никада не заборавља доброчинство и искрено озвраћа захвалност, увек изворно, искусно али без претварања. Увек га престиже.

Када га слушаш спонтано, он је тежак, распарчан, неусаглашен; ако га пратиш жедно, он је река мудрости, извор истине, доживљај духовне различитости, слутња јединствене вредности.

Као цвет пун трња, које штите своју ризницу. Дивљи цвет који ипак рађа живот и миомирише. Сасвим је стран цвећу из цвећара за трговину. На њему ничега намештеног. Ничега извештаченог. Сасвим без технике. Недодирнут историјским током, друштвеним схватањем, лажју компромиса, али веома присутан у збивањима.

Он је и епископ. Никаква веза са уобичајеном сликом епископа. Ни стил, ни начин, ни реч, ни израз лица не указују на уобичајено. Његова архијерејска митра, панагија, дикирије и трикирије, одежде, све је чудно. Али све слободно од експлоатације тржишта, од навика многих, од преовладавајућих менталитета. Све следи ритам практичне логике, следи ритам његове слободе. Немогуће га је клонирати, опонашати.

Он ништа не крије. Нема никаквог покушаја да улепша ствари да заокружи реч, шта више, он спонтано погоршава слику о себи. Помаже ти да му нанесеш неправду. Можда чак није ни свестан тога. Непретенциозан. Супротан лицемерју. Заиста истинит.

Ко је он. Шта хоће свим тим? Шта представља? Да ли јесте или се показује? Да ли је неблагородност то што има, или у себи скрива ризницу господства? Да ли је својеглав, чудан или скривени великан?


Личност

Ум блистав и просвећен. У свему гибак и лако покретан. Знања недокучива. Памћење бескрајно. Мисао брза. Хитрина и живост. Суд и синтеза јединствени. Поима дубоко. Још дивније од знања и доживљаја његова креативно понирање у тајну истине и живота.




Ширина схватања. У њему места има за све; у уму, али много више у срцу. Он је васељенски и свесветски и надсветски човек. Присуство пуно сигурности и силе. Савестан и храбар. Неустрашив. Смелост и иницијатива. Младост и свежина. Креативан и разоран. Пун живота.

Предањски и новатор. Шаљив и дубок. Пун истине.

Дубоко његово сродство са веома дубоком прошлошћу, предањем; јака његова веза са оним што је даље од есхатона. Борац са временом и његов победник. Јединствен. Непоновљив. Пун слободе.

Познавање историје задивљујуће, светоотачки осећај убедљив, богословска равнотежа неуобичајена, ретко познавање философије, познавалац детаља истине, и њених тајни.

Уопште није важно где се родио; шта и где је студирао, где је путовао, колико књига је написао. Није налик ни на кога, срећом. Не личи ни на добре ни на велике. Он има своју доброту и своју величину. Он је прави велики човек.

Он увек говори о тајни божанског Оваплоћења. Христос – савршени Бог и савршени човек, Богочовек. На тој основи веома божанствен и веома човечан, и више од тога: оба заједно; и веома смирен.

Срце које се прелива добротом, спремно за највећу жртву. Друштво његово су напаћени, заборављени, наги, онеправдовани. Учен као ретко ко, друштвен као нико. Пријатељи његови – деца. Дете је и он сам. Мудрост старца, једноставност детета. Остареће и остаће дете. Прима Царство Божије као један од те деце. Он постаје свима све и чини све „најмањој браћи Господњој“.

Наизглед диваљ, а у срцу светост. Без благодати у слици, пун благодати у личности. Пун љубави и апсолутно слободан.


Богословље

Пред нама је нова књига владике Атанасија Од слобода до љубави. Једно поглавље говори о хуманизму Светог Николаја Кавасиле, а другоно нествореним енергијама Божијим по Светом Григорију Палами. Читајући те текстове, срећеш се, не са обичним професором који те учи, нити са образованим епископом писцем коме се дивиш, већ са једним рођеним богословом. Дубоко познавање дела ове двојице великих отаца богослова и историјских елемената, који представљају оквир живота њиховог. Види се живи однос са етосом и богословљем њиховим. Углавном се, пак, чује богословски дах једног савременог богослова.

Не задовољава се само понављањем и анализом њихових мишљења и ставова, већ предузима анатомско удубљивање у њихове тајне и динамично интервенише богословски градећи на њиховом темељу. Говори богословски као својим матерњим језиком.


Читајући Григорија Паламу



Један поглед на друго предавање. Онако како он сам пише.

За приступање тајни Божијој постоји само један пут, откривење Божије пре свега у творевини, затим у промислу, избављењу, у домостроју спасења, то јест откривење Божије у историји (стр. 203).

