Prnjavor.info Forum

Без посла остало 175 радника
Datum: 02.06.2010 22:00
Autor: Бране Радуловић

ПРЊAВОР - Радници Фабрике обуће "Виале" у Прњавору, њих 175, вратили су се јуче ујутро кућама, јер им обезбјеђење није дозволило улазак у круг предузећа.

Овај колектив користио је, под закупом, објекат некадашње Фабрике конфекције "Пионир", коју је послије проведеног стечаја купила дервентска Фабрика обуће "Санино" за 1.850.000 марака, па сада жели да уђе у посјед свог имања.

- Доведени смо у тешку ситуацију, јер немамо алтернативно рјешење, односно погон у који бисмо преселили машине, опрему и сировински материјал. Власнику "Санина" обећали смо да ћемо иселити машине у сљедећа два дана, мада још увијек не знамо гдје би могла бити наша нова локација, с обзиром на то да немамо властите фабрике - рекао је директор фабрике "Виале" Фортунато Далшашо.

Овакав расплет могао би чак довести у питање наставак сарадње са дугогодишњим пословним партнерима. "Виале" годинама ради за купце у Италији, али би непоштовање рокова испоруке могло довести у питање даље послове.

Уз 175 радника, за ову фабрику ради и око 80 радника у такозваној кућној радиности, па сада и они остају без наруџби и прилике да зараде новац израдом обуће у својим домаћинствима.

Власник "Санина" Радован Пазуревић је истакао да имају свој погон у Прњавору, са око 180 радника, а производња се одвија у неусловном пословном простору.

- Због тога желимо да преселимо у овај, некадашњи "Пиониров", савремени објекат. Планирамо да запослимо још око 80 радника, јер сада располажемо конфорнијим пословним просторијама. Пословодство фирме "Виале" је било у току наших активности око куповине ове фабрике, коју су користили као "подстанари", па су имали времена да пронађу алтернативно рјешење за себе - рекао је власник "Санина" Радован Пазуревић.

У пословодству предузећа "Виале" истичу да је руководство "Санина" било коректно у протеклом периоду, односно од времена када су купили фабрички објекат, а ни у правном смислу ништа није спорно. Директор Далшашо не може још да каже када ће производња бити настављена, што доноси бриге "обућарима" његове фирме, гдје су запослене углавном жене.
Сезона

Руководилац производње у фабрици "Виале" Драгица Пеулић каже да су запослени били у шоку када су им радници новог обезбјеђења казали да не могу у фабрички погон.

- Aнгажовани смо у производњи сезонске обуће за период јесен-зима, са строгим роковима испоруке, па је сигурно да ће доћи до одступања у испоруци. Не смијемо ни размишљати какве би то могло донијети посљедице, јер су наши пословни партнери из Италије прецизни и строги у својим захтјевима - истакла је Пеулићева.

ПОЧЕЛА ИЗГРАДЊА ТРИМ-СТАЗЕ

ПРЊАВОР, 14. ЈУЛА (СРНА) - У Прњавору је данас почела реализација пројекта под називом "Оаза здравља, чистог ваздуха и рекреације" који подразумијева изградњу 1 900 метара трим-стазе са пратећом инфраструктуром, а у који ће шведска организација Сида донирати 100.000 КМ, а прњаворска општина 50.000 КМ.

Провођење приоритеног пројекта Локалног акционог еколошког плана (ЛЕАП) из области заштите здравља становништва "Оаза здравља, чистог ваздуха и рекреације" реализује се на локацији Спортско-рекреативног центра "Борик" у Прњавору.

Осим 1 900 метара трим-стазе, биће изграђена и пратећа инфраструктура: клупе, роштиљ мјеста, отворени амфитеатар, справе за вјежбање, реконструисани извиђачко-омладински дом и уређени простор за забаву дјеце.

Начелник општине Прњавор Дарко Томаш рекао је да ће овај пројекат грађанима свих старосних доби донијети много задовољства, забаве и користи у смислу очувања здравља, али и спортских активности, јер ће град коначно добити право излетиште са разноврсном инфраструктуром.

Главни координатор за општину Прњавор Властимир Видић каже да ће пројекат бити завршен у задатим роковима, а у његову вриједност и квалитет увјериће се грађани Прњавора и гости из других мјеста већ крајем септембра.

