Svetosavska omladinska zajednica Prnjavor
Moderator: vrsta8472
Где цвета лимун жут
У недељу 20. априла 2008. године у 18.30h, Светосавска омладинска заједница Прњавор, приказује филм "Где цвета лиму жут".
Мјесто приказивања Светосавски Култруни клуб у порти храма Светог Великомученика Георгија.
Са задњом снагом свога бића Срби су прешли Албанију, као да прелазе с краја на крај живота .
Крајем 1915. године, у другој години Првог свијетског рата, почетком нападом моћне Аустроугарске царевине на малу Краљевину Србију, српски народ, његова војска и држава нашле су се пред највећим искушењем у укупној својој историји.
Посље два одбијена упада укупне аустроугарске силе славним биткама - Церском и Колубарском, на Србију су кренуле здружене армије царевина Аустро-Угарске, Немачке и Бугарске.
Ту је свака даља борба постала немогућа, па су се српска Влада и српска Врховна команда, избјегавајући капитулацију, одлучиле за једини, судбоносан, али у исто време и часни подухват да српска војска, српска држава и дотле избегли народ напусте своју државну територију и да се у више праваца, по највећој зими, повуку преко непроходних гудура Албаније ка Јадранском мору, у сусрет савезницима.
Било је то незапамћено спашавање националне части, величанствено по подухвату и по великим жртвама страшно. Најстрашније у Свијетском рату.
Дошавши на Крф, Срби су своје патње сажели у песму 'Тамо далеко'.
Улаз је слободан!
sozeb.org
У недељу 20. априла 2008. године у 18.30h, Светосавска омладинска заједница Прњавор, приказује филм "Где цвета лиму жут".
Мјесто приказивања Светосавски Култруни клуб у порти храма Светог Великомученика Георгија.
Са задњом снагом свога бића Срби су прешли Албанију, као да прелазе с краја на крај живота .
Крајем 1915. године, у другој години Првог свијетског рата, почетком нападом моћне Аустроугарске царевине на малу Краљевину Србију, српски народ, његова војска и држава нашле су се пред највећим искушењем у укупној својој историји.
Посље два одбијена упада укупне аустроугарске силе славним биткама - Церском и Колубарском, на Србију су кренуле здружене армије царевина Аустро-Угарске, Немачке и Бугарске.
Ту је свака даља борба постала немогућа, па су се српска Влада и српска Врховна команда, избјегавајући капитулацију, одлучиле за једини, судбоносан, али у исто време и часни подухват да српска војска, српска држава и дотле избегли народ напусте своју државну територију и да се у више праваца, по највећој зими, повуку преко непроходних гудура Албаније ка Јадранском мору, у сусрет савезницима.
Било је то незапамћено спашавање националне части, величанствено по подухвату и по великим жртвама страшно. Најстрашније у Свијетском рату.
Дошавши на Крф, Срби су своје патње сажели у песму 'Тамо далеко'.
Улаз је слободан!
sozeb.org
Наочаре за Виданку
У оквиру својих редовних активности чланови Светосавске омладинске заједнице су још једном изашли на терен и обишли шесточлану породицу Главендекић из села Парамије.
Овај пут намјера је била да се седамнаестогодишњој Виданки обезбједи офтамолошки преглед уз додатна испитивања и набавку наочара.
Реализацију овог хуманог задатка Светосавске омладинске заједнице помогли су др. Драгица Вујић и наш донатор господин Драго Галић којима се овом приликом срдачно захваљујемо.
www.sozeb.org
У оквиру својих редовних активности чланови Светосавске омладинске заједнице су још једном изашли на терен и обишли шесточлану породицу Главендекић из села Парамије.
Овај пут намјера је била да се седамнаестогодишњој Виданки обезбједи офтамолошки преглед уз додатна испитивања и набавку наочара.
Реализацију овог хуманог задатка Светосавске омладинске заједнице помогли су др. Драгица Вујић и наш донатор господин Драго Галић којима се овом приликом срдачно захваљујемо.
www.sozeb.org
Промоција књиге
У просторијама Клуба Светосавске омладинске заједнице Прњавор одржано је врло интересантно и поучно предавање господина Михаила Јелића из Шамца, а поводом презентације књиге под именом "Србска ријеч – ријеч Божија" на којој је господин Јелић ко-аутор са господином Јованом Илишковићем.
Као што јој и само име каже, књига представља један изузетан искорак ка разумијевању основа коријена ријечи српскога језика и његових извора уз паралелно представљање једне мистичне везе и смисла ријечи нашега језика са језиком Светога Писма. Аутор је на један врло интересантан начин представио присутнима коријенске основе више од стотину ријечи нашега језика и показао да србски језик (а не српски), како је аутор потврдио са више разлога да је исправније, има једну унутрашњу љепоту коју, користећи се њиме у свакодневном говору, најчешће и не примјећујемо.
