Dripac wrote:planinka wrote:Hvala Jokara na stvarno iscrpnom izvjestaju, vidim sve se vise zakuhava i oko grba, ja sam nazalost s crtanjem tanka pa cu cekati da se oni koji su bolje potkovani odazovu pozivu. Ja razmjenih par redova sa Brankicom i ubacih malo tih feministickih crtica, ne bih da budem naporna, stvarno se vidi da se trudite da sve ispadne na najbolji nacin. Zaista se nadam da cemo sljedece godine piti kafu ispred izvidjacke prostorije. Ipak moram ubaciti jednu sugestiju, ispravite me ako grijesim. Izvidjacki pokret je njegovao mnogo razlicitih tradicija i u njemu je masa omladinaca stasala u prave ljude noseci sa sobom vrijednosti za cijeli zivot. Ako bih ja mogla odlucivati sigurno bi odlucila da jedna od vrijednosti koje omladinci iz Kestengrada treba da ponesu iz izvidjackog pokreta je nacin saobracanja medju polovima oce reci ono sto se nekad zvalo ravnopravnost. Time mislim da slabo vidim planinke a iz samog foruma vidm da postoji kompetentan kadar, pa neznam sta je razlog da se cure ne pojavljuju ni na forumu, ni u organizaciji odreda. Ovo je samo jedna opservacija, glasno razmisljanje,znaci da se eto usudjujem da to naglas kazem ali ostajem pri tom da vama svima djecacima koji se trudite oko pokretanja odreda skidam kapu. Svima vam veliki pozdrav
Prije nego sam se prijavila na forum, posjetila sam ga vise puta da bi uvjek iznova konstatovala da se na forumu pojavljuju i zadrzavaju dva osnovna profila: "bradata muskarcina" i "umiljata lutkica" u ovisnosti od genusa. On obavezno jak, patriota i drcan, ona slatka, plava i "prozracna". Svaki pokusaj da se neka (ili neki) profilira kao "drugaciji" (npr on kao pacifista, ili ona kao prosvjecena) brzo bi bio srezan neumjesnim komentarima (on-"balija" ili ona- "bestija") od strane (kako sam ja to dozivila) grupe "jakih" momaka koji su se na forumu bili duuuboko "ukorjenili ". U Prnjavoru postoji jedna "macho" kultura sa kojom se ne treba ismijavati...
Niko od (zaista dragih i simpaticnih) "lovaca na Dripcov identitet" nije ( ni nakon sto su svi tipovi sa maturskog panoa jedan po jedan otpisani) ni jednom pomislio da je u klupama generacije o kojoj Dripac zna sumnjivo puno detalja, sjedilo i mnogo talentovanih djevojaka, i da tvorac "role" Dripac moze biti neka od njih! Prle je davno u jednom postu spomenuo film "Sasha" navodeci na tu mogucnost, ali avaj... Muski sovinizam, pa to ti je!
Dripci, nisam htjela nikoga da zbunim - ali bilo je zaista krajnje vrijeme da ovaj prozor otvorim!
Pa zaboga, planinka, Brankica i ja se ugusismo u smradu muskih carapa!!!
Ravnopravnost
LIRSKA KRIMI MINIJATURA
(posvećeno lovcima na "Dripcov identitet")
-Dan mi počinje, kao u nekoj krimi priči!
Progunđa Hauard D. masirajući, od spavanja u pohabanoj fotelji, ukočeni vrat. Pogledom je pretražio prašnjavi patos kancelarije, tragajući za cipelama, koje je prethodne večeri, tik pre no što će ga san sustići, zbacio sa nateklih nogu. Konačno ih uoči kako, još uvek svezanih pertli, stoje naporedo, ispod prozora, žuljajući stopala nevidljivog čoveka kome, u stvari, pripadaju. I već je leva cipela čoveka bez tela načinila odlučan, žustar korak napred, kad Hauard, krajnjim naporom, nagna svoje 'lirsko ja' da se otme zagrljaju još jednog sna.
Zapravo je sasvim logično da Hauardu dan počinje kao u nekoj krimi priči; on je propali pisac takvih priča, a trenutna profesija mu je - privatni detektiv. Onaj detektiv, što često spava u svojoj, ne baš uzorno čistoj kancelariji, prati neverne supruge i njihove mlađahne vikend-ljubavnike, 'doručkuje' kubanske tompuse i mlako pivo, a ponajviše vremena utuče na potragu za ludo zgodnom sekretaricom, zadovoljnom minimalcem u naturi.
Ali ovoga jutra nema više tompusa, a donji pretinac pisaćeg stola u svojoj tami i tišini, čuva tajne, samo praznih pivskih konzervi. O sekretarici da se i ne priča!
-I šta sad? Zar ne bi bilo bolje da sam mrtav? Ubijen, makar na jeftin, priprost način, kako se to dešavalo u mojim pričama! - obrecnu se Hauard u smeru cipela, svesno negujući obmanjujuću misao, da ipak nije sam - da ispod lakirane kože cipela, možda, još uvek bride stopala nevidljivog čoveka.
-Možete biti sasvim sigurni, gospodine Hauard - mnogo bi bolje bilo da ste mrtvi - ali pošto ustajali vazduh, da ne kažem smrad, vaše kancelarije, da ne kažem brloga, nedvojbeno svedoči da ste živi, budite ljubazni i posvetite pažnju klijentu, koji više od pola sata iščekuje vaše buđenje!
Ove reči je izgovorila, osrednje zgodna žena, osrednjih godina, stojeći u oknu vrata sa papirnom maramicom na nosu.
