Krsna slava i tri prsta!

Budimo ljudi

Moderator: vrsta8472

User avatar
DJ_Buco
Posts: 1628
Joined: 15.07.2007. 21:36
Location: www.metno.bih
Contact:

Post by DJ_Buco »

next...
Нека се домаћин у чисто обуче, запали кандило пред иконом светитеља, па са још којим чланом породице нека оде у цркву на Јутрење или Свету литургију.
1. Ако се сечење славског колача обавља у цркви, а не у дому, треба се претходно, који дан раније, распитати у цркви у које ће се време обављати сечење славских колача (обично је то раније изјутра). На дан славе у одређено време домаћин ће у цркву однети славски колач и кољиво увијене у чисту белу мараму, затим мало црвеног вина у бочици и мању свећу коју ће ставити у жито и запалити је да гори док се обред обавља. Ако је могућно, домаћин треба да колач однесе у цркву, а ако он не може онда нека то учини неко од чланова његове породице а не неко други! Са собом понети и хартију на којој су пописана имена свих чланова породице, да би их свештеник у молитви поменуо.
Родитељи који носе колач у цркву, треба да поведу собом у цркву и одраслу децу да и она учествују у овом молитвеном чину и да се у њихове младе душе што дубље урежу успомене на ове лепе дане и лепе наше обичаје.
Обично када се заврши јутрење свештеник ће окадити славско кољиво, колач и вино, отпеваће се Тропар светитељу, па ће онда, очитати молитву над кољивом и благословити га. (Видети: Благосиљање кољива, на стр. 46).
У тој молитви свештеник се моли да Господ Бог благослови све дарове, који су у част светитеља спремљени; да их умножи како у дому који слави тог дана, тако и у целом свету; да очисти од греха и освети све оне који су то спремали; као и оне који ће од тога окусити; да онима који су то кољиво спремали и поднели га на освећење и благослов - а у част и за успомену на свога светитеља кога славе - испуни све молбе и све жеље, које се односе на њихов бољи живот на земљи и на небу.
Затим свештеник благосиља вино и славски колач, молећи Бога да прими принешену жртву у спомен светитеља који се слави.
Онда узима колач, сече га са доње стране унакрст, прелива га вином унакрст, а затим га са свечаром окреће певајући ове три песме
I
У првој песми говори се о мученицима и светитељу кога славимо, који су молитвеници наши пред Богом и учитељи вере и моралне чистоте: "Свјати мученици, иже добрје страдалчествовавше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим".
II
У другој песми прославља се Христос, који је похвала апостолима и радост мученицима: "Слава Тебје, Христе Боже, апостолов похвало, мучеников радованије, ихже проповјед Тројица јединосушчнаја".
III
У трећој песми се исказује јављање Сина Божијег у људском телу - рођењем. "Исаије ликуј, Дјева имје во чревје и роди сина Емануила, Бога же и человјека; восток имја јему, јегоже величајушче Дјеву ублажајем".
Затим преломе колач напола и, држећи сваки своју половину, састављају га. Љубећи колач свештеник говори:
"Христос посредје нас" ("Христос међу нама"),
а свечар такође љуби славски колач и одговара:
"И јест и будет". ("И јесте и биће").
Ово чине трипут. Потом свечар прима колач од свештеника, узима кољиво и носи га својој кући, где га ставља на сто или пред икону.
Запали тада код куће славску свећу, окади је, а затим и икону и све домаће, а онда се сви заједно помоле Господу и своме светитељу, као што су и уочи славе радили. (Видети стр. 22-23).
После молитве, чланови породице честитају славу домаћину и једни другима, и љубе се.
2. Ако се колач сече у дому, домаћин са још којим чланом породице, пошто се врати из цркве са Јутрења или Свете литургије, очекује долазак свештеника, који ће, ако је позван да дође у дом, у заказано време доћи да пресече славски колач.
Сто са славском свећом треба наместити пред иконом како је већ речено; на столу мало напред стоји славска свећа , са леве стране постави се славски колач , с десне жито (кољиво), у средини чаша или боље бокалић с црвеним вином , уз колач нож, тамјан , и хартија на којој су исписана имена свих чланова породице да би их свештеник у молитви поменуо. Жеравица такође треба да буде припремљена да се стави у кадионицу. Кандило пред иконом упаљено је још изјутра.
Када свештеник дође у дом свога парохијана, улазећи поздравља га еванђелским речима: "Мир дому овом и онима који живе у њему!" На овај поздрав домаћин одговара: "Амин. Боже дај!"
Пошто се домаћи сви искупе и домаћин запали славску свећу, свештенику се одмах даје жеравица у кадионицу , он ставља тамјан и прво кади дом. Смисао кађења лепо изражава стих црквене песме: " Нек се узнесе молитва моја као кадило пред Тобом, Господе! " (Псалам 141:2).
Затим свештеник чита молитву за освећење жита (кољива), славског колача и вина.
Потом пред иконом подиже славски колач, као нашу жртву у славу Божију и част светитеља кога славимо;
Затим пресече колач и унакрст га прелије вином; окреће са домаћином славски колач певајући ове три песме:
I "Свјати мученици..."
II "Слава тебје, Христе Боже..."
III "Исаије ликуј..."
Цео црквени обред је много свечанији и души ближи кад цела породица заједно
са свештеником пева ове песме, зато их треба научити (њихов цео црквенословенски текст дат је напред, на стр. 24. а српски на стр. 48.).
Кад се све три песме отпевају, свештеник ломи колач са домаћином, или оним који га замењује, а затим сви чланови породице прилазе и целивају колач . При том нам се свештеник обраћа речима:
"Христос посредје нас" , што значи: "Христос међу нама!"
а ми одговарамо:
"И јест и будет!" , што значи: "И јесте и биће!"
Треба укућане поучити да тако одговарају свештенику. После тога свештеник говори молитву у којој помиње имена свију укућана која су исписана на посебној хартији што се налази спремна на столу.
На крају обреда сви присутни приступају да целивају крст , као и приликом водоосвећења. Затим настаје честитање. (Види: Чин резања колача , на стр. 47).
Све што је за богослужење потребно нека буде спремно пре него што почне свети обред , а кад обред почне цела породица треба да је на окупу, да мирно и побожно сви стоје и да узносе заједно са свештеником молитве Господу, топло и искрено. Јер, свештеник не долази као какав службеник који треба да обави обичај ради осталог света - он долази ради молитве, ради духовних потреба породице . Зато сви присутни на овом домаћем богослужењу треба да се понашају као у храму Господњем и да с пажњом прате обред и учествују у њему, молећи се и крстећи при помену имена Божијег. Ми се том приликом молимо Богу за здравље и напредак свој и свих наших живих, а у молитви за освећење жита још и за покој душа умрлих предака, па зато - и ради свога добра и из љубави и поштовања према нашим драгим покојницима - треба и овом приликом да се молимо Богу побожно, искрено и од свег срца.
Срби се свуда поносе својом славом и труде се да је што достојније прославе и у слободи и у ропству, у својој земљи и у туђини. Ова наша домаћа богослужења и обичаји с њима повезани, развијају код наше деце и верска и национална осећања. Деца се радују домаћим свечаностима, а дужност је нас родитеља да деци чинимо што више радости, како би се и нас и свога детињства сећали са што више љубави и са што више лепих успомена.
Није потребно наглашавати да све треба да буде чисто и у највећем реду : и дом и домаћи. Одело на домаћину и његовој породици не мора бити ни ново, ни украшено, само мора бити чисто.
Али пре свега, то нарочито напомињемо, нека им буде срце чисто, нека им је чиста и мирна савест, нека тога дана помогну своје сиромашне ближње па ма и најмањим поклонима или прилогом: било у храни, у новцу, у одећи или обући. Ако им је могућно нека ту помоћ однесу њихова деца, да би се још од малена научила својој хришћанској дужности . Радост оних које ће помоћи увећаће њихову радост, па ће и своју славу веселије, радосније и задовољније провести; захвалност помогнутих наћи ће одзива и код Свемогућега Бога, који ће благословити дом свечара, и многоструко им надокнадити све оно што су за добро ближњих учинили, а у славу Божију и за спомен свога светитеља.
Само такво прослављање крсног имена биће угодно и Богу и светитељу, па тако,
браћо и сестре, и прослављајмо!
Ако о слави можете, и Бог вам је дао за то могућности, спремите ако хоћете и ручак и погостите своје рођаке, пријатеље, другове и суседе. Но тај ручак и гозба нека буду у складу са прославом тога дана, а не да се изроде у ругло које не служи никоме на част а обесвећује и саму славу и прља наше име!.
За време ручка, ако се овај спрема и за госте, обично наздрављају једни другима, иако ово није свуда уобичајено. Али тамо где је то обичај треба домаћин да пази на умереност, имајући увек на уму да ово није обична гозба већ - српска слава - дан када се слави успомена на светитеља. Већ сам народ је овде поставио границу рекавши:
"Ако често пијеш за туђе здравље, изгубићеш своје!"
Знајте: Слава се не састоји у јелу и пићу, него у добром хришћанском животу, у мисли на Бога, у сећању и угледању на живот светитеља и вршењу добрих дела па у том погледу и чинимо све што можемо!
Зато, ако немате могућности да о слави спремате гозбе и ручкове, немојте се ради тога задуживати, или за љубав похвале гостију лишити се многих својих потреба, - већ прославите славу, прославите успомену на свога светитеља, само вршењем верског обреда, који и јесте истинско прослављање славе - молитвом и чистим срцем:
... Силно је укорењено свечарство у светосавском народу. Ниједан народ не слави толико светитеље Божије колико српски народ. А дубоки смисао свечарства лежи у оном најузвишенијем идеалу нашег народа - идеалу светог човека, а то је:
човек одрешен од земаљског царства, човек чист од неправде и сујете, човек испуњен љубављу према Богу и људима, човек неустрашив пред смрћу; једном речју: човек душеван!
Када се буду такви свети људи почели сматрати идеалом по свој земљи, онда ће човечанство бити срећно. Отуда је наш народ носилац једног увек напредног и спасоносног идеала, еванђелског идеала, који ће на крају крајева сав род људски, сада трзан и растрзан, морати да прихвати и усвоји ако жели своје спасење.
Како се прави славски колач
Мешење славског колача у кући је леп породични чин и врло лепа успомена за децу која ће, гледајући своју мајку како га меси, то пренети доцније и у своју кућу. Младе девојке треба да и у овом послу одмењују своју мајку, како би још зарана стекле искуство у томе.
Колач се обично меси дан пре славе . Пошто се домаћица окупа и обуче у чисто, прекрстиће се и у себи очитати Оче наш, па ће тек онда почети са мешењем.
У лонац од 1 литра издробити 20 до 30 грама квасца, налити га с пола шоље млаког млека и прстима размазати квасац тако да нема грудвица. Затим додати мало соли, једну кашику шећера и мало брашна колико да се добије ретко тесто.
Суд ставити близу штедњака и оставити док квасац не ускисне и напуни лончић.
За то време просејати 1 до 1 1/2 килограма брашна, ставити га у суд за мешење (по могућности овај суд употребљавати само за мешење славског колача) и код штедњака добро загрејати. Кад је квасац ускисао почети мешење. У брашну направити удубљење у средини, додати квасац, 4 жуманцета, 2 до 3 кашике шећера, мало стругане коре од лимуна и неколико капи освећене водице (коју је свештеник за славу осветио) па све то замесити доливајући мало млека, тако да се добије тесто средње тврдоће. Приликом мешења додавати мало-помало растопљеног масла, а такође с времена на време треба замакати дланове у растопљено масло и тако масним рукама месити (употребити око 100 гр. масла).
Тесто треба месити све док се не одваја од прстију и док се на њему не појаве клобуци, пликови. Када је тесто довољно израђено извадити га из су&

