Dijalog izmedju vjernika i ateista

[ZMIJA]

Nemoj mo svešteniče pojdnstavljivati stvari i na neki naćin zamjenjivati teze.
J kad kažem da treba razdvojiti šta je crkveno, a šta je državno, ne mislim da država treba biti sukobu sa crkvom, ta vremena siu prošla.
Namjerno neću da se pozivam na neke primjere sa zapada, i države daleko razvijenije od naše nazovi države i odnose crkve i države,koji su i te kako uređeni i nisu ni u kakvom sukobu.
Bože sačuvaj izazivati neke sukobe unutar srpskog naroda ,dapaće treba neke stvari iz prošlosti staviti na svoje mjesto,i osloboditi se ti trauma, koji još uvjek tinjaju, ali mislim da se već polako gase i nestaju .
Crkva treba snažno prigrliti nacionalno ,ali odbaciti nacionalističko iz reda Srpskog naroda,i crkva treba političarima dati primjer kako se rade neke stvari za dobrobit naroda,treba osuditi pljačku naroda koja se je odigrala na ovim prostorima,ne smije se žmuriti na nekim pojavam enormnog bogaćenja jednog malog broja današnje kvazi elite, a nijemo gledati propadanje i nestanak srednje klase koja je osnov svakog društva.
Ja sam pažljivo slušala visoke crkvene dostojanstvenike po tom pitanju, sa nekima sam imal čast i polemisti neformalno i moram ti reći d a sam se u neke debelo razočarala.
Šta je Crkva uradila i pokušala da uradi na sprečavanju bjele kuge u Srpskom narodu,poslednji popis stanovništva u Srbiji opominje,o tome nešto govore demografski stručnjaci, ali to ostaje vrlo neprimjećeno i o tome se ne govori puno.
Naša sela ostaju pusta, u njima je sve manje i manje srpske djece,ja bar nisam čula neku zabrinutost od strane SPC po tom pitanju.
Ovo su ozbiljna pitanja koja dotiču u ostalom i SPC koja bi u tom smislu mogla poraditi zajedno sa državom ,uvažavajući ovo oko izgradnje spomenika,ali brate pretjeruje se i sa spomenicima,treba u svemu imati mjeru i malo redukovati ovu građevinsku operativu,a sa vjernicima malo više pričati o trećem i četvrtom djetetu i tome posbetiti više pažnje.

[Brankica]

Da bi tako razmišljali,prvo moramo raskrstiti ko je to Pravoslavac.Da li je pravoslavac samo zato što su mu roditelji Pravoslavci i ništa više ili je Pravoslavac čovjek hrišćanin koji se Boga boji i ljudi stidi,koji posjećuje redovno sveta bogosluženja,koji posti sve postove a ima ih 4 u godini kao i srijede i petke,Usječenje i Krstovdan.Koji živi po zakonu Božijem i koji se pričešćuje Svetom Tajnom Evharistije.Koji čini milostinju,koji jednostavno živi vjeru pravoslavnu.Ako je onaj prvi:on slavi Božić i peče tad pečenicu,za badnjak se nalije vina i siječe badnjak.Za Vaskrs farba jaja.Slavi krsnu slavu sa mnoooogo mesa i kolača,piva,štoka i mnogo čega.To ni malo nije pravoslavac.Eto mislim da sam razbio neke dileme o tome ko je pravoslavac a ko misli da to jeste

.


Svestenice,pa ja onda imam kopile kome u rodnom listu pise da je na svijet dosao u vanbracnoj zajednici i da zivim u mjesovitom braku jer ispade po ovim gore arsinima da nisam ni pravoslavka.
Mozda ste malo preostri u odredjivanju granica vjernika pravoslavaca i pravoslavaca?!

Recimo,kod mene u mojoj parojhiji nije nikad ni bilo Badnje večeri,nije niko dolazio.Onda smo napravili plan pa kao još mnogi kuvali vino,rakiju,čaj i kafu.Imamo i muziku u živo.Naroda bude baš dosta.Pitam se sam da li sam uspio?Odgovor je da jesam.Uspio sam da dovedem narod do crkve,do vrelog vina i rakije ali kako od njih stvoriti istinske vjernike koji će i bez toga dolaziti redovno u crkvu na molitvu?Dakle nisam uspio.Ni mnogi nisu uspjeli u sličnim aktivnostima.Znaš kad je Crkva u pitanju,naša pravoslavna crkva onda se zaista ne gleda kvantitet nego kvalitet.

Niste li na ovaj nacin ipak pridavali vaznost kvantitetu koji bi vam se jednog dana odrazio i na kvalitet ne birajuci nacin ni sredstva da to uspjesno izvedete.
Sto se tice zavisti bogacenju ili nacinu zivota svestenih lica,ne sumnjam da radite po pravilima vase sluzbe,u skladu sa vasim zakonima a u okviru odredjenih relacija crkva-drzava.Svako je imao pravo na izbor svog zanimanja pa molim lijepo ,ko voli nek izvoli!
Jedino sto nema skole za popadije

[KAMIKAZA]

Znaš kamikaza kad se dotični vladika upokoji jednog dana on će ovo sve sa sobom u grob ponijeti.Na taj način će oštetiti i SPC i srpski narod.

Sumnjam ja da ce i Pero ponijeti nesto sa sobom ,ali ga pljujemo na sva usta ,mada nije stvar u nosenju,vec u pitanju,dal je ovo lijepo vidjeti u zemlji u kojoj 70 % ljudi zivi na ivici gladi,reci da on nece ponijeti sa sobom nije dovoljno.
U jednom njemackom gradu sam krstio dijete u ruskoj crkvi,nisam u srpskoj jer je pop u Frankfurtu bas u to vrijeme zdimio sa parama (175 000 DM ) od pomoci za ameriku,ali to je tajna,jer SPC ga je kad je prokockao sve vratila nazad pa se sad o tome ne smije pricati,ili ti on nece ocitati opjelo ako te kojim slucajem zatekne smrt u okolini.
Ali da ne duljim,kad smo dosli u skromnu staru crkvicu (neprocjenjive istorijske vrijednosti) docakao nas je sluga,stariji ugladjen gospodin,prica sve slavenske jezike perfektno,i jos par drugih,da ne povjerujes da je to sluga u crkvi,istoriju kompleksa zgrada i slika u crkvi sa jos milion podataka nam je u setnji prepricao za sat,odmor za oci i dusu.I onda kaze sad ce doci svestenik,a ja kao u nas ocekujem da se pojavi neki debeljuco sav u zlatu,tako sam naucio,ali dolazi neki malisa sa repicom i bradicom u nekom otrcanom crnom mantilu,upoznaje se,malo prica i kaze ko je,pa da pocnemo,svi iznenadjeni,ali covjek je tu i ocigledno pop.Krstenje traje 4 sata,svi pomrli od umora ,a on cita li cita,kaseta nestalo,ja samo sto mu nisam rekao de skrati ohladi nam prasice,ali on ne prestaje,rucak odavno prosao,kazem slugi jel on moze malo da skrati,kaze on e to ne ide,svi se oduzeli od umora,djete vec zamrlo,on ga nosa,pa pokriva njega i majku u hodniku,pa opet cita,pa nazad pa iza oltara,paa ppppppaaaaaaaaaaaaaaaaa,e kad ga onda nisam udavio necu nikad. Ali nekako prezivjesmo sve to,i sad kontam kad nam derne cifru za sav ovaj repertoar,pita ga kum koliko kosta sve to,on zine u nas,reko tesko mu reci cifru,sramota ga pa se zagrcno,opet pitam ja ,mislim rus ne razumije,bleno i sluga ,ne konta ni on iako prica tolike jezike blenuli i ja i kum kad otkoci pop na cistom srpskom jeziku,pa kod nas se ne naplacuju usluge,mi smo presrecni da ste nas odabrali i da smo mogli da vam izadjemo u susret,nasa vjera i crkva su od danas bogatije za jedno zivo bice i nikakve pare nisu ravne toga.Odusevio me covjek,znam da on nikad nece imati zlatnu mantiju,ili neku vilu,jer ne zna da zaguli cijenu,ali imat ce vjernog podanika koga ja ucim od tada da je pravoslavlje svetinja.
Dozvolio nam je samo da od srca darujemo ikone,i mislim da je zapamtio (po dobru) kad su mu srbi usli u crkvu i darivali ikonu.
KAD SE TAKVO NESTO DESILO POSLEDNJI PUT U SRPSKOJ CRKVI ??? Znaci nje greska u pravoslavlju,mozda ne i u samoj SPC,vec u pojedincima,koji pisu zakone prema svojoj mjeri.
Kod nas je tako i u drzavi,kad se neki politicar ogrijesi o zakon,on zakon promjeni i jednostavno prilagodi svojoj greski,zato su oni gore uvjek svi posteni ,a mi dole neposteni.

[KAMIKAZA]

Da li je pravoslavac samo zato što su mu roditelji Pravoslavci
Jos nesto sam naucio od tog ruskog popa o istinskom pravoslavlju.Pitao sam ga ,jer nisam htio da lazem,dal smeta sto tada nisam bio vjencan sa zenom crkveno i sto je ona druge vjere,odgovorio je ne,dijete je dusa za sebe ima pravo da bude krsteno ako je to zelja roditelja,pa cak i kad bi se desilo da to zatraze roditelji koji su obadvoje muslimani.
Na zalost mi hocemo pravoslavlje da predajemo rusima.

[murgo]

kad se neki politicar ogrijesi o zakon,on zakon promjeni i jednostavno prilagodi svojoj gresk

bunga,bunga...ni njegova moc nije bila vjecna...nadam se da ce tako biti sa nasim politicarima!

[murgo]

CH nije ni pravoslavna zemlja koliko ja znam.Ti si za to da se crkveni porez plati 10% kolika je baza za opštinski porez.Ti sad brkaš crkveno i opštinsko.U svakom slučaju Ne traži institucija SPC taj porez nego tvoj sveštenik u CH.I molim te nemoj svratavati cijelu crkvu i mene s njom u taj koš i u to svoje mišljenje o svom svešteniku jer on je pojedinac a ne Crkva.

procitaj pazljivo moj post o tih 10%! Ako predstavnik SPC nesto "nezakonito" zahtijeva onda je to na obraz SPC! pa ti misli sta hoces.
Moje misljenje je da su mladje generacije svestenika tj. popova postali ekstremisti! Kad sam ja isao u crkvu, takvi kao ti jos nisu bili ni rodjeni! Eh. sad takvi hoce meni da objasne sta je pravoslavlje i tvrde da ako se jedan zastupnik SPC tako i tako ponasa...da to nije ponasanje SPC....pa za koji klinac "salje" SPC POPOVE u dijasporu?

[Brankica]

Moje misljenje je da su mladje generacije svestenika tj. popova postali ekstremisti! Kad sam ja isao u crkvu, takvi kao ti jos nisu bili ni rodjeni! Eh. sad takvi hoce meni da objasne sta je pravoslavlje i tvrde da ako se jedan zastupnik SPC tako i tako ponasa...da to nije ponasanje SPC....pa za koji klinac "salje" SPC POPOVE u dijasporu?

U jednom dijelu je sigurno tako,ne svestenika,vec svih vjerskih sluzbenika,(svih nacija)ne mislim samo mladih,jer je to vise bilo izrazeno pred rat i pocetkom rata.Ali oduvijek su postojali dobri i losi ljudi na kugli zemaljskoj pa ja bas neovisno o iskustvu ne volim generalizovati stvari.
Sto se tice ucenja i poducavanja,Murgo ,nisi u pravu.To je kao kad bi meni rekli sta ti znas,pricas mi o matematici,a ja matematiku ucio u skoli kad se ti ni rodila nisi.......
Matematika je moj poziv,nesto sto sam sigurno temeljitije naucila kako bih mogla biti predavac.Neovisno o bilo cijoj zivotnoj dobi trebala bih znati vise ili u najmanju ruku isto..Mislim da tako i ovaj svestenik,koji kod mene ima veliki + jer je jednostavno covjek ovog vremena i pokazao volju da bude tu madju nama i u virtuelnom druzenju.Mislim da mu je ovo totalno ispravan gest.
Ne kazem da u cijelosti dijelim njegovo misljenje ,ali je prirodno da on kao svesteno lice stiti inters SPC a istovremeno,koliko procitah,ne stiti one koji krse kodeks ponasanja u toj sluzbi.

[ZMIJA]

Ipak bi se malo vratiti n samu zadanu temu ,odnosno na dijalog ateista i vjernika.
Ja bi zamolila našeg uvaženog sveđtenika Živkovića, da nam kao neko ko me je vjera u srcu, a propovjed vjere zanat, navede 10 razloga zašto treba vjerovati u Svevišnjeg Boga,i šta to znači za običnog smrtnika.
Naravno ateistu će navesti svojih takođe 10 razloga zašto,ne vjeruju u Svevišnjeg Boga,i tvrde da on ne postoji.
Mi agnostici reći ćemo zašto smo neopredeljeni odnosno,zbog čega ne vjerujemo ni u jednu od ovih dviju vječno suprostavljenih teza.

[mravicanka]

Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин''

[mravicanka]

Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин''

[mravicanka]

Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин''

[mravicanka]

Ipak bi se malo vratiti n samu zadanu temu ,odnosno na dijalog ateista i vjernika.
Ja bi zamolila našeg uvaženog sveđtenika Živkovića, da nam kao neko ko me je vjera u srcu, a propovjed vjere zanat, navede 10 razloga zašto treba vjerovati u Svevišnjeg Boga,i šta to znači za običnog smrtnika.
Naravno ateistu će navesti svojih takođe 10 razloga zašto,ne vjeruju u Svevišnjeg Boga,i tvrde da on ne postoji.
Mi agnostici reći ćemo zašto smo neopredeljeni odnosno,zbog čega ne vjerujemo ni u jednu od ovih dviju vječno suprostavljenih teza.

pročitaj Sveto Pismo Novog zavjeta a onda ćeš dobiti hiljade razloga a ne samo deset zašto bi trebala vjerovati u Boga.Ovako i da ti navedem samo deset razloga nećeš imati nikakve duhovne koristi.

[OldTownBoy]

SPC kao i ostalim religijama je potrebna reforma . Zivimo u 21. vijeku . Naravno , sama pomisao da se nesto mijenja posle ovoliko vijekova izaziva zgrazanje svestenstva i dijela vjernika , svojevremeno su ti isti za takvu pomisao palili ljude na lomaci i bolom istjerivali djavola . Od tada do danas se crkva promjenila ali te promjene idu sporo , presporo . Uvjerenja sam da ce jedan svestenik vise uciniti i za crkvu i za vjernike npr. kada igra fudbal sa djecom na igralistu nego kada npr. da keca iz vjeronauke . Sta zelim da kazem , crkva se mora pribliziti obicnom covjeku razumjeti njegove svakodnevne , moderne probleme . Nazalost , danas svestenstvo ima malo toga od skromnosti , blagosti a treba mene da nauci i ukaze da zivim pod tim uvjerenjima . Da ne pisem o svakodnevnim trazenjima svestenstva o ucestovanju novcanih prilozima za izgradnje hramova sa bakrenim krovovima i skupocjenim kovanim ogradama . Od koga to traze ? Od covjeka koji radi za minimalac a pri tome svestenik se vozi u skupocjenom autu . Jednostavno nema logike i crkva se mora malo presabrati jer sve mi viselice na nase politicare , jedno pricaju a drugo rade .
Zelim da naglasim da ovim tekstom ne zelim da uvrjedim ili omalovazim bilo koju religiju i njihovo casno svestenstvo ili vjernike , ali kao sto rekoh promjene bi sigurno vratilo stvari na pravi smjer .

[KAMIKAZA]

Kami brate šta si ti treažio u ruskoj crkvi,kako toi je rus mogao krstiti dijete.Samim tim si se odrekao svoje srpske pravoslavne crkve..