Да би објаснио разликовање између Божије суштине и енергија Његових, тврди да Сушти није постојећи, него да је он сасвим други, Свети, „другачији“. Поред њега постоји другачија стварност, постоји свет (стр. 204). Јављање живога Бога као личности јесу „нестворене енергије“ Његове. Сушти не постоји у древној јелинској философији, као ни божанство, у средњем роду, нигде се не сусреће у Библији. Није Сушти из бића, већ је биће из Суштога. Личност има првенство (стр. 205). Сушти је првоначална реалност (стр. 206).

Дела Божија су Његова слободна дејства. Да ли ће их Он чинити или не, питање је Његове слободе, што претпоставља Њега као личност. Дела Божије: свет, човек, нису производи нужности, нити су производи дејства (=енергије) и воље, већ су дела Делатника и Вољнога (стр. 208). Не можемо да прихватимо Бога без енергије (стр. 209). Не говоримо о својствима Божијим, већ о дејствима (=енергијама) (стр. 215) Дејствујућег, које нам Га објављују.

Претходи да су Отац, Син и Свети Дух у заједништву између себе а затим констатујемо да имају једну заједничку суштину (стр. 210). Богословљем о Енергијама Божијим, Палама нам указује на Живог, библијског Бога, Који ничим није одредив, него је жива личност, битујућа личност (стр. 210).

Још је и слободан, не везан за питање смрти или бесмртности, постојања - непостојања. Речено важи за дела Егова (стр. 211). Он није везан Природом, чак ни својом Суштином. Он њу има, а не она Њега.

И антрополошке последице: нисмо створени да бисмо постојали, већ да непрестано општимо (стр. 216). Вечни живот није неко блажено гледање Бога, већ живо заједничарење живих личности (стр. 218). Зато смрт није наша слепа судбина. Треба да устанемо против ње. Ми смо призвани у живот. Не можемо да не будемо револуционари против смрти (стр. 207).

Кроз Светог Николу Кавасилу

Речено нас води ка другој омилији о хуманизму Светог Николе Кавасиле, у којој срећемо изразе попут: отворено богословље, слобода и живот.

Говорећи о Кавасилином христоцентричном хуманизму, оно што непрестано понавља јесте то да је човек биће отворено, створено за живот, да непрестано учествује у животу, да живи, да се развија, да расте, да је у непрестаном динамичном покрету и богаћењу (стр. 90).

Кавасилу назива отвореним богословом и веома питомим човеком, који, како каже, није ни против Паламе, нити је много за њега. Он човека види, не издвојено, већ у односу са Христом, не само као Богом, већ као Богом Који је постао човек. Ослобођен од монофизитског искушења, изражава христолошку и христоцентричну антропологију. Очи, жеље, тежњу према љубави, све је у човеку створено од Бога да би упућивало Христу, али као Богочовеку (стр. 88).



Обожење је сједињење са Христом, али без ишчезавања, него са испуњењем у Христу, и живљење у пуноћи. Имамо вечну могућност за узрастање и напредовање, за пуноћу живота (стр. 95).

Живот значи разрастање човека и учешће, непрестано општење, тј. могућност учешћа и општења све више и више. Само тако човек превазилази своје оквире (стр. 90). Религија, када није реч о живом Богу и живом човеку и њиховом сусрету, постаје идол (стр. 91). Човек је створен за живот, што значи за општење, то јест за љубав. Није створен да се затвори у себе, већ да непрестано превазилази себе дајући све силе своје (стр.93).

То је одговор на изазов савременог хуманизма. Ако својим умишљеним достигнућима учинимо човека биолошки другачијим, срозаћемо га у беспомоћно стање (на пример помагалима за срце и дисање са иструлелим мозгом или учинивши га генетски јаким а душевно неспособним), тако измењеног у људскости, да се упиташ: да ли уопште вреди сав тај труд који се зове историја или цивилизација или наука или човеков покушај (стр. 97).


Богослов

У неком тренутку, када говори о Фотију Великом и његовој школи, помиње ширину њиховог знања, говорећи: Колико много су ти људи читали... зато су и могли много да ураде, као Кирило и Методије (стр. 87). Такву ширину знања срећемо и код епископа Атанасија. Али то само по себи нема велики значај.

Са јединственим широкогрудим смирењем он признаје вредност свих савремених богослова. Нека допусти, међутим, и нама да исповедимо: други могу бити значајни, али он нас надахњује сигурношћу истинитог. Не дивимо му се због његових дарова. Имамо поверење за критеријум истине којим одишу његова реч и живот. Богословље његово је отворено, живо и утемељено, отачко, истинито, убедљиво Православно. Његова богословска реч, премда има јак темељ знања, није интелектуална нити мислилачка. Иако се изражава веома срдачно, није сентименталан нити раздражљив. Чује се као свевремен, стабилан, аутентичан. Произноси се веома са срцем кадрим да све потврди, али не и да га понесе.