User avatar
DJ_Buco
Posts: 1628
Joined: 15.07.2007. 21:36
Location: www.metno.bih
Contact:

Post by DJ_Buco »

next..
Када је тесто довољно израђено извадити га из суда, дно суда посути брашном и онда вратити тесто у суд, прекрстити га, покрити с неколико чистих салвета и оставити на топлом месту да ускисне.
Када је тесто достигло два пута своју величину, пажљиво га изручити на даску посути брашном, лако га рукама израдити у облику округлог хлеба и ставити у округао калуп, који је претходно добро подмазан маслом и посут брашном. Приликом овог премесивања тесто се не сме много притискивати, нити месити јер у том случају неће нарасти колач. Калуп са колачем опет прекрити салветама и оставити на топлом месту да поново ускисне. Када је колач довољно нарастао, помазати га размућеним јајетом и украшавати украсима од истог теста.
Прво се преко целог колача ставља крст (од два ваљчаста комада теста стављена унакрст).
Затим се колач уоквири плетеницом , преко које се прави венчић. Венчић се обично прави тако што се комад теста изваља а затим исецка на мање ваљчасте комадиће. Сваки такав комадић се по дужини двапут засече (тако да добије три крака). Ови комадићи се слажу преко плетенице и то тако да сваки следећи мало преклопи претходни; тако редом док се не уоквири цео колач и на тај начин добије венац око крста. И венчић и крст се још засецкају маказама да колач још китњастије изгледа.
Сада се на средиште крста ставља поскурица - као хлепчић кружног облика. Она се такође ставља и преко венчића, а на завршецима сваког од четири крака крста (укупно пет поскурица).
Даље се колач украшава осталим украсима од посног теста које се замеси од брашна и мало воде. Ове украсе не треба помазивати јајетом већ их оставити беле. Ти украси представљају желе домаћице - оно што жели да има у своме дому: птице (голубови) представљају здравље и весеље. Грозд означава жељу да род добро роди; цвеће (ружице) значи лепоту, чистоту и мио мирис душе и да деца одрастају лепа и чиста као ружице; (затим се као жеља да у кући буде свега прави буренце, па чашица , затим књига итд.). Ови украси стављају се у поља између кракова крста, и довољно је, да би колач био леп, да се у сваком од четири поља налази по један украс.
Но најважнији украс славског колача је знак четвртастог облика коме је крст у средини а међу крацима крста натпис ИС ХС НИ КА - овај натпис на грчком значи: Исус Христос побеђује . За утискивање овога знака постоји нарочити дрвени печат (који свака домаћица треба да има). Посно тесто се растањи и у
њега се утисне овај печат, који се претходно замочи у брашно. Тај знак се ножем исече по ивици од осталог комада теста и ставља се на сваку поскурицу.
Изглед самог колача и начин прављења украса зависи од умешности домаћице, али ваља знати да колач никада не треба да буде пренатрпан украсима.
Украшен колач прекрстити и ставити у загрејану пећницу и пећи на умереној ватри. Првих десет минута не отварати пећницу, а после с времена на време окретати колач како би са свих страна подједнако растао. Водити рачуна да колач не преплане. Чим се површина колача зарумени прекрити га листом чисте беле хартије и наставити печење. Када се колач одваја од калупа значи да је печен, али га ипак оставити још десетак минута да се на тихој ватри "истишти". Добро нарастао и испечен колач не сме да буде тежак. Чим се колач извади из пећнице пажљиво га одозго премазати млаком водом у којој је претходно растворено мало шећера (споља површина колача ће онда бити сјајна) и затим изручити на чист тањир.
Колач се може правити и постан када крсно име пада у посне дане. Меси се на исти начин као и мрсан само без млека, јаја и масла.
Како се спрема славско жито
Мада изгледа једноставно спремати жито, то ипак није тако лака ствар. Кувати га на овај начин: набавити пшеницу "белију" која је бела и крупна, отребити је, па је два дана пред славу, увече, потопити у лонац са чистом водом и оставити је да у тој води преноћи до сутрадан. Има домаћица које спремају жито на тај начин што га скуваног самељу, а има их које га пре кувања "отуцају". Када домаћица не жели да меље пшеницу, већ да је меси, онда сутрадан, пошто је пшеница преноћила потопљена, оцедити је од воде и мало-помало је туцати у авану од месинга. Када се тврда љуска скинула са зрневља, опрати пшеницу у неколико хладних вода, спустити је у лонац, налити хладном водом да огрезне и на тихој ватри кувати око 2 часа, то јест док вода не постане бела и зрно потпуно мекано.
У случају да домаћица жели пшеницу да меље, није потребно да је отуцава, већ изјутра пошто је пшеница преноћила потопљена, ставити је да се у истом лонцу и води кува. На овај начин спремана, пшеница ће се дуже кувати. За време кувања избегавати доливање, а нарочито мешање. Пшеница лако загорева, зато је непрестано кувати на слабој ватри. Кувану пшеницу ставити на ђевђир и под чесмом испирати све док са ње не нестане бела скрама, а зрневље не буде потпуно чисто и бело. Пустити пшеницу да добро откапље од воде. Већи сто застрти чистим столњаком па по њему пшеницу распоредити, али тако да не дође зрно преко зрна. Преко тога ставити други чисти столњак. Оставити пшеницу да преноћи, а сутрадан рано изјутра ставити је у дубљи суд и ако је отуцана месити, а ако није самлети је (понекад и двапут) на добро опраној машини за млевење меса. Обавезно је да се домаћица пре него што отпочне мешење жита прекрсти.
На килограм пшенице одмерити килограм-шећера у праху замирисаног ванилом, и килограм самлевених ораха, или обарених, ољуштених и самлевених бадема. Шећер и орахе равномерно додавати у жито и при том га добро месити рукама. Узети стаклени тањир, који се нарочито за ову сврху употребљава, па у облику округлог хлеба ставити на њега измешено жито. Жито одозго посуту самлевеним орасима или обареним, ољуштеним и самлевеним бадемима, затим ставити слој
шећера у праху и пазити да самлевени ораси и шећер свуда равномерно покрију жито. Најзад узети чист салвет, ставити га преко шећера, па длановима преко салвета добро утапкати шећер да не би спао са жита. Неке домаћице још украшавају жито разним украсима (што није много ни лепо ни укусно). Ако се баш жели, жито се може украсити обареним и ољуштеним бадемом. Ивице тањира обрисати прво влажним салветом, а затим сувим. Ово брисање препоручује се чешће после послуживања.
За патарице, (други дан Славе) одвојити уочи славе кувано жито, па га на дан патарица припремати.
Жито начине свештеник или домаћин.
Домаћица је дужна да изјутра на дан славе спреми све што је за свештеника потребно, а то је: славски колач, жито, свећу, нож, чашу са вином, кадионицу са измирном и листу са именима оних који славу славе. Свећу пали домаћин или син . Обичај је да онај који је упали треба да је увече и угаси остатком вина које је у чаши од преливања остало. У случају да у кући нема мушке главе, свећу ће упалити свештеник.