Nije tacno,Pravoslavlje nije poteklo iz srbije,znaci SPC je samo dio neke cjeline nastao znatno kasnije.SPC je nesto kao Titova drzava koja je se kad je gusto,uvjek pozivala na ruse,a kad malo popusti pritisak ili kad je interes u pitanju,onda je pljuvala po njima.Zato sam rekao da mi pokusavamo pravoslavlje rusima predikovati,to je kao kad meni moj mali sa 9 godina podje pametovati kako se kola voze.
Ne znam sta je citao ali da je trajalo jeste,sama ceremonija sjedinjenja duse majke i djeteta (ako sam dobro razumio) je trajala vise od pola sata,ti vjerovatno ima i u nas ali vi nikad kod krstenja ne primjenjujete,naveo sam vec da su nas prvo sve proveli kroz crkvee prostorije,pokazali slike,malo oobjasnili sta je od kuda,kako su dosli do toga,kako su prosli u 2 svjetskom ratu,kako su im sedamdesetih pokrali ikone neprocjenjive vrijednosti i prodali amerikancima,a ovi ni dan danas nece da vrate...itd...Poslije ceremonije su cak nasli vremena da popricaju sa gostima,o privatnim stvarima.....E sad da kazem jos nesto..Oni tvrde da se svako djete treba i mora samo krstiti,ako je po pravoslavlju,a moje drugo djete sam krstio u prnjavoru,i pored saslusanja,kako zasto prvio kod rusa,pa dal sam vjncan ili ne ,pa..pa..pa..oni zakazu krstenje na kome se krstavalo mislim 8 male djece,jedan veliki klipan i jedan stari konjina ,sramota me bilo gosti,sve skupa za njih toliko 20 minuta,pop Rade je zbrzio ,sve gotovo dok trepnes,meni je pasalo sto jeste jeste,jer ono tamo kupanje djeteta,pa umoci u vodu pa dizi u zrak,pa na sve cetiri strane pa 3 puta na istok ,ako ne grijesim,pa nosanje oko oltara,prvo je nosao on,pa majka,pa ja pa kum,a ovdje kaze Rade,kumovi ce sada da obnesu kumce ovdje u krug,i gotovo.Pare i dovidjenja,lijepo je i kad je na brzinu,meni je stvarno bolje pasalo,ali ne znam kako je stvarno po obicaju ,i to me zanima,koliko traje,sta se radi.Nisam krstio djecu radi sela,vec radi njih i sebe,ali toliko razlike me je zbunilo,trece djete da sam imao krstio bi u grckoj pravoslavnoj crkvi,cisto da sve povezem u jedno,a i da vidim kako je u njih.
Ah u malo da zaboravim,kad je Rade rekao da kumovi obnesu kumce u krug,Bogdo Nemarevic se trze i pogleda u popa jer on je bio kum tome velikom. na to se Rade nasmija i rece hajde vas dvojica samo obavedite kumce okolo.a kumcad veca za pola metra od kumova.
Imali smo srece da ih pop Rade nije kupao kao onaj rus malog,imalo bi se tu stosta vidjeti a i kada bi morala biti veca od onoga sto se sure krmci u njoj. sala mala.

[KAMIKAZA]

Die Russische Orthodoxe Kirche der Hl. Maria Magdalena in Darmstadt



Baugeschichte


Die russische Kirche auf der Mathildenhöhe wurde vom letzten russischen Zaren Nikolaus II. und der Zarin Alexandra (Prinzessin Alix von Hessen-Darmstadt) aus Privatmitteln erbaut. Das tief religiöse Herrscherpaar wollte bei seinen Familienbesuchen in Darmstadt nicht auf russisch-orthodoxe Gottesdienste verzichten. Aus diesem Grunde spendete der Zar die Mittel zum Bau der Kirche auf der Mathildenhöhe, die daher Privateigentum der Zarenfamilie war.
Die Kirche wurde als erstes Gebäude auf der Mathildenhöhe errichtet. Erst später entstand das von Ernst Ludwig geförderte Jugendstilensemle. Die Kirche ist im Stil der frühen Jaroslawer Kirchen erbaut. Sie steht auf Erde, die eigens aus Russland nach Darmstadt transportiert worden war und aus allen Gouvernements stammte. Mit ihren vergoldeten Zwiebelkuppeln und reich ornamentierten vergoldeten Dachfirsten stellt diese Kirche ein Kleinod russischer Kirchenbaukunst in Deutschland dar.
Auch der zum Bau verwandte Marmor im Sockelbereich stammte “”aus Russland”", d.h. aus dem Kaukasus. Die Baupläne entwarf der Rektor der Petersburger Akademie der Künste, Prof. Benois, der auch die Kirche in Bad Homburg erbaute. Die Kacheln an der Außenfassade und in den Türmen der Zwiebelkuppeln wurden von der Firma Villeroy und Boch speziell für die Kirche angefertigt. Auf den Kacheln wie auch den geschmiedeten Dachfirsten sind stilisierte Zarenadler angebracht. Die Ikonen der Ikonostase wurden von dem bekannten russischen Kirchenmaler Karl Timoleon Neff gemalt.
Für die russische Emigration ist die Kirche in Darmstadt Gedenk- und Pilgerstätte zugleich: zum Jahrestag der Ermordung der Zarenfamilie (4./17.Juli) wurden früher in der Kirche jährlich eine Panichida (Totenamt) zelebriert, seit der Verherrlichung der Neo-Märtyrer und Bekenner Russlands im Jahre 1981 wird in der Kirche am Todestag der Zarenfamilie eine bischöfliche Liturgie mit einem Moleben (Bittgottesdienst) an die kaiserlichen Neo-Märtyrer “”Märtyrer Zar Nikolaus, Märtyrer Zarin Alexandra, Märtyrer Zarewitsch Aleksij und die Märtyrer-Zarentöchter Olga, Tatjana, Maria und Anastasija”" zelebriert. Im Anschluss an diese Feier findet eine Prozession mit der Ikone der Zarenfamilie um die Kirche statt.
Die Grundsteinlegung der Kirche erfolgte am. 16. Oktober 1897 (Gedenktag des Hl. Märtyrers Longinos, d. Hauptmanns, der am Kreuze des Herrn stand) in Anwesenheit des russischen Kaiserpaares. Im Darmstädter Tagblatt v. 18.10.1897 wurde die Zeremonie wie folgt beschrieben: “”Auf dem für den Bau bestimmten Grundstücke war ein prachtvoller, reich hergerichteter Pavillon erbaut worden. Derselbe stellte einen Rund bau mit vier vorspringenden Nischen dar. Die westliche und südliche derselben, die mit reichen, zum Teil echten kostbaren Stoffen drapiert waren, waren für den Eingang bestimmt, in der östlichen befand sich der Grundstein und in der nördlichen waren die Pläne der Kapelle und Proben der für den Bau zur Verwendung gelangenden Steine ausgelegt. Der Pavillon…. war mit einem aus grünem Stoffe hergerichteten Baldachin gekrönt, der von einer, den ganzen Bau überragenden russischen Kaiserkrone zusammengehalten wurde… Nach dem die Allerhöchsten Herrschaften das Innere des Pavillons betreten hatten, begann die feierliche Handlung… Die Feier leitete der aus Petersburg zu diesem Zwecke hier eingetroffene Protopresbyter und Beichtvater Sr. Majestät v. Janyscheff unter Assistenz des aus Wiesbaden dazu berufenen Erzpriesters Protopopoff… Die ganze Handlung machte, trotzdem sie in russischer Sprache vollzogen wurde und im Wesentlichen den der russischen Sprache Unkundigen unverständlich blieb, einen überaus feierlichen Eindruck”". Die Weihe der Kirche erfolgte am 26. Sept. 1899 (am Festtag des Entschlafens des Hl. Apostels Johannes). Auch dieses Mal kamen Zar Nikolaus II. und Zarin Alexandra mit der Familie wieder nach Darmstadt.
Die Ikonostase, das Altartuch und die Kirchenfahnen stammten aus der Londoner Privatkirche der Großfürstin Maria Alexandrowna (Tochter Alexanders II.), der Herzogin von Sachsen-Coburg-Gotha, Außerdem wurden aus der Londoner Kirche der aus Eichenholz geschnitzte Sarkophag mit dem Grab Christi (an der rechten Kirchenwand) der Kirche in Darmstadt geschenkt. Das liturgische Gerät wurde eigens für die Kirche geschaffen. Die Ausschmückung der Kirche mit den Mosaiken (in der Apsis des Kircheninneren und an den Außenwänden) war erst im Jahre 1903 beendet.
Nach Ausbruch des I. Weltkrieges wurde die Kirche geschlossen, alle Edelmetalle, die Glocken, wie auch die ursprünglich sieben angebrachten Dachkreuze, wurden als “”Feindvermögen”" beschlagnahmt. Das ganze Ausmaß dieser Beschlagnahme geht aus der Beschreibung der Gebäude-Versicherungsurkunde vom Jahre 1926 hervor: “”Entfernt wurden die Vergoldung der Turmdächer, sowie die Vergoldung der Kreuzaufsätze, Kupfereindeckung des Daches, sowie Kupferrinne und Kupfereinfassung, 5 Glocken, 4 Fenster mit Glasmalereien in Eisen und Bleieinfassung und die vergoldete schmiedeeiserne Altartür.”" Als Folge der Entfernung der Dacheindeckungen und der Dachrinnen waren schwere Schäden durch eindringendes Wasser entstanden, die nur notdürftig in den 20er Jahren beseitigt wurden. Weitere schwere Schäden erlitt die Kirche durch Bombenangriffe im Jahre 1944. Ein Teil der goldenen und silbernen liturgischen Gefäße, von der Zarenfamilie gespendet, wurde in der Folge gestohlen. Das gerettete Inventar bewahrte man bis zur Renovierung der Kirche im Januar 1946 im. Darmstädter Museum auf.
Die Kriegsschäden waren in den Jahren 1945/1946 nur notdürftig beseitigt worden. So mussten an der Kirche mehrmals in den 50er und 70er Jahren umfangreiche und sehr kostenaufwendige Reparaturen durchgerührt werden, um dem weiteren Verfall Einhalt zu gebieten. Im Frühjahr 1955 wurden die Reparaturarbeiten beendet und die Kirche von Erzbischof Alexander am 24. April/ 7. Mai 1955 neu geweiht. Weitere Reparaturen wurden in den 70er Jahren am Dach und Mauerwerk erforderlich. Allein diese Arbeiten beliefen sich auf fast 300 000 DM. Diese Kosten wurden durch großzügige Spenden der Evangelischen Kirche, der Stadt Darmstadt und des Landes Hessen und durch bedeutende Privatspenden gedeckt. Von der Diözese wurden insgesamt 50 000 DM bereitgestellt. Die Renovierungsarbeiten der 70er Jahre – die Vergoldung der Zwiebelkuppeln und der Dachfirste – konnten im Herbst 1976 abgeschlossen werden. Die Kirche wurde dann am 23. Oktober 1976 durch die Bischöfe Paul (Russische Orthodoxe Kirche) und Lavrentije (Serbische Orthodoxe Kirche) wieder geweiht. Gegenwärtig muss der Glockenturm repariert werden.


OVO JE TA CRKVA;ALI MI SAD MRSKO DA PREVODIM;uglavnom rusi su i zemlju donijeli iz rusije ,na kojoj je crkva napravljena; u dnu se pominje da je 1976 crkvu osvjesta i Lavrentije u ime SPC ,carica je bila Aleksandra, ma da sad ne odajem detalje i podatke koji su me naveli da tu i bas tada na taj dan krstim djete,neka ostane tajna,ja im se u svakom slucaju i poslije toliko godina zahvaljujem sto su mi izasli u susret,i ispunili zelje do sitnih detalja.Kod njih dobiti termin za krstenje je san za ruse,a za srbe su sanse 1:100 000,i jos extra zelje i sve ostalo mislim da nisu nikad nikome ispunili,i to jos za dzabe.

[dkrajina]

Svestenice Vama neka je na cast ako mislite da sam ja srbomrzac i sta jos rekoste,
znajte jedno da sam ja vjernik gratis a vi za pare,a i nick mravicanka nesto govori o vama ili?

[corkan]

Za Zmijaca:prva srpska zapovijest.

Не чини издају!

