Svetosavska omladinska zajednica Prnjavor
Moderator: vrsta8472
Манастир Јасеновац
Дошавши у Епархију славонску маја 1999. године, Његово Преосвештенство Епископ Сава је затекао спаљен епархијски двор и катедралну цркву у Пакрацу.
Узимајући у обзир велики значај и светињу коју за Српски народ представља Јасеновац, о празнику Ваведења Пресвете Богородице 2000. године, епископ Сава је комплекс парохијске цркве прогласио манастиром у коме се налази привремено сједиште Епархије.
Године 2003. започета је и обнова парохијске куће, данашњег манастирског конака, као и уређење помоћних зграда.
Црква Рођења Светог Јована Крститеља је подигнута и освећена 1984. године.
У манастиру тренутно борави Његово Преосвештенство Епископ славонски г. Сава и архимандрит Амфилохије, игуман новоосноване обитељи, свједочећи на овај начин страдање православних и свих невиних жртава логора Јасеновац.
ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП СЛАВОНСКИ ГОСПОДИН САВА (ЈУРИЋ)
Епископ славонски г. Сава је рођен 27. фебруара 1942. године у Чикагу, САД.
Монашки постриг је примио 15. фебруара 1964. године, а дан касније ђаконски чин.
У чин презвитера је рукоположен 23. фебруара 1964. године.
Тридесет година послије изабран је за епископа Аустралијско-новозеландског, Митрополије Новограчаничке и рукоположен 17. јуна 1994. године.
На трону Епископа славонског, као 21 епископ ове мученичке Епархије, владика Сава је од 14. маја 1999. године.
Музеј Јасеновац.
Шаховница на музеју. Нисмо ушли унутра јер понедељком музеј не ради. Али кажу да је постава, тако лоше урађена да се на најодвратнији и гнуснији начин омаловажавају жртве Усташког геноцида.
На овој пољани (не види се сва) некада је био концентрациони логор Јасеновац.
Воз којим су довозили заробљенике.
Језеро суза.
У овом језеру су Усташе убијале малу дијецу. Посебна "забава" им је била зими, када би се језеро заледило, избушили би рупу у леду и ту би убацивали малу дјецу и гледали би како се даве испод леда.
ЦВИЈЕТ
Кажу да симболише слово У
Пољана на којој се налазио логор у којем је убијено око 750.000 људи.
Пред одлазак, поздравили смо се са настојатељем манастира Јасеновац архимандритим о. Амфилохијем.
Доња Градина је највеће стратиште концентрационог логора Јасеновац. Од укупног броја јасеновачких жртава у Доњој Градини је на најмонструознији начин уморена најмање половина. Градина је читаво вријеме постојања логора Јасеновац улазила у његов састав, као мјесто ликвидација и погребења жртава, гдје су усташе проводиле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима
Године 1968. формирано је Спомен-подручје Јасеновац, у чији састав је улазила и Доња Градина. Распадом СФРЈ, Доња Градина и локалитети на десној обали Уне и Саве остали су у Републици Српској / Босни и Херцеговини. Народна скупштина Републике Српске је новембра 1996. донијела закон о Спомен-подручју Доња Градина. Данас је то институција са осам радника.
На простору од 156 хектара налази се 9 гробних поља са 105 масовних гробница. То говори да Доња Градина заслужује врло висок научни и историјски третман и медијску пажњу.
Ова удубљења у земљи су гробнице.
Овдје све пише!!!
Казнови у којима су кувани људи, и касније прављени сапуни у Осијеку (данашња фабрика детерџената Сапонија из Осијека)
За вријеме овог задњег рата, околни Срби су узели ове казнове и у њима чували шљиве за ракију. Од 12 колико их је сачувано након Другог свјетског рата остало је само 8 остале нажалост нису могли наћи.
14. јануара 1942. у православној цркви у Драксенићу надомак Јасеновца извршен је покољ 208 становника међу којима је било 90 дјеце и 7. фебруара 1942, када су припадници Павелићеве тјелесне бојне коју је предводио Мирослав Филиповић, више познат као фра Мајсторовић, капелан самостана у Петрићевцу, убили 2.300 становника Дракулића, Шарговца и Мотика, села крај Бање Луке. Врхунац дивљаштва усташе су испољиле у покољу 538 дјеце
Кажу партизани који су ослободили село након покоља да је крв од убијених преливала преко овог црквеног прага који је виши од 0.5м
Овдје се види и "Гробље мозгова". Сви су били поубијани тако што су им маљем ударали у главу. Приликом ударца мозак би испао. Касније су покупили те мозгове и сахранили у јдну заједничку гробницу.