User avatar
DJ_Buco
Posts: 1628
Joined: 15.07.2007. 21:36
Location: www.metno.bih
Contact:

Post by DJ_Buco »

next...
Славу примају синови. Док је отац жив, ма синови били и ожењени, друга се свећа неће палити. Ако отац за живота преда сину славу, онда ће и син моћи да запали свећу у своме дому.
Из чина малог освећења воде
Свештеник у епитрахиљу и фелону, стаје пред сто на коме је суд са водом, свећа и босиљак, ставља крст на сто, кади око стола, унакрст и говори:
Благослови Бог наш, свагда, сада, и увек, и кроз све векове...
Бог Господ, и јави се нама, благословен који иде у име Господње! глас 4.
Усрдно притецимо сада к Богородици ми грешни и смирени, и припаднимо покајнички вапијући из дубине душе: Владичице (Владатељко) , помози, сажаливши се на нас; похитај, пропадамо од мноштва сагрешења; не отпусти твоје слуге празне, јер Тебе имамо као једину наду.
Слава. И ниње... (тада):
Ми недостојни нећемо никада ућутати, Богородице, казујући чудеса Твоја; јер када Ти не би предстојала молећи, ко би нас избавио од толиких беда? Ко би нас сачувао до сада слободне? Нећемо одступати од Тебе, Владичице, јер Ти слуге Твоје увек спасаваш од свих опасности...
Онда : Отвори нам двери милосрђа, благословена Богородице, да не погинемо ми, који се у Тебе надамо, него да се Тобом избавимо од беда, јер си Ти спасење рода хришћанскога.
Онда: Господу се помолимо!
Свештеник: Јер си свет, Боже наш, и Теби славу узносимо - Оцу и Сину и Светоме Духу - сада и увек и кроз све векове. Амин.
Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, смилуј се на нас!
Пошто се Трисвето отпева на уобичајени начин, ђакон говори:
Пазимо!
Свештеник : Мир свима!
Певачи: И са духом твојим!
Читач: Прокимен, глас 3;
Господ је просветљење моје и Спаситељ мој; кога ћу се бојати?
Стих: Господ је заштитник живота мог; кога ћу се плашити? (Псалам 27:1).
Читач: Читање из Посланице светог апостола Павла Јеврејима. (Јевр. 2:11-18).
Браћо, и онај који освећује, и они који се освећују, сви су од једнога; ради тога узрока не стиди се назвати их браћом, говорећи: Објавићу име твоје браћи својој, усред цркве славићу те. И опет: Ја ћу се у њега уздати: И опет: Ево мене и деце коју ми даде Бог. - Пошто пак деца имају тело и крв, тако и Он узе удела у томе, да смрћу сатре онога који има силу смрти, то јест ђавола, и да ослободи оне који од страха смрти беху робови целога свог живота. Јер се заиста не прима анђела, него се прима потомства Авраамова. Зато беше дужан у свему да буде као његова браћа, да буде милостив и веран првосвештеник пред Богом, да би постао умилостивљење за грехе људске. Јер у чему сам пострада, будући кушан, може помоћи онима који се искушавају.
Свештеник: Мир теби!
Алилуја, глас 6.
Стих 1: Изли у срце моје реч добру.
Стих 2: Казаћу дела своја цару.
Свештеник: Премудрост, право стојмо; чујмо свето Еванђеље: мир свима!
Читање светог Еванђеља од Јовaна (Јн 5:1-4).
У време оно изађе Исус у Јерусалим. У Јерусалиму пак код Овчијих врата, има бања, која се јеврејски зове Витезда, са пет тремова. У њима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса. Јер Анђео Господњи силажаше у извесно време у бању и заталасаваше воду; и који први улажаше пошто се заталаса вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
Онда ђакон говори јектенију:
У миру се помолимо Господу
Певачи: Господе помилуј ( тј. Господе, смилује се.)
За вишњи мир и за спасење душа наших, Господу се помолимо.
За мир целога света, за благостање светих Божијих цркава и сједињење свих, Господу се помолимо.
За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо. (Ако се освећење воде врши у дому, онда место ове молбе рећи ово:
За овај часни дом, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим живе у њему, Господу се помолимо.
За светог патријарха нашег ( или: за преосвећеног епископа нашег) име , за пречасно презвитерство, за ђаконство у Христу, за сав клир и за све људе, Господу се помолимо.
За овај град ( или: за ово село : или: за свету обитељ ову), за сваки град, крај, и оне који вером живе у њима, Господу се помолимо.
За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо.
За оне који плове, путују, болују, муче се на тешким радовима, за заробљенике, и за њихово спасење, Господу се помолимо.
Да се вода ова освети силом, и дејством, и силаском Светога Духа, Господу се помолимо.
Да сиђе на воду ову чистилачко дејство надсуштаствене Тројице, Господу се помолимо.
Да ова вода буде на исцељење душа и тела, и на прогнање сваке противничке силе, Господу се помолимо.
Да Господ Бог пошаље благослов Јордана, и да освети воду ову, Господу се помолимо.
За све који ишту од Бога помоћ и заштиту, Господу се помолимо.
Да нас просвети светлошћу разума, једносуштном Тројицом, Господу се помолимо.
Да нас Господ Бог учини синовима и наследницима царства свога, пијењем ове воде и кропљењем, Господу се помолимо.
Да нас избави од сваке невоље, гнева и нужде, Господу се помолимо.
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
Помињући пресвету, пречисту, преблагословену славну Владатељку нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, са свима Светима - сами себе, и један другог, и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Певачи: Теби Господе.
Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење - Оцу и Сину и Светоме Духу - сада и увек и кроз све векове.
Певачи: Амин.
Господу се помолимо.
Онда свештеник говори ову молитву:
Господе Боже наш, велики у савету и чудесан у делима, Творче свега видљивог и невидљивог, који чуваш завет свој и милост своју за оне који Те љубе и држе заповести Твоје, и примаш сузе жалоснице од свих што су у невољи: јер си тога ради дошао у обличју слуге, не плашећи нас утварама, него истинско здравље дајући телу, и говорећи:Ето, здрав си, не греши више; и блатом си исцелио очи слепоме, и, наредивши му да се умије, учинио си речју да се светлост настани у њему;
Ти који разбијаш таласе мрских страсти, и исушујеш горко море овога живота, и укроћујеш неподношљиве валове страсти: Ти сам човекољубиви Царе, који си нам дао да се обучемо у као снег белу одећу од воде и Духа, пошаљи нам Твој благослов, кроз пијење ове воде и кропљењем справши прљавштину страсти.
О, ми Ти се молимо: посети нашу немоћ, Добри, и милошћу својом исцели наше болести и душе и тела: молитвама свепречисте, преблагословене Владатељке наше Богородице и Приснодјеве Марије; силом часног и животворног Крста; посредништвом чесних Бестелесних Сила небеских; чеснога, славнога пророка, Претече и Крститеља Јована; светих, славних и свехвалних Апостола; преподобних и богоносних Отаца наших; светих Отаца наших, великих јерараха и васељенских учитеља: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоуста; светих Отаца наших: Атанасија и Кирила, патријараха александријских: светога Оца нашег Спиридона Тримитунског Чудотворца; светог Оца нашег Николаја архиепископа Мирликијског Чудотворца; светих Отаца наших чудотвораца целе Русије: Петра, Алексија, Јоне и Филипа; светог и славног великомученика Георгија Победоносца; светог и славног великомученика Димитрија Мироточивог; светих и добропобедних Мученика; светих и праведних богородитеља Јоакима и Ане; светих славних и чудотвораца Бесребрника: Косме и Дамјана, Кира и Јована, Пантелејмона и Јермолаја, Сампсона и Диомида, Мокија и Аниките, Талалеја, и Трифона; светих српских просветитеља и учитеља: Симеона Мироточивог, светитеља: Саве, Арсенија, Максима, Василија и Петра; и светога (име дневног светитеља), кога празнујемо и свих Твојих Светих.
Спаси, Господе, и помилуј светога Патријарха ( или: преосвећеног Епископа) нашег (име), даруј им (му) душевно и телесно здравље, и у свему буди милостив према овим хришћанским житељима који служе Теби. Помени Господе, све епископство православних, које правилно управља речју истине Твоје, и сав свештенички и монашки ред, и њихово спасење. Помени, Господе, и оне што нас мрзе и оне што нас воле, браћу нашу што служе, присутне, и оне што су с благословом отишли, и оне што су нама недостојнима наредили да се молимо за њих. Помени, Господе, браћу нашу што су у ропству и невољи, и помилуј њих и нас по великој милости својој, избављајући их од сваке нужде. Јер си Ти извор исцељења, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и кроза све векове.
Певачи: Амин.
Свештеник: Мир свима!
Ђакон: Главе своје приклоните Господу.
Певачи: Теби, Господе.
Свештеник говори ову молитву тајно:

