Ljepota Pravoslavlja

Budimo ljudi

Moderator: vrsta8472

User avatar
aquarius
Posts: 5707
Joined: 19.02.2007. 21:45
Location: DEEP BLUE SEA

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by aquarius »

Отац Тадеј: Какве су ти мисли такав ти је живот
Датум: 05.03.2014


Какве су ти мисли такав ти је живот

Беседа одржана у Светосавском дому
Алмашке цркве у Новом Саду, 1997. г.

http://www.vidovdan.org/arhiva/print769.html
„Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast“ - George Bernard Shaw

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by просвјета »

ЛЕПТИРОВА ПОРУКА

Један човек је пронашао лептирову чауру. Једнога дана се појавио мали отвор на чаури и човек је сео и посматрао лептира током неколико наредних сати. Гледао је како се лептир бори да провуче своје тело кроз мали отвор на чаури. Једног трена лептир је престао да се пробија, изгледало је као да је достигао врхунац својих могућности и даље није могао.Човек је одлучио да помогне лептиру. Узео је маказе и одсекао врх чауре. Лептир се са лакоћом ослободио чауре, али је имао неразвијено тело са малим крилима. Човек је и даље посматрао лептира, очекујући да рашири своја крила. Раширена крила би ојачала крхко тело лептира. Ништа се није дешавало. Лептир је провео остатак живота гмижући неразвијеним телом и са малим и крхким крилима. Никада није полетео.Оно што човек у својој добронамерности и брзоплетости није разумео, је да су уска чаура и борба лептира да прође кроз мали отвор на њој, Божији начин да се потерају флуиди из тела лептира у његова крила, да би она била спремна за лет када се ослободи из чауре. Некада је борба управо оно што нам је потребно у животу. Ако би нам Бог дозволио да проживимо свој живот без икаквих препрека-то би нас обогаљило. Не би били довољно јаки, колико треба или колико би могли да будемо. Не би полетели.Молио сам Бога за снагу, а Он ми даде препреку да ојачам.Молио сам Бога за мудрост, а Он ми даде проблем да решим.Молио сам Бога за просперитет, а Он ми даде мозак и мишиће.Молио сам Бога за храброст, а Он ми даде опасности да савладам.Молио сам Бога за љубав, а Он ми даде проблематичне људе да им помогнем.Молио сам Бога за услугу, а Он ми даде могућности.Нисам добио ништа што сам хтео.Добио сам све што ми је било потребно.

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Лазарева субота

Post by vrsta8472 »

Image

Image

Христос говори ученицима да је Лазар умро:
7. Послије тога рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8. Рекоше му ученици: Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо?
9. Исус одговори: Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види свјетлост овога свијета;
10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема свјетлости у њему.
11. Ово каза, и потом им рече: Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.
12. Онда рекоше ученици његови: Господе, ако је заспао,устаће.
13. А Исус им бјеше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна.
14. Тада им Исус рече отворено: Лазар умрије.
15. И мило ми је због вас што нисам био ондје, да вјерујете; него хајдемо њему.
16. Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим. (Јован, 11. глава)

Image

Христос разговара са Лазаревим сестрама Маријом и Мартом у Витанији

Image

32. А Марија, чим дође гдје бјеше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат. (Јован, 11. глава)

Image

Image

Image

Image
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by просвјета »

Молитва...
Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by просвјета »

Василије свети, поносе монаха...

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by просвјета »

Image
У пећини

У једној пећини живео је стари монах који годинама није излазио из ње; само му је храну доносио један од братије из суседног манастира. Једног јутра, уместо тог брата, храну је донео игуман манастира.

Сав тужан поче се жалити старом монаху.

- Знате, оче, манастир ће нам опустети, нема нових монаха, мошти немамо да би нам свет долазио. Некако смо се и ми отуђили к'о да смо нека изумирујућа врста. Братија једва да говоре један са другим, свако сваком смета.

Старац га саслуша и поче да се смеје.

- Ви тужни? Па зар је то могуће на таквом месту?

- Каквом месту? - упита игуман.

- Па међу вама је један свети човек, а ви очајавате и тугујете.

Игуман се замисли док је силазио ка манастиру. Размишљао је у себи, ко ли би могао бити тај свети човек и у сваком налазио много мана. По повратку у манастир исприча братији шта је чуо.

Али од тада се у манастиру рашири нека чудна радост! Сви су били весели и пажљиви један према другом. Свако је на свакога „сумњао“, сви су пазили на друге, слушали их и уважавали.

То је и народ приметио и почео је са радошћу долазити код њих. И братство се увећа.

Игуман тада оде поново старцу.

- Оче, схватио сам поуку; све сам их посматрао пажљиво и детаљно, сви су злата вредни, ја нисам могао да замислим шта имамо док их нисам почео помно пратити.

Старац се насмеја и рече:

- У свим људима има доброте само ми смо криви што прво у сваком тражимо оно најгоре.

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Image
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Разноврстан програм за крсну славу општине


Поводом крсне славе општине Прњавор – Преображења Господњег, у наредна два дана биће уприличен разноврстан програм.