Помози колико можеш, на начин који сам одабереш, и то сваком нашем човеку коме је помоћ потребна. Превише је Срба који су у невољи и биће да су вечито били у неким невољама јер су људи Божији, а Христос је рекао:"Мене су гонили, и вас ће да гоне..." Отуда прогони и наше сеобе, као и повраци из збегова на згариште куће своје.
У последњем рату десило нам се најгоре: нисмо имали честитог Кнеза. Нешто због лакомислености, нешто због доброте, највише због неслоге, тек предали смо се милости и немилости непријатељима.
Зато се одмах одлучи за стратегију одбране:буди магнет помирења и не одступај ако је онај други тврд: ти чини своје. На хиљаду начина можеш помоћи другоме а да ти то не падне тешко. Стара црногорска узречица: "Ваљаћемо један другом" , треба да се прошири на све Србе. Одмах узми коверат, напиши на њему " 14. јануар" и стављај сваке недеље мало новца, колико можеш, оно што би бацио на лото или непотребну ствар. Мисли о томе да ћеш сваке Српске нове године моћи да удружиш тај новац с неколицином пријатеља и да га поклоните ономе ко је угрожен, или некоме ко покушава да уради корисно за напредак, номе ко се бори. Тако ћеш мало допринети јачању Србије, јер Србија није мислена именица, то су људи. Тако се бориш за трајање после тебе, одржаваш везу у нашем колективном трајању, продужаваш претке и постављаш захтев потомцима да они настављају тебе.
Прво помажи деци, штити их, показуј има несебичну љубав живим примером. Затим помажи старима, они носе искуство живота, они су наше памћење и мудрост. Помози учитеље и професоре јер је будућност наше омладине у њиховим рукама. Такође и уметнике, књижевнике јер им кроз крв теку национални завети; свештенике јер имају кључеве од раја; истраживаче наше прошлости јер они проналазе наше тапије и чувају доказе да смо царски народ. Помози поштене лекаре и болничко особље. А највише човека државника који има краљевску памет Карађорђа и сваког војника Србије који својим телом брани душу народа. Захвалност немој очекивати нити је тражити, она ће се сама вратити једног дана; неко други вратиће ти доброту и љубав, неко од кога се не надаш. То Божија рука води рачуна д подвиг буде награђен.
Али, сам човек, и поред најбоље воље, не може много да учини , не може да се одупре, осуђен је на нестајање. Само колектив има снагу за све, за чињење , за отпор, за трајање, а народ је највећи колектив чије памћење побеђује време. Ти треба да се трудиш да допринесеш томе памћењу било шта да радиш и било где да се налазиш, да оставиш траг за собом. Једно нам свима мора бити јасно: Србија постоји само у Србији и ако ту попусти онда је готово, готово је и ако промени име и веру. Наше масовне миграције, бежаније пред насиљем јачег непријатеља, увек су слабиле снагу народа. Данас нас слабе миграцијом због сиромаштва, кризе. Милиони Срба су нестали по туђим просторима претопивши се већ у првом покољењу, њихова деца су постали странци. Наша национална отпорност јер, изгледа , веома слаба. Ту истину заборављају сви наши људи кад крећу у исељеништво, гастарбајтерство, бежанију. Зато мајке плачу кад их испраћају; не плачу кад иду у рат, војску, кад су у опасности, него кад иду у "добро". Из рата ће се можда и вратити, али отуд где је добро, отуд се мало ко враћа. Ипак , те прве генерације одлазећих умеле су да учине крупне ствари, да уложе огроман напор како би премостили даљине и остали у матици српске културе. Снажан мотив су добијали гледајући са ужасом како им децу претапају, одузимају, како дају свој данак у крви; осећају да ће их једног дана слати с оружјем на Србију. Зато су ти Срби у дијаспори давали крупан допринос јачању Србије, јер ван земље су стварали своје гигантско дело један Вук Караџић, један Никола Тесла, Михајло Пупин, један Црњански, па Николај Велимировић, а данас велики број наших изузетних стваралаца живи и ствара ван Србије за Србију. Истовремено, њихов геније, односно наша даровитост, кроз њихову децу остаје тамо. Зато је потребно да на томе пољу имамо јединствену организацију која ће одржавати и продужавати нашу врсту и ван земље. Кад могу други народи што не бисмо и ми ? Данас је скоро четвртина српског живља и стваралаштва ван земље, они су искористили боље услове за живот и рад, искористили демократију (за нас је демократија што и ваздух). На жалост, има и оних који нису ништа урадили, а могу, могу бар да не завађају, могу да не слабе то мало снаге што нам је остало. Као да не схватају да смо дотерани до понора, да више немамо куд.
Тоталитаризам данас одумире и у најтврђим бункерима, попустио је притисак и у Србији. Комуникација међу нама који су били прекинули застрашивањем (што је оставило трагичне последице), обнављај где год станеш. Страх од слепе силе је био разумљив, али више није, сада се можеш и мораш супротставити организовано. Народ који се не бори заслужује судбину коју има. Нашем новом препороду који је на помолу, допринеси свим силама. Самопомоћ је један од видова.