User avatar
KIVI76
Posts: 1812
Joined: 29.09.2007. 01:24
Location: Prnjavor
Contact:

Post by KIVI76 »

БУЦО, ИМА ЛИ НАСТАВАК ОВОГА.... СВАКА ЧАСТ... ОДАКЛЕ СИ ОВО СКИНУО...
ImageImage

User avatar
Njegovan
Posts: 4910
Joined: 04.07.2002. 18:00
Location: Republika Srpska

Post by Njegovan »

Свака част брате Буцо на опширном тескту.
Image

User avatar
DJ_Buco
Posts: 1628
Joined: 15.07.2007. 21:36
Location: www.metno.bih
Contact:

Post by DJ_Buco »

ima,ima samo me zezo net sinoc
next...
Свештеник говори ову молитву тајно:
Приклони ухо Твоје, и услиши нас, Господе, који си благоволео да се крстиш у Јордану и да осветиш воде; и благослови све нас који приклањањем својих глава показујемо своју свест да смо Твоје слуге; и удостој нас да се пијењем од ове воде испунимо Твога освећења, и да нам буде, Господе, на здравље душе и тела.
Г л а с н о: Јер си Ти освећење наше, и Теби узносимо славу и благодарност и поклоњење, са беспочетним Твојим Оцем, и пресветим и благим Твојим Духом, сада и увек и кроз све векове.
Певачи: Амин.
Онда, узевши крст, благосиља воду трипут, у виду крста, погружавајући крст и подижући га право, и певајући овај Тропар, глас 1, трипут:
Спаси, Господе, људе своје, и благослови наслеђе (потомство) своје, дарујући народу нашем победу над противницима, и крстом својим чувајући људе своје.
И затим се пева овај Тропар, глас 2:
Удостоји нас Твојих дарова, Богородице Дјево, не обзирући се на грехе наше, и дајући исцељење онима који са вером примају благослов Твој, Пречиста.
Онда свештеник целива часни крст, такође и сви присутни, и кропи све светом водом, олтар и сву цркву (а ако је у дому, онда све одаје). И певају се ови Тропари, глас 4:
Свети Бесребрници, имајући извор исцељења - ви дајете исцељења свима који ишту - као они који су се удостојили превеликих дарова од непресушног извора Спаситеља нашег. Јер Господ каже вама, као равноапостолским ревнитељима: Ето, дадох вам власт над духовима нечистим, да их изгоните, и да исцељујете сваку болест и сваку слабост. Стога, пошто сте живели потпуно по његовим заповестима, забадава добисте, забадава дајете, исцељујући страсти душа и тела наших.
Погледај на молбе слугу Твојих, Свебеспрекорна (Богородице) - угушујући страшне устанке против нас, ослобађајући нас од сваке невоље; јер Тебе једину имамо чврсту и познату котву, и стекосмо Твоје посредништво, да се не посрамимо, Владатељко, призивајући Те. Похитај на усрдно мољење оних што Ти са вером кличу: радуј се Владатељко - помоћи свих људи, радости и заштито и спасење душа наших.
Прими, Владатељко, мољења слугу Твојих, и избави нас од сваке невоље и туге!
И после кропљења (прскања) освећеном водом, говори се јектенија:
Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Певачи: Господе, помилуј! (трипут).
Још се молимо да овај град ( или: ово село, или: ову свету обитељ), и сваки град и земља, буду сачувани од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца, и међусобног рата, и да добри и човекољубиви Бог наш буде милостив и снисходљив, те да одстрани сваки гнев уперен на нас, и да нас избави од предстојеће и праведне своје претње, и да нас помилује (да се смилује на нас).
Певачи: Господе, помилуј! (тј. Господе, смилуј се)
Свештеник гласно:
Услиши нас, Боже, Спаситељу наш, надо свих крајева земаљских, и оних који су на мору далеко; и милостив, милостив буди, Господе, нама грешнима, и помилуј нас. Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу - сада и увек и кроза све векове.
Певачи: Амин.
Свештеник : Мир свима!
Ђакон: Главе своје приклонимо Господу!
Певачи: Теби Господе!
Онда свештеник чита громко ову молитву:
Многомилостиви Владатељу, Господе Исусе Христе Боже наш, молитвама свепречисте Владатељке наше Богородице и увек дјеве Марије; силом часнога и животворног Крста; посредништвом часних Бестелесних Сила небеских; часнога, славнога пророка, Претече и Крститеља Јована; светих славних и сваке хвале достојних Апостола; светих славних и добропобедних Мученика; преподобних и богоносних Отаца наших; светих Отаца наших, великих јерараха и васељенских учитеља: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоуста; светог Оца нашег Николаја архиепископа Мирликијског Чудотворца; светих Отаца наших чудотвораца целе Русије: Петра, Алексија, Јоне и Филипа; светих српских просветитеља и учитеља: Симеона Мироточивог, светитеља: Саве, Арсенија, Максима, Василија и Петра; светих праведних богородитеља Јоакима и Ане; и светога (име дневног светитеља; а ако је у храму, онда и име светитеља чији је храм); и свих Твојих Светих - прими молитву нашу као пријатну; даруј нам опроштај грехова наших; заклони нас окриљем крила својих; одагнај од нас свакога непријатеља и противника; умири живот наш, Господе, помилуј нас и свет Твој, и спаси душе наше, јер си добар и човекољубив.
Певачи: Амин. ,
И затим говори отпуст. .
Христос истинити Бог наш, молитвама своје пречисте Мајке (име светога који се празнује) и свих Светих, нека нас помилује и спасе као добар и човекољубив.
Благосиљање кољива
Приликом благосиљања кољива, свештеник говори ову молитву:
Господу се помолимо. Појци: Господе помилуј ( тј. Господе, смилуј се.)
Господе, Ти си све речју својом извршио, и наредио земљи да производи разноврсне плодове за уживање и храну нашу; Ти си учинио те су Три Младића и Данило, храњени семењем у Вавилону, били светлија лица од оних однегованих у раскоши; Ти сам, сведобри Царе, благослови и семење ово са разним плодовима, и освети верне који буду јели од њега, јер слуге твоје принесоше ово Теби у славу Твоју и част светога (име) и у спомен оних који преминуше у благочестивој вери. Испуни, благи Господе, све спасоносне молбе онима који спремише ово и врше спомен, и дај им да се наслађују вечних добара твојих, молитвама пречисте Владатељке наше Богородице и увек дјеве Марије и светога ( име) , чији и спомен вршимо, и свих светих Твојих.
Јер си Ти Онај који благосиља и освећује све и сва, Боже наш, и Теби славу узносимо - беспочетном Оцу, са јединородним Твојим Сином и пресветим благим и животворним Твојим Духом - сада и увек и кроза све векове.
Појци: Амин.
И отпуст.

