Posted: 17.12.2007. 13:40
Covjek vrijedan postovanja i molim boga da se nase svestenstvo ugleda na ovog covjeka i iznjedri nam jos ovako skromnih a velikih ljudi !!!
Molitvama se pridruzujem!Njegovan wrote:Молим Бога за опоравак нашег патријарха.
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ДОБИО ОРДЕН "ДОСТОЈАНСТВО"
БЕОГРАД, 7. МАЈА /СРНА/ - Међународна лига за заштиту људског достојанства и безбједности из Русије додијелила је Његовој светости партијарху српском Павлу орден "Достојанство", као и икону Светог Серафима Саровског.
Орден је у Патријаршији у Београду данас уручио предсједник Међународне лиге за заштиту људског достојанства и безбједности из Русије Владимир Вареников, а у име патријарха Павла примио га је епископ хвостански Атанасије, патријархов викар, објављено је на сајту Српске православне цркве /СПЦ/.
Гости из Русије су током срдачног и братског разговора истакли заначај личности патријарха Павла у данима искушења кроз које су прошли српски народ и Црква.
Епископ Атанасије је, нагласивши важност братских односа Србије и Русије, захвалио у име Његове светости на додијељеном ордену првојерарху СПЦ.
Додјели ордена и иконе је у име српског огранка Међународне лиге за заштиту људског достојанства и безбједности присуствовао Мићун Васић.
На сајту СПЦ наводи се да је патријарх Павле данас захвалио свима који су му честитали највећи хришћански празник Васкрс.
Патријарх српски је размијенио честитке за Васкрс са свим поглаварима православних аутокефалних и аутономних цркава, бројним архиепископима, митрополитима и епископима.
Патријарх Павле је примио бројне честитке од високошколских и средњошколских установа СПЦ, управа манастира и многих вјерника из земље и дијаспоре.
"У немогућности да појединачно свима захвали, то чини овим путем, уз најбоље жеље за свако добро свих верника СПЦ, шаљући им свој очински поздрав и патријарашки благослов", наводи се на сајту СПЦ.
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ЕПИСКОП ГЕОРГИЈЕ ПОСЈЕТИЛИ ПАРТИЈАРХА ПАВЛА
БЕОГРАД, 27. АВГУСТА /СРНА/ - Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ канадски Георгије посјетили су данас и причестили партијарха српског Павла, који се налази на Војно-медицинској академији /ВМА/ у Београду.
Том приликом епископ Георгије пренио је партијарху Српске поглавару православне цркве /СПЦ/ поздраве Срба из Канаде, а Његова светост је захвалио на поздравима и благословио Србе у дијаспори – саопштено је на сајту СПЦ.
Потом су архијереји са пратњом обишли параклис Светог Луке архиепископа Симферопољског, који се налази у изградњи при ВМА, цјеливавши мошти и поклонивши се овом светитељу.
Претходно је, поводом празника Светог пророка Михеја, митрополит Амфилохије служио свету архијерејску литургију у капели светог Симеона Мироточивог при Патријаршији у Београду. /крај/вш
Упокојио се у Господу Патријарх српски Г. Г. Павле
Данас, 15. новембра 2009. године, у 10,45 часова, на Војно-медицинској академији у Београду, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Г. Г. Павле.
Данас ће се послије вечерње у свим црквама Епархије бањалучке служити помен за упокојеног Патријарха Павла.
Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животборним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
ВИШЕ ОД 600 000 ЉУДИ ИСПРАТИЛО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
БЕОГРАД, 19. НОВЕМБРА (СРНА) - Више од 600 000 људи присуствовало је данашњем испраћају и сахрани Његове светости патријарха српског Павла у Београду који су протекли достојанствено и без иједног инцидента, рекао је директор полиције Србије Милорад Вељовић.
Портпарол београдске Хитне помоћи Нада Мацура рекла је да су екипе ове службе током праћења погребне поворке имале 18 интервенција, али да је ријеч о лакшим случајевима.
Мацура је навела да су три особе превезене у Ургентни центар због малаксалости и несвјестице, а једно лице пребачена је у болницу због повреде аркаде.
Његова светост патријарх српски Павле сахрањен је данас у манастиру Раковица, код Београда, по његовој сопственој жељи.
Патријарх Павле преминуо је у недјељу, 15. новембра, на Војномедицинској академији у Београду, гдје се налазио на лијечењу од 13. новембра 2007. године.
Осетио да је последња причест
ДОК је био на ВМА ни по чему се није могло закључити да је патријарх. Читав тај живот - обавезе које је као први међу једнакима имао: пријеми, сусрети са делегацијама и разним званичницима... све је то негде умрло у њему. Као да се никад није бавио тиме већ као да је живео у колиби у шуми и као да је био само са Богом. Приметио сам да је заборавио неке људе и догађаје, али никад није заборавио ниједну молитву, нити иједан тропар. Све оно што је корисно за душу, увек је знао. Све што није било битно, од њега је отпало. Остало је спокојство, молитва и нада у Господа. И тако се упокојио.