Поклоничко путовање под Острог
Датум: 15.10.2008. године
Дана 18.октобра 2008. Светосавска омладинска заједница из Прњавора организује поклоничко путовање у манастире Херцеговине и Црне Горе.
План путовања предвиђа посјету манастира Пива, манастира Острог, гдје је организовано и преноћиште, те херцеговачке манастире Грачаницу, Тврдош, Житомислић, као и родно село Светог Василија-Мркоњниће.
Све информације о путовању на телефон 065/744-074
Свако добро од Господа
Координатор поклоничких путовања
Бојан Милијашевић
www.sozeb.org
Датум: 15.10.2008. године
Дана 18.октобра 2008. Светосавска омладинска заједница из Прњавора организује поклоничко путовање у манастире Херцеговине и Црне Горе.
План путовања предвиђа посјету манастира Пива, манастира Острог, гдје је организовано и преноћиште, те херцеговачке манастире Грачаницу, Тврдош, Житомислић, као и родно село Светог Василија-Мркоњниће.
Све информације о путовању на телефон 065/744-074
Свако добро од Господа
Координатор поклоничких путовања
Бојан Милијашевић
www.sozeb.org
Поклоничко путовање у манастире Херцеговине и Црне Горе
Дана 18.октобра 2008.године,Светосавска омладинска заједница из Прњавора посјетила је неколико манастира и цркви у Црној Гори и Херцеговини.
Прва дестинација је био манастир Пива,гдје смо увијек радо виђени гости и гдје смо љубазношћу домаћина обишли манастирски комплекс,саслушали предавање и посјетили манастирску ризницу која посједује непроцјењива историјска блага.
Након краћег одмаора,из Пивског манастира смо кренули у град Никшић гдје смо посјетили стару саборну цркву краља Николе,великог борца за уједињење свих србских земаља.У цркви су поклоници могли видјети јастук Светог Василија,крст са честицом Часног крста те дио моштију превлачких мученика.
Након саслушаног излагања о историји цркве,обишли смо и стећке у непосредној близини храма те се запутили пут Острога,наше главне дестинације.
Под Острог смо стигли у раним поподневним сатима,гдје смо након краћег одмора кренули пут Горњег Манастира у којем смо присуствовали вечерњој молитви.
По завршетку молитве цјеливали смо мошти Светог Василија Острошког и још једном се увјерили у снагу овог великог светитеља.Они који су први пут у посјети овом светом мјесту са запрепаштењем су гледали случај ђавоимаоног дјетета којем нечастиви неда да се поклони светитељу,што је овдје свакодневна појава.
Ноћили смо у манастиру Острог,те присуствовали недељном богослужењу и причешћу.Након литургије и причешћа морали смо кренути пут Херцеговине обећавајући сами себи да ћемо наставити већ започету традицију а то је ходочашће на ово свето мјесто бар два пута годишње.
Кренули смо пут Херцеговине и манастира Херцеговачка Грачаница на брду Црквина код Требиња. По обиласку и саслушаног предавања о историјату храма запутили смо се у манастир Тврдош, гдје смо имали прилику видјети многе вриједне експонате те цјеливати мошти (руку Свете Јелене Анжујске).
Послије посјете манастира Тврдош смо кренули у Мркоњиће, родно село Светог Василија Острошког.
Тамо смо посјетили цркву сазидану на мјесту родне куће Светог Василија коју надвисује стара кошчела,дрво приморских крајева,иако без средине и држећи се само кором за тврду подлогу сваке године листа и многи је сматрају чудотворним дрветом.Затим смо посјетили парохијско гробље гдје је сахрањена Ана Јовановић, мајка Светог Василија.
Пролазећи кроз Столац, посјетили смо и некрополу у Радимљу, стара српска надгробна обиљежја која су везана искључиво за територије на којима живе или су живјели Срби,а који негирају митове о богумилству босанских становника.
И последња наша дестинација је био манастир Житомислић,гдје увијек радо свраћамо и гдје смо увијек радо примани гости.Ту у манастиру су поклоници цјеливали мошти мученика житомислићких,те са великом пажњом и заинтересованошћу слушали о бурној прошлости овог многострадалног манастира који се поново дигао из пепела пркосећи свим својим рушитељима кроз историју.