Након више деценија, сутра ће бити одржана Преображењска литија коју организују Српска православна црквена општина Прњавор и локална заједница.

Image

Литија ће бити формирана испред храма Светог великомученика Георгија у Прњавору у 18.00 часова и проћи ће централним градским улицама, након чега ће код Основне школе „Бранко Ћопић“ бити уприличен пригодан програм.

У програму ће учествовати Црквено-пјевачко друштво, Српско просвјетно-културно друштво „Просвјета“ из Прњавора и ученици Музичке школе „Милоје Милојевић“ из Крагујевца.

На празник Преображење, 19. августа, обиљежавање крсне славе општине почеће Светом литургијом у цркви у Прњавору и полагањем вијенаца у Спомен-храму на Вучијаку.



На дан крсне славе Прњавор ће покушати да обори и Гинисов рекорд у припремању рибље чорбе. Одлука Гинисове комисије очекује се у послијеподневним часовима, након чега ће услиједити културно-умјетнички програм и концерт групе „Рибља чорба“.

СРНА
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

РИТАМ ПРИЧЕШЋА

Митрополит пирејски Калиник

О теми причешћивања постоји раширена заблуда која уопште не одсликава изворни православни доживљај. Неки верују да је причешћивање дозвољено само два – три пута годишње. Такво схватање је скроз – наскроз погрешно и далеко од истине.
Оно кривотвори изворни православни доживљај и озбиљно угрожава православни духовни живот. Изврће целокупно православно хришћанско учење о Светој Евхаристији и собом носи духовне опасности за вернике који се духовно подвизавају.



Шта је ту истина

Шта је истина о овој спасоносној теми причешћивања која представља основу и темељ духовног живота?

Тајна Божанске Евхаристије представља средиште живота Цркве. Савршавајући тајну Божанске Евхаристије и учествујући у њој, утеловљујемо се у мистично, духовно Тело Господње и сједињујемо се са Господом. Без свесног учествовања у тајни Божанске Евхаристије немамо духовног живота нити задобијамо спасење.

Но, свесно учествовање у Тајни Божанске Евхаристије неминовно намеће причешћивање Телом и Крвљу Господњом. Ми нисмо просто посматрачи Тајне Божанске Евхаристије, него њени учесници. Верници заједно са свештеником савршавају Тајну Свете Евхаристије, светотајински доживљавају живот Господњи, причешћују се Телом и Крвљу Христовом и тако се сједињују са Христом. Због тога се на свакој Божанској Литургији свештеник обраћа вернима и позива их на причешћивање Телом и Крвљу Христовом говорећи: „Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите“. Свесни и савесни верници су дужни да се одазову на овај свештеников позив. Наравно, неопходна је душевна припрема. Потребни су жива православна вера, искрено покајничко расположење, борба против греха и љубав према Христу.

Свето причешће: Извор живота

Целокупна Света Литургија својим молитвама, које не треба изговарати у себи, него верници треба да их чују, својим прозбама и химнама, припрема верне за учешће у чаши живота. Онај који није само обични посматрач, него и душом учествује у савршавању Тајне Божанске Евхаристије, задобија, прозбама и молитвама Свете Литургије, дух покајања, доживљава унутрашње умилење, иште милост Божију за своје грехе, сапутник је Господу на путу према Голготи, и душа му се освећује. Живи Господом. Са љубављу чезнући за Христом, скрушена духа прилази, причешћује се Телом и Крвљу Господњом и постаје Богоносац и Христоносац.

Тако се учешће вернога хришћанина у вршењу Тајне Божанске Евхаристије запечаћује његовим причешћивањем Телом и Крвљу Христовом.

То и јесте духовни живот. Без сталног причешћивања нема духовног живота. Божанско причешће је извор живота. Сам Господ је рекао: „Ко једе Тело моје, и пије моју Крв, има живот вечни“. Божанско причешће је лек бесмртности – „да онај ко од њега једе не умре“. Оно је лек јер је опроштај наших грехова и извор нашег освећења. Сједињује нас са Господом. „Ко једе моје Тело и пије моју Крв, у мени пребива и ја у њему“, рекао је сам Господ.

Верници треба да се причешћују често

По правилу верници треба да се причешћују на свакој Светој Литургији. Наравно, уколико се духовно труде и живе духовним животом. Честом причешћивању учи нас најпре сам текст Свете Литургије и позив свештеника, као што смо већ поменули. Верници заједно са свештеником преклињу Господа при сваком причешћивању: „и удостој нас да се неосуђено причестимо Твојим непорочним и животворним тајнама… на отпуштење грехова, на заједницу Светога Духа.“

Постоје и сведочанства из праксе и живота Цркве и из беседа Светих Отаца одакле се јасно види неопходност честог причешћивања. Дела Апостолска нас уверавају да су први хришћани „били постојани у апостолском учењу, у заједници, у ломљењу хлеба (тј. причешћивању) и у молитвама.“

