Patrijarh Srpski Pavle
Posted: 17.12.2009. 20:05
Јеси ли чуо Че, мање паметовања а више посла!!!
ЕКСКЛУЗИВНО... Исповест особља ВМА које је више од две године лечило патријарха српског Павла
Ексклузивно - Исповести лекара са ВМА: Павле - био је свети човек
ВМА је била његова друга кућа. Некада је са нама причао више, некада мање, али нас никада није оставио без одговора нити нам дао одговор без смисла. Ни онда када му је било најтеже... Патријарх српски Павле провео је последњих 737 дана живота на Војномедицинској академији у Београду, престижној медицинској установи која је за то време постала његов други дом... место где је живео, где је примао црквене и државне званичнике, место одакле је руководио Српском православном црквом све док Свети синод није преузео његове ингеренције 13. маја 2008. године
Скромна прослава патријархове славе... Начелник ВМА генерал др Миодраг Јевтић,
главна сетра Мара Тешић са патријархом Павлом
Све то време патријарх је на 13. спрату ВМА имао врхунски третман који није тражио - у ВИП апартману иза обезбеђених врата о њему су бринули бројни лекари и сестре ВМА, који су се, осим о здрављу, старали и о његовој приватности. Тако, за све време лечења није процурела ниједна информација коју није одобрио Синод, иако је јавност и те како занимало шта патријарх ради, како се осећа и како изгледа.
Главни лекар задужен за патријархово лечење, потпуковник доктор Топлица Лепић, иначе начелник Института за неурологију ВМА, ексклузивно за Пресс говори о патријарховим последњим годинама и данима и празнини која се после његове смрти осећа у овој установи.
- Ми смо бринули о патријарховом здрављу и пре него што је примљен на ВМА у новембру 2007. године, и то тако што смо одлазили код њега у Патријаршијски дом. Временом су проблеми са плућима и мокраћним каналима постајали све озбиљнији, па смо одлучили да га сместимо овде. Отада је, практично, ВМА постала његова друга кућа. Његово стање за те две године је некада било боље, а некада се погоршавало. Због ранијих повреда леве ноге и опекотина није могао да хода, али смо га стављали да седи. Некада је причао више, некада мање, али никада нас није оставио без одговора, нити је дао неки одговор без смисла. Напротив - прича др Лепић.
Мудри савети и шале
Он објашњава да је особљу ВМА посебна част била то што могу да поздраве патријарха и целивају му руку.
- Од њега смо чули бројне мудре савете и мисли. Ујутру сам га поздрављао са „Помаже Бог" питајући га како је. Одговарао је „Слава Богу, добро. Даће Бог да буде боље". Сећам се, једном сам га питао када ће нам свима бити боље, а он ми каже: „Када ми будемо бољи, када будемо били бољи људи". То је била његова порука, да од нас зависи да ли ћемо од Бога добити оно што желимо, да треба да заслужимо. Умео је и да се нашали, па ми је једном рекао: „Не би било згорег да је мало боље" или „Ђа боље, ђа јоке.." - присећа се доктор Лепић.
Патријархови болнички дани зависили су од његовог здравственог стања, па је апартман напустио само једном и то када су га, на његову славу Лазареву суботу, однели на свечано отварање параклиса Светог Луке у оквиру комплекса ВМА.
- Телевизију није гледао, али је док је могао читао, и то без наочара, јер је раније оперисао катаракту и добро је видео. За празнике је имао посете државних и црквених великодостојника. Долазили су и рођаци, доносили колаче. Приређивали смо ми овде и заједничке ручкове, поводом његове славе, рођендана или великих празника какав је Божић. Патријарх је умерено јео, а узимао је и мало вина из своје чаше. Све постове је строго поштовао, и то на води. Ми смо му припремали храну уз поштовање свих његових захтева, али истовремено прилагођену потребама озбиљног болесника, како би имао довољно енергије. За њега је била посластица да узме хлеб и кифлу, да је уситни и поједе - присећа се доктор и додаје да је патраијарх био скроман у свему.
- Овде је донео одела које сам себи шио, а чуо сам да је правио и капе и ципеле. Сам је, ко зна кад, направио алуминијумски чешаљ и и чешљао се њиме све време. Ваљда је то порука свима да будемо што скромнији и кориснији - прича потпуковник Лепић.