User avatar
DJ_Buco
Posts: 1628
Joined: 15.07.2007. 21:36
Location: www.metno.bih
Contact:

Post by DJ_Buco »

Чин резања колача
Свештеник стави на себе епитрахиљ и почиње као обично:
Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и кроза све векове Амин.
Свети Боже, свети Крепки свети Бесмртни, смилуј се на нас (трипут).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и свагда и кроза све векове. Амин.
Пресвета Тројице, смилуј се на нас; Господе, очисти грехе наше; Владатељу, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Господе, помилуј (трипут).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и свагда и кроза све векове. Амин.
Оче наш, који си на небесима,
нека је свето име Твоје,
нека дође царство Твоје,
нека буде воља Твоја и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од зла.
Јер је Твоје царство и сила и слава - Оца и Сина и Светога Духа - сада и увек и кроза све векове. Амин.
Тропар светоме, Слава и сада: кондак.
Окадивши постављени хлеб и присутне, свештеник узима колач, и благосиља га трипут у виду крста, говорећи:
Господе Исусе Христе, Боже наш, благослови овај хлеб и ово вино Духом Твојим Светим, свагда, сада и увек, и кроза све векове, амин.
Затим говори: У славу Твоју, Господе Боже наш, приносимо Ти ово и у част светог (име) , чијим молитвама прими, Свемилосрдни, жртву ову у наднебески свој жртвеник.
После тога реже колач, и полива га мало вином, појући:
I Свети Мученици, који сте храбро страдали и овенчали се, молите се Господу да се смилује на душе наше.
II Слава Теби, Христе Боже, похвало Апостола, радовање Мученика, чија је проповед Тројица јединосуштна. (тј. Тројица истоветнога бића) .
III Исаије ликуј, Дјева заче, и роди Сина Емануила Богочовека, Исток Му је име; величајући њега, ми Дјеву прослављамо.
Када ово отпева, свештеник са домаћином преломи колач надвоје, онда саставља обе половине тако, да лице колача буде споља, и целивају га трипут, при чему свештеник говори:
Христос међу нама! а домаћин одговара: И јесте, и биће. Тако трипут.
Затим: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Молитвама светога (име), Милостиви, очисти мноштво сагрешења наших.
И сада и увек и кроза све векове, амин. Молитвама Богородице, Милостиви, очисти мноштво сагрешења наших.
Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, и по обиљу доброте своје очисти безакоња наша. (Псалам 51:1)
И јутрењска стихира празнованог светитеља, или пак ово, глас 6:
Благодат Светога Духа данас нас сабра, и сви узевши крст Твој говоримо: благословен који иде у име Господње, осана на висини.
Затим јектенија: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Још се молимо за светог патријарха ( или: за преосвећеног архијереја нашег (име ).
Још се молимо за сву браћу и за све православне хришћане.
Још се молимо за овај дом и за његове житеље (имена) , за милост, живот, мир, здравље и спасење њихово.
Возглас: Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо - Оцу и Сину и Светоме Духу - сада и увек и кроза све векове, Амин.
И затим говори отпуст.
Када се пак благосиљање кољива врши у дому, онда свештеник говори најпре молитву над кољивом, па затим реже колач, по изложеном овом правилу.
Славски Тропари Транскрипција црквенословенског текста
(Прва цифра означава датум по старом календару, а друга по новом)
Св. Василије Велики (1. тј. 14. јануара)
Тропар, глас 1: Во всју земљу изиде вјешчаније твоје, јако пријемшују слово твоје, имже богољепно научил јеси, јестество сушчих ујаснил јеси. человјеческија обичаји украсил јеси, царскоје свјашченије, отче преподобне Василије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Св. Јован Крститељ (7. тј. 20. јануара)
Тропар, глас 2: Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече, показалбосја, јеси воистину и пророков честњејшиј: јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја, благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, вземљушчаго грејх мира, и подајушчаго нам велију милост.
Св. Сава (14. тј. 28. јануара)
Тропар, глас 3: Пути воводјашчаго в жизањ,
наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Часне вериге Апостола Петра (16. тј. 29. јануара)
Тропар, глас 4: Рима не остављ, к нам пришел јеси, честними веригами, јаже носил јеси, апостолов первопрестолне, имже вјероју поклањајушчесја молимсја: твојими к Богу молитвами даруј нам велију милост. Св. Атанасије (18. тј. 31. јануара) Тропар, глас 4: Боже отец наших, творјај присно с нами по твојеј кротости, не остави милост твоју от нас: но молитвами их в мирје управи живот наш.
Света Три Јерарха (30. јануара тј. 12. фебруара)
Тропар, глас 4: Јако апостолов јединонравнији, и всељенија учитељије, Владику всјех молите, мир всељењеј даровати, и душам нашим велију милост.
Св. Трифун (1. тј. 14. фебруара)
Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Трифон, во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего: имејејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости. Того молитвами спаси души нашја.
Св. Симеон Богопримац (3. тј. 16. фебруара)
Тропар, глас 1:
Радујсја, благодатнаја Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти, Старче праведниј, пријемиј во објатија Свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.
Свети Мученик Харалампије (10. тј. 23. фебруара)
Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Харалампиј... (и даље као под 1. фебруаром).
Преподобни Авксентије (14. тј. 27. фебруара)
Тропар, глас 7: Пустиниј житељ, и в тјелеси ангел, и чудотворец јавилсја јеси, богоносне отче наш Авксентије. постом бдјенијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцјељајеши недужнија, и души вјероју притекајушчих ти. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.
Св. Великомученик Теодор Тирон (17. фебруара тј. 2. марта и у суботу прве недеље Часног поста)
Тропар, глас 2: Велија вјери исправљенија, во источницје пламене, јако на водје упокојенија, свјати великомученик Теодор радовашесја: огњем бо всесожегсја, јако хлеб сладкиј Тројицје принесесја. Того молитвами, Христе Боже, спаси души нашја.
Св. Четрдесет Мученика - Младенци (9. тј. 22. марта)
Тропар, глас 1: Бољезанми свјатих имиже о тебје пострадаша умољен буди, Господи, и всја нашја бољезни исцјели, Человјекољубче, молимсја.
Свети Алексије човек Божији (17. тј. 30. марта)
Тропар, глас 4: Возвисивсја на добродјетељ и ум очистив к желаному и крајњему достигал јеси: безстрастијем же украсив житије твоје, и пошченије изрјадноје воспријим совјестију чистоју, в молитвах јако бесплотен пребиваја, возсијал јеси јако солнце в мирје,
преблажене Алексије.
Благовести (25. марта тј. 7. априла)
Тропар, глас 4: Днес спасенија нашего главизна, и јеже от вјека тајинства јављеније: Син Божиј, син Дјеви бивајет и Гаврил благодат благовјествујет: тјемже и ми с њим Богородицје возопијим: Радујсја, благодатнаја, Господ с тобоју.
Св. и праведни Лазар (Лазарева субота)
Тропар, глас 1: Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.
Свети Георгије (23. априла тј. 6. маја)
Тропар, глас 4: Јако пљених свободитељ, и нишчих зашчититељ немошчствујушчих врач, цареј поборниче, побједоносче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Свети Еванђелист Марко (25. априла тј. 8. маја)
Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј и евангелисте Марко, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.
Свети Василије Острошки (29. априла тј. 12. маја)
Тропар, глас 4: От јуности твојеја всего себе Господеви отдал јеси, пребиваја в молитвах, трудјех и постјех, оче богоносне: образ бил јеси добродјетељи својему стаду, сего ради видја Бог твоје благоје произвољеније, постављајет тја својеј церкви пастирја и добљаго архијереја, и по престављенији твојем собљуде свјатоје тјело твоје нерушимо, свјатитељу Василије:
тјемже јако имјеја дерзновеније молисја Христу Богу спастисја душам нашим.
Свети Пророк Јеремија (1. тј. 14. маја)
Тропар, глас 2: Пророка твојего Јеремији памјат, Господи, празнујушче, тјем тја молим: Спаси души нашја.
Пренос моштију Светог Николе (9. тј. 22. маја)
Тропар, глас 4 : Приспје ден свјетлаго торжества, град Барскиј радујетсја и с њим всељенаја всја ликовствујет, пјесанми и пјенми духовними: днес бо свјашченоје торжество, в пренесеније честних и многоцјелебних мошчеј, свјатитеља и чудотворца Николаја јакоже солнце незаходимоје возсија свјетозарними лучами, разгоњаја тму искушениј же и бјед от вопијушчих вјерно: спасај нас јако предстатељ наш, великиј Николаје.
Свети Кирило и Методије (11. тј. 24. маја)
Тропар, глас 4: Јако апостолом јединонравнији и словенских стран учитељије, Кириле и Методије богомудрији, Владику всјех молите, всја јазики словенскија утвердити в православији и јединомислији, умирити мир и спасти души нашја.
Свети Константин и Јелена (21. маја тј. 3. јуна)
Тропар, глас 8: Креста твојего образ на небеси видјев и јакоже Павел званије не от человјек пријем, в царјех апостол твој, Господи, царствујушчиј град в руцје твојеј положи, јегоже спасај всегда в мирје, молитвами Богородици, једине человјекољубче.
Свети Апостоли Вартоломеј и Варнава (11. тј. 24. јуна)
Тропар, глас 3: Апостоли свјатији молите милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.
Свети Пророк Јелисеј (14. тј. 27. јуна)
Тропар, глас 4: Исти као и светог пророка Илије (20. јула)
Свети Кнез Лазар (15. тј. 28. јуна)
Тропар, глас 3: Красоту возжељев слави Божија, во земњеј тому благоугодил јеси: и поручениј ти талант добрје воздјелав усугубил јеси. о њемже и подвизавсја до крове, отонудуже и мзду бољезнеј твојих јако мученик пријал јеси от Христа Бога: јегоже моли спастисја, појушчим тја Лазаре.
Рођење Светог Јована Крститеља Ивандан (24. јуна тј. 7. јула)
Тропар, глас 4: Пророче и предтече пришествија Христова, достојно восхвалити тја недоумјејем ми, љубовију чтушчији тја: неплодство бо рождшија и отчеје безгласије разрјешисја, славним и честним твојим рождеством, и воплошченије Сина Божија мирови проповједујетсја.
Свети Апостол Петар и Павле (29. јуна тј. 12. јула)
Тропар, глас 4: Апостолов первопрестолници, и всељенија учитељије, Владику всјех модите: мир всељењеј даровати, и душам нашим велију милост.
Свети Великомученик Прокопије (8. тј. 21. јула)
Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Прокопиј, во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего: имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости. Того молитвами спаси души нашја.
Свети Арханђео Гаврило (13. тј. 26. јула)
Тропар, глас 4: Небесних војинстав, Архистратиже, молим тја присно ми недостојнији, да твојими молитвами оградиши нас кровом крилу невешчественија твојеја слави, сохрањаја нас припадајушчих приљежно и вопијушчих: От бјед избави нас, јако чиноначалник вишњих сил.
Света Великомученица Марина - Огњена Марија (17. тј. 30. јула)
Тропар, глас 4: Агница твоја, Исусе, Марина зовет велијим гласом: тебе, женише мој, љубљу, и тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспинају&#108