Image

Плод такве антропологије је отворен човек. Тако бисмо могли сажето да окарактеришемо епископа Атанасија: човек отворен, човек љубави и слободе. ЊЕгово дело и живот не само да одишу слободом и љубављу, већ и откривају њега самог као слободног и љубећег. Будући сам слободан, ослобађа и нас. Да употребимо његове речи, својом великом љубављу, дарује свима нама радост постојања и заједништва у љубави, која је врхунац (стр. 93). Он нам помаже да саздамо себе за вечност (стр. 92).

Благодаримо њему.

Са јелинског превео Д. Ристић

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by просвјета »

Једна жена је изашла из куће и видела три старија мушкарца са дугим сивим брадама како седе у њеном дворишту. Није их препознала.
Рекла је: "Мислим, да вас не познајем, али верујем да сте гладни. Уђите у кућу и нешто поједите." "Је ли супруг код куће?", питали су. "Не", одговорила је. "Вани је." "Онда не можемо ући", одговорили су. Увече, кад је супруг дошао кући, рекла му је шта се догодило. "Иди, реци им да сам код куће и позови их унутра!" Жена је заиста отишла и позвала старце да уђу. "Не можемо заједно ући у кућу," одговорили су. "Зашто сад?" упитала је.
Један од стараца јој почне објашњавати: "Његово име је Здравље," рекао је и показао на једнога пријатеља. Показујући на другога је рекао: "Он је Успјех, а ја сам Љубав." На то је додао: "Сада иди и договори се с мужем којега од нас желите имати у вашем дому." Жена је ушла у кућу и рекла мужу што је рекао. Муж је био одушевљен. "Дивно!!", рекао је. "Ако је тако, позовимо Здравље. Нека уђе и напуни наш дом здрављем!" Жена се није сложила. "Драги мој, зашто не би позвали Успјех?" Њихова кћерка је слушала у другом крају куће. Прискочила је са својим приједлогом: "Не би ли било боље позвати Љубав? Наш дом би онда био испуњен љубављу!" "Послушајмо њен савјет," рекао је муж жени. "Иди и позови Љубав, нека он буде наш гост." Жена је отишла ван и упитала: "Који од вас је Љубав? Молим Вас, уђите и будите наш гост." Љубав је устао и почео ходати према кући. Остала два су у исти час устала и пошла за њим. Изненађена, жена упита Здравље и Успјех: "Позвала сам само Љубав, зашто ви улазите?" Старци углас одговорише: "Да си позвала Здравље или Успјех, друга два би остала вани.
Позвала си Љубав и гдје год иде он, и ми обојица идемо с њим.
Гдје год је љубав, ту су такође здравље и успјех !

User avatar
svjedok.saradnik32
Posts: 1473
Joined: 02.03.2012. 08:27

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by svjedok.saradnik32 »

Image
Прије него што пустиш језик у погон, провјери да ли ти је мозак укључен..

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »


Вече православне духовне и световне музике

Српско црквено пјевачко друштво "Свети Георгије" из Прњавора вечерас је у Модричи одржало концерт хорске православне духовне и световне музике.

Image

Image

На концерту, који је одржан у сарадњи са Српским културним центром Модрича, изведене су традиционалне српске црквене пјесме и световне композиције домаћих и страних аутора.

Јереј Радислав Нунић, парох храма Светог Георгија и руководилац Друштва, рекао је да Друштво има богат репертоар пјесама домаћих и страних композитора, од којих су вечерас пред модричком публиком извели 17 композиција Корнелија Станковића, Стевана Стојановића Мокрањца, Исидора Бајића, Марка Тајчевића, М. Е. Коваљевског, као и неколико пјесама средњовјековне српске црквене музике међу којима "Оче наш", "Многаја љета".

Јереј Нунић је истакао да је оснивањем Српског црквеног пјевачког друштва "Свети Георгије" крајем 2011. године у Прњавору обновљена традиција претходних пјевачких друштава која су била активна при истоименом храму.

Друштво има за циљ да његује српску православну духовну музику, да одговара на богослужењима наше православне цркве и да ради на духовном, умјетничком и културном уздизању својих чланова и свих слушалаца.

У оквиру Друштва организована је и школа црквеног појања за изучавање старе српске средњовјековне музике и традиционалног једногласног српског црквеног појања.

Хорско пјевање у Прњавору помиње се још крајем 19. вијека.

Друго пјевачко друштво под именом "Бранко" дјеловало је при цркви у периоду од 1904. до 1914. године.

Избијањем Првог свјетског рата 1914. године аустро-угарске власти забраниле су рад свим српским културним и осталим друштвима. Међутим, хор је и даље наставио да дјелује при цркви и одговара на богуслужењима.