Дакле, центар живота првих хришћана била је проповед Апостола и учествовање у Светој Тајни Божанске Евхаристије. Девети апостолски канон јасно говори о честом причешћивању: „Све верне који улазе (у Цркву) и слушају Свето Писмо, али не остају и за време молитве и Светог причешћивања, треба одлучити као оне који изазивају беспоредак у Цркви.“ Дакле, по овом канону од Цркве се одсецају они који се не причешћују на свакој Литургији. И Свети Василије Велики је по овом питању категоричан. Он каже: „Причешћивати се и узимати Христово Свето Тело и Свету Крв свакога дана очигледно је добро и корисно, јер Он сам јасно каже: 'Онај који једе Тело моје и пије моју Крв, има живот вечни.' Јер, ко сумња у то да учествовати непрестано у животу није ништа друго до вишеструко живети? Ми се, дакако, причешћујемо четири пута седмично: недељом, средом, петком и суботом, али и другим данима ако је празник неког од светих.“

Овај велики Отац Цркве нас обавештава да су се хришћани у његово доба причешћивали најмање четири пута седмично. А од новијих Отаца Цркве, Свети Никодим Светогорац, у свом делу о сталном причешћивању пише: „Причешћивање Светим Тајнама свих верника и ради свих њих, подразумева се и не бива тек ради свештенодејствовања Пресветог Тела и Крви Христове, него да се свим вернима ово Причешће разда, те је потпуно намењено свима ради њиховог причешћивања.
А Свети патријарх Григорије Пети у својој енциклици о сталном причешћивању, коју је објавио 1819. год., пише: „Нипошто се не забрањује стално причешћивање, нити се захтева да прође период од четрдесет дана да би се хришћанин поново причестио, као што су то неки мислили.“

Све ово потврђује и Литургија пређеосвећених дарова


Image

Надаље, Литургија Пређеосвећених Дарова сама од себе громогласно потврђује праксу Цркве о сталном причешћивању. Литургија Пређеосвећених Дарова служи само тој сврси. Пошто се за време Велике Четрдесетнице, због тужног карактера овог периода црквене године, не служи Божанска Литургија која иначе има васкрсни карактер, Црква је створила такозвану Литургију Пређеосвећених Дарова, која је у суштини чин причешћивања, да би верни могли да се причешћују и током седмице. Дакле, не само суботом и недељом, када је дозвољено савршавање Свете Литургије у правом смислу те речи, него и средом и петком, раније освећеним хлебом живота.
Ово је чиста, православна и кристално јасна истина о сталном причешћивању.



Припрема за причешће пречистим тајнама

Припрема за често причешћивање претпоставља, наравно, целокупан живот хришћанина. Није то припрема од само неколико дана. Прави хришћанин је дужан да увек живи са вољом Божијом као својим водичем. Компас његовог живота је реч Божија, онако како је изражава Свето Писмо и тумачи Православна Хришћанска Црква. Верни хришћанин проучава реч Божију, да би увек знао шта је Божија воља, и настоји да свој живот увек усклади са њом. И његове речи, и његова дела, и његове мисли, треба да се надахњују православним хришћанским учењем о животу. Треба да промишља православне хришћанске догме, да верује у њих, и да настоји да живи православно хришћански. Православна вера је и тачно правило вере у Бога, и тачно правило живота и делања. Хришћански живот је живот напора и труда да се живи истина православне хришћанске вере. То је живот молитве, честог учествовања у богослужењима и светим тајнама, живот са црквеном свешћу и савешћу у напорном подвигу борбе против греха, и у аскетском труду да се у животу примењују заповести Божије. То је, дакле, живот љубави, доброте, трпељивости, уздржљивости, чистоте, самоконтроле и свакодневног освећивања. Хришћанин који настоји да врлински живи по Богу и искрено војује у духовној борби, треба и може да се причешћује често, да би се крепио у свом духовном подвизавању и да би освећивао своју душу. Такав хришћанин има свог духовника, исповеда се с времена на време, односно кад због нечега осећа грижу савести. Њега апсолутно ништа не спречава да се причешћује често. Једино су смртни грех и непокајаност препрека човеку да се причешћује пречистим тајнама. Хришћанин који пази на свој живот и живи у трајном покајању, треба и може да се причешћује веома, веома често. Што је могуће чешће, а ако је могуће сваке недеље и на свакој Литургији.

Посебности

Да би човек могао да се причешћује пречистим тајнама те да непрестано буде сједињен са Господом, нарочито је потребно: прво , душевно стање чежње за причешћивањем Телом и Крвљу Господњом; друго, духовни живот, како смо га горе описали у грубим цртама; треће, одсуство мржње, осветољубивости и пакости према ближњима; четврто, добри односи са ближњима; не неправда према другима, него доброта и љубав према свима; пето, уздржавање од смртних грехова, живљење у духу непрестаног покајања и доживотна борба против греха, и шесто, молитвено расположење и љубав према Богу.