User avatar
DJ_Buco
Posts: 1628
Joined: 15.07.2007. 21:36
Location: www.metno.bih
Contact:

Post by DJ_Buco »

next...
Тропар, глас 4: Агница твоја, Исусе, Марина зовет велијим гласом: тебе, женише мој, љубљу, и тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему, и стражду тебе ради јако да царствују в тебје, и умирају за тја да и живу с тобоју: но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја тебје: тоја молитвами, јако милостив спаси души нашја.
Свети Пророк Илија (20. јула тј. 2. августа)
Тропар, глас 4: Во плоти ангел, пророков основаније, вториј предтеча пришесвија Христова Илија славниј, свише пославиј Јелисејеви благодат, недуги отгоњати и прокаженија очишчати: тјемже и почитајушчим јего точит исцјељенија.
Света Марија Магдалина - Блага Марија (22. јула тј. 4. августа)
Тропар, глас 1: Христу нас ради од Дјеви рождшемусја, честнаја Магдалина Марија посљедовала јеси, того оправданија и закони храњашчи: тјемже днес всесвјатују твоју памјат празнујушче, грјехов разрјешеније молитвами твојими пријемљем.
Света Мученица Параскева - Трнова Петка (26. јула тј. 8. августа)
Тропар, глас 4: Агница твоја, Исусе, Параскева... (и даље као под 17. јулом)
Свети Пантелејмон (27. јула тј. 9. августа)
Тропар, глас 3: Страстотерпче свјатиј
и цјелебниче Пантелејмоне, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.
Преподобна мајка Ангелина, деспотица српска (30. јула тј. 12. августа)
Тропар, глас 8: В тебје мати извјестно спасесја, јеже по образу: пријимши бо крест, посљедовала јеси Христу, и дјејушчи учила јеси презирати убо плот преходит бо, приљежати же о души вешчи бесмертњеј, тјемже и со ангели срадујетсја, преподобнаја Ангелино, дух твој.
Свети мученици Макавеји (1. тј. 14. августа)
Тропар, глас 1: (као под 9. мартом)
Пренос моштију Светог Стефана (2. тј. 15. августа)
Тропар, глас 4: Царским вјенцем вјенчасја твој верх от страданиј јаже претерпјел јеси по Христе Божје, мучеников первострадалче Стефане, ти бо јудејскоје обличивиј неистовство видјел јеси твојего Спаса одеснују Отца: того убо моли о душах наших.
Преображење Господње (6. тј. 19. августа)
Тропар, глас 7: Преобразилсја јеси на горје, Христе Боже, показавиј учеником твојим славу твоју, јакоже можаху: да возсијајет и нам грјешним свјет твој присносушчниј, молитвами Богородици, свјетодавче, слава тебје.
Успење пресвете Богородице - Велика Госпојина (15. тј. 28. августа)
Тропар, глас 1: В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси, Богородице: преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.
Свети Мученик Агатоник (22. августа тј. 4. септембра) Тропар, глас 4:
Мученици твоји, Господи, во страданијих својих вјенци пријаша нетљенија от тебе Бога нашего: имушче бо крјепост твоју, мучитељеј низложиша,
сокрушиша и демонов немошчнија дерзости. Тјех молитвами спаси души нашја.
Свети Мученик Адријан и Наталија (26. августа тј. 8. септембра)
Тропар као под 22. августом.
Усековање Светог Јована Претече (29. августа тј. 11. септембра)
Тропар, глас 2: Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече, показалбосја јеси воистину и пророков честњејшиј: јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја, благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, вземљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.
Свети Александар Невски (30. августа тј. 12. септембра)
Тропар, глас 4: Познај своју братију, росијскиј Јосифе, не в Египтје но на небеси царствујушчиј, благовјерниј књаже Александре, и прими мољенија их, умножаја жита људем плодоносијем земљи твојеја, гради владичествија твојего ограждаја мољенијем: и насљедником твојим на сопротивнија споборствуја.
Свети Симеон Столпник (1. тј. 14. септембар)
Тропар, глас 1: Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праотцем преподобне, Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и безплотних житељству, сиј в тјелеси, , Симеоне отче наш, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина (8. тј. 21. септембра)
Тропар, глас 4: Рождество твоје, Богородице Дјево, радост возвјести всеј всељењеј, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, и разрушив кљатву даде благословеније, и упразднив смерт, дарова нам живот вјечниј.
Свети Јоаким и Ана (9. тј. 22. септембра)
Тропар, глас 2: Праведних твојих, Господи, памјат празнујушче, тјеми молим тја, спаси души нашја.
Крстовдан (14. тј. 27. септембра)
Тропар, глас 1: Спаси, Господи, људи твоја, и благослови достојаније твоје, побједи всјем православним христијаном нашим на сопротивнија даруја, и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.
Света Софија и њене три кћери (17. тј. 30. септембра)
Тропар, глас 1: Агници словеснија, агнцу и пастиру приведостесја мученијем ко Христу, теченије скончавше и вјеру собљудше: тјемже днес радостноју душеју, совершајем досточуднији свјатују вашу памјат, Христа валичајушче.
Свети Великомученик Евстатије (20. септембра тј. 3. октобра)
Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Евстатије... (и дале као под 8. јулом)
Свети Јован Богослов (26. септембра тј. 9. октобра)
Тропар, глас 2: Апостоле Христу Богу возљубљене, ускори избавити људи безотвјетни: пријемљет тја припадајушча, иже падша на перси пријемиј, јегоже моли, Богослове, и належашчују магду јазиков разгнати, просја нам мира и велија милости.
Свети Киријак - Михољдан (29. септембра тј. 12. октобра)
Тропар, глас 1: Пустиниј житељ и в тјелеси ангел, и чудотворец показалсја јеси, богоносе отче наш Киријаче, постом, бдјенијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцељајеши недужнија, и души вјероју притекајушчих к тебје. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељеније.
Покров пресвете Богородице (1. тј. 14. октобра)
Тропар, глас 4: Днес благовјернији људије свјетло празднујем, осјењајеми твојим, Богомати, пришествијем, и к твојему взирајушче образу, умилно глагољем: Покриј нас честним твојим покровом и избави нас от всјакаго зла, мољвашчи Сина твојего, Христа Бога нашего, спаси души нашја.
Свети Апостол Тома (6. тј. 19. октобра)
Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј Томо, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.
Св. Мученици Сергије и Вакх (7. тј. 20. октобра)
Тропар, глас 4: (као под 22. августом)
Преподобна Параскева - Петка (14. тј. 27. октобра)
Тропар, глас 4: Пустиноје и безмолвноје житије возљубивши, и во сљед Христа жениха твојего усердно потекши, и того благоје иго во јуности твојеј вземши, крестним знаменијем к мисленим врагом мужески вооружившисја, постническими подвиги постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево, и ниње в небесњем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу, моли о нас почитајушчих честнују памјат твоју.
Свети Еванђелист Лука (18. тј. 31. октобра)
Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј и евангелисте Луко, моли милостиваго Бога да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.
Свети Апостол Јаков (23. октобра тј. 5. новембра)
Тропар, глас 2: Јако Господењ ученик, воспријал јеси, праведне, евангелије: јако мученик имаши, јеже неописаноје: дерзновеније, јако брат Божиј:
јеже молитисја, јако јерарх. Моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Свети Димитрије (26. октобра тј. 8. новембра)
Тропар, глас 3: Велика објете в бједах, тја поборника всељенаја, Страстотерпче, јазики побјеждајушча: јакоже убо Лијеву изложил јеси гордињу, и на подвиг дерзновена сотворил јеси Нестора, тако, свјате Димитрије, Христу Богу молисја, даровати нам велију милост.
Свети Арсеније архиепископ српски (28. октобра тј. 10. новембра)
Тропар, глас 8: Милости наставниче и благоутробија сокровишче, јеже всјем отверзал јеси, правовјерија учитељу, и архијерејев божественоје удобреније, отче наш јерарше Арсеније, нишчих бил јеси заступник: тјем моли Христа Бога, просвјетити души нашја, да не когда уснем в смерт.
Свети Аврамије (29. октобра тј. 11. новембра)
Тропар, глас 8: В тебје, отче, извјестно спасесја јеже по образу: пријем бо крест, посљедовал јеси Христу, и дјеја учил јеси презирати убо плот преходит бо, приљежати же о души вешчи безсмертњеј. Тјемже и со ангели срадујетсја, преподобне Аврамије, дух твој.
Свети Косма и Дамјан (1. тј. 14. новембра)
Тропар, глас 8: Свјатији безсребреници и чудотворци, Космо и Дамијане, посјетите немошчи нашја, туње пријасте, туње дадите нам.
Свети Георгије - Ђурђиц (3. тј. 16. новембра)
Тропар, глас 4: Јако пљених свободитељ, и нишчих зашчититељ немошчствујушчих врач,
цареј поборниче, побједоносче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога спастијса душам нашим.
Свети Арханђео Михаило (8. тј. 21. новембра)
Тропар, глас 4: Небесних војинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојнији, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањајушче ни припадајушчија приљежно и вопијушчија: от бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.
Свети Стефан Дечански - Св. Мрата (11. тј. 24. новембра)
Тропар, глас 4: В терпјенији доблестрадалних подвиг твојих, многообразнија рани претерпјел јеси: и по кончиње својеј вјенец от Бога с мученическими лики воспријемљеши, и в земљи кротких достојно водворјајешисја, блажене, о нас Христа Бога моли, даровати душам нашим велију милост.
Свети Јован Милостиви (12. тј. 2,5. новембра)
Тропар, глас 8: В терпјенији твојем стјажал јеси мзду твоју, отче преподобне, в молитвах непрестано терпјевиј, нишчија возљубивиј, и сија удоволивиј: но молисја Христу Богу, Јоане милостиве блажене, спастисја душам нашим.
Свети Јован Златоусти (13. тј. 26. новембра)
Тропар, глас 8: Уст твојих јакоже свјетлост огња возсијавши благодат всељенују просвјети: не среброљубија мирови сокровишча сниска, висоту нам смиреномудрија показа, но твојими словеси наказуја, отче Јоане Златоусте, моли Слова Христа Бога, спастисја душам нашим.
Свети Апостол Филип (14. тј. 27. новембра).
Тропар, глас 3:
Апостоле свјатиј Филипе, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.
Свети Еванђелист Матеј (16. тј. 29. новембра)
Тропар, глас 3: Апостоле свјатиј и евангелисте Матеје моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим.
Ваведење Пресвете Богородице (21. новембра тј. 4. децембра)
Тропар, глас 4: Днес благовољенија Божија предображеније и человјеком спасенија проповједаније, в храмје Божији јасно Дјева јављајетсја, и Христа всјем предвозвјешчајет, тој и ми велегласно возопијим: Радујсја смотренија Зиждитељева исполњеније.
Света Великомученица Екатерина (24. новембра тј. 7. децембра)
Тропар, глас 4: Агница твоја, Исусе, Екатерина зовет велијим гласом: тебе; женише мој, љубљу, и тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему, и стражду тебе ради јако да царствују в тебје, и умирају за тја да и живу с тобоју: но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја тебје: тоја молитвами, јако милостив спаси души нашја.
Свети Климент Римски (25. новембра тј. 8. децембра)
Тропар, глас 4: (као под 18. јануаром)
Свети Алимпије Столпник (26. новембра тј. 9. децембра)
Тропар, глас 1: Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праотцем нашим преподобне, Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и безплотних житељству сиј в тјелеси, Алипије отче наш, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Свети Апостол Андреј
(30. новембра тј. 13. децембра)
Тропар, глас 4: Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат, владицје всјех, Андреје, молисја мир всељењеј даровати, и душам нашим велију милост.
Света Варвара (4. тј. 17. децембра)
Тропар, глас 8: Варвару свјатују почт&#1080

