Predsjednicki izbori u Srbiji.

[regeman]

Kami, Ameri i Francuzi pa i Svabe su svjetske sile, ekonomije broj 1, 2 , 3.Sa njima ne mozmeo da se poredimo.To da nema svjetske pravde znamo svi.Nikada je nije ni bilo.Ali ono sto vodje, lideri malih nacija treba da rade jeste da budu strpljivi i promisljenji.da gledaju da sacuvaju naciju po svaku cijenu.Samo su nas Srbe kroz istoriju vodje ritualno zrtvoval epo raznim sukobima, nekad bez potrebe, doduse nekad bez mogucnosti izbjegavanja sukoba.
Ali Milosevic ako je vec vidjeo da ne moze sa tom zavjerom da se nosi, onda je trebao da izvuce maksimum po Srbe u Hrvatskoj i Bosni.U prvom nije, prodao je za komad vlasti od godinu dana, u drugom djelimicno.Trece, Kosovu je trebao sve da nudi do krajnjih granica, i siptarima, i da na taj nacin stekne povjerenje medjunarodne zajednice i slobodu politickog djelovanja u smislu-evo dajemo im sve, dalje se ne moze.On je na dmeonstracije odgovarao cutanjem, na kraju silom.Mislim, htjeo ih je rastjerati i naseliti Srbe izbjeglice.Pa to niko ne bi dopustio iz EU.
Kazem, ako vec postoji zavjera, onda kao politicar treba da nauci vrdati u njoj.
Mada, mi nismo nikakav faktor, kao sto aqua rece, u medjunarodnim odnosima a onaj pod lipom nam je napujdao da smo najbitiniji.

[vrsta8472]

Нису предсједнички избори али јесу општи и локални. Један интресантан чланак из Политике. Ко има времена нека прочита, неће се покајати.

[san]

"Косово шиптарима", наравно да није поштено, али је реалност. Српска земља на којој нема живог Србина. Ако нам је толико свима стало до Косова, а мрзимо Босну или бауштелу у иностранству, пакујмо кофере, населимо Косово... Није него !

REALNO, hmmmm..... Ako je to realno, onda je realno da i Vojvodinu dadnemo Madjarima, da se ukine Republika Srpska, i da svega srpske teritorije ostane samo Sumadija.
A zar nije realno da se Srbima vrati Krajina, u kojoj su nekad ziveli preko 500.000 Srba.
O tome niko neprica, jer nije, kako vi kazete, REALNO.
Dokle vise ta realnost, i ta nemoguca nepravda nad srpskim narodom.
Zar treba sve zivo predati, cim se oseti ma bilo kakav odpor sa protivncike strane.
E pa, za mene licno to nimalo nije realno, jer krsenje medjunarodnih ljudskih prava je zlocin, a niukakvu ruku REALNOST!!!

A za svoje se treba boriti, pa makar do zadjneg!!!

Ovo su tvoje zelje, zivot je nesto drugo... mnogo visoko smo poletjeli 90-tih

[san]

Дрекавац, теби изгледа џаба објашњавати. Немој извлачити тезе из контекста, већ покушај схватити дубљи смисао оног што написах.

Ево ти једне изузетно реалне реченице " Српска земља на којој нема живог Србина", коју можеш примјенити на случајевима Косова и Крајине, па о томе размишљај.

На сјеверу Косова , Богу драгом хвала, још увијек има поприлично Срба, али у бившој РСК ни у махунама.

Рекох такође, да нам је толико стало до Косова, давних дана би се сви, ђутуре, преселили доле, а не прижељкивали рат па " да се шиптарима на*ебемо мајке ". Косовски Срби, који сада живе у Београду и осталим српским варошима (а продаше куће на Косову шиптарима за " дебеле паре ") а сада моралишу о овом и оном могу само поручити " *ичке издајничке ".

Због "таквих срба" ( малим словом, намјерно ) Прњаворчани су ишли бранити Бенковац и " српско море " у Карину. Док су се локални становници шепурили по Београду, наши момци су оставили своје породице и домове стотине километара далеко и отишли бранити " српску земљу ".

Pozlatile se....

[regeman]

Нису предсједнички избори али јесу општи и локални. Један интресантан чланак из Политике. Ко има времена нека прочита, неће се покајати.

Tako je svugdje, i na zapadu i kod nas, samo sto vani opet mozes imati pristojniji zivot i sve se to radi na finiji nacin, dok kod nas vlada krkanluk i krmakluk.

[lisnato_testo]

Jako je guravo,a ja prosto ne mogu da verujem za koga navijam i naravno,najača stranka u univerzumu ponovo odlučuje o svemu

[Njegovan]

Све је то иста багра.

[regeman]

Nadam se da ce Ds odlucivati o vladi. veliki napredak socijalista, doduse prividan, a pad radikala.

[vrsta8472]

Чича-Томина колиба

Дакле, радикали су дефинитивно избачени из своје удобне позиције моралног победника и дежурног закерала
А таман сам помислио да ће све опет бити исто!

Кад оно... Мамурлук се догодио пре него што је европејска здравица прешла у ексирање.

Елем, чим сам угледао успаниченог Тому како уз алка селцере, још пре поноћи ултимативно саставља нову владајућу коалицију – помињући загробним гласом „нове изборе”, „провоцирање грађанских немира” и „вештачке емоције” председника Србије – било ми је јасно да су Американци одлучили да овде заведу ред и коначно ставе тачку на „српску причу”. Односно, да су проценили да је куцнуо час да радикали коначно „уђу у власт” – како би „Милосрдни анђео” створио себи савршен алиби за бомбардовање Србије и отимање Косова.

Уосталом, довољно дуго је Бела кућа чинила потезе који су ефектно подизали рејтинг Војводиним следбеницима, док су тзв. прозападним снагама у Србији цинично отварали врата за сарадњу – али тако да овдашња јавност обавезно види Тадића и дружину са панталонама смакнутим до испод колена. Игра се перманентно понављала, са нескривеном намером да и „последњи Србин” (омиљена шифра у западњачкој дипломатији) схвати да политика више није курва: политика је ријалити шоу. Мора се признати да им је едукација успела. Нема тог „последњег Србина” који се није насмејао слушајући нашу експертску елиту како мазохистички метанише о „љубави и интересима” у свету реалне политике.

Дакле, радикали су дефинитивно избачени из своје удобне позиције моралног победника и дежурног закерала. Какав коперникански обрт (капитала)! Онај исти Тома који је колико зимус ладно препустио победу Тадићу, ево га где очајнички цима Воју за рукав, а Ивицу за манжетне – не би ли их приволео да „опроштајни валцер” одиграју у његовом загрљају.

Наравно, Американци не би били то што јесу (измишљотина Холивуда) да нису детаљно разрадили поделу улога у филмском спектаклу, најскупљем који је икада сниман у Србији. Кастинг је напросто савршен, сасвим на нивоу сценарија и режије. Уверите се сами...

... Пошто им је борба против корупције и криминала постала најновија опсесија, радикали добијају полицију и правосуђе. Да би остварили свој сан о социјалној правди и територијалном интегритету, Дачићева тријада добија Министарство финансија, Министарство за рад и социјалну политику, Министарство одбране и гувернера Народне банке. Војини национално освешћени интелектуалци преузимају Министарство спољних послова, плус министарство за лажну државу Косово и Министарство просвете приде – да нам деца не забораве да нема светле будућности без родољубља, патриотизма и описмењеног национализма. Подразумева се да Веља остаје на истим мултиминистарским функцијама, а Сулејман ће, у складу са мултиетничким принципима, водити министарство за мањине и дебатни клуб „Схевенинген". За сваки случај, Палма ће се бринути о регионалном развоју.

Наравно, Воја остаје премијер, Тома се враћа на своје „старо место” председника скупштине, а Мркоњић ће зајахати фотељу потпредседника владе.

Искрено, има ли природније деобе плена, у економско-идеолошко-државничком смислу? И нисмо ли одувек били приморани да бирамо између Чича-Томине колибе и Проклете авлије?

Као креатор „стратешког реализма за једнократну употребу”, Америка се већ побринула да се било које алтернативно решење моментално претвори у политичко самоубиство оних који би да се усуде... Уосталом, како ће фанатични Европејци поднети да су, у ствари, гласали за рехабилитацију СПС-а? И како ће Ивица спровести „социјалну правду” поред „питбула неолибералне економије”, млађаног му Динкића? Важи и обрнуто. Или, можда Дачић и може да прогута косовску кнедлу, думајући о оној фантомској Резолуцији фантомске УН, али „Чанкова Војводина” тотално урушава свако СПС-овско заклињање у очување територијалног интегритета.

Е, сад, могући су и нови избори, и та помисао изазива амерички климоглав. Зашто? Зато јер, у овим околностима, нови избори ће се – прилично предвидљиво – окончати увођењем диктатуре. А као што нас скорашња историја учи (Шпанија, Чиле, Грчка...) – нема успешне диктатуре ако иза ње не стоји моћни ментор. С обзиром на наш балкански положај, у случају таквог расплета, америчко-руски самит је неизбежан и нужно ће водити дестабилизацији и најчвршће диктатуре.

Што би само потврдило тезу о нашој изузетности (читај: „уникатности”). Једино би се у Србији диктатори смењивали као што се у другим државама смењују председници и владе.

Ам ожда не бисмо ни приметили разлику?

Зоран Ћирић


Политика

[regeman]

Toma opet popusio..iako se ne cini na prvi pogled...pored nove stranke, kampanje ocajne situacije u Srbiji (stotinjak hiljada nezaposlnih vise u 3, 4 godine, slab dinar..) svega par poslanika vise nego DS, a u predjednickim Toma tijesno gubi. I ide u drugi krug sa Tadicem.

Najveci pobjednik je zlobin mali, Dacic, jbg DS je ozivio ove vampire da bi druge, SRS ugusio...sad ce Dacic da bude premijer.

[ZMIJA]

Ništa novo u Srbiji rezeultati izbora očekivani.Nevjerni Toma nije moga bolje ni proći ,i ovi rezultati za SNS su i predobri rezultatski gledano, za jednu stranku kakava je SNS na čijem je čelu velikomučenik nevjerni apostol Toma.
Ova stranka vještački stvorena izdajom radikala, i stranka u kojoj ima najviše slobinih socijalista/komunjara/što u samoj srranci, što u koaliciji, dobila je i suviše mandata i bi bila prava tragedija za Srbiju da oni sastave vladu.

[regeman]

Uglavnom, radikala nema u parlamentu, prvi put nakon 1990.

[ZMIJA]

Nije Toma Nikolić od njih bez razloga utekao i naparvio SNS,program radikalne stranke je prevaziđena priča, bar za sledećih 50 godina.

[MAXIMUS]

I ovako je glasala Srbija

http://www.6yka.com/novost/23208/I-ovak ... ala-Srbija

[ZMIJA]

Šta je htio poručiti ovaj novinar pisac i umjetnik sa ovim nevažećim glasačkim listićima kojih ima svugdje na tajnim izborima od mjesne zajednice do države, i ne samu u Srbiji nego svugdje u svijetu,možda bi bolji novinar bio da je umjesto riječi ,,mnogi građani Srbije'' da je naveo zvaničan ili poluzvaničan podatak o broju nevažećih glasačkih listića, bez ove dodatne nepotrebne kreacije, koja odražava njegovo lično nezadovoljstvo,ali ko izgubi ima pravo da se ljuti,ali on je ipak neki k..... novinar i nebi slao ovakve neformalne poruke koga nikog ne interesuju kao i ostali klozetski grafiti.

[Highlander]

http://www.mondo.rs/s245244/Info/Srbija ... olicu.html

Sada će i kod nas masa da se zatalasa, biće interesantno gledati kako će se ovo odraziti na nas građane Republike Srpske sa obzirom da je Milorad malo pretjerao u svojim simpatijama prema Borisu Tadiću .

[grlica]

bravo Haj .... ja to sve hoću reć al ne znam kako .... pade mile ko kruška.....!

[Franz]

Nikolic da urami Djokovicevu sliku u kabinetu:)

[ZMIJA]

Svi pili jedan platio

[regeman]

Drago mi je da je Tadic pukao ali nije mi drago sto je Toma dosao..ne kazem da je on los po sebi koliko losu svitu ima iza sebe..Milosevici, Karici..ovi oni..Srbija se vrti u krug, a DSu ostaje da se rijesi prazne price i SPS.a sto im najvise zamjerim i da se vrati dijelom Djindjicevoj politici.

[ZMIJA]

Glasalo se u drugom krugu protiv a ne za,i mislim da je pat pozicija, i ne bi to ni bilo loše da to nije u Srbiji,ali znajući tamnošnje stanje ovo miriše ne neke prijeveremene paralamentarne izbore u Srbiji u nekom narednom periodu,jer tamo koji su trebali otići ostali, su a koji su trebali doći nisu stigli,tako da personalmna promjena na vrhu države Nikolić u mjesto Tadića, u ovom slučaju ostaje na nivou promjene čepa na flaši,a vino u flaši ostaje isto.

[regeman]

ijeveremene paralamentarne izbore u Srbiji u nekom narednom periodu

sto posto ..i meni se tako cini..Dacic je krv namirisao nema sanse da nece izvuci korist iz ovoga...

[seljak iz skakavaca]

Cudan smo "mi" (oni) narod. Potreban je opet neki novi "diktator", rat, sklonista, kauboji po ulicama,.. nije interesantno ako ne mozes da glumis heroja

[Franz]

[MAXIMUS]

Upadljivo odsustvo neprikosnovenog lidera Srba iz Hrvatske Milorada Pupovca sa inauguracije predsednika Nikolića, nagoveštava, bar se sada tako čini, za Srbe u Hrvatskoj novu i racionalniju politiku, onu u kojoj obe strane imaju neku korist, što do sada nije bio slučaj
Neki tvrde da je odsustvo Milorada Pupovca (nije bio pozvan) sa svečane inauguracije Tomislava Nikolića mala kontra novog srpskog predsednika hrvatskom predsedniku Josipoviću, zbog njegove javno saopštene odluke da ne dođe na Andrićev venac u prošli ponedeljak. Ne mislim tako. Suviše je to plitko tumačenje. Tek ćemo da vidimo šta Nikolić planira u odnosima sa Hrvatskom, ali ovaj potez ohrabruje. Ako nagoveštava novi koncept u međudržavnim relacijama, drugačiju beogradsku postavku srpsko-hrvatskih odnosa i tretman položaja Srba u Hrvatskoj u tim odnosima, onda još bolje.

PROGON SRBA

Od dolaska DOS-a na vlast, niko iz Beograda, iz službenih kabineta, nije spomenuo problem Srba u Hrvatskoj. A bilo je, i danas ima vapijuće potrebe za tim. Sve što je hrvatska tražila u tom smislu, dobila je. Beograd je pristao da nikada više u bilateralnim odnosima, a posebno ne u međunarodnim relacijama spomene progon Srba iz Hrvatske, otimanje njihove imovine, muke sa povratkom, stanarska prava… U toj raboti vrlo važnu i za Srbe pogubnu ulogu igrao je Milorad Pupovac. Zarad ličnih interesa, hedonizma, zadovoljenja sujete, materijalnog blagostanja, Pupovac muku i probleme Srba iz Hrvatske evo već dvanaest godina drži u kredencu i na sto iznosi samo u predizbornim kampanjama, i kad sa nekom od gore spomenutih hrvatskih partija tvrdi pazar. Beogradskim vlastodršcima iz DOS-a došao je kao poručen; antimiloševićevski politički bekgraund, proevropska stremljenja, ljubimac i HDZ-a i Račana… U situaciji što željene, što nametnute potrebe raščišćavanja sa nasleđem iz Miloševićevog vremena, u novonastalim postrevolucionarnim okolnostima kad se nije smelo spomenuti nijedno građansko, a kamoli nacionalno pravo Srba u Hrvatskoj, službenom Beogradu Pupovac se učinio kao optimalno rešenje. Bilo im je dovoljno da se izjašnjava kao Srbin. Pa još kad je prihvatio da glumi zaštitnika i promotera interesa Srba u Hrvatskoj…
Službeni Beograd je Pupovcu davao ono što je ostalim Srbima u Hrvatskoj uskraćivao; pažnju, prijem na najvišem nivou, novac za predizborne kampanje, medijsko pojavljivanje. Nijedan drugi politički aktivan Srbin iz Hrvatske nije se u poslednjih dvanaest godina pojavio u beogradskim medijima. Inače, ima ih desetak, ima u toj državi još nekoliko srpskih stranaka pored Miloradove (gotovo sve su nastala iz neslaganja sa Pupovcem), ali to za Beograd ne postoji. Svi DOS-ovski režimi, uključujući i ovaj poslednji, prožet učešćem Miloševićeve partije, forsirali su i davali značaj samo i jedino Miloradu Pupovcu, i njegovoj Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranki (SDSS).
Niko me ne može razuveriti da to nije sračunato, dobro osmišljeno. DOS-ovski Beograd je prihvatio da potpuno zaboravi ono malo Srba što je u Hrvatskoj ostalo, da nikada više ne spomene tragediju tog značajnog dela našeg naroda, velikane koji su izrasli na tom stablu – Nikola Tesla, Milutin Milanković, Simo Matavulj, Sava Šumanović, patrijarsi SPC-a Rajačić i Pavle…ali još uvek ostaje otvoreno pitanje šta je Srbija tim „zaboravom“ dobila. Šta je uknjiženo u državni tefter ignorisanjem aduta koji beogradski vlastodršci, ma kako da se zovu, u svakom razgovoru sa hrvatskom stranom ili u međunarodnim krugovima, mogu da bace na sto, znajući da ta karta uvek dobija, da od nje nema odbrane. Umesto dobiti knjižene su nove uvrede, poniženja i ultimatumi. Srbija nema crvenih linija preko kojih se ne ide. Uostalom, čemu ovakvo čuđenje u državi koja je svog predsednika izručila jednom nelegitimnom, politički postavljanom, duboko antisrpskom sudu u inostranstvu, dobivši zauzvrat set novih optužnica i zahteva za hapšenja i izručenja. Da, i nekoliko miliona dolara nagrade, podeljene na trojicu najzaslužnijih za tu gadost nezapamćenu u novijoj političkoj istoriji Evrope.