-Gospođo, pre no što dobijete izvinjenje zbog nedopustivog čekanja, dozvolite da otmem cipele od nevidljivog i otvorim prozor kako bi njegov, slažem se - nepodnošljivi - zadah izlapeo.
-Šta to bulaznite? Da li ste se vi uopšte rasanili?
-Ništa! Ništa! Samo pokušavam napraviti šalu. Na svoj račun, verujte! Dakle, šta moja detektivska malenkost može učiniti za vas?
-Pokradena sam! Oteta mi je najveća dragocenost koju sam posedovala! To me čini očajnom!
-Molim vas, budite precizni: šta vam je ukradeno?
-Pre izvesnog vremena sam napisala jednu krimi novelu, koja je nesumnjivi biser ovoga žanra. Uverena sam - remek delo. Dostigla sam nešto što nikome nije pošlo za rukom; krimi priča van svakog poznatog klišea. Definitivno originalna!
-Ne razumem! Kakav je smisao krimi priče izvan klišea? To je kao hambureger bez šnicle, ili šampanjac koji ne penuša.
-Vrlo ste duhoviti! Pazite samo da ne umrem od smeha! Dakle, ta priča mi je ukradena!
-I vi, naravno, imate osumnjičenog!?
-Dakako! Počinilac je, izvesno, moj odbegli suprug! Bednik endemskog karaktera!
-Zašto ste tako ubeđeni, da je upravo on ukrao rukopis?
-Naprosto, samo je on mogao znati da sam konačno napisala remek delo. Osim toga, jedino njemu je poznat moj hendikep, zapravo okolnost pod kojom priča predstavlja dragocenost i u rukopisnoj fascikli nekoga drugog. Ja, naime, patim od teškog oštećenja moždanog centra koji reguliše memorisanje. U konkretnoj situaciji, moj bedni muž je znao, da ako mi ukrade rukopis, ja više nikada neću uspeti da rekonstruišem priču, a nakon izvesnog vremena ću zaboraviti da sam je i napisala. Kada bude objavljena pod njegovim imenom, jednostavno, neću biti u situaciji ni da je prepoznam. Na sreću, to se još nije dogodilo!
-I šta sad nameravate?
-Čvrsto sam odlučila; pre no što sve zaboravim, ukoliko mi ne vrati priču, ubiću ga. Gnjida će dobiti jedino što zaslužuje!
Nakon ovih reči, kacelarijom je zavladao muk. Hauard je, mehanički, po navici, dohvatio kutiju za tompuse i nekoliko trenutaka ostao zagledan u njenu prazninu, nekako dečački (dripački) zbunjen, hipnotisan zaprepašćujućim odsustvom svakog sadržaja.
-Stela, ova komedija prestaje biti i smešna i zabavna. Dobro znaš da, baš kao ja sam, nisi sposobna napisati ništa vredno. U to smo se nebrojeno puta uverili. Ponovo si u krizi i sve što misliš i govoriš, samo je rezultat tvojih frustracija i nezadovoljenih ambicija. Ja svakako nisam sjajan momak, ali nešto slično nikada ne bih mogao učiniti. Šta više, radovao bih se tvom uspehu!
-Hauarde, Bog mi je svedok: ako ne vratiš priču, učiniću to! Ubiću te!
-Preklinjem te Stela, pokušaj da se pribereš! Nisi svesna šta govoriš!
-Apsolutno sam svesna i pribrana. Nećeš me zavarati pokušajima odugovlačnja. Ako u roku od 24 sata na vratiš priču, Hauarde, ti si mrtav čovek. Ja ću, istina, ostati bez priče, ali ubrzo ću to zaboraviti kao, uostalom, i činjenicu da sam te ubila. Jasno ti je, nemam bog zna šta da izgubim!
Ništa više nije ostalo da se kaže. Stela je, korakom nekoga ko dobro zna šta hoće, napustila kancelariju.
-Neka sam proklet, ali ona je sposobna za takvo što. Ubiće me k'o zeca! - promuca Hauard, nervoznim, rafalnim pogledima rešetajući kancelariju, u potrazi za sigurnim skrovištem.
* * *
Celo pre podne je bilo potrebno Hauardu, da se doseti rešenja situacije, koja je pretila konturama fatalnog. Mučio se, ali se dosetio: napisaće sam priču; iskopaće je negde iz dubina humusa svog malog mozga i uz malo sreće, uveriće Stelu da je to ukradena novela.
I do ponoći se Hauard rvao sa avetima prve rečenice, i sve češće je hvatao sebe kako odbrojava preostale mu časove, a onda, pred zoru, sasvim očajan je zavapio:
-Nevidljivi, ako si još tu, piši umesto mene! Zauzvrat, pokloniću ti cipele - lakovane - najbolje koje imam. To je, otprilike, kao da ti prodam dušu.
I dok se, stvaralačkim beznađem zagrcnuti Hauard, utapao u viru dolazećeg sna, pozlaćeni vrh pera zapara belinu hartije, ostavljajući iza sebe mastiljavi trag prve rečenice, početak novele koja će Stelu učiniti bogatom, slavnom i, napokon, mrtvom.
-Jednostavno, nisam izdržala blesak tog strašnog trenutka, kad mi se svest iznenada, sasvim izbistrila i u svom središtu, neočekivano otkrila, da LIRSKA KRIMI MINIJATURA nije čedo moje, već zaboga, Hauardove imaginacije!
(nepoznati autor sa kraja prošlog veka)
[/url