User avatar
DJ_Buco
Posts: 1628
Joined: 15.07.2007. 21:36
Location: www.metno.bih
Contact:

Post by DJ_Buco »

next...
Тропар, глас 8: Варвару свјатују почтим, вражија бо сјети сокруши, и јако птица избависја от њих помошчију и оружијем креста, всечестнаја.
Свети Сава Освећени (5. тј. 18. децембра)
Тропар, глас 8: Слез твојих теченми пустињи бесплодноје воздјелал јеси, и иже из глубинми воздиханми, во сто трудов уплодоносил јеси, и бил јеси свјетилник всељењеј, сијаја чудеси, Саво, отче наш: моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Свети Никола (6. тј. 19. децембра)
Тропар, глас 4: Правило вјери и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина. Сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатаја: отче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Свети Спиридон (12. тј. 25. децембра)
Тропар, глас 4: Правило вјери и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина. Сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатаја: отче Спиридоне, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Свети Игнатије Богоносац (20. децембра тј. 2. јануара)
Тропар, глас 4: И нравом причастник и престолом намјестник апостолом бив, дјејаније обрјед јеси, богодухновене, во видјенија восход: сего ради слово истини исправљаја, и вјери ради пострадал јеси даже до крове, свјашченомучениче Игнатије, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Свети Стефан (27. децембра тј. 9. јануара)
Тропар, глас 4: Подвигом добрим подвизалсја јеси, первомучениче Христов и апостоле, и мучитељеј обличил јеси нечестије: каменијем бо побијен от рук безаконих, вјенец от јаже свише десници пријал јеси, и к Богу взивал јеси вопија: Господи, не постави им грјеха сего.

to je to sto je kod mene pisalo
ovo next je zbog sehe kad bude citao ovaj text da se ne zanese u cirilici :lol:

User avatar
Njegovan
Posts: 4910
Joined: 04.07.2002. 18:00
Location: Republika Srpska

Post by Njegovan »

Нек је срећна слава свим онима који славе данас СВЕТУ ПЕТКУ.
Image

FeelFree
Posts: 95
Joined: 02.02.2008. 14:39

Post by FeelFree »

Evo jedna pjesma za sve koji danas slave.

http://rapidshare.com/files/158103662/T ... a.mp3.html

User avatar
Njegovan
Posts: 4910
Joined: 04.07.2002. 18:00
Location: Republika Srpska

Post by Njegovan »

Срећна слава са малим закашњењем свим оним честитим домаћинима који су јуче славили СВЕТОГ ЛУКУ а и данас који га славе други дан.
Нарочито честитам прољећу83. :wink: 8)
Image

User avatar
proljece83
Posts: 446
Joined: 28.02.2007. 20:46
Location: Prnjavor

Post by proljece83 »

:wink:

User avatar
Mr X
Posts: 6922
Joined: 20.05.2006. 11:57
Contact:

Post by Mr X »

Zelim da cestitam svima sretnu slavu!

User avatar
ananasmijana
Posts: 1907
Joined: 04.06.2008. 23:28
Location: Zagreb

Post by ananasmijana »

Hvala! :wink:

User avatar
Njegovan
Posts: 4910
Joined: 04.07.2002. 18:00
Location: Republika Srpska

Post by Njegovan »

Свим честитим домаћинима срећна крсна слава.
Image

User avatar
stripi79
Posts: 260
Joined: 15.12.2007. 21:24
Location: München/Palackovci
Contact:

Post by stripi79 »

Svima koji danas slave SRETNA SLAVA :) :wink:
.....zivot je cudo.....

User avatar
vasko
Posts: 1156
Joined: 19.03.2007. 18:28
Location: Na tvojim grudima...

Post by vasko »

SRECNA SLAVA
Umro bi na tvojim rukama!

User avatar
KIVI76
Posts: 1812
Joined: 29.09.2007. 01:24
Location: Prnjavor
Contact:

Post by KIVI76 »

Сретна Крсна Слава САБОР СВЕТОГ АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА - АРАНЂЕЛОВДАН свима који данас славе...
ImageImage

User avatar
Njegovan
Posts: 4910
Joined: 04.07.2002. 18:00
Location: Republika Srpska

Post by Njegovan »

Срећна слава ЈЕДИНИЦО. 8)
Image

User avatar
Cipiripi
Posts: 1188
Joined: 13.11.2005. 17:33

Post by Cipiripi »

Srecan nam mir svima..................
Posten bez ambicija
luzerska tradicija.......