MEDIJSKI IZOLOVAN

Vanpolitički odnos Milorada Pupovca i Srbije posebno je interesantan. Punih dvanaest godina srpski narod u Hrvatskoj, medijski izolovan i konstantno manipulisan od Zagreba i Beograda, veruje da u Srbiji romane i drame pišu samo Vladimir Arsenijević, Svetislav Basara, Marko Vidojković, Dragan Velikić, Biljana Srbljanović i grupa pisaca u konstantnom pokušaju, okupljena oko nečega što se zove „Beton“; da se novinarstvom bave samo ovi u „Blicu“, na „RTS“-u i „B92“, plus onaj veselnik Miloš Vasić, da većinsku Srbiju predstavljaju Sonja Biserko, Žarko Korać, Nataša Kandić… Zato su bili šokirani kad su im „RTS“ i „HRT“, nemajući drugog izlaza, saopštili da je Tomislav Nikolić u trci za predsednika Srbije pobedio Borisa Tadića, u Hrvatskoj, pored Čede Jovanovića, najomiljenijeg srpskog političara. Na eventualne primedbu kako Pupovac ne određuje koga će hrvatski mediji da forsiraju i predstavljaju svojoj publici, podsećam da Pupovac kontroliše nedeljnik „Novosti“ (navodno srpski medij), „tiskovinu“ u kojoj ćete naći najviše dokaza za gornju tvrdnju.
U Hrvatskoj deluje obnovljeno Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“, izuzetno značajna institucija Srba u Hrvatskoj, sve do njene zabrane od strane hrvatskih komunista-nacionalista 1971. godine. Formalno je ugašena 1980. godine, a rad „Prosvjete“ obnovljen je početkom devedesetih, kada je Tuđman, sa svojim ličnim Srbinom, Milorad Pupovcem, zidao privid o ravnopravnom položaju Srba u Hrvatskoj. E, ta „Prosvjeta“, kojoj mnogi stariji Srbi danas mogu da zahvale što znaju da čitaju i pišu ćirilicu, organizuje svake godine „Dane srpske kulture“, manifestaciju koja hrvatskoj publici, u nekoliko gradova, od Zagreba do Rijeke, Osijeka, Siska, predstavlja kulturnu scenu Srbije. Adekvatniji naziv bio bi „Dani druge Srbije“. Prošle godine, u decembru, glavni gosti su bili Dragan Velikić i Vladimir Arsenijević. Najavljeni su u Hrvatskoj kao veliki borci protiv Miloševića (to im je najznačajnija stavka u životu), a uoči prvog nastupa Arsenijević je gostovao na „Hrvatskoj televiziji“, u najgledanijoj emisiji „Nedeljom u 2“, i na pitanje novinara Stankovića kako se nacionalno izjašnjava Arsenijević, učesnik „Dana srpske kulture“ izjavljuje da on nema nacionalno osećanje, da nije Srbin već pisac. Rečju, sa srpstvom nema nikakve veze. E sad, kakve veze taj i takav čovek ima sa srpskom kulturom – to zna Milorad Pupovac koji, verovatno nije potrebno ni reći, kontroliše i „Prosvjetu“.