Дакле, оно што посебно вриједи истаћи јесте да се аутор трудио да присутнима покаже једну дубоку везу нашега језика кроз призму Светога Писма, на основу чега се могло закључити да се србски језик заиста одликује једном изузетном дубином и скривеном љепотом која је на неки начин скривена од наших свакодневних опажаја и поимања, а која се, са друге стране, неможе наћи у коријенима ријечи народа који нас окружују. Стога је аутор, врло надахнуто откривајући смислену везу ријечи србскога језика са језиком Светога Писма, покушао да покаже дубоко утемељену православност и позадину многих наших ријечи, налазећи им исходиште у Ријечи Божијој. Током цијелога предавања, плијенила је ауторова дубоко утемељена православност и радосно одушевљење љепотом србскога језика, које је успио да пренесе и на скоро све присутне.
Позивајући се на изузетног чувара и великана србскога језика – светога владику Николаја Велимировића и имајући његова дјела као звијезду водиљу током стварања своје књиге, аутор је присутне још додатно одушевио обавјештењем да је сав приход од продаје књиге "Ријеч србска – ријеч Божија" намијењен обнови манастира светога владике Николаја који се налази у Србији.
По завршетку званичног дијела представљања књиге, дружење са аутором је настављено уз пријатну атмосферу у Клубу и освјежење које су припремили чланови Светосавске омладинске заједнице у Прњавору.
www.sozeb.org
У просторијама Клуба Светосавске омладинске заједнице Прњавор одржано је врло интересантно и поучно предавање господина Михаила Јелића из Шамца, а поводом презентације књиге под именом "Србска ријеч – ријеч Божија" на којој је господин Јелић ко-аутор са господином Јованом Илишковићем.
Као што јој и само име каже, књига представља један изузетан искорак ка разумијевању основа коријена ријечи српскога језика и његових извора уз паралелно представљање једне мистичне везе и смисла ријечи нашега језика са језиком Светога Писма. Аутор је на један врло интересантан начин представио присутнима коријенске основе више од стотину ријечи нашега језика и показао да србски језик (а не српски), како је аутор потврдио са више разлога да је исправније, има једну унутрашњу љепоту коју, користећи се њиме у свакодневном говору, најчешће и не примјећујемо.
Дакле, оно што посебно вриједи истаћи јесте да се аутор трудио да присутнима покаже једну дубоку везу нашега језика кроз призму Светога Писма, на основу чега се могло закључити да се србски језик заиста одликује једном изузетном дубином и скривеном љепотом која је на неки начин скривена од наших свакодневних опажаја и поимања, а која се, са друге стране, неможе наћи у коријенима ријечи народа који нас окружују. Стога је аутор, врло надахнуто откривајући смислену везу ријечи србскога језика са језиком Светога Писма, покушао да покаже дубоко утемељену православност и позадину многих наших ријечи, налазећи им исходиште у Ријечи Божијој. Током цијелога предавања, плијенила је ауторова дубоко утемељена православност и радосно одушевљење љепотом србскога језика, које је успио да пренесе и на скоро све присутне.
Позивајући се на изузетног чувара и великана србскога језика – светога владику Николаја Велимировића и имајући његова дјела као звијезду водиљу током стварања своје књиге, аутор је присутне још додатно одушевио обавјештењем да је сав приход од продаје књиге "Ријеч србска – ријеч Божија" намијењен обнови манастира светога владике Николаја који се налази у Србији.
По завршетку званичног дијела представљања књиге, дружење са аутором је настављено уз пријатну атмосферу у Клубу и освјежење које су припремили чланови Светосавске омладинске заједнице у Прњавору.
www.sozeb.org
Богат програм
И ове године активисти Светосавске омладинске заједнице у Прњавору организује бројне садржаје посвећене прослави Васкрсења Христовог.
У сарадњи са Српском православном црквом, у вјерским објектима у Прњавору и Доњим Гаљиповцима учесницима васкршење молитве подијелиће око 1.500 шарених јаја.
На Тргу српских бораца у овом граду у недељу послијеподне биће одржана смотра фолклорних друштава и традиционална такмичења у избору најљепших и најтврђих јаја. У вечерњем термину посјетиоце на Тргу забављаће београдска група "Рибља Чорба".
Б.Р. - Глас Српске
sozeb.org
И ове године активисти Светосавске омладинске заједнице у Прњавору организује бројне садржаје посвећене прослави Васкрсења Христовог.
У сарадњи са Српском православном црквом, у вјерским објектима у Прњавору и Доњим Гаљиповцима учесницима васкршење молитве подијелиће око 1.500 шарених јаја.
На Тргу српских бораца у овом граду у недељу послијеподне биће одржана смотра фолклорних друштава и традиционална такмичења у избору најљепших и најтврђих јаја. У вечерњем термину посјетиоце на Тргу забављаће београдска група "Рибља Чорба".
Б.Р. - Глас Српске
sozeb.org
ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У РАШКУ,31.МАЈ 2008.