Неприлике које су дошле почетком Другог свјетског рата проузроковале су престанак и црквеног хорског пјевања у Прњавору.

Данас, осим појања у храмовима, Српско црквено пјевачко друштво "Свети Георгије" учествује у свим културним догађајима у Прњавору, Републици Српској и шире, представљајући традиционалне српске црквене пјесме и световне композиције.

СРНА
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Image
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by просвјета »

"Шта ће мени тамо неки Деада Мраз..."

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Концерт духовне музике и Крсна слава Српског пјевачког друштва "Свети Георгије"

Српско црквено пјевачко друштво „Свети Георгије" Прњавор у просторијама Светосавског дома прославило је ове године по први пут своју Крсну славу Светог Јована Златоустог.



Српско црквено пјевачко друштво „Свети Георгије" Прњавор у просторијама Светосавског дома прославило је ове године по први пут своју Крсну славу Светог Јована Златоустог.

На иницијативу Његовог Преосвештенства Господина г. Јефрема, епископа бањалучког, и залагањем старјешине храма Св. Велмуч. Георгија протонамјесника Душка Дринића, прије двије године за овај Празник одржана је аудиција, која се сматра за дан оснивања хора. Прослављање своје друге годишњице рада СЦПД „Свети Георгије" почело је цјеловечерњим концертом духовне музике уочи празнике Св. Јована Златоустог у храму при коме дјелује. Послије поздравне ријечи старјешине храма, хор се публици представио црквеним композицијама домаћих и страних аутора, на шта је цијњена публика, која је до задњег мјеста испунила храм, одговорила громогласним аплаузом. Пријатно расположење потрајало је и послије концерта на коктелу у сали Светосавског дома уз дружење и пјевање световних композиција.

Сличним културним манифестацијама наше Пјевачко друштво планира и у будуће да се ангажује у нашој средини, као чувар традиције и мисионар српске црквене музике.
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by просвјета »


User avatar
KAMIKAZA
Posts: 15318
Joined: 20.05.2005. 05:50
Location: USA

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by KAMIKAZA »

Patrijarh Irinej:Učite nemački i ne zaboravite srpski

Patrijarh je vernicima SPC rekao da poštuju poredak i zakone zemlje u kojoj žive, ali da, pri tom, očuvaju i ne zaborave svoju veru, svete pravoslavne običaje i jezik Svetog Save


BERLIN - Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej, koji se nalazi u Nemačkoj, poručio je danas vernicima, okupljenim u hramu "Svetog Stefana" u Esenu da nauče nemački, ali da ne zaborave svoju pravoslavnu veru i maternji jezik.


Patrijarh je vernicima SPC rekao da poštuju poredak i zakone zemlje u kojoj žive, ali da, pri tom, očuvaju i ne zaborave svoju veru, svete pravoslavne običaje i jezik Svetog Save i dodao da je lepo videti naš narod u božjim hramovima.

Poglavar SPC, koji se nalazi u Nemačkoj u poseti vernicima i sveštenštvu SPC, ukazujući na to da drugi slave imendane, a vernici SPC kućnu slavu, rekao je da se time potvrđuje da je naš dom, zapravo, domaća crkva.

Patrijarh Irinej, koji već posetio hramove SPC u većim nemačkim gradovima, a večeras će biti i u Diseldorfu, poželeo je pravoslavnim vernicima, okupljenim u SPC, da radosno provedu Božić.

Patrijarh Irinej je ovih dana, kako je saopštila Nemačka biskupska konferencija, učestvovao i na zajedničkoj komisiji nemačke biskupske konferencije i pravoslavne episkopske u Nemačkoj, održane u sedištu srpske pravoslavne dioceze za srednju Evropu u Hildeshajmu u predvečerje jesenje sednice zajedničke komisije.

Predsedavajući ekumenske komisije Nemačke biskupske konferencije i katolički kopredsedavajući zajedničke komisije, biskup Gerhard Fajge zahvalio je srpskom patrijarhu na pozivu i ocenio susret kao izraz dobrih uzajmanih odnosa, čemu, naglasio je, važan doprinos daje i zajednička komisija, koja se sastaje dva puta godišnje.

Redovni susreti, smatra biskup Fajge, omogućavaju kontinuiranu razmenu informacija o aktuelnom razvoju u crkavama i o zajedničkim pitanjima.

Biskup Fajge je istakao amosferu poverenja u "kojoj komisija već godinama konstruktivno radi", dok je patrijarh Irinej ukazao na potrebu dijaloga na više nivoa, izrazio zadovoljstvo zbog prilike da upozna članove komisije i njihov rad i zahvalio obema konferencijama za dugogodišnji, aktivni rad koji "služi međusobnom razumevanju" i "građnji mostova" između dveju crkava.