Не тражи се посебан пост

Онима који живе по Богу и често се причешћују, не прописује се посебан пост.
Сви су хришћани, уколико не постоје озбиљни здравствени разлози, обавезни да држе канонима одређене постове током целе године. А то су: а) пост средом и петком, дакле уздржавање од меса, рибе, млечних производа и јаја сваке среде и петка током читаве године, осим Светле седмице и седмице од Педесетнице до недеље Свих Светих, као и седмице од недеље Митара и Фарисеја до недеље Блудног Сина, када је дозвољено јести све; такође је дозвољено јести све осим меса у Сиропусној седмици; б) постови: Часни или Велики пост, Божићни пост, Пост Светих Апостола или Петровски пост и Великогоспојински пост, уколико не постоје озбиљни здравствени разлози да се не пости. Пост је подвиг уздржања. То је велика врлина и дужност свих верних уколико им то здравље допушта. Држање поста од стране верних хришћана препушта се расуђивању њихових духовних отаца који га својој духовној деци приликом исповести због здравствених разлога могу и ублажити.

Црква је човекољубива. Она увек користи такозвану икономију и има разумевања према људској слабости. Не постоји апсолутно ниједан канон који одређује или прописује посебан пост пре Светог Причешћа. Хришћанин који, по мери својих могућности и у зависности од свог здравља, држи пост средом и петком и светим канонима предвиђене вишедневне постове које смо горе набројали, може се слободно причешћивати сваке недеље и на свакој Светој Литургији, без икаквог, апсолутно икаквог додатног поста. Први су се хришћани причешћивали пошто су претходно јели на такозваним вечерама љубави. И Господ је предао тајну Божанске Евхаристије и дао да се Његови ученици причесте усред тајне вечере. Касније је Црква, из практичних разлога, установила причешће просто на таште, односно пре икаквог јела, не тражећи да се пости у претходне дане. А у пракси Црква је увек имала и Свете Литургије служене у вечерње сате спојене са Вечерњим следећег дана, када верни могу да се причесте слободно, под условом да су се у потпуности уздржавали од хране барем шест – седам часова. Просто је обичај, због страхопоштовања према овој светој тајни, да они који се често причешћују не узимају мрсну храну већ од претходне вечери. Веома је погрешно схватање појединих који се не причешћују на недељној Литургији, него се причешћују суботом, јер, наводно, суботом није дозвољено постити. Такав обичај и такво схватање представља заблуду и ниподаштавање Свете Литургије која се служи у недељни дан.

Горе речено не важи за немарне

Горе речено важи за хришћане који се труде да живе по Богу. За оне, међутим, који су само по имену хришћани, а живе без духовних интересовања, немарним и непажљивим животом и не чувају се од греха – за такве не важи горе речено. Ти млаки хришћани обично се и не интересују за често причешћивање. Сматрају да је довољно да Причешћу приступе само два или три пута годишње, јер се, како то они кажу, тако ваља. Они који Причешћу приступају углавном о Божићу и о Васкрсу треба обавезно да се претходно исповеде и да посте у складу са мишљењем њиховог исповедника. Али ни млаког хришћанина ове врсте који само изјављује да је православни хришћанин, а притом нема изражена духовна интересовања, Црква, наравно, не занемарује, него и њега са нежном љубављу прихвата у загрљај. Он, међутим, не спада у живе чланове Православне Цркве. Верницима млаке вере по икономији се допушта да се причесте два – три пута годишње, и то увек после поста и исповести.



Ово је православно учење

Image

Ово је православно учење о честом причешћивању. Ову истину громогласно потврђује и разглашава и сама Света Литургија, али и пракса и живот Цркве. Ретко причешћивање сведочи о опадању црквености и изопачавању православног хришћанског етоса. Сведочи, даље, о немарном животу, млакој хришћанској свести и савести и непознавању суштине и циља Божанске Евхаристије. Дакле, они који заговарају ретко причешћивање врше насиље над православним духовним животом, испољавају своје непознавање суштине свете тајне Евхаристије и налазе се у најжалоснијој прелести или заблуди.




Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »


Свети Јован Шангајски: Беседа на Усековање главе светог Јована Крститеља


Ирода, али је његова мајка Јелисавета побегла са њим у пустињу, де се упокојила након четрдесет дана. У исто време, његов Отац Захарија био је убијен од Иродових слугу, у Храму.
Цео живот Светог Јована Претече, од његових првих дана, био је у потпуности посвећен Ономе, Који је дошао после њега. У дане масакра новорођенчади у Витлејему, оне је такође био тражен од
Пустиња је одгајила Јована, и он је остао тамо у тишини, тридесет година, док Реч Божија није дошла до њега, заповедајући му да проповеда покајање и да позива људе да припреме пут Господњи (Лука 3:2)

Након пола године од почетка његове проповеди, припремајући Јевреје да очекују брзи долазак Спаситеља и окружен ученицима, од којих су већина постали ученици Христови, Јован Крститељ је крстио Христа. Тајна Свете Тројице му је онда била откривена. Говорећи онима око њега, да је Јагње Божије, Које узима на себе грехе света присутно, Јован је постепено се нашао у сенци и сви су почели да лседе новог Учитеља.

Међутим, Јован је уместо да тугује, почео да се радује. Када су га његови посебно посвећени ученици питали о његовом мањку бриге за његову опадајућу славу, одговорио је речима, које јасно описују његову личност:

„Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим. Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се. Онај треба да расте, а ја да се умањујем.“ (Јован 3:28-30)

Убрзо након овога, његова реч је грмела против Ирода, тако да је одагнан у затвор, где се завршио његов људски живот. Био је обезглављен током Иродове гозбе. Усековање Светог Јована Крститеља, које је завршило његов земаљски живот, у исто време, започело је његову нову и славну проповед као Претеча. Душа Светог Јована Крститеља, напуштајући његово подвижничко тело, отишла је у пакао, место где су биле душе свих, који су умрли пре Спаситељеве смрти на Крсту. Душе свих од почетка до Адама биле су тамо.

Међутим, Свети и Праведна душа Светог Јована Крститеља није отишао тамо са циљем да окуси тамно стање отуђења и удаљености од Бога. „Пријатељ Женика“, који Га је крстио, страдао је за своју праведност, донео је наду у долазак Царства Божијег, проповеданог свима, за припрему пута за Њега, била је нераскидиво повезана са Њим кроз његову оданост, сведочећи свуда Христа, као Његов гласник, послан пред Њим.

Силазећи у пакао, Јован је наставио проповед коју је вршио на земљи – проповед о Царству Божијем које се приближило. Душе праведних, из Старог Завета венуле су у паклу, чекајући испуњење доласка Онога, Који би победио змију, како је био речено Адаму. Пророци, који су ово видели раније у духу, чекали су долазак испуњења откровења која су им била откривена. Ове душе, лишене светлости славе Божије, мучиле су се у чекању испуњења њихове наде. Јован је дошао, силазећи у пако, доносећи Радосне вести да ће ускоро царство пакла бити уништено.

Онима који су чекали Искупитеља ће Га ускоро видети и бити ослобођени од Њега, Јован је сведочио да је Син Божији већ дошао на земљу и да је након Његовог крштења, сведочио да је Дух Свети сишао и остао на Њему (Јован 1:33-34).

Проповед Јована у вези са доласком Спаситеља, била је упућена не само душама праведних, већ свима онима који су били у паклу. Он се појавио у паклу да припреми пут Господњи, као што га је припремао на земљи. Силазак Јована Крститеља у пакао и његова проповед Јеванђеља, била је објава радости онима који су малаксавале тамо.

Душе мртвих, осим најокорелијих грешника, слушали су проповед Крститеља. Према томе, када је Христос сишао у пакао након Његове смрти на Крсту, био је дочекан не само од Старозаветних Праведника, већ такође и од душа свих оних који су једном биле непослушне и које су се противиле дуготрпљењу Божијем у дане Ноја и током времена, када је грех владао међу људима (1 Петр. 3:20).

Пакао је био разорен Христовим силаском у њега; мрачна тамница просијала је светлошћу; душе упокојених одведене су у Царство Небеско. Улазна врата у ову паклену пропаст, био је силазак Крститеља. Испуњавајући своју проповед као Претеча на земљи, појавио се као Христов Претеча у паклу. Његово усековање није само врхунац његовог земаљског подвига, већ такође почетак новог и славног проповедања.

Међу њима, који су рођени од жена, нема већег од Јована Крститеља (Матеј 11:11; Лука 7:28) како је Христос рекао о њему.
“Јер је ово онај за кога је писано: Ето Ја шаљем анђела Свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.“ (Лука 7:27)

Ове речи Самога Христа, сведоче о духовној величини Јовановој и његовом високом циљу у делу спасења људског рода. Појавио се као слуга и проповедник Божији, као ниједан други човек у свету, почевши да проповеда и слави Христа пре Његовог рођења, а завршавајући чак након његове смрти, узлазећи са Христом у Царство Небеско након разорења пакла.

Као највећем међу Праведнима, достојно место му је припремљено у Царству његовог Пријатеља,, где сада пребива, чекајући своје откровење у свој слави и победној гозби Јагњета Божијег у Другом Доласку, када ће сакупити пшеницу Своју у житнице, а плеву ће сажећи огњем вечним. (Матеј 3:12; Лука 3:27).

Његово усековање било је завршни његов подвиг на земљи, и последњи корак за примање највеће награде у Царству Небеском; док је за све оне у паклу био дизање јутарње звезде, пре појаве Сунца Правде.

Баш као што је Рођење Светог Јована Претече и Крститеља почетак Јеванђеља за живе, тако је и његово усековање почетак Јеванђеља за мртве.

„Славно усековање Претече, део је Божанског опроштаја, јер је он проповедао онима у паклу долазак Спаситеља“. (Кондак Празника).

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Павле за народ одавно светац

Скроман, мудар, брижан, брзо се настанио у срцима милиона верника. Не бранимо се од туђег зла злом у себи

Image

ЧОВЕК не може да бира време и место где ће се родити, нити прилике и околности у којима ће живети. То не зависи од нас. Али оно што зависи од нас и што се од нас очекује јесте да будемо људи - увек и свуда. Да нас као људе призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици.

Ову јединствену поруку, пре више година, упутио је српском народу патријарх Павле. А њоме као да је најсажетије описао свој животни пут који је, као Гојко Стојчевић, започео на данашњи дан пре 100 година у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца.