User avatar
seljak iz skakavaca
Posts: 3642
Joined: 16.11.2005. 18:15
Location: Pureši

Post by seljak iz skakavaca »

10 највећих заблуда у Срба

Шта нам је ово требало..

Постоје "мрсне славе" и "посне славе"..


Истина је да славе нису ни мрсне ни посне, него дани у које оне падну могу бити мрсни или посни. Зависно од тога у какав дан слава пада, таква се славска трпеза припрема. На пример, ако једне године Ђурђевдан падне у четвртак, припрема се мрсна трпеза, јер је четвртак мрсан дан. Ако следеће године падне у среду, припрема се посна трпеза, јер је среда посни дан. Неке славе увек падају у време једног од четири велика поста, па се сваке године припрема посна трпеза. Пример такве славе је Никољдан, који увек пада у време великог Божићног поста.

Славско жито се не спрема за "живе свеце"..

Истина је да су сви свеци живи, јер у Богу нико не може бити мртав – Бог је Бог живих, а не мртвих. Погрешна пракса је вероватно настала услед чињенице да се жито спрема и за парастосе упокојеним ближњима. У оба случаја, жито представља жртву Богу, и символизује Православну веру у опште Васкрсење. Та жртва се приноси Богу у име оног светитеља или упокојеног чије се име спомиње тог дана, или тог парастоса. Да ли је реч о светитељу који је живео, па се упокојио, или никада није прожао кроз биолошку смрт, попут Арханђела Михаила или Светог Илије, на пример, не прави никакву разлику у погледу жртава које се приносе Богу (славски колач, жито и вино). Нажалост, успркос упозорења Цркве на овакву погрешну праксу, многи и даље настављају по своме јер су "тако радили и преци".

Клањање је мухамедански обичај, клечање је римокатолички обичај..

Истина је да су мухамеданци управо од Хришћана усвојили праксу клањања Богу, дотичући челом земљу. И то оних Хришћана који су живели у оној средини у којој се мухамеданство и појавило у 7. веку – од Православних Хришћана Блиског Истока. Црква је увела правило (канон XX, Првог васељенског сабора) да се на недељним Литургијама, као и на свим Литургијама између Васкрса и Педесетнице (Духова), обавезно стоји. А то Црквено правило је уведено због уобичајене праксе Православних да своју оданост и љубав према Богу изразе клечањем и клањањем (велики поклон, велика метанија). Ова заблуда многих Православних се појавила услед жалосне чињенице да нису никада били у цркви сем недељом (кад се не клечи и не клања), а и то често само два пута годишње (на Васкрс и Божић), па нису ни имали прилику да се упознају са свим облицима изражавања Православне духовности.

Није потребно постити јер грех не улази на уста, него излази из уста..

Истина је да грех не улази на уста, али не смемо злоупотребити тај цитат из Светог Писма као "исприку" за своју неспремност и одсуство воље да се боримо против уживања у храни. Сврха и циљ поста је борба против греха, а она укључује борбу против телесних жеља. Телесне жеље се, опет, најлакше сузбијају узимањем посне хране, што сведочи 2000 година дуга традиција Цркве. Одрицање од стомакоугађаља има двојако дејство: 1. то је наша жртва Богу; 2. то је средство за гашење телесних страсти. Зато се и каже да је пост једно од два крила која човека уздижу ка Богу (друго крило је молитва). Не заборавимо да је Адамов пад у грех изазван кршењем заповести о посту: "Не једи..." Ако кршимо Црквену заповест о посту: "Не једи...", на исти начин смо изложени паду као што је то био и Адам.

Не постим јер сам једном видео свештеника како у сред поста једе печење..

Истина је да су сви људи грешни, па и свештеници. Чак ако смо се лично уверили да неки од њих не поштују Црквене заповести о посту, то нас још увек не ослобађа личне одговорности за непоштовање Црквених заповести. Није ли и Адам након прекршене заповести о посту, покушао да свали кривицу на Еву рекавши: "..она ми даде са дрвета, те једох" (1 Мој 3,12)? Знамо да Бог није прихватио такво објашњење, јер свако од нас има слободу избора – да ли ће кренути погрешним или правим путем. Кренути погрешним путем поводећи се за другим људима, користећи их као изговор за своје погрешке, погубно је.

Не идем у цркву јер нисам ништа згрешио..

Истина је да сви падамо у грех, и да је најгори могући облик гордости умишљеност да смо без греха. Свети Оци сведоче да прави пут покајања почиње онда када схватимо да је број наших греха једнак броју зрна песка у пустињи. Они који мисле да су греси једино они који су набројани у 10 Божијих заповести, праве велику грешку. Сам Спаситељ нам је рекао да се у грехе убрајају и грешне помисли (нпр. Матеј 5,2Cool. Ова иста заблуда се јавља чак и код оних који иду у цркву. Свештеници сведоче да им за исповест прилазе људи и кажу: "Оче, немам ништа да исповедим јер нисам ништа згрешио." У Православљу је најгори грех - неокајани грех. Како да се покаје за своје грехе онај који мисли да их нема? Зато је умишљеност да смо без греха јако опасна.

Тако му је било суђено.. таква му судбина..

Истина је да је веровање у судбину, као нешто што је унапред "записано" човеку и што он не може да избегне, супротно Православном веровању у слободу људске воље. У судбину, као нешто предодређено човеку, веровале су и верују разне паганске религије, укључујући древне Грке, мухамеданце и протестанте - следбенике учења Жана Калвина. У нашем народу се ова заблуда највероватније увукла преко мухамеданства. Слободна воља и слобода избора коју човек има је један од Божијих дарова човеку. То је, између осталог, оно што човека чини боголиким бићем. Иначе, ако нам је све унапред зацртано (суђено), онда смо само роботи који не треба да се труде ни у чему, јер ионако је "све записано како ће бити". Православље нас учи да је човек творац своје судбине. Човеку ће бити онако како је сам одлучио, на основу одлука које је сам доносио, својом слободном вољом.

Данас је црвено слово, не треба ништа радити..

Истина је да Црквена заповест о празновању великих празника подразумева остављање свакодневних послова, али зато да би се имало времена за одлазак у цркву на Свету Литургију. Седење код куће ради "црвеног слова" (у скорије време и подебљаног), и не одлазак на богослужење представља злоупотребу црквене заповести, и само је изговор за ленствовање.

Божић је 7. јануара, Јовањдан 20. јануара, а Ђурђевдан 6. маја..

Истина је да је Божић одувек био и биће 25. децембра, Јовањдан 7. јануара, а Ђурђевдан 23. априла. Питање јулијанског календара насупрот грегоријанског је интензивирано у скорије време . Многи ће се нпр. чудити кад у цркви чују Божоћњу посланицу, дату у Патријаршији српској о Божићу 2008. године. Истовремено, немоћ и одсуство воље верних да се одупру упливу те јереси кроз употребу папског календара у секуларним институцијама државе, довела је до тога да су многи заборавили на чињеницу да су Црквени празници успостављени и одувек слављени у односу на јулијански календар.

Отац ми није пренео славу, зато не могу да славим..


Истина је да званични чин преношења славе није услов да би се отпочело са слављењем. Једино што је потребно да би се са тиме почело је - добра воља. Нажалост, узрок ове заблуде је тражење "изговора" пред самим собом, па и пред Богом, за властити немар и одсуство воље за практиковањем Православног начина живота.

Божић бâта је особа..

Истина је да је прави нагласак речи "бата" заправо батâ, што је изведено од речи "бат" (маљ). Значење речи батâ је везано за произвођење звука, и нема ништа заједничко са речју "брат" и њеним изведеницама братко, батко, бâта. Подсећање на звук који производи бат, произвело је употребу те речи и у другим приликама. Па тако знамо за "бат корака", на пример. Самим тим је и право значење правилно изговореног израза Божић батâ заправо Божић долази, или Божић куца, или Божић лупа (на врата). Ова заблуда представља конкуренцију кока-колиној измишљотини познатој под називом "деда мраз", јер је својеврсна домаћа верзија непостојеће личности. Подсетимо се да је Свети Никола онај који за Божић доноси поклоне деци, а он је истинска историјска личност и Божији светитељ.

User avatar
Njegovan
Posts: 4910
Joined: 04.07.2002. 18:00
Location: Republika Srpska

Post by Njegovan »

Сељо брате, овдје има и лупетања. :lol:
Image

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Post by vrsta8472 »

Колико сам ја примјетио нема. Добро је написано тј. објашњено.
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
seljak iz skakavaca
Posts: 3642
Joined: 16.11.2005. 18:15
Location: Pureši

Post by seljak iz skakavaca »

Његован је у заблуди :lol:

Post Reply