Episkop Feofan, zamenik predsedavajućeg pravoslavne episkopske konferencije u Nemačkoj, predstavio je aktuelni projekat komisije, kojim se u prvoj liniji želi obratiti vernicima obe crkve i omugićiti im pristup različitim tradicijama.

Pri tom je uvek iznova jasno da pri svim razlikama, kako se navodi, postoji i duboko zajedništvo u veri.

Na sednici su, kao znak hrišćanske povezanosti, svi prisutni zajedno čitali "Oče naš".
Svi smo mi Kamikaze !!!
Besmrtnim se postaje umirući za drugoga !

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Image
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by просвјета »

На данашњи дан 1881. године рођен је Свети владика Николај Велимировић
"Обзидана народним телом, столећима је наша народна душа муцала и мучила се тражећи језик којим би, одзборила своје болове, своје туге, своје чежње и своје молитве.
И нашла је свој језик, нашла у Владици Николају. Кроз њега наша муцава душа променила се у ридање, како не виде наше око, у речите молитве какве не чу наше ухо.
Он је богопослани огњени језик, који стоји над нашом душом и она се пламено и страсно исповеда "Тросунчаном Владики светова". Он је стил, благодатно-раскошни стил наше душе.
Он говори; никада у нас није тако говорио човек. Он се моли; никада се у нас није тако речито молио човек. Он има дар речи, јер има дар свеосећања, дар жалостивости, дар свељубави, дар молитве.
До њега, ми смо били очајни: утрнула је христочежњивост наше душе сасушила се и замрла. Од њега - ми смо устреперили радошћу: христочежњивост наше душе оживела је у њему, васкрсла и подмладила се.
Пламена христочежњивост Расткова уселила се у њега и разбуктала у огроман пожар: и он гори у том пожару, гори на жртву всесоженија за всјех и всја.
Зато је он постао наш оптимизам, наш оптимизам у мрачне дане наше очајне садашњице. Ми присуствујемо великом и ретком чуду, дивном и светом знаку времена: први пут се блажена Вечност Свете Троице укотвила у Растку, и од христочежњивог Растка створила христоносног Саву; други пут се та иста Вечност укотвила у Владици Николају, и од христочежњивог Николаја на наше очи ствара христоносног Николаја."

Отац Јустин (Поповић), 1922

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Свети Јустин Нови ( Ћелијски ) , беседа у Недељу митара и фарисеја

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)
САБРАНЕ БЕСЕДЕ
ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III
Беседа 1. у Недељу митара и фарисеја
1965. године у манастиру Ћелије


Недеља митара и фарисеја. Данас почиње Ускршњи пост; пост душе, пре него што уђемо у пост тела. Пост ускршњи значи: пост је сила која васкрсава душу из мртвих и тело из мртвих. Каква моћ, каква сила! Грех сатерује душу у смрт, а пост, та света еванђелска врлина га васкрсава из смрти. Постоји свегрех, постоји свеврлина: свегрех - то је гордост, свеврлина - то је пост.

То нам каже данашње Свето Еванђеље - чудесна Благовест: Два човека уђоше у храм да се моле Богу. Један фарисеј (а други цариник). Фарисеј стаде и мољаше се Богу у себи говорећи: "Боже! хвалим те што нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубници, или као овај цариник. Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам". А цариник стајаше (издалека), и бијући прси своје мољаше се Богу: "Боже! милостив буди мени грешном". Кажем вам - завршава Спаситељ Своје данашње Еванђеље - кажем вам, овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се понижује подићи ће се.

Ето благе и страшне вести. У храму, у цркви душа отворена пред Богом. Стоји на молитви фарисеј, отворио сву душу Богу, много добрих дела има он у животу, није он прељубошнац, није он разбојник, није он пљачкаш, није он неправедник. Значи: држао је закон Божји. А гле како га Спаситељ испраћа из цркве: није оправдан отишао кући својој. Где су та његова добра дела, шта би од њих? Закон испунио, заповести Божје извршио, а гле, погинуо! душом погинуо. Гордост, ето убице његовог, ето чиме је сва своја добра дела уништио, сав свој живот упропастио. Авај, пакао себи зарадио, рај изгубио, Царство Небеско изгубио, Бога изгубио. Шта је то? Ако има свегреха, онда је гордост свегрех. Сећате се, најпрви Анђео Луцифер, најсветлији Божји Анђео, светлоносац, гордошћу претворио је себе у сатану, у ђавола. А гле, гордост претвара несрећног фарисеја у ђавочовека. Јер кад је гордост у стању да Херувима и Серафима претвори у ђавола, како није у стању да човека претвори у ђавочовека.

