Patrijarh Srpski Pavle

Pamtim to kao da je bilo danas...
User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Patrijarh Srpski Pavle

Post by vrsta8472 »

Image

Патријарх Павле! Нису то две обичне речи, то је збир појмова који подразумевају додир с небесима, приближавање Богу, молитву за спасење људског рода, зауздавање мржње да би се освојила љубав, потискивање славољубља и среброљубља да би се пригрлили смерност и задовољење малим, бацање освете на дно како би на површину избило праштање, жеља да неправда уступи место Божјој и људској правди, да се неверовању претпостави тврда вера у Бога и сазнање да зло није вечно и да није остало од Бога некажњено.
Отуда, свакако, проистиче поштовање према овом крхком човеку за кога верници шапатом говоре да је светитељ који хода, а владике да је Божји човек који с лакоћом носи свој крст.

Патријарх је ушао у десету деценију живота. Недовољно упућени, склони честиткама својим партијским вођама, честитаће му „рођендан“, откривајући тако незнање да се у Српској православној цркви и међу верницима славе само три рођендана: Исуса Христа, Богородице и Светог Јована Крститеља.
Али, не мари, незнање није грех, као што није грех ни погрешно тумачење појма о савршенству које се, у ствари, састоји у приближавању Богу и животу у заједници са Њим. Свети људи су прожети врлинама и ненасити жеље за подвизима нарочите врсте: посте да би укротили своје тело, бде да би изоштрили духовни вид, проводе време у ћутању како би избегли повод да учине нешто чиме би увредили Бога, стоје дуго на богослужењу...

Тој врсти „живих светаца“ припада и Патријарх Павле.
У мноштву питања чују се и она сасвим обична људска, изазвана радозналошћу: чиме се храни, на чему спава, чита ли новине, гледа ли телевизију, ко му набавља одећу и обућу? Укратко: ко брине о човеку за кога се несумњиво може рећи да брине о људском роду?
На ова питања могло би се одговорити реченицом: Патријарх једе веома мало, увек само биљну и млечну храну, једино пиће му је сок од парадајза, сам намешта своју скромну постељу, не гледа телевизију, не слуша радио, новине чита повремено, али је, захваљујући сарадницима, о свему добро обавештен. Бог га је обдарио умећем из многих заната: уме да направи ципеле, скроји и сашије мантију, истеше држаљу за сваку врсту алата, наоштри косу, окалеми воће, ореже виноград, умеси хлеб, поправи славине за воду, кварове на електрици; уме да зида, малтерише, кречи... Још као млад монах, нарочито после завршених студија, живећи у усамљеним манастирима, схватио је да свој интелект и своју слободу неће моћи да одржи независним ако буде у ма чему зависио од других људи.


***
У време кад је беснео рат у Славонији, негде између Борова Села и Даља, стиже, забринут, Патријарх Павле. Само што је приспео, притрча му наоружан човек до зуба, с укрштеним реденицима преко груди, паде на колена и завапи:
- Ваша Светости, благословите ме. Намеравам зло да починим.
Патријарх се стресе. Кад се мало прибра, ухвати човека благо за рамена, и гледајући га право у очи, прозбори:
- Синко мој, не тражи од српског Патријарха благослов за зла која намераваш да учиниш...
- Морам, Ваша Светости, погледајте - рече и из џепа војничке блузе извуче фотографију. - Ово су моја унакажена деца...
- Ужас, ужас! - изусти Патријарх загледајући стравичан призор. - Једно зло рађа друго. Хоћеш ли, питам те, светећи се, бити мањи злочинац од онога који је поклао твоју децу?! И ово да ти кажем: кад се оконча овај проклети рат и кад се обелодане сва зла и сви злочинци, биће срећан само онај који ће моћи да каже: ја нисам починио ни један злочин. Даље - пресуди сам...


***
Приметили Патријарху Павлу да има лепе ципеле: лаке, удобне, сјаји се кожа...
- Јесте - осмехује се он. - Удобне су, могу у њима дуго да пешачим...
- Где сте их купили?
- Ех, купио! - рекао и одