Пишеш о нечему о чему немаш појма и то се види из твоји одговора. Говориш како је прије било боље,а сада лоше,а када ти врста фино замоли да кажеш шта је то било прије добро,а да је сада лоше нема одговора од тебе, јер је зато што незнаш или чекаш да добијеш инструкције или да нешто „велики“ блогер Слободан Васковић објави па да имаш о чему писати. Твоја изјава како има вишка запослени и како због тога нису требали бити запослени ови млади људи је мало смјешно, па шта је то по теби требало да се уради, да се не запосле па да нам лакше могу отићи у бјели свјет ,а ионако је доктори дефицитан кадар. Нема шта знаш ти како то треба. Даље што се тиче наталитета,ово што си написао за наталитет само потврђује моју тежу СНСД је крив када киша пада и када непада што је ван сваке памети и још један показатељ да немаш никаве аргументе са своје писање и лупеташ безвезе. Пошто се види да се од тебе још неко вријеме не могу конкретни одговори ево поставићу ја пар ствари како је то било прије,а како је то данас...ekskalibur wrote:Ahahahahahahahahahahahahaaaa...da ne povjerujes sta ovdje pise sada?Kada je SNSD dosao na rebublicki nivo? Kada je sve poskupilo? Kada su dosle fiskalne kase? Daj,covece ne brukaj se,znamo da radis tu gdje radis,ali ne skaci sebi u stomak. Cuj molim te,pa ja znam kako je bilo u Klinickom prije Mile,a znam i kako je sada. Procitaj Kamikazin post, pa ces vidjeti.spile_86 wrote:Ово око читаве ситуације у здравсту је толико изполитизовано да прелази сваку мјеру. Па зар ће се све што се уради сада у здравству било то лоше било то добро сада испадати лоше? Наравно постоје проблеми у здравству, али они се рјешавају као што је се доста проблема рјешило од прије и некоректно је само писати о лошим дјелима,а толико доста тога је се и добро урадило и за неповјеровати је да се сви проблеми око здравства пребацују на СНСД,а нико не прича о томе у каквом је стању било прије и у којем је такође било проблема,али очигледно о њима сада нико више неће да прича...
Проблеми до 2006.
Велики проценат неосигураног становништва; 2004. године само је 60 % становника имало овјерену здравствену књижицу, пензионери су плаћали допринос по стопи од 4 %, а пољопривредници уопште нису имали могућности да се осигурају јер је основица била катастарски приход кога није одредила ни једна општина.
Шта је промијењено?
- Број осигураног становништва је повећан за преко 200.000;
- Пензионери плаћају допринос по стопи од 1%;
- Прописана је друга основица (проценат просјечне плате), чиме је пољопривредницима омогућено да уђу у систем здравственог осигурања.
Проблеми до 2006.
Висок проценат неосигуране дјеце, трудница и старих лица.
Неосигурано становништво је само имало право на хитну медицинску помоћ и лијечење неких заразних болести.
Шта је промијењено?
Постигнут је потпуни обухват здравственим осигурањем дјеце до 15 година, трудница, породиља до навршене прве односно до навршених 18 мјесеци живота дјетета и лица изнад 65 година живота. У овим категоријама више нема неосигураних.
Поред хитне медицинске помоћи, неосигураном становништву су доступне и услуге центара за базичну рехабилитацију и центара за ментално здравље. Загарантовано је право на лијечење и сви лијекови за неосигурано становништво које болује од дијабетеса, малигне болести, душевних обољења, прогресивних мишићних обољења, за пацијенте на хемодијализи и још нека тешке хроничне болести.
Проблеми до 2006.
Осигураном становништву је био доступан скроман пакет права и већину здравствене заштите су морали да плаћају иако су имали овјерену здравствену књижицу:
- до 2004. године здравствено осигурање није плаћало ни један цитостатик;
- на листи лијекова који се издају на рецепт било је само 124 лијека генеричког назива заступљених са 420 доза и облика;
- партиципација за лијекове са основне листе лијекова који се издају на рецепт је износила од 10 до 50 % у зависности од цијене лијека;
- здравствено осигурање је финансирало само 9 скупих лијекова за лијечење само три тешке хроничне болести (HIV, хепатитис Бе и Це и мултипла склероза), с тим да је био ограничен број пацијената којима је у једној години била плаћана терапија;
- на листи ортопедских помагала се налази скроман број помагала; нису заступљена помагала за поједина тешка стања, као ни за поједине осјетљиве категорије (нпр. жене обољеле од карцинома дојке нису имале право ни на једно помагало; слијепа лица су имала право само на бијели штап; недовољно је била покривена популација дјеце инвалида)
Шта је промијењено?
Знатно је проширен пакет права кога финансира обавезно здравствено осигурање што је утицало и на знатно смањење плаћања из џепа пацијента;
- На листи цитостатика се налази 70 лијекова и то за све врсте тумора и за све пацијенте без листи чекања; Поред тога, пацијентима је доступно и 5 биолошких лијекова који спадају у најскупљу цитостатску терапију коју плаћа здравствено осигурање (овај лијек за само једног пацијента годишње кошта преко 30.000 КМ);
- На листи лијекова који се издају на рецепт сада има 230 генеричких назива лијека заступљених с 1.500 доза и облика; Број лијекова који се могу добити на рецепт је повећан за 85 %, док је број доза и облика с којима су ти лијекови заступљени на листи повећан за 257 %;
- смањена је партиципација за лијекове с основне листе (листа А) и прописана јединствена партиципација од 10 % с тим да знатно већи број осигураника не мора да плаћа ни оволику партиципацију јер је повећан број категорија које не партиципирају у трошковима здравствене заштите;
- здравствено осигурање сада финансира 30 скупих лијекова за лијечење 8 специфичних хроничних обољења, чиме је број обухваћених обољења повећан за 166 %; Поред лијекова за лијечење HIV-а, хепатитиса Бе и Це и мултипле склерозе, уврштени су и лијекови за лијечење хемофилије, цистичне фиброзе, плућне хипертензије, шизофреније и мишићне дистомије;
- на листу помагала које плаћа здравствено осигурање уврштени су болнички кревет са трапезом, антидекубитални душек и концентратор кисеоника, које сада пацијенти могу да користе и у свом стану; на листу су уврштени и Брајева писаћа машина, телескопске наочале за слијепа лица, рачунар с говорним софтвером, апарат за омогућавање гласа и говора, пелене, грудњак за пацијентице којима је одстрањена дојака, власуља за пацијенте с малигном болешћу, електромоторна инвалидска колица, зубна протеза за лица преко 65 година и тд. Школској дјеци и студентима је умјесто једних, омогућено коришћење двоја инвалидска колица, за вањску и кућну употребу; обољели од дијабетеса сада имају право и на дијагностичке ланцете и траке, а ослобађање од партиципације је проширено и на дијабетес типа 2, као и на компликације шећерне болести; дјеци обољелој од дијабетеса је уведено право на инзулинске пумпе.
Проблеми до 2006.
Вантјелесна оплодња није била обухваћена обавезним здравственим осигурањем и парови којима је то била једина могућност да остваре потомство цјелокупне трошкове су морали да финансирају сами иако су били здравствено осигурани.
Шта је промијењено?
Од 2007. године уведено је право на једну, а од 2011. године на двије бесплатне процедуре вантјелесне оплодње.
Од 2007. године до сада поступком вантјелесне оплодње који је финансирао Фонд здравственог осигурања, рођено је преко 400 беба.
Проблеми до 2006.
Не постоје јасни критеријуми за ослобађање од плаћања партиципације, нити осјетљивост према посебним групама:
- лице које је вишеструки добровољни давалац крви плаћа партиципацију уколико крв није даровао последњих 12 мјесеци без обзира што због болести више не може да дарује крв;
- пензионери уопште не постоје као посебна категорија, већ се ослобађање од партиципације подразумијева само у оквиру година живота (преко 65 година);
- лица с менталном ретардацијом нису ослобођена плаћања партиципације нити је родитељима омогућено да буду уз њих за вријеме болничког лијечења;
- за операцију на отвореном срцу плаћа се партиципација од 10 % цијене операције (око 1.000 КМ)
Шта је промијењено?
Осигураници РС плаћају најмању партиципацију у региону (нпр. минимална партиципација у Хрватској износи 20 % од цијене услуге, а у Словенији кроз допунско осигурање свако осигурано лице мјесечно, мимо редовног доприноса, плаћа премију од 25 еура)
- сва осигурана лица која су крв даровала више од 10 пута су трајно ослобођена плаћања партиципације и то право се не условљава ни протеком времена од последњег даривања, ни годинама живота;
- пензионери с минималном пензијом, без обзира на године живота, ослобођени су плаћања партиципације;
- лица с менталном ретардацијом која су неспосбна за самосталан живот су ослобођена партиципације, а родитељима је омогућен боравак уз дијете док је на болничком лијечењу;
- партиципација за операције на отвореном срцу смањена за 50 % (5 % од цијене операције).
Проблеми до 2006.
Болнице су лоше опремљене, немају адекватан стручни кадра и због тога се велики број пацијената мора упућивати на лијечење изван Републике Српске.
Новцем којим је плаћано лијечење у иностранству могао се финансирати још један клинички центар у Републици Српској.
- до 2006. године на лијечење изван РС сваке године је упућивано преко 22.000 пацијената;
- трошкови лијечења у иностранству су представљали 11 % укупних трошкова здравствене заштите;
- није било ни једне области у којој су болнице у РС могле да пруже комплетну услугу без потребе за упућивањем у иностранство;
- дугови према здравственим установама изван РС на крају 2005. године су износили око 52 милиона КМ, а због неплаћених дугова поједине болнице у Србији су почеле да отказују пријем наших пацијената, односно да га условљавају авансним плаћањем;
Шта је промијењено?
У болнице РС уведено преко 400 нових метода лијечења и дијагностичких процедура због којих су раније пацијенти упућивани на лијечење у иностранство. То је постигнуто улагањем у нову опрему и у едукацију медицинског кадра.
- број упућених случајева на лијечење у иностранство смањен са 22.000 на 6.000 годишње, односно за 72 %; Од потпуне зависности о установама из иностранства, наше здравство је напредовало до нивоа да сада ми можемо да примамо пацијенте из иностранства (операције у Заводу «Др М. Зотовић», ускоро радиотерапија)
- учешће трошкова за лијечење у иностранству у укупним трошковима здравствене заштите смањено је са 11 % на 3,9 %
- сада постоје читаве области у оквиру којих готово да нема потребе за слањем пацијената на лијечење изван РС (онкологија, нуклеарна медицина, урологија, интервентна кардиологија)
- дугови према здравственим установама у Србији смањени су са 52 милиона, колико су износили 2005. године, на 12,3 милиона у 2013. години (за 76 %).