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА-поклоњење моштима Светог краља Стефана Првовјенчаног и Свете Ане,мајке Светог Саве,те присуствовање недељном богослужењу у манастиру Студеница
МАНАСТИР ЖИЧА-обилазак светиње и сликарске радионице
МАНАСТИР ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ-задужбина Стефана Немање и једна од најстаријих српских светиња
ПЕТРОВА ЦРКВА-подигнута у IX вијеку,најстарија српска црква
МАНАСТИР СОПОЋАНИ XIII вијек-задужбина краља Уроша 1.
MAНАСТИРИ ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКЕ КЛИСУРЕ:манастири СРЕТЕЊЕ,БЛАГОВЕШТЕЊЕ,НИКОЉЕ,ВАВЕДЕЊЕ,ВАЗНЕСЕЊЕ.
*ПОЛАЗАК НА ПУТОВАЊЕ ЈЕ ДАНА 31.МАЈА 2008.(субота) у 00.00h,ОДНОСНО ПЕТАК НА СУБОТУ У ПОНОЋ,А ПОВРАТАК У НЕДЕЉУ 1.ЈУНА У КАСНИМ ЧАСОВИМА.
*ПОЛАЗАК ЈЕ ИСПРЕД ХРАМА СВ.ГЕОРГИЈА У ПРЊАВОРУ А ПУТОВАЊЕ ЈЕ У ПРАТЊИ СВЕШТЕНИКА И ПОД БЛАГОСЛОВОМ ЦРКВЕ
*ЦИЈЕНА КАРТЕ ЈЕ 43км (може и на рате!)
КАРТЕ РЕЗЕРВИСАТИ У СВЕТОСАВСКОМ ДОМУ
НАПОМЕНА:
ПУТОВАЊЕ МОГУЋЕ СА ПАСОШЕМ ИЛИ НОВОМ ЛИЧНОМ КАРТОМ,А МАЛОЉЕТНА ЛИЦА БЕЗ ПРИСУСТВА РОДИТЕЉА ОБАВЕЗНА СУ ИЗВАДИТИ УВЈЕРЕЊЕ СА ПОТПИСОМ РОДИТЕЉА У ОПШТИНИ!
СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА!
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА-поклоњење моштима Светог краља Стефана Првовјенчаног и Свете Ане,мајке Светог Саве,те присуствовање недељном богослужењу у манастиру Студеница
МАНАСТИР ЖИЧА-обилазак светиње и сликарске радионице
МАНАСТИР ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ-задужбина Стефана Немање и једна од најстаријих српских светиња
ПЕТРОВА ЦРКВА-подигнута у IX вијеку,најстарија српска црква
МАНАСТИР СОПОЋАНИ XIII вијек-задужбина краља Уроша 1.
MAНАСТИРИ ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКЕ КЛИСУРЕ:манастири СРЕТЕЊЕ,БЛАГОВЕШТЕЊЕ,НИКОЉЕ,ВАВЕДЕЊЕ,ВАЗНЕСЕЊЕ.
*ПОЛАЗАК НА ПУТОВАЊЕ ЈЕ ДАНА 31.МАЈА 2008.(субота) у 00.00h,ОДНОСНО ПЕТАК НА СУБОТУ У ПОНОЋ,А ПОВРАТАК У НЕДЕЉУ 1.ЈУНА У КАСНИМ ЧАСОВИМА.
*ПОЛАЗАК ЈЕ ИСПРЕД ХРАМА СВ.ГЕОРГИЈА У ПРЊАВОРУ А ПУТОВАЊЕ ЈЕ У ПРАТЊИ СВЕШТЕНИКА И ПОД БЛАГОСЛОВОМ ЦРКВЕ
*ЦИЈЕНА КАРТЕ ЈЕ 43км (може и на рате!)
КАРТЕ РЕЗЕРВИСАТИ У СВЕТОСАВСКОМ ДОМУ
НАПОМЕНА:
ПУТОВАЊЕ МОГУЋЕ СА ПАСОШЕМ ИЛИ НОВОМ ЛИЧНОМ КАРТОМ,А МАЛОЉЕТНА ЛИЦА БЕЗ ПРИСУСТВА РОДИТЕЉА ОБАВЕЗНА СУ ИЗВАДИТИ УВЈЕРЕЊЕ СА ПОТПИСОМ РОДИТЕЉА У ОПШТИНИ!
СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА!
Острво
У недељу 04. маја 2008. године у 18.30h, Светосавска омладинска заједница Прњавор, приказује филм "Острво".
Мјесто приказивања Светосавски Култруни клуб у порти храма Светог Великомученика Георгија.
Улаз је слободан!!!
Филм Павла Лунгина Острво добитник је награде "Златни Орао" као најбољи играни филм 2006. године. Петар Мамонов је најбољи глумац, Лунгин најбољи режисер. Један од главних иноватора руског савременог филма снимио је заиста незабораван филм.
Сјеверно Море, 1942 година, 2. Свјетски Рат - на броду су младић Анатолиј и његов капетан Тихон, превозе угаљ. Настиже их њемачки брод пун војника. Анатолиј моли за спас и на захтјев команданта њемаца пуца на свог друга. Брод је миниран и дигнут у ваздух. Анатолија налазе монаси који живе у манастиру на острву.
Пролазе године...Старац Анатолиј је поштован за праведан живот и помоћ коју пружа људима који долазе. Али страшни гријех убиства не пушта старца. Сво то дуго вријеме што је провео на острву, провео је одвојено од браће и живио у малој топлани, спавао на угљу... Сваки дан у колицима возио је угаљ преко дугачког и крхког дрвеног моста. Сваки дан одлазио је далеко у море, плакао и молио Бога за опроштај. Терет га није пуштао. Не може ни да живи ни да умре. Годинама није могао да схвати зашто га је Бог наградио да зна прослошт, да зна будућност. Зашто је он тај кад му душа није чиста? Зашто баш он има моћ да помаже људима? У манастиру Анатолиј је "бунтовник" - не купа се, само се умива, моли се у другу страну, сво вријеме се шали са браћом... Осјећа да је његово вријеме дошло. Да је близу крај. Себи је од обичног дрвета склепао ковчег у којем хоће да буде сахрањен. Без обзира на све браћа воле Анатолија и праве му ковчег који мисле да заслужује. У тим тренутцима на острво долази адмирал руске флоте са ћерком, која је болесна од кад јој је погинуо муж. Старац је лијечи. Адмирал му се захваљује и Анатолиј свата да је он Тихон, човјек кога већ деценијама мисли да је убио. Моли га за опроштај. Њему је давно опроштено... Пред саму смрт старац се купа, облачи бијелу одјећу и лијеже у ковчег. Моли Бога да му опрости за страшни гријех, гријех што је себи икад дозволио да покуша да убије неког. Затвара очи и умире...
Петар Мамонов одглумио је најбоље могуће - није глумио. Морам рећи да је он већ скоро двије деценије одвојен од друштва, живи у малој кући на селу стотинак километара од Москве. За Лунгина је био савршен за улогу. Мамонов је стварно дао дијелић душе овоме филму. Наводи на размишљања о великом и о малом. О битном и небитном. О свему што нас окружује, о свему што нам се дешава. Природа, на којој је сниман филм је фантастична. Атмосфера чистог и безграничног мора, сумраци и свитање, сурова бијела зима. Једном ријечју - умјетничко дијело.
Званична интернет презентација филма "Острво"
sozeb.org
У недељу 04. маја 2008. године у 18.30h, Светосавска омладинска заједница Прњавор, приказује филм "Острво".
Мјесто приказивања Светосавски Култруни клуб у порти храма Светог Великомученика Георгија.
Улаз је слободан!!!
Филм Павла Лунгина Острво добитник је награде "Златни Орао" као најбољи играни филм 2006. године. Петар Мамонов је најбољи глумац, Лунгин најбољи режисер. Један од главних иноватора руског савременог филма снимио је заиста незабораван филм.
Сјеверно Море, 1942 година, 2. Свјетски Рат - на броду су младић Анатолиј и његов капетан Тихон, превозе угаљ. Настиже их њемачки брод пун војника. Анатолиј моли за спас и на захтјев команданта њемаца пуца на свог друга. Брод је миниран и дигнут у ваздух. Анатолија налазе монаси који живе у манастиру на острву.
Пролазе године...Старац Анатолиј је поштован за праведан живот и помоћ коју пружа људима који долазе. Али страшни гријех убиства не пушта старца. Сво то дуго вријеме што је провео на острву, провео је одвојено од браће и живио у малој топлани, спавао на угљу... Сваки дан у колицима возио је угаљ преко дугачког и крхког дрвеног моста. Сваки дан одлазио је далеко у море, плакао и молио Бога за опроштај. Терет га није пуштао. Не може ни да живи ни да умре. Годинама није могао да схвати зашто га је Бог наградио да зна прослошт, да зна будућност. Зашто је он тај кад му душа није чиста? Зашто баш он има моћ да помаже људима? У манастиру Анатолиј је "бунтовник" - не купа се, само се умива, моли се у другу страну, сво вријеме се шали са браћом... Осјећа да је његово вријеме дошло. Да је близу крај. Себи је од обичног дрвета склепао ковчег у којем хоће да буде сахрањен. Без обзира на све браћа воле Анатолија и праве му ковчег који мисле да заслужује. У тим тренутцима на острво долази адмирал руске флоте са ћерком, која је болесна од кад јој је погинуо муж. Старац је лијечи. Адмирал му се захваљује и Анатолиј свата да је он Тихон, човјек кога већ деценијама мисли да је убио. Моли га за опроштај. Њему је давно опроштено... Пред саму смрт старац се купа, облачи бијелу одјећу и лијеже у ковчег. Моли Бога да му опрости за страшни гријех, гријех што је себи икад дозволио да покуша да убије неког. Затвара очи и умире...