Родио се у скромној породици Стевана и Ане, у години у којој је почео Велики рат, на велики православни празник Усековање главе Претече Господњег Светог Јована Крститеља. А то, признају многи, није без симболике. Јер, као и Претечин, и патријархов живот био је испуњен бескрајном истрајношћу и подвизима од најранијег детињства.

Рано је остао без родитеља. Оца је, 1917. „однела“ туберкулоза, а мајка се преудала и, када је у новом дому рађала трећу ћерку - умрла је. О Гојку и његовом брату Душану највише се старала очева сестра Сенка. Друга мајка, како је говорио патријарх. Схвативши да је „врло слабачко“ дете, поштедела га је сеоских послова и омогућила му да се школује.

Четвороразредну основну школу завршио је у Кућанцима. Школовао се, потом, у Тузли, Београду и Сарајеву, а ратне дане провео је у Бањи Ковиљачи и манастирима Овчарско-кабларске клисуре. Замонашио се у манастиру Благовештење 1946. године, добивши духовно име по свом „небеском покровитељу“ апостолу Павлу.
За епископа рашко-призренског изабран је 1957, а за патријарха Српске православне цркве 1. децембра 1990. године. У најтеже време! На почетку још једне смутне, крваве, ратне деценије. Деценије великог искушења и страдања свог народа, чији је крст и бреме носио до упокојења 15. новембра 2009. године.

Ово су биографски и фактографски подаци. За Србе, он је за живота постао много више - живи светац. Скроман, мудар, брижан, а истовремено пун разумевања за ново доба пуно искушења, брзо се настанио у срцима милиона верника и атеиста, као ниједан његов претходник.
Зато се и данас у народу препричавају десетине догађаја који потврђују патријархово подвижништво, веру и приврженост и цркви и народу. Памте се његов помиритељски тон током ратова у бившој Југославији, рационалност током сукоба опозиције са Милошевићевим режимом, „молитвена борба“ током НАТО агресије, као и излазак на референдум за Устав Србије, када је први и једини пут искористио своје бирачко право...

Али, данас, на дан његовог рођења, морамо се присетити да патријарх Павле свој рођендан никада није обележавао. Придржавао се учења Цркве да се празнују искључиво три рођења - Христово, Богородичино и Светог Јована Претече. Једина обавеза овог дана је Литургија у славу празника Усековања главе Светог Јована Крститеља, коју је редовно служио у неком од храмова.

Ипак, поводом века од његовог рођења, Црква и српски народ обележиће овај датум.

- У Кућинцима, у Цркви светих апостола Петра и Павла, у којој је и крштен, литургију и, потом, помен патријарху, служиће митрополит црногорско-приморски Амфилохије - каже за „Новости“ епископ славонски Јован. - За нас је, такође, приоритет и обнова његове родне куће и имања, односно стварање задужбине патријарха Павла. Биће то омладински камп у коме ће се млади кроз живот почившег патријарха на најбољи начин упознавати са Светим Јеванђељем.

У манастиру Раковица, где патријарх Павле почива, у девет часова литургију и, потом, помен патријарху Павлу, служиће Његова светост патријарх српски Иринеј. Стогодишњица рођења почившег патријарха биће обележена и у Народној библиотеци у Београду, где ће данас у 13 часова бити отворена изложба „Говорим, а ћутим - лична библиотека патријарха Павла“, а у Коларчевој задужбини, са благословом патријарха Иринеја, вечерас у 20 часова, одржаће се духовна академија „Будимо људи“.

- Сумњам да ће ико икада успети да докучи до којих духовних висина се узнео - каже за „Новости“ поводом стогодишњице рођења патријарха Павла његова унука Снежана Милковић. - Можемо само да наслутимо да је био ближе Богу од многих јер је дословно и без остатка поштовао принципе које је проповедао. Препознало је то скоро милион људи који су дошли да му у молитвеној тишини одају последњу пошту.

Баш онако како је и говорио: „Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.“

СКРОМНОСТ

ОНАКО како је говорио, патријарх Павле је и живео. И увек са народом. У цркви, на литургији, на улици, у градском превозу... Сам је кувао, шио, поправљао ципеле, а ниједан физички посао није му био ни стран нити тежак. Скромност је, зато, прва реч на коју многи помисле када се сете вољеног патријарха Павла.

МИСЛИ И ПОРУКЕ

* ШТО већи положај у Цркви имаш, то више треба да служиш. Само земаљски господари „владају“, а у Цркви се служи.

* ШТА вреди човеку да је све угодно и све лако, ако изгуби образ и душу. Ако су тешкоће ту, муке од других, а ми сачувамо образ и душу, утолико је још већа заслуга и већа част пред Богом.

* ПОД сунцем има довољно места за све људе. Зато је мир најпотребнији свима, и нама и нашим непријатељима.

* НАМА је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... 0%B0%D1%86

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »



Сви по квадрат бакра


Image

Браћо и сестре!