Последњи дани
Уз патријарха је све време био неко из СПЦ. Смењивали су се отац Методије, отац Давид и отац Радич, који је са патријархом дошао са Косова и који га је најчешће причешћивао. Они су, открива др Лепић, заједно са Павлом певали духовне песме како би га анимирали и надокнадили му што не може да одлази у цркву. Уз њега су били и када му се летос погоршало здравље .
- Од тада је имао неколико епизода са веома високом температуром и стомачним сметњама. Недељу дана би се осећао слабо, па би се онда стање мало поправило. У данима пред смрт имао је погоршање са температуром, проблеме са срчаном декомпензацијом и водом у плућима. Проблеме је имао и последње ноћи, када је уз њега све време био дежурни лекар. Ујутру се нормално пробудио, примио причест... Неколико сати касније дошло је до дефинитивног погоршања. Био је викенд, био сам ван Београда. Када су ми јавили да је умро патријарх, осетио сам велику тугу... Знате, на ВМА се још увек осећа празнина. Мени је част што сам лечио тог светог човека, а права срећа што сам бар нешто могао да учиним за њега, да га свако јутро поздравим, ухватим за руку...
Сестра Мара: Патријарх ми је променио шватање о животу!
Главна сестра на ВМА Мара Тешић упознала је патријарха Павла још 1989. године и то док је обилазио претходног патријарха Германа у његовој болесничкој постељи. Тешићева каже да јој патријарх Павле није био само пацијент, већ духовни вођа са којим је водила дуге разговоре који су јој променили погледе и шватања о животу, а сада јој буде жељу за писањем.
- Изменила сам вредности и трудим се да поштујем све оно што ми је Патријарх причао и онако како је он живео. Постала сам задовољнија, срећнија... Бивање са њим ми је из дана у дан представљало све веће задовољство. Временом смо се разумели и када смо ћутали. И сада знам шта би ми рекао. Сада је све без њега празно. Требаће ми много времена да шватим да га нема у његовој соби - прича сестра Мара. Она каже да не постоје речи да опишу доброчинитељство и скромност патријархову.
- Та његова скромност је ишла до те крајности да није имао потребу да једе и пије. Та природна потреба била је код њега толико минимална да би се свако од нас питао како је уопште могуће тако преживљавати. Мени је сада јасно да је духовна снага изнад свих природних потреба. Ја сам кроз нашу вербалну комуникацију тачно знала какво је његово тренутно здравствено стање. Када је бивао добро он би настављао причу са мном после нашег уобичајеног поздрава „Помоз Бог ваша светости", „Бог ти помогао". На питање како сте, рекао би: „Богу хвала добро, а не би било згорег да је боље". Обично би питао за моје здравље и здравље мојих ближњих - каже Мара и додаје да јој још одзвањају патријархове речи: „Благословена била кћери Божја".
Закључан апартман на 13. спрату
Апартман у којем је боравио патријарх Павле на 13. спрату ВМА је закључан и, како се Пресс уверио на лицу места, ниједан пацијент у њему није боравио од смрти патријарха. Руководство ВМА још није одлучило да ли ће овај апартман поново бити отворен за пацијенте. Патријархове ствари однели су представници СПЦ непосредно после његовог упокојења.
Данијела Исаиловић
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ДОБИО УЛИЦУ
БЕОГРАД, 5. МАЈА (СРНА) - Раковички пут у Београду у дијелу од Милошевог конака ка Улици патријарха Димитрија зваће се по недавно преминулом поглавару Српске православне цркве патријарху Павлу, одлучено је данас на сједници Скупштине града Београда на којој је усвојена одлука о промјени назива појединих улица у више београдских општина.
На сједници у чијем раду нису учествовали одборници опозиције - Демократске странке Србије и Српске радикалне странке, нове називе добиле су улице у општинама Савски венац, Вождовац, Нови Београд, Чукарица, Врачар, Земун и Раковица.
Дио Карађорђевог парка, са десне стране Булевара ослобођења, између Пастерове и Тиршове добио је име по научнику Милутину Миланковићу.
Пролаз који спаја Ресавску и Улицу кнеза Милоша добио је име Чкаљино сокаче по глумцу Миодрагу Петровићу Чкаљи.
У новобеоградском насељу Белвил једна улица ће се звати Булевар Црвене армије – од Булевара Милутина Миланковића до Јурија Гагарина.
Насеље Рипањ ће од данас имати улицу која ће носити назив по генералу Жданову, а по маршалу Толбухину биће назван дио Лазаревачког друма у општини Чукарица.