Петар Мамонов одглумио је најбоље могуће - није глумио. Морам рећи да је он већ скоро двије деценије одвојен од друштва, живи у малој кући на селу стотинак километара од Москве. За Лунгина је био савршен за улогу. Мамонов је стварно дао дијелић душе овоме филму. Наводи на размишљања о великом и о малом. О битном и небитном. О свему што нас окружује, о свему што нам се дешава. Природа, на којој је сниман филм је фантастична. Атмосфера чистог и безграничног мора, сумраци и свитање, сурова бијела зима. Једном ријечју - умјетничко дијело.
Званична интернет презентација филма "Острво"
sozeb.org
Прах и пепео Јасеновца
У недељу 18. маја 2008. године у 18.30h, Светосавска омладинска заједница Прњавор, приказује филм "Прах и пепео Јасеновца".
Мјесто приказивања Светосавски Култруни клуб у порти храма Светог Великомученика Георгија.
Улаз је слободан!!!
www.sozeb.org
У недељу 18. маја 2008. године у 18.30h, Светосавска омладинска заједница Прњавор, приказује филм "Прах и пепео Јасеновца".
Мјесто приказивања Светосавски Култруни клуб у порти храма Светог Великомученика Георгија.
Улаз је слободан!!!
www.sozeb.org
Крава за Бајиће
Светосавска омладинска заједница Прњавор прије неколико мјесеци покренула је акцију сакупљања новчаних средстава за куповину краве најмногобројнијој породици на територији наше општине, породици Бајић из Брезика.
За ту акцију прикупљања новчаних средстава преко интернета чуо је Душан Радоњић из Инзбрука, који је иначе предсједник црквеног одбора у том граду. Уз помоћ његове кћерке Драгане, која се веома активно укључила у ову акцију, сакупљено је 1000 евра за куповину краве.
Данас су са предстваницима Светосавске омладинске заједнице отишли до породице Бајић и уручили им толико потребну краву. Породица Бајић се захваљује свим добрим људима, који су донирали новчана средства за њима, пријеко потребну краву а поготово господину Душану и његовој кћерци Драгани Радоњић.
Светосавска омладинска заједница има у плану да у мјесецу јуну обиђе, те са прехранбеним пакетима помогне неколико социјално угрожених породица. Стога Вас овом приликом молимо, ако сте у могућности да нам помогнете, финансијски или са прехранбеним артиклима, да нас контактирате на e-mail prnjavor@sozeb.org и тиме помогнете нама да помажемо другима.
sozeb.org
Светосавска омладинска заједница Прњавор прије неколико мјесеци покренула је акцију сакупљања новчаних средстава за куповину краве најмногобројнијој породици на територији наше општине, породици Бајић из Брезика.
За ту акцију прикупљања новчаних средстава преко интернета чуо је Душан Радоњић из Инзбрука, који је иначе предсједник црквеног одбора у том граду. Уз помоћ његове кћерке Драгане, која се веома активно укључила у ову акцију, сакупљено је 1000 евра за куповину краве.
Данас су са предстваницима Светосавске омладинске заједнице отишли до породице Бајић и уручили им толико потребну краву. Породица Бајић се захваљује свим добрим људима, који су донирали новчана средства за њима, пријеко потребну краву а поготово господину Душану и његовој кћерци Драгани Радоњић.
Светосавска омладинска заједница има у плану да у мјесецу јуну обиђе, те са прехранбеним пакетима помогне неколико социјално угрожених породица. Стога Вас овом приликом молимо, ако сте у могућности да нам помогнете, финансијски или са прехранбеним артиклима, да нас контактирате на e-mail prnjavor@sozeb.org и тиме помогнете нама да помажемо другима.
sozeb.org
Свака част нашој форумашици ЦРНОЈ СУЗИ и њеним родитељима , на овој акцији.... Она је преко Цркве у Инсбруку успела да сакупи потребна средства да би се Бајићима купила крава.... Још једном свака част.... Камо среће да је више оваквих особа.... Врло лако би урадили успешно и с лакоћом све започете и замишљене хуманитарне акције....
Манастир Жича
Манастир Жича је манастир Српске православне цркве који се налази у близини града Краљева. Манастир, заједно са црквом Светог успења је саградио први краљ Србије, Стефан Првовјенчани. Манастир је уништен у 13. вијеку, али је поново саградио краљ Стефан Милутин почетком 14. вијека.
Манастир Студеница
Манастир Студеница је манастир Српске православне цркве који се налази 39 km од Краљева. Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве.
Манастир је 1190. основао Стефан Немања. Утврђени зидови манстира окружују двије цркве: Богородичну цркву и цркву Светог Јоакима и Ане (Краљева црква). Обе цркве су изграђене од бијелог мермера. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. вијека.
УНЕСКО је 1986. уврстио Студеницу у листу Свијетске баштине.