На нашем сајту је ових дана био апел за украшавање купола нашег храма крстовима. Брзо су се нашли дародавци за крстове и тако себе уградили у ову Свету Обитељ во вјеки! Иако смо тражили да украсимо само куполе храма за сада, Бог и Свети Јован Богослов чији дан је данас док пишемо ово, наградили су наш Манастир и са још два крста која треба да буду постављени над Свети Олтар и над улаз у храм. Дародавцима захваљујемо од срца и молимо се за њих и њихове најближе!!!

Пошто је кренула акција покривања храма бакром који је веома скуп материјал, Управа Манастира покреће и сљедећи корак да храм заштити од пропадања. Богу хоћемо најбоље да дамо на дар, зато смо се одлучили да храм покривамо што квалитетнијим материјалима. Успјели смо набавити првих 100 квадрата бакра дебљине 0,55mm. Идемо даље и молимо Вас који читате ове редове али и Ваше пријатеље да их позовете да учествују у овом Богу угодном дјелу.

ПОТРЕБНО ЈЕ ЈОШ 450 КВАДРАТНИХ МЕТАРА БАКРА.

ЦИЈЕНА КВАДРАТА ЛИМА ЗА ПОКРИВАЊЕ ПО МЕТРУ ИЗНОСИ 50€.

Надамо се на Вашу доброту и љубав према Цркви. Најпонизније Вас молимо да уколико постоји могућност учествујете са онолико колико имате а да не оскудијевате ни у чему. Сви они који буду вољни и у могућности да учествују у покривању ове богомоље нека се јаве Управи Манастира за даље упуте на бројеве телефона 050/461-623 и 065/440-754 или свој прилог уплате на рачун Манастира Трескавца број 5620998101516542 код НЛБ Развојне банке или девизни рачун за кога инструкција за уплату стоји у прилогу!

УНАПРИЈЕД СЕ ЗАХВАЉУЈЕМО!!!

http://www.manastir-treskavac.com/svi-po-kvadrat-bakra/


Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by просвјета »

Митрополит Августинос Кандиотис wrote:Како православни да препознају добре и побожне епископе и свештенике
...
Image
Драги моји, морамо признати једну горку истину: сви они који су православци и који се боре да задрже Православље су у мањини, има их веома мало. Велики талас,огроман талас је оних који се полако удаљавају од наше православне вере. Овде ћу рећи једну мисао коју нигде нисам до сада рекао. Можда вам се ова моја мисао учини егоистична, било како, даћу вам једну вагу. Једну вагу с којом ћете измерити свештенике, владике и сав свештенички род и све теологе. Која је то вага? Која је одлика свештеника? Да ли да сакупља прилоге, да служи литургију, да служи лепе црквене службе? Да ли да проповеда пун радости, и да говорећи лепе проповеди са амвона изазове по коју сузу неких госпођица? Која је одлика свештеника или владике у овим тешким годинама?

Одлика владике и свештеника је у борбености. То је одважност. Оно што је рекао апостол Павле да „сви који буду желели побожно живети, биће гоњени“. Сви ће бити прогоњени. Ако видите свештеника, владику, митрополита или архиепископа који није прогоњен, али ужива у љубави и поштовању свих(*) онда се ту испуњава реч Христова „када вам људи буду говорили браво, браво“. Знајте да та особа не иде добрим путем. Иако је православац не жели да се супротстави струји, леденој санти која долази да уништи цео свет.
...
http://borbazaveru.info/content/view/7284/1/

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Image
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Свети Сава - Божански свјетионик српског народа


Image

Свети Сава је српском народу дао име, православну вјеру, историју, културу и као божански свјетионик и данас освјетљава пут српском народу, стоји на највишем врху у историји Срба чију душу загријава топлином вјерско-националних вриједности, рекао је вечерас на Светосавској академији у Прњавору протонамјесник прњаворски Душко Дринић.
Дринић је подсјетио на ријечи монаха Теодосија, према којем се Свети Сава ставио у службу Богу и народу, живио и радио за народ и умро служећи народу.

Према његовим ријечима, Свети Сава је постао путоказ и образац, уздање и извор вјере и снаге народне, постао је симбол српске нације, која је у њему нашла своје најљепше оличење и која у њему налази своје надахнуће.

"Нека нас вјера Светог Саве духовно ојача да бисмо као Савин народ могли проћи кроз разна искушења и побиједити их. Нека нас љубав његова зближи и здружи да бисмо били јачи и отпорнији", поручио је свештеник Дринић.

Он је истакао да је потребно да се сви Срби ставе под заштиту и окриље свете Српске православне цркве, освједоченог пријатеља српског народа, која је народ провела кроз многе патње и тешка страдања и сачувала српско име и православну душу.

Светосавску академију организовали су Српска православна црква и Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из Прњавора.

Предсједник "Просвјете" у Прњавору Славица Слатинац рекла је да је задатак овог друштва да чува духовност, обичаје и традицију српског народа, те да младим нараштајима укаже на значај светосавља.

Она је подсјетила да је ово друга година како се светосавска академија одржава у Прњавору.

"Нашој општини је недостајала једна оваква манифестација и нама у `Просвјети` је велика част и задовољство што смо добили њену организацију", нагласила је Слатинац.