Овако је протосинђел Методије (Остојић) почео причу сабраћи из Цетињског манастира о времену, дугом више од две године, проведеном уз узглавље благопочившег патријарха српског Павла. Најпре у Патријаршији, па онда на ВМА. „Новости“ су ексклузивно добиле благослов да пренесу део те приче и да је поделе са читаоцима и свима онима који су волели и ценили патријарха Павла. А то је, показало се, цео наш народ.
- У тренутку кад је дошао тај моменат није било уздаха, ропца, гримасе на лицу, грча, ничега - причао је тихим гласом отац Методије своју причу живота. - Тог јутра је на мене био ред да служим литургију у капели на ВМА. Али, нешто ми се није дало да изађем из апартмана, а да га не причестим. Имао сам неки осећај да ће се нешто десити ако будем одсутан. И причестио сам га даровима које сам имао ту. У последње време он је стално држао затворене очи, али све је чуо. Кад сам прочитао молитву за причешће, он је отворио очи и гледао ме буквално у очи. Чуо ме је и кад сам га питао: „Ваша светости, хоћете ли да се причестите“? Тихо је одговорио: „Хоћу.“
- „Бог помогао и Бог благословио“. Причестио се као ниједном за тих годину и по дана. Тако мирно, спокојно. Све је указивало да му је то последња причест. Чинило ми се да је и он то знао. Затворио је очи и није их отварио док се није упокојио. Ја сам пошао да служим литургију, и кад сам завршио, скинуо одежде и кад сам стигао до врата апартмана, он је умро. Као да је чекао да се литургија заврши, пребирао је осећања и детаље тог новембарског јутра отац Методије.
Према његовим речим, живот са патријархом одвијао се брзином два-три километра на сат. Мирно, спокојно.
- А од тренутка његовог упокојења, све је кренуло страховитом брзином. Све се дешавало као да је тако било планирано, а никад о томе нико није ни говорио, ни мислио. Само сат-сат и по после упокојења стигао је председник Тадић. Имам утисак да је патријарх посебан однос имао управо са Тадићем. Он је често долазио и никад се није знало кад ће то да буде, јер се није најављивао. И кад патријарх није говорио, председник Тадић је имао потребу да седи поред њега и да ћути. Кад уђе, као да не уме да изађе. Седео је буквално као хипнотисан. Сећам се да је једног дана остао баш доста дуго. Његова се пратња узнемирила, јер је имао испланираних обавеза. После извесног времена, отац Давид му каже да је патријарх уморан и да га из столице треба преместити на кревет. А, он најједноставније: „Могу ли вам нешто помоћи? Молим вас, немојте мислити да ми је тешко. За мене би била част да му помогнем.“ Пустимо га још мало да буде поред патријарха, неких пола сата. Атмосфера напета. На крају није нам ништа друго преостало - услишили смо Тадићеву молбу и нас двојица заједно пренесемо Његову светост у кревет. Председник се озарио као мало дете. Пошао је срећан. Имао је неку потребу да помогне.
И тог дана кад се патријарх упокојио, кад је стигао само је рекао: „Шта ћу ја сад? На кога ћу се ослонити?“
Имао је неку посебну потребу да долази и имао је неку посебну везу са њим.
Отац Методије каже да је патријарх Павле говорио више својим присуством, а мање речју.
- Никад ништа затражио није. За две године ни за чим није исказао потребу. Човек је морао да размишља да ли је гладан или жедан. Непрестано се молио. И кад је седео у фотељи и кад је лежао и кад је јео. Увек је шапутао, готово нечујно, тако да никад нисам успео да чујем садржај тих молитви. И тако је спокојно чекао тај тренутак кад ће Господ да га позове. Нити му се журило, нити је желео да то још траје, него је чекао како Бог хоће. До краја се био препустио руци Божјој.
БЛАГОСЛОВ
ПРОТОСИНЂЕЛ Методије Остојић рођен је 1. 4. 1976. године у Сарајеву, а његови су пореклом са Жабљака.
Завршио је Економски факултет у Подгорици, Теолошки у Београду. У Цркву је ступио у новембру 2002. године, а замонашио се уочи Петровдана 2004. године у Цетињском манастиру. По благослову митрополита Амфилохија бринуо је о патријарху најпре у Патријаршији од 23. септембра 2007, а онда и на ВМА све до његовог упокојења.
БРИГА НА ВМА
- Особље ВМА је са огромном љубављу бринуло о патријарху. Не због титуле коју је носио, него им се он подвукао под кожу - причао је Методије својој сабраћи у Цетињском манастиру детаље из патријархових последњих дана. А кад се упокојио и кад смо га изнели из апартмана, вратио сам се по неке ствари и да мало средим, у болници ме је сачекала толика празнина. Сестре су биле изгубљене. Он је њих освојио благошћу, па нико никада није могао видети да је њима било тешко да се брину о њему, већ су се јагмиле да буду уз њега, да му буду при руци. Прича сестра која је била ту кад се упокојио, да су у том моменту почели неки апарати да зује. Нико није могао да открије који су и зашто зује. Али читавог дана је било тако.
Љубица БОЖАНИЋ - Вечерње новости