Ово вам је "сунчани сат" који је стар око 700 година. Још увијек показује тачно вријеме, ко не вјерује нека погледа на овом сату "колико је сати"
Црква светих Апостола Петра и Павла или Петрова црква из IX или X вијека код Новог Пазара представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је сједиште рашке епископије. Сама црква има основу ротонде са уписаним четвроролистом и потиче из византијског доба, док фреске из њене унутрашњости потичу из X, XII и XIII вијека.На њеном мјесту се налазио ранохришћански објекат који је подигнут у VII вијеку на простору илирског кнежевског тулума из V вијека п.н.е. чији остаци су откривени 1957.године.Посље детаљних археолошких истраживања, црква је конзервирана 1960.године. По начину градње слична је црквама са простора Грузије и Јерменије које су датиране од VII до IX вијека, али је усљед преправки и дограђивања постала јединствена, што је био један од разлога да се нађе на УНЕСКОвој листи свјетске баштине у склопу споменика средњег вијека обједињених под заштићеном цијелином Стари Рас.
Крстионица у којој је крштен Свети Сава
Ђурђеви ступови су манастир СПЦ, посвећен светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.[1] Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама посље ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године)[1], а црква је осликана око 1175. године[1]. Манастир је уврштен у свјетску културну баштину и под заштиом је УНЕСКО-а[1]. Манастир постоји већ преко 830 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим дијелом обновљен[1]. У манастиру живи 7 монаха и искушеника.
О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве светог Ђорђа са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру - Ђурђеви ступови.
Манастир Сопоћани посвећен је Светој Тројици. Основао га је краљ Урош. Црква је изграђена 1260. године. Купола са звоником је дограђена средином 14. вијека. Неки чланови краљевске породице су сахрањени у манастиру. Фреско сликарство цркве је комплетирано 1270. године.
Кратко посље Косовске битке манастир је претрпео разна разарања и обновљен је за вријеме деспота Стефана.
Црква је јединствена грађевина са полукружном апсидом. Спољни изглед цркве је романског стила. Портал и прозори су направљени од камења. Градитељи су вјероватно долазили из Јадранске регије. Најраније фреске настале су 1273. године. Једна од фресака приказује Уроша првог док чека краљицу коју води Стефан Немања. Такође, осликана је и ктиторска композиција која приказује Стефана Првовјенчаног и Уроша првог са моделима својих цркава.
Манастир Св. Николе
Маглич је средњевијековна утврда у ибарској клисури, 20 km јужно од Краљева. Смјештен је на врху брда, око кога Ибар прави оштру окуку чиме подножије брда окружује са три стране. Заравњени плато на ком је утврда подигнута уздиже се неких стотинак метара од дна клисуре и јединог караванског пута који је повезивао Моравску долину и Косово поље. Средином 2006.године је тврђава затворена за посетиоце због иструлелости дрвених платформи у кулама које би могле попустити под човјечијом тежином.
Манастир Благовештење се налази у Овчар Бањи. Основан је вјероватно у средњем вијеку, али данашња црква у оквиру манастира потиче из 1602. године. Црква је живописана од 1602. до 1632. године. Од старог иконостаса је остала сачувана престолна икона са Христом из времена оснивања. Манастир је познат по преписивачкој школи.
Остале слике можете погледати на http://www.facebook.com/album.php?aid=4 ... 1043698502
Манастир Жича је манастир Српске православне цркве који се налази у близини града Краљева. Манастир, заједно са црквом Светог успења је саградио први краљ Србије, Стефан Првовјенчани. Манастир је уништен у 13. вијеку, али је поново саградио краљ Стефан Милутин почетком 14. вијека.
Манастир Студеница
Манастир Студеница је манастир Српске православне цркве који се налази 39 km од Краљева. Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве.
Манастир је 1190. основао Стефан Немања. Утврђени зидови манстира окружују двије цркве: Богородичну цркву и цркву Светог Јоакима и Ане (Краљева црква). Обе цркве су изграђене од бијелог мермера. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. вијека.
УНЕСКО је 1986. уврстио Студеницу у листу Свијетске баштине.
Ово вам је "сунчани сат" који је стар око 700 година. Још увијек показује тачно вријеме, ко не вјерује нека погледа на овом сату "колико је сати"
Црква светих Апостола Петра и Павла или Петрова црква из IX или X вијека код Новог Пазара представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је сједиште рашке епископије. Сама црква има основу ротонде са уписаним четвроролистом и потиче из византијског доба, док фреске из њене унутрашњости потичу из X, XII и XIII вијека.На њеном мјесту се налазио ранохришћански објекат који је подигнут у VII вијеку на простору илирског кнежевског тулума из V вијека п.н.е. чији остаци су откривени 1957.године.Посље детаљних археолошких истраживања, црква је конзервирана 1960.године. По начину градње слична је црквама са простора Грузије и Јерменије које су датиране од VII до IX вијека, али је усљед преправки и дограђивања постала јединствена, што је био један од разлога да се нађе на УНЕСКОвој листи свјетске баштине у склопу споменика средњег вијека обједињених под заштићеном цијелином Стари Рас.