Не смемо више дозволити да нам се понавља срамота да наши највећи умови раде са огромном вољом и љубављу за Србију, гладни и очајни због неразумевања, да их пуштамо да цвиле за помоћ, а помоћи ниоткуд. Колико би Вук више учинио да није морао да троши време и енергију да би одржао голи живот себи и деци. А он је ипак саставио расточени српски дух погубљен по балканским просторима у бежанијама и погибијама. Проналазио је остатке тог народног духа и огромним трудом и талентом везивао га у крстине нераскидивим више обручима. Поново нас је ујединио, оснажио, обновио и отворио пут у будућност , пут у савремену цивилизацију, а опет нашу, самосвојну. Вуково дело је зато један захтев за борбом, огромна воља да се спасемо нестајања, позив на слогу и отпор. Вероватно да би Милош Црњански завршио "Сеобе" , једно од најбољих дела у памћењу Србије, да није морао да време губи радећи као обућар у неком лондонском подруму? А колико бисмо ми били богатији да данас имамо свих осам књига "Сеоба" колико је намеравао да напише! Зар се не исплати помагати хиљаде наших људи који нешто обећавају да бисмо добили само још једног сличног Црњанском или Вуку. Људи који стварају гурају један народ напред, с њима сви више вредимо. Хе би требало да нас збуњује то што не знамо ко је талентован а ко није: геније обично иде испред свог времена па нам његове идеје често изгледају сулуде или смешне. Зато паметни народи улажу у многе почетнике, а одабир се врши сам од себе, вредност се појави тамо где је не очекујемо. Догађа се да људи после сто гдина схвате вредност нечега или некога. Ако се будемо понашали овако како предлажем, иза тога ће тада стајати и наша подршка, утолико значајнија што смо је пружили а нисмо разумели. Ми не бисмо сигурно знали ко су били Илија Коларац или капета Миша Анастасијевић да нису несебично подигли она велелепна здања која су и данас расадници српске културе. Наши стари нису били себични, имали су и могућности у својој просвећеној краљевини да тако нешто раде. Данас ми не можемо, не дају нам, да сазидамо "Школу српских гастарбајтера" или да оснујемо приватни "Универзитет-спомен српских исељеника", како би они оставили траг на своме тлу, спомен о себи и својој љубави према народу који их је створио. Ипак , може се радити на други начин, можемо се прилагодити времену и стању, па основати мале фондове и чинити мала добра дела, па кад се сва саберз даће једно велико. Важно је да се нешто ради а онда ће нам и Бог помоћи.
Можеш одабрати једног младог привредника, истраживача, научника, песника или сликара, философа или спортисту, и буди му мецена, помажи га колико можеш, удружи се да помоћ буде већа, подржавај га, гурај, штити, добронамерно критикуј, макар зато да га учврстиш у његовој намери. Много је такивх а онемогућених, способних који пропадају. Финансирајте га без услова, једино тражи да показује резултате свог рада и то у роковима, мора постојати обавеза која стимулише, то је за његово добро. Ако пропадне, ако не успе, не секирај се, идеја помоћи је ту најважнија, он ће утицати на другог и помагати другоме, па ће се дух помоћи ширити а то је важније од брзог успеха. Кад расте дух добре воље и помоћи за ближње, тада никад улог није изгубљен. При том буди објективан, не подржавај само свог рођака него најталентованијег. Све заједно подизаће нашу застрашену и понижену свест, подизати морал и пољуљану веру у себе. Ово захтевам јер многи млади људи, у напону снаге, лупају главом у зид, све што хоће не могу, најзад се губе у алкохолу, у мртвилу, одлазе у иностранство. Зато наша мала друштва, братства, треба да помажу вредне и да се на тај начин боримо против упропашћивања наше најбоље деце. Има милион начина како можеш помагати ближњему, идеје можеш узимати и из штампе.Можеш тражити од професора да предложи најбољег ученика за награду или стипендију, можеш финансирати истраживача у науци, медицини, историји, стимулисати проналазача, помоћи приватнику да развије посао. Или,једноставно, помажи породицу са више деце, да та породица осећа и зна да је безбедна баш зато што има више деце. Позивам посебно оне наше људе који су се обогатили, приватнике, исељенике, да се и они удруже и помогну трећем да се такође обогати, или да финансирају неки пројекат. На пример, ту скоро је један лекар који је дуго радио у Африци завештао новац Академији наука искључиво за један пројекат, захваљујући чему су учињена значајна открћа. Свако може према својој могућности да се тако понаша, јер, многи наши свети манастири су опустели, остављени да пропадају, а наши људи разметљиво зидају гробнице велике као куће. Својим ушима слушао сам једног енглеског професора кад је рекао да је штета што ми имамо такву културу и историју и такве споменике, јер би сваки други народ од тога направио капитал, а ми мирно гледамо како пропадају. Не зна професор да то нисмо ми но наши окупатори. Они нам деценијама не дају да спавамо и обнављамо своје тековине и своју културу. Зато ти, самоиницијативно, покушај да организујеш акицју за само једну ствар, биће довољно. Коначно, када год видиш да је неки наш човек у невољи помози му, схвати то као обавезу према народу, према држави, према Цркви, баш зато што ми немамо организовану помоћ морамо се помагати као појединци. Тако сви постајемо јачи за једног човека.
Понављај себи и свим Другу српску заповест : Сваком Србину буди на помоћ.