Дан је полако одмицао а ми смо морали кренути пут Босне и нашег Прњавора радујући се следећем путовању које ће услиједити следећи мјесец.
СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА
Координатор поклоничких путовања,
БОЈАН МИЛИЈАШЕВИЋ
www.sozeb.org
Дана 18.октобра 2008.године,Светосавска омладинска заједница из Прњавора посјетила је неколико манастира и цркви у Црној Гори и Херцеговини.
Прва дестинација је био манастир Пива,гдје смо увијек радо виђени гости и гдје смо љубазношћу домаћина обишли манастирски комплекс,саслушали предавање и посјетили манастирску ризницу која посједује непроцјењива историјска блага.
Након краћег одмаора,из Пивског манастира смо кренули у град Никшић гдје смо посјетили стару саборну цркву краља Николе,великог борца за уједињење свих србских земаља.У цркви су поклоници могли видјети јастук Светог Василија,крст са честицом Часног крста те дио моштију превлачких мученика.
Након саслушаног излагања о историји цркве,обишли смо и стећке у непосредној близини храма те се запутили пут Острога,наше главне дестинације.
Под Острог смо стигли у раним поподневним сатима,гдје смо након краћег одмора кренули пут Горњег Манастира у којем смо присуствовали вечерњој молитви.
По завршетку молитве цјеливали смо мошти Светог Василија Острошког и још једном се увјерили у снагу овог великог светитеља.Они који су први пут у посјети овом светом мјесту са запрепаштењем су гледали случај ђавоимаоног дјетета којем нечастиви неда да се поклони светитељу,што је овдје свакодневна појава.
Ноћили смо у манастиру Острог,те присуствовали недељном богослужењу и причешћу.Након литургије и причешћа морали смо кренути пут Херцеговине обећавајући сами себи да ћемо наставити већ започету традицију а то је ходочашће на ово свето мјесто бар два пута годишње.
Кренули смо пут Херцеговине и манастира Херцеговачка Грачаница на брду Црквина код Требиња. По обиласку и саслушаног предавања о историјату храма запутили смо се у манастир Тврдош, гдје смо имали прилику видјети многе вриједне експонате те цјеливати мошти (руку Свете Јелене Анжујске).
Послије посјете манастира Тврдош смо кренули у Мркоњиће, родно село Светог Василија Острошког.
Тамо смо посјетили цркву сазидану на мјесту родне куће Светог Василија коју надвисује стара кошчела,дрво приморских крајева,иако без средине и држећи се само кором за тврду подлогу сваке године листа и многи је сматрају чудотворним дрветом.Затим смо посјетили парохијско гробље гдје је сахрањена Ана Јовановић, мајка Светог Василија.
Пролазећи кроз Столац, посјетили смо и некрополу у Радимљу, стара српска надгробна обиљежја која су везана искључиво за територије на којима живе или су живјели Срби,а који негирају митове о богумилству босанских становника.
И последња наша дестинација је био манастир Житомислић,гдје увијек радо свраћамо и гдје смо увијек радо примани гости.Ту у манастиру су поклоници цјеливали мошти мученика житомислићких,те са великом пажњом и заинтересованошћу слушали о бурној прошлости овог многострадалног манастира који се поново дигао из пепела пркосећи свим својим рушитељима кроз историју.
Дан је полако одмицао а ми смо морали кренути пут Босне и нашег Прњавора радујући се следећем путовању које ће услиједити следећи мјесец.
СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА
Координатор поклоничких путовања,
БОЈАН МИЛИЈАШЕВИЋ
www.sozeb.org
Нисам ја сликао, Бојан тј. Че. Феноменалне су. Поготово ова.
http://www.sozeb.org/index.php?option=c ... &Itemid=52
Погледај ту слике, много су боље.
http://www.sozeb.org/index.php?option=c ... &Itemid=52
Погледај ту слике, много су боље.
- okrivljena
- Posts: 270
- Joined: 27.07.2007. 23:07
- Location: zemlja
- ananasmijana
- Posts: 1907
- Joined: 04.06.2008. 23:28
- Location: Zagreb
- ananasmijana
- Posts: 1907
- Joined: 04.06.2008. 23:28
- Location: Zagreb
- ananasmijana
- Posts: 1907
- Joined: 04.06.2008. 23:28
- Location: Zagreb
- ananasmijana
- Posts: 1907
- Joined: 04.06.2008. 23:28
- Location: Zagreb