Крстионица у којој је крштен Свети Сава
Ђурђеви ступови су манастир СПЦ, посвећен светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.[1] Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама посље ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године)[1], а црква је осликана око 1175. године[1]. Манастир је уврштен у свјетску културну баштину и под заштиом је УНЕСКО-а[1]. Манастир постоји већ преко 830 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим дијелом обновљен[1]. У манастиру живи 7 монаха и искушеника.
О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве светог Ђорђа са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру - Ђурђеви ступови.
Манастир Сопоћани посвећен је Светој Тројици. Основао га је краљ Урош. Црква је изграђена 1260. године. Купола са звоником је дограђена средином 14. вијека. Неки чланови краљевске породице су сахрањени у манастиру. Фреско сликарство цркве је комплетирано 1270. године.
Кратко посље Косовске битке манастир је претрпео разна разарања и обновљен је за вријеме деспота Стефана.
Црква је јединствена грађевина са полукружном апсидом. Спољни изглед цркве је романског стила. Портал и прозори су направљени од камења. Градитељи су вјероватно долазили из Јадранске регије. Најраније фреске настале су 1273. године. Једна од фресака приказује Уроша првог док чека краљицу коју води Стефан Немања. Такође, осликана је и ктиторска композиција која приказује Стефана Првовјенчаног и Уроша првог са моделима својих цркава.
Манастир Св. Николе
Маглич је средњевијековна утврда у ибарској клисури, 20 km јужно од Краљева. Смјештен је на врху брда, око кога Ибар прави оштру окуку чиме подножије брда окружује са три стране. Заравњени плато на ком је утврда подигнута уздиже се неких стотинак метара од дна клисуре и јединог караванског пута који је повезивао Моравску долину и Косово поље. Средином 2006.године је тврђава затворена за посетиоце због иструлелости дрвених платформи у кулама које би могле попустити под човјечијом тежином.
Манастир Благовештење се налази у Овчар Бањи. Основан је вјероватно у средњем вијеку, али данашња црква у оквиру манастира потиче из 1602. године. Црква је живописана од 1602. до 1632. године. Од старог иконостаса је остала сачувана престолна икона са Христом из времена оснивања. Манастир је познат по преписивачкој школи.
Остале слике можете погледати на http://www.facebook.com/album.php?aid=4 ... 1043698502
www.sozeb.org нови дизајн погледајте и реците шта мислите
Манастир Лелић
Манастир Лелић се налази у истоименом селу близу Ваљева(11 км). Манастир је задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира Велимировића. Црква има облик у коме је моравски стил прожет са новим архитектонским решењима. Има облик крста са куполом изнад централног дијела храма. Саграђен је од камена, цигле и сиге. Испред цркве је велики звоника и црквени дом.
Животопис је урађен по замисли Владике Николаја. Цртежи су необични и садрже богословска тумачења Владике Николаја. Сцена Страшног Суда доминира над осталим библиским догађајима. Иконостас потиче из времена истог као и црква.
12. маја 1992. године мошти Владике Николаја су пренете из манастира Свети Сава у Либертвилу, Илиноис, САД у лелића цркву. У порти манастира се налази капела, такође задужбина еписиопа Николаја. 1991. године отворен је музеј у кругу манастирског комплекса посвећен на сјећање епископа Николаја, једног од највећих умова Српске Православне Цркве.
У манастиру је активна иконописачка и дуборезачка радионица.
Николај Велимировић (5. јануар 1880 - 18. март 1956) је био истакнути теолог и епископ Српске православне цркве, која га данас слави као светог владику Николаја Велимировића.
Манастир Ћелије
Манастир Ћелије је женски манастир Српске православне цркве који се налази на 6 km југозападно од Ваљева, на љевој обали ријеке Градац. Манастир се налази у брдовитом приједјелу који припада атару села Лелић.
Околина скрива манастир које се не види све док се не почне силазити у котлину у којој се налази.
Манастир је познат по томе што је у њему живјео архимандрит др Јустин Поповић (1894-1979).
Гроб аве Јустина Поповића
Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник.
Манастир Троноша
Манастир Троноша је православни мушки манастир који се налази код Тршића у селу Коренита, област Јадар, општина Лозница, епархија шабачка Српске православне цркве.
Испред манастира налази се чесма коју су по легенди саградили Југ Богдан и девет браће Југовића пред полазак у Косовски бој. Ову чесму обновио је архимандрит Методије и трговац из Лешнице Младен Исаковић 1894. године. Посљедње обнављање капеле, уз коју је чесма, извршили су епископ шабачко-ваљевски Јован и игуман манастира Троноше Антоније Ђурђевић. Капела је посвећена светом Пантелејмону. Са спољашње стране капеле, изнад цеви за воду, изграђена је слика мозаик девет Југовића са Југ-Богданом у средини, сви на коњима пред полазак у бој на Косово.