[Magyar]

А највише човека државника који има краљевску памет Карађорђа

corkane... Uperi prstom na takvog kao sto je bio Karadjordje i ja cu mu dati sve sto imam!!!!! Danas imamo kilave Radovane i nejake Urose. I oni koji dolaze posle njih su toliko jaki da ce se spominjati koliko i lanjski snijeg.

Postujem tvoju ideju, ali to je negdje na dugackom stapu (citaj nemoguce). Nazalost!!!

[ZMIJA]

Za Zmijaca:prva srpska zapovijest.

Načartanije tvoje Ćori sam razumjela,ali zašto bi se one samo na mene odnosile.

[mravicanka]

Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин''

[mravicanka]

Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин''

[corkan]

Za Zmijaca:prva srpska zapovijest.

Načartanije tvoje Ćori sam razumjela,ali zašto bi se one samo na mene odnosile.

Pa tražio si deset razloga zašto treba vjerovati u Boga, a ovi drugi nisu baš puno zainteresovani nego samo kritikuju, i boimse za tebe da mi neodeš u svštenike.

[ZMIJA]

Prvo ja sam tražila od sveštenika da svojim riječnikom u deset rečenica, ajde da kažem prepriča Sveto Pismo,na koje je me ne uputio ,nisam ja to tražila za sebe, jer ja sam čitala Sveto Pismo i ne samo Sveto Pismo,ovo je javna polemika za i protiv vjerovanja u Boga, tako nam se zove tema od prilike.
Tvoje izdvajanje mene od ostali svatila sam kao ironiju,ovo na forumu nije nikakvo Bogosluženje niti udvaranje ni popu ni Crkvi i ne vidim zašto se vi bojite da bi ja skoro mogla postati sveštenik,neznam na osnovu si to i čega zaključio, ja kao i svi ostali iznosim svoje razmišljanje bez bilo kakvih predrasuda prema bilo kome.
Možda sam ja i suviše iskrena u iznošenju svojih razmišljanja kao što je kraknje korektan i iskren gospodin sveštenik Živković.i ne samo iskren već i hrabar,jer za razliku od nas koji se krijemo, i za koje kakvih nikova ili ti pseuodnima on hrabro govori o stvarima koji mu mnogi neće sigurno aplaudirati, mislim na crkveni establištment.
Ja sam zmija za koju ti znaš ko je u prirodi,a ti si Ćorkan i ja neznam zaista ko si, no nije ni važno,mada me malo podsjećaš na Vuka Draškovića i već ako si se ponudio da umjesto sveštenika Živkovića, odgovoriti na moju zamolbu za deset rečenica,zašto trebamo vjerovati da postoji Bog,nisi trebao pisati cijele Načertanije iz političkog programa SPOa.

[dkrajina]

Svestenice Vama neka je na cast ako mislite da sam ja srbomrzac i sta jos rekoste,
znajte jedno da sam ja vjernik gratis a vi za pare,a i nick mravicanka nesto govori o vama ili?

A otkud ti znaš da sam ja vjernik za pare?Zato što sam sveštenik?Pa onda ti je i policajac za pare i vojnik i političar ako ćemo tako.Ja sam vjernik a koliki,to Bog zna i on jedini i treba da zna.Nisam te imao namjeru uvrijediti samo kažem da kod Srba sve valja u ovoj državi i može svakako samo ako je pop u pitanju onda treba da o njemu diskutujemo.I to pod obavezno ona tema koliko je ukro od crkve i naroda i ona druga kako mrsi na veliki petak.O tome ja govorim.Kako niko ne priča o recimo šumarima i Srpskim Šumama,o Standardu,Jelšingradu,Gradipu,Ergeli Vučijak.A tamo ljudi rade,živi ljudi ili su nekad radili.Znate i u vrijeme komunizna a ja se toga vremena sjećam tako je bilo udri po popovima dok iza leđa narodu se obavljaju mutne transakcije.Danas se to vidi u ovoj državi.Čast poginulim borcima jer su sa časnim željama ginuli.
A nick mravicanka ti dovoljno govori

Pa sigurno da su svi za pare,nije policajac dzaba,vojnik je najbolji kad je placen a o pliticarima da nepricamo oni su u tim navedenim preduzecima napravili haos,

ali bolje je da ja samo ovo posmatram nego da se nerviram,ja kazem da danas se sve gleda kroz pare tako i svestenstvo,kod katolika je jos gore oni su to u evropi kroz zakon provukli da se placa,ida ljudi salju djecu kod njih,ima tu svasta da se prica ali je to sve beskorisno

[KAMIKAZA]

Da ne kopiram
Nema krstenja velikih rusa,kao sto se u nas krste veliki srbi sa 50 i vise godina.Nema prskanja bosiljkom, dijete se ne umace u kadu vec u ovu posudu.

Ovo je slika iz te crkve,i sve stoji ovako non stop,ne iznose oni to iz supe kao da ce suriti krmke,vec stoji da svjet vidi da se tu vrsi taj obred.
U nas su lazima bivsih komunisti pokusavali objasniti mladim generacijama da se oni nisu krstili jer je sistem branio,a imali su zelju i oni i njihovi roditelji,sto je apsolutna laz,ja da sam pop nebi ih krstio ni za milion maraka,moj otac je bio komunista ,sekretar partijske organizacije kako se to tada zvalo,ali i ja i brat smo bili krsteni,on je volio komunizam ali je slavio slavu,nas djecu nikada nije tjerao da budemo komunisti,postovao je nasu odluku da i u prkos nekim problemima ne prihvatimo clanstbo u KP,ja sam to kao mali preuzeo od brata,on nije htio nikad ni za zivu glavu u partiju valda su mu se zgadili oni pozivi koje smo redovno morali da nosimo za sastanke ostalim komunistima. Bilo kako bilo ja sam u njemu vidio svog velikog brata i idola, i postao sam kao i on,mada mozda nisam ni znao zasto je to tako.U glavnom laze svako ko kaze da nije kao mali krsten jer je neko branio,moglo se ali nisu htjeli jer su bili komunjare,ja im ne zamjerim ,ali samo onima koji su ostali vjerni svojim idealima.
Zamjerim svestenicima koji to cine za novac,svestenicima zamjerim i pokrstavanje,opet za pare,muslimana ,roma i ostalih,koji su za vrijeme rata primili vjeru i imena,naravno neko je uzeo pare za to,oni nisu bili vjernici niti ce ikad biti,naj veci dio ih je vratio svoje ime i vjeru poslije rata,tim ljudima ne zamjerim,morali su da bi spasili zivote svoje djece,ali zasto su to uradili svestenici,iz samilosti nisu sigurno,SPC nije nikada do ovog rata pokrstavala kao katolicka i druge crkve,uvjek je osudjivala takve postupke,ali pojedinci su za saku zlata i para spremni na pakt sa djavolom.