Данас Света Црква приводи нас великој тајни Христовог Васкрсења, великој победи над смрћу, над смрћу душе и смрћу тела. Али данас нам казује (и) ко је главни човекоубица у свима световима: гордост, охолост, понос. Зато први дан Ускршњег поста, данашњи дан поста душе, то је објава рата гордости, том основном и страшном греху. И пре него што запостимо кроз три недеље телесним постом, данас почиње наш духовни пост. Пост и хрвање, страшна борба са најстрашнијим непријатељем, са гордошћу. Она има безброј обличја, она има безброј маски.

У једној молитви црквеној вели се да је ђаво многолик. Јесте, ђаво је многолик, има безброј лица, безброј шминки, безброј маски. Гардероба његова је огромна. Он се пресвлачи и облачи у разна светла, заводничка одела. Лице своје дотерује, глача, маске ставља, еда би пришао свакоме од нас по жељи срца његова, по главноме греху његовом. Ми не сматрамо за гордост нашу напраситост, наш гњев. Све то долази од гордости. Завист, од чега долази? Опет од гордости. Ја, зашто он да буде бољи од мене? Ја да будем испред њега. Пакост, опет из охолости и гордости. Зашто он да буде такав? Хоћу да га минирам, да ја станем испред њега? Тако редом: свака наизглед и најмања страст, сваки наизглед и најмањи грех, долази од тог свегреха, од тог главног извора свих грехова људских, од гордости. Гордост је увела грех у овај свет. Гордост је увела грех у анђелски свет. Гордост уводи у грех свакога од нас.

Ако хоћемо да пажљиво размотримо душу своју, ако распростремо душу своју у Цркви, када смо на молитви Богу и загледамо у себе, ми ћемо видети чуда у својој души, ми ћемо видети безбројна обличја грехова, грехова у које се облачи демонска гордост. Нама шта остаје, шта преостаје, него борба на живот и смрт са том аждајом, која се назива гордост, охолост. Борба и дању и ноћу. Оружје нам даје сам Господ Христос. Оружје против гордости то је смиреност. Зато је Господ и ставио смиреност као прву врлину новога живота, Новога Завета, као прву врлину Цркве Христове, као врлину, као темељ на коме се зидају све друге врлине, сав живот човека хришћанина и у овоме и у ономе свету. Темељ на коме се зида вечна кућа нашег људског бића. Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско. Ето, то је смиреност коју је Господ ставио у темељ нашег живота моралног, нашег живљења и на земљи и на небу.

Сиромашни духом, ко су? То су смирени људи који стално осећају да је дух наш људски пуко сиромаштво према Духу Божјем. Да дух наш стално је сиромах, да треба да се обогаћује Духом Божјим, да допуњује себе, да усавршава себе. Отуда Светитељи Христови, отуда сами Свети Апостоли стално осећају да су несавршени и недовршени, да су убоги људи. Светитељи обично себе називају најубогијим људима, најгрешнијим људима. Отуда, кад је дух еванђелског смирења прожео сву њихову душу, њихово биће; што они знају да се човек у овоме свету може одржати у Еванђељу Христовом, и у светоме животу једино смиреношћу. Допусти ли хришћанин гордости да уђе у његову душу, да ушета, оде темељ његовог бића. Али и ако уђе, ту је покајање. Главно је душу своју стално испуњавати смиреношћу, а она, она је божанска сила.

Смиреност је божанска сила која потискује све што је гордо у нама, потискује сваки грех, сваку страст, док је потпуно не потисне. И ми стекнемо онај покој души о коме Спаситељ говори: "Ходите мени сви који сте уморни и натоварени; ја ћу вас одморити, јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим". Покој душама својим... То данас недостаје човеку, новом модерном човеку европском, и нама свима. Нема веће силе од смирености. Гле, смиреност враћа Рај човеку, враћа Царство Небеско човеку. Не само то, него и дарује му Царство Небеско. То значе Спаситељеве речи: "Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско." Гле, још овде на земљи, ако имаш еванђелску смиреност, ти имаш Царство Небеско. Каква сила, божанска сила у овој светој врлини Христовој, у овој светој врлини еванђелској. Твоје је Царство Небеско када себе смириш, а дотле - какво је царство (у теби)? Ако греси царују у теби, грех до греха прави пакао, а шта онда носиш са собом? Пакао, цео пакао. Отуда, обратите пажњу на сваки свој и најмањи грех: како узнемири душу, узнемири срце, ако ниси спокојан, ако си га учинио данас, ноћ ти је немирна, ако га ниси исповедио, не ноћ, него дан, и сутра и прексутра и сви дани, док га не исповедиш, немирни су и пуни унутрашњег неког страха, неког трепета.