Пригодну бесједу о првом српском светитељу и просветитељу говорио је јереј Сретен Живковић.

У програму Светосавске академије наступили су "Просвјетини" женска и мушка пјевачка група, глумци драмске сцене и дјечији хор, Српско црквено пјевачко друштво "Свети Георгије" и Градски хор Дома културе.

Покровитељ манифестације је општина Прњавор.

СРНА
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
svjedok.saradnik32
Posts: 1473
Joined: 02.03.2012. 08:27

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by svjedok.saradnik32 »

Испливала православна црква из језера и шокирала турке




Никеја / Изник – На изненађење турских истраживача и становникa историјског византијског малоазијског града Никеје (или данашњег Изника) у провинцији Анадолији, једног јутра се из испод површине језера појавили темељи величанственe византијске Грчке православне цркве.

Из извештаја неких локалних листова, као и домаће турске штампе и новина „Милијета“ и „Заманa“, прво што сам схватио је постојање темеља овe историјскe византијске цркве, о чему су први испричали неки пилоти авиона за мерења и картографију који су летели изнад језера.

Прве референце су стигле од самих Турака који су причали о постојању велике историјске цркве из четвртог века посвећенe светом апостолу Петру, односно, сматра се да је то био један од првих великих храмова који су красили ондашњу свегрчку православну Малу Азију.

Информацијa се односила на историјски објекат који се налазио у језеру на око 20 метара од обале и дубини од два метара испод површине воде. Како је саопштио председник Археолошког одељења за Улудаг Универзитета у Бурси, Мустафа Сахин, на том месту, где се налазе рушевине цркве, базилике, такође треба да леже и темељи локалног парламента из римско доба. Професор Сахин сматра да је поред римског здања била изграђена и величанствена црква, као што је приказана на фотографији и вероватно је доминирала читавим регионом.

- Историјски подаци нам говоре, наглашава турски професор, да се са изградњом храма започело 313 године, непосредно након што је хришћанство са Константином Великим однело победу.

Овај значајни догађај означава почетак изградње и других велелепних храмова уздуж и попреко по Малој Азији, у свим градовима где је живела хришћанскa популацијa и у свим римским провинцијама.

Претпоставља се, да је црква након великог земљотреса који је 740 године после Христа погодио регију, потонула у језеро, да би сe након толиког времена, данас опет појавила.

Очигледно да je у прошлости око Никеје било много земљотреса, као и велики земљотрес 1999 године, који је још више потонуо цркву испод површине језера.

Данас и под непознатим условима, храм се поново појавио баш на фотографијама општинске екипе из Брусе приликом снимања терена у циљу „истраживања историјског наслеђа и снимања из ваздуха“, када је турски авион летео над језером и фотографисао околину.

Према историјским подацима, град Никеја је превасходно познат као место одржавања два историјска васељенска сабора (Први и Други Никејски Сабор) ране хришћанске цркве.

Зграда локалног сената, (Senato Saray), како говоре сами Турци, изграђена 325 године у саставу грађевинског комплекса за базиликом, али је касније, због изградњe Аја Софијe Сенат пренет у Истанбул. Велелепна Света Софија је данас претворена у џамију.

- Различити искази локалних становника, каже универзитетски професор у Бурси, Бедри Јалман, о томе су нас извештавали, а и рибари одавно су запазили како неке чудне рушевине леже на дну језера, али им нису придавали историјски значај од археолошке вредности.

Историјска појава цркве испод површине никејског језера изненада је постала стварност случајним летом турског картографског истраживачког авиона над овом облашћу који је при том и открио историјску Грчку православну хришћанску цркву.

Прве фотографије допрле до јавности показују изузетну лепоту и величину овог храма-базилике. Како и турски истраживачи откривају, уз Аја Софију, ова црква показује велику историјску и верску вредност.

Овај се храм сматра једним од највећих хришћанских центара у Малој Азији тог времена и стога би могао привући многo ходочасникa из свих крајева света.

Када је црква тачно потонула испод површине језера није нам познато, али најважније је да се неочекивано поново појавила, да још једном покаже, да се Грчки православни хришћански идентитет у Малој Азији никада није изгубио, па чак данашњи разни „знаци“ задивљују и турско становништво.
Никос Хиладакис
Новинар-писац и турколог
Извор: http://www.defencenet.gr/defence/item/έ ... τη-νίκαιας
Славиша Лекић, са грчког за Васељенску ТВ прево и приредио
Прије него што пустиш језик у погон, провјери да ли ти је мозак укључен..

User avatar
aquarius
Posts: 5707
Joined: 19.02.2007. 21:45
Location: DEEP BLUE SEA

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by aquarius »

Koristim priliku da na početku Velikog posta uputim izvinjenje svima koje uvrijedih svjesno ili nesvjesno. Praštajte braćo i sestre !
„Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast“ - George Bernard Shaw

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Isto tako, prastajte!
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Veliki petak

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ljepota Pravoslavlja

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Ljepota Pravoslavlja

Post by просвјета »

Image

Post Reply