Он се захвалио на сарадњи шведској "Сиди" и регионалној агенцији за околину БиХ, изражавајући увјерење да ће се та сарадња наставити и да ће Прњавор и убудуће реализовати сличне пројекте.

Извођач радова је компанија "Николић" из Прњавора, а планирано је да нови садржаји буду доступни грађанима од 20.септембра.

Локални акциони еколошки план у прњаворској Скупштини усвојен је у децембру прошле године.

Franz wrote:Stvarno da mi neko objasni ko je taj famozni gigant Nikolic...mislim KOMPANIJA...

...moguce da zaposljava nekoliko desetine hiljada radnika cim sebi kaci etiketu KOMPANIJA.

Bagerima brišu istoriju

Srpska pravoslavna crkva u Prnjavoru već decenijama se bori da joj se vrati oteto zemljište.

Nadničari zatiru poslednje belege nekadašnjeg pravoslavnog ženskog manastira.

Sa svakom zarivenom kašikom teških građevinskih mašina, u Beogradskoj ulici preko puta srednjoškolskog centra, ukopava se i deo turbulentne, uglavnom potresne, ne samo prnjavorske istorije. Angažovani nadničari verovatno i ne znaju da svojim rukama sahranjuju i poslednje belege nekadašnjeg prvog pravoslavnog ženskog manastira, sirotišta i logora za Srbe.

- Na ovom gradilištu, 1937. godine, posle više stotina godina turske okupacije, podignut je prvi pravoslavni ženski manastir sa monahinjama na području tadašnje BiH i Hrvatske - podseća za „Novosti“ Uglješa Popović, magistar i predavač teologije. - Sa prvih šest monahinja, tadašnji manastir bio je rojilište, odnosno početak obnove ženskog monaštva zapadno od Drine i Dunava.

Rusko-ukrajinski pravoslavni manastir u Prnjavoru, te 1937. godine izgradile su ruske izbeglice, mahom pravoslavni Ukrajinci, uz bratsku pomoć ovdašnjih Srba i njihove crkve. Iz carske Rusije, smiraj su našli u prnjavorskom kraju, posle krvave Oktobarske revolucije, a neki su došli i ranije.

BORBA ZA ZEMLjIŠTE ZLATKO Gatarić, prnjavorski sveštenik, potvrdio nam je da je uz protojereja Radeta Savičića i dr Mihajla Figureka, ispred Ukrajinske zajednice, ovlašćen od episkopa Jefrema i Banjalučke eparhije SPC, pod čijom jurisdikcijom je manastir odvajkada i bio, za zastupanje i povrat manastirskog zemljišta. On je dodao da SPC još vodi mukotrpnu borbu da joj se vrati oteto, te da je proces u toku.

- Na ovom posedu od oko šest dunuma, uz crkvicu posvećenu Pokrovu presvete Bogorodice, u manastirskoj zgradi, utočište je našlo i pedesetak siročadi, iz raznih krajeva zemlje. Centrom je, sa veoma obrazovanim monahinjama i iskušenicama, rukovodio ugledni sveštenik i duhovnik Grigorije Križanovski, takođe pristigao iz Rusije - govori Popović, dok na tom nekadašnjem manastirskom posedu, u drugoj smeni, radnici i mašine rade svoj posao.

Krvave 1941. u Prnjavor su banule Pavelićeve i Gutićeve ustaše. Manastir su opljačkali, sveštenstvo rasterali, i preimenovali ga u Dom hrvatskog naroda. I u logor za Srbe. Ni kasnija, nova komunistička vlast nije dozvolila povratak monaštva, kao ni povrat crkvi njene imovine. Uzurpirani objekti i zemljište jedno veme korišćeni su za prevaspitavanje „zabludele“ omladine, sve dok početkom šezdesetih godina prošlog veka i definitvno nije srušen. Od tada su na tom svetom mestu podizani i zatvarani razni takozvani proizvodni pogoni, uz istovremenu i još uvek bezuspešnu borbu SPC da povrati oteto.

- Nemam zle namere i uopšte ne znam za čiji se ovo dole račun ruši i gradi. Ožalošćen sam i nesrećan što se to dešava u vreme dok crkva vodi bitku da povrati ono što su joj prethodne dve vlasti otele, a uz prećutnu saglasnost novih posleratnih vlasti, dok su istovremeno usta njihovih predstavnika puna srpstva i pravoslavlja - sa žaljenjem konstatuje mr Popović.

Ninko Đurić - Večernje novosti