Хоћеш да осетиш како су живели наши прародитељи у рају и превладали грех? Смири себе најпре пред Господом, простри себе пред Њим у молитви. Кажи Њему срце своје, кажи Му душу своју: "Господе! видиш све ране моје, све смрти моје видиш, све гробове моје видиш. Васкрсавај ме"! А Он ти вели: Један је васкрситељ из свих гробова. То је твоје смирење. Колико смрти у теби, колико дубоких змија у теби. Шта ти остаје, шта теби, шта мени, него да заједно са покајаним и чудесним цариником завапимо: "Боже, милостив буди мени грешноме". Тако данас, тако сутра, тако ноћас, тако сваког дана и сваке ноћи, над тобом ће брујати благи глас Господа Исуса: "Овај отиде оправдан кући својој". Дакле, браћо, све дотле у нама предстоји и у нама стоји сваки немир, свака страст, свако искушење, сваки грех. Сећај се увек да је грех убица свега онога што је Божје у теби и у мени. А гордост као свегрех највећи крволок, највећи човекоубица у свима световима. Зато борба са том немани, са том аждајом, нека је свакодневна и сваконоћна.

Чиме ми можемо савладати ђавола? Каква страшна мрачна сила! Нико га није могао савладати сем Господа Христа! Али ипак, долазак Господа Христа у овај свет, оснивање Цркве и све што је Господ дао Цркви, даје нам силу да победимо сваког ђавола у овоме свету. А главно оружје против њега шта је? Смиреност.

Светог подвижника Макарије Великог једног дана срео на путу ђаво и јавио се носећи разне трачке и заводничке ствари, ишао је у манастир да обиђе Светог Макарија. "Куда ћеш ти" - вели му Свети Макарије. "У твоју обитељ" - вели ђаво. "Шта ћеш тамо?" "Да кушам твоју братију". "Лако је мени", вели он, са твојом братијом, бар са већином од њих. Али ми је тешко с тобом борити се". "А што" - пита га Свети Макарије. "Што? Ти постиш, ја никад не једем; ти бдиш, ја никад не спавам; ја сам јачи од тебе увек. Али има једно чиме ме ти побеђујеш". "Шта је то?" "То је твоја смиреност." А ту победу нама даје Господ Христос.

Он је Син Божји, Бог постао човек и, како се вели у светом Еванђељу, понизио Себе. Какво је понижење за Бога постати човек. Понижење, сигурно страшно велико, ужасно понижење за Бога постати човек. А Господ чини из Своје велике љубави према човеку све да спасе човека од ђавола. Понизио је Себе, вели се у Светом Еванђељу, понизио је Себе до смрти крстове. Зато је Он прослављен, и име Његово је славније од свих имена у свима световима, да се Њему поклони све што је на Небу и на земљи и под земљом. Том великом Својом смиреношћу, том великом Својом божанском љубављу и жртвом Господ Христос је спасао род људски од ђавола, од силе смрти и осигурао бесмртни Живот Вечни роду људскоме. Али од нас, од свакога од нас зависи да ли ћемо ми да користимо ту божанску силу Христову.

Чули сте данас у Еванђељу да Спаситељ вели: "Сваки који се сам подиже, понизиће се, а који се понизи, подићи ће се". Сваки... и ја и ти, и сваки од нас. Господ стоји свакоме на расположењу у Цркви Христовој. Од твоје воље зависи да ли ћеш да Га пригрлиш и примиш. Од твоје воље зависи да ли ћеш ти да протераш гордост из душе своје и испуниш себе смиреношћу Христовом. Нећеш ли, Господ те не приморава. Ако нећеш, ништа се неће десити. То значи изабрати пакао, изабрати вечни живот у вечним мукама. Изабрао си за господара свог, за вечног владара свог - кога? Ђавола, сатану, бога гордости, лажнога бога! Гордост је бог овога света! Страшна реч, али истинита. Он тако лако и вешто заводи људе, представља себе као огромну силу, као бога овога света. Сећате се да је кушао Самог Господа Христа. Он се хвали и вели: "Све ово даћу теби, сва царства која видиш, сву земљу, ако паднеш и поклониш ми се".

Ето, то хоће он самозванац, он који је хтео да замени Бога и да седне на престо Божји, како вели Свети Пророк Исаија. Зато је сурвао се са највиших небеских висина у поноре пакла. Где је ђаво, ту је пакао, сав пакао.