ŽESTOKI KRITIČARI

Kako je Pupovac prihvatio novonastalu situaciju u kojoj se našao? Nekoliko dana pred inauguraciju, suočen sa pitanjima kako ocenjuje radikalsku prošlost Tomislava Nikolića, političke postavke na kojima je tada insistirao, navodne ocene o Vukovaru i stav da u Srebrenici nije bilo genocida, Pupovac se držao rezervisano, izbegavao je odgovore i zauzimanje stavova. Još uvek je očekivao imejl sa pozivom na inauguraciju, a kada to nije stiglo i kada je saznao da neće ni stići, nametnuti lider Srba iz Hrvatske (nametnuo ga je Tuđman, ako je neko slučajno zaboravio) ocenio je izjave Tomislava Nikolića kao „štetne i nedopustive“. Izrazio je spremnost za nastavak saradnje (valjda sa Kabinetom predsednika Srbije) i dodao „ali želimo jasno reći da nećemo dopustiti da se na bilo koji način vređaju osećanja ljudi koji su bili žrtve u ratu, kao i naša privrženost vrednostima koje želimo da širimo u regiji“. Kakve to vrednosti Pupovac širi po regionu, ne znam. Ono što širi među Srbima u Hrvatskoj zove se defetizam, beznađe, asimilacija.
Na inauguraciji Nikolića, bio sam svedok, Srbe iz Hrvatske predstavljali su Veljko Džakula, Milan Rodić i Jovan Ajduković. Oni su Nikolićev poziv dobili. Možda je bio još neko, ali… ove sam video. Sva trojica su žestoki kritičari Milorada Pupovca i godinama pokušavaju da ga skinu sa pozicije neupitnog i neprikosnovenog lidera Srba iz Hrvatske, jedinog čoveka sa kojim su o srpskim temama do sada razgovarali zvaničnici Zagreba, Beograda i Brisela. Za sada ne uspevaju, uprkos povremenim medijskim prodorima čak i u Zagrebu. Trebalo bi imati na umu da je sloboda medija u Hrvatskoj na neuporedivo višem nivou nego u Srbiji. Za srpske medije Džakula, Rodić, Ajduković, Leskovac… ne postoje.
Džakula je početkom devedesetih bio funkcioner Srpske demokratske stranke, a već deceniju i više vodi Srpski demokratski forum, nevladinu organizaciju koja je sa još nekoliko srpskih partija i udruženja 2010. godine u Virovitici osnovala „Srpsku slogu“. Ta koalicija izašla je na prošle parlamentarne izbore za Sabor Hrvatske, ali su ostali sa spoljne strane vrata. Sva tri mesta ponovo je osvojio Pupovac sa SDSS-om. Naravno, zbog najšire moguće strukture koju je odavno postavio širom Hrvatske i drugih pogodnosti proizašlih iz učešća u vlasti. Rodić je predsednik Srpske narodne stranke (osnivač Milan Đukić) i čini sve što je u njegovoj moći da kroz srpsko koaliciono delovanje Pupovcu oduzme pravo da govori u ime svih Srba iz Hrvatske. Ajduković je bio vrlo blizak saradnik Milorada Pupovca, čak potpredsednik SDSS-a, ali se odlučio za samostalan put, prošle godine u Borovu je osnovao „Našu stranku“, pošto je shvatio da Pupovca položaj Srba u Hrvatskoj gotovo i ne interesuje.
Prognoze su uvek rizične, posebno kada su Srbi i politika u pitanju, ali ostajem kod tvrdnje sa početka teksta; prvi potez novog predsednika Srbije u politici prema Hrvatskoj i Srbima u Hrvatskoj deluje ohrabrujuće. Biće dovoljno da politika bude razumna, oslobođena samoponižavanja.

Piše Ratko Dmitrović za http://www.pecat.co.rs/

Objavljeno: 15. 06. 2012

http://www.bigradiobl.com/vijesti/posud ... auguraciji