Манастир је по завршетку живописа и иконостаса освећен 1834. године. Тог дана је уведен обичај да се сваке године на Велики четвртак прилажу две свеће дуге 2m и пречника 20cm, њих прилажу мјештани околних села и називају се ратарске свјеће.
Иконостас цркве дјело је Николе Јанковића из 1834. године. Овај живописац из 19. века је на иконостасу насликао све иконе осим две које су урађене 1866. године.
Етно село "Станишићи"
На излазу из Бијељине на трећем километру према Павловића мосту налази се Етно село "Станишићи". Етно село "Станишићи", изван садашњег времена и простора, враћа нас прецима и природи, и буди у нама дивљење према једноставности некадашњег начина живота. Овдје се одмарају очи и душа, човјек постаје племенитији али и мудрији слушајући жуборење потока и рад воденице.
Манастир Св. Николе
Духовна цјелина нас враћа још дубље у прошлост и сачињена је од реплика објеката са разних мјеста обиљежених православљем.
Са световним дијелом села повезано је великим каменим мостом који је реплика Козје ћуприје из Сарајева.
Преко њега се долази до Крстионице која је рађена по узору на малу цркву која постоји на Аљасци.
И за крај, мало сам сејо да се одморим
Манастир Лелић се налази у истоименом селу близу Ваљева(11 км). Манастир је задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира Велимировића. Црква има облик у коме је моравски стил прожет са новим архитектонским решењима. Има облик крста са куполом изнад централног дијела храма. Саграђен је од камена, цигле и сиге. Испред цркве је велики звоника и црквени дом.
Животопис је урађен по замисли Владике Николаја. Цртежи су необични и садрже богословска тумачења Владике Николаја. Сцена Страшног Суда доминира над осталим библиским догађајима. Иконостас потиче из времена истог као и црква.
12. маја 1992. године мошти Владике Николаја су пренете из манастира Свети Сава у Либертвилу, Илиноис, САД у лелића цркву. У порти манастира се налази капела, такође задужбина еписиопа Николаја. 1991. године отворен је музеј у кругу манастирског комплекса посвећен на сјећање епископа Николаја, једног од највећих умова Српске Православне Цркве.
У манастиру је активна иконописачка и дуборезачка радионица.
Николај Велимировић (5. јануар 1880 - 18. март 1956) је био истакнути теолог и епископ Српске православне цркве, која га данас слави као светог владику Николаја Велимировића.
Манастир Ћелије
Манастир Ћелије је женски манастир Српске православне цркве који се налази на 6 km југозападно од Ваљева, на љевој обали ријеке Градац. Манастир се налази у брдовитом приједјелу који припада атару села Лелић.
Околина скрива манастир које се не види све док се не почне силазити у котлину у којој се налази.
Манастир је познат по томе што је у њему живјео архимандрит др Јустин Поповић (1894-1979).
Гроб аве Јустина Поповића
Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник.
Манастир Троноша
Манастир Троноша је православни мушки манастир који се налази код Тршића у селу Коренита, област Јадар, општина Лозница, епархија шабачка Српске православне цркве.
Испред манастира налази се чесма коју су по легенди саградили Југ Богдан и девет браће Југовића пред полазак у Косовски бој. Ову чесму обновио је архимандрит Методије и трговац из Лешнице Младен Исаковић 1894. године. Посљедње обнављање капеле, уз коју је чесма, извршили су епископ шабачко-ваљевски Јован и игуман манастира Троноше Антоније Ђурђевић. Капела је посвећена светом Пантелејмону. Са спољашње стране капеле, изнад цеви за воду, изграђена је слика мозаик девет Југовића са Југ-Богданом у средини, сви на коњима пред полазак у бој на Косово.
Манастир је по завршетку живописа и иконостаса освећен 1834. године. Тог дана је уведен обичај да се сваке године на Велики четвртак прилажу две свеће дуге 2m и пречника 20cm, њих прилажу мјештани околних села и називају се ратарске свјеће.
Иконостас цркве дјело је Николе Јанковића из 1834. године. Овај живописац из 19. века је на иконостасу насликао све иконе осим две које су урађене 1866. године.
Етно село "Станишићи"
На излазу из Бијељине на трећем километру према Павловића мосту налази се Етно село "Станишићи". Етно село "Станишићи", изван садашњег времена и простора, враћа нас прецима и природи, и буди у нама дивљење према једноставности некадашњег начина живота. Овдје се одмарају очи и душа, човјек постаје племенитији али и мудрији слушајући жуборење потока и рад воденице.
Манастир Св. Николе
Духовна цјелина нас враћа још дубље у прошлост и сачињена је од реплика објеката са разних мјеста обиљежених православљем.
Са световним дијелом села повезано је великим каменим мостом који је реплика Козје ћуприје из Сарајева.
Преко њега се долази до Крстионице која је рађена по узору на малу цркву која постоји на Аљасци.
И за крај, мало сам сејо да се одморим