Господ у овоме свету дошао је да све то уништи, да да нама васкрситељске и васкрсне силе да побеђујемо најпре у души својој сваки грех, да душу васкрсавамо прво из мртвих, и то ће нам осигурати васкрсење тела на дан Страшнога Суда. И ти, када се бориш са ма којим грехом у себи, ти се бориш за бесмртност, ти се бориш за васкрсење из мртвих. Ето гордост - стотину гробова у твојој души, стотину гробова ...гордост. Све се усмрдело у тим гробовима, сва душа се усмрдела. Хајде васкрсавај ти својим рукама, васкрсавај своје мртваце. Ево ти смирености као божанске силе, смирености покајаног цариника: "Боже, милостив буди мени грешноме". Ето силе и моћи којом ти и ја можемо васкрсавати себе из сваке смрти. Господе, ти видиш: сав сам немоћ, сав слабост: Милостив буди меии грешном! И онда васкрсавају из мртвих сви наши мртваци, сви се гробови наши отварају и ми души својој осигуравамо бесмртност и Живот Вечни. Вели Свети Пророк: "Душа која греши, та умире". Душа која греши, та умире. Душа умире одвојивши се од Бога, удаљивши се од Бога. Удаљује се душа од Бога кроз грех, кроз страсти. Да не би умрла потпуно, да се не би потпуно одвојила од Бога треба је видати, душу своју васкрсавати из мртвих.

Ето, чудесна Света Црква Православна и почиње Ускршњи пост са данашњим даном. Постом душе данас почиње борба за душу нашу, борба и твоја и моја, борба против свих смрти које јуришају на нас, борба против свих ђавола који јуришају на нас, боримо се против свих грехова. Тако, од данашњег Ускршњег поста ти си борац. То смо сви.

Тако, данашња Недеља митара и фарисеја даје нам учитеља, учитеља бесмртности, даје нам васкрситеља који васкрсава нас из свих смрти. Ко је то? Покајани цариник. Ето нашег учитеља, учитеља кроз Велики пост који иде испред нас, крчи нам пут кроз прашуму грехова и искушења, и води нас Васкрсењу Христовом: он смирени покајани цариник, он који је себе казао према свима световима, према Богу, кроз вапај и уздах: "Боже, милостив буди мени грешном". И ми, од данашњег дана до Ускрса, да пригрлимо, како се вели у једној дивној песми, да пригрлимо цариничке уздахе. Нека нас сви уздаси воде кроз све дане до светог и славног Васкрсења Спасовог - до Ускрса.

Све што се у души твојој ... Најпотребније је теби, мени, сваком човеку, сваком људском бићу - шта? Да се смири пред Господом (свих) светова, да се смири пред Господом Христом, Који је тако божански неизмерно смирен. Примиће грешнике, покајнике и показаће пут спасења. Шта је лакше, шта је краће него вапити као цариник: "Боже, милостив буди мени грешноме". Смирење је скраћено спасење - вели Свети Варсануфије. Вели: Смирење је скраћено спасење! Ако те уплаше многе заповести Спаситељеве, Еванђеље са безбројним захтевима: Љубите непријатеље своје, молите се Богу за оне који вас куну, проклињу, и друге тешке заповести, ако те то уплаши, сети се да ћеш све то добити - како? Врло просто. Смиривши се пред Господом говорећи стално: "Господе, ја сам нико и ништа у овоме свету, Ти си моје све, Ти си мој рај, Ти си моје Царство Небеско, ти си мој Вечни Живот, моја Вечна Истина, моја Вечна Правда. Све ми то дај, и ја сам твој". Смирење је спасење. За спасење се не тражи ништа нарочито, никакве велике материјалне жртве, већ једно: Смирити се пред Господом Христом. И онда, онда нам Он даје све. Како, - како можемо да се оглушимо на све Његово? Ако се не молимо, ако смерно стојиш пред Њим ие молећи му се. А најбоља молитва, молитва која сигурно спасава од свих смрти и осигурава сва васкрсења сваком људском бићу, то је молитва покајаног цариника: "Боже, милостив буди мени грешном".

Благи Господ, молитвама свих Светитеља Својих, свих покајаних и спасених грешника, и свих славних и великих сунчаних Праведника, нека душе наше испуни том смиреношћу, нека душе наше води том смиреношћу из врлине у врлину, и тако нам осигура Живот Вечни и Царство Небеско, где Чудесни Свеблаги Господ Христос царује и влада. Њему свака слава, сада и свагда кроза све векове. Амин.



Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
svjedok.saradnik32
Posts: 1473
Joined: 02.03.2012. 08:27

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by svjedok.saradnik32 »

Улаз у пећину на једном од обронака планине Љубић званом Ћелар.
Ова пећина се налази у близини манастира Ступље и врло је могуће да је била једна од манастирских испосница по којој је узвишење и добило име Ћелар (ћелија, келија). Са улаза у пећину пружа се одличан поглед према прилазу локалитету на којем се налази манастир. У једном рукописном Молитвослову (Требнику) записано је да је писан у манастиру који се налази у подножју планине Љубић у долини ријеке Укрине. Врло је могуће да се у запису мисли баш на ово мјесто које се налази поред саме ријеке Укрине на обронку планине Љубић.
Image
На жалост ова пећина ускоро неће постојати јер је на подручју на којем се налази велики каменолом...
Image

Image
Image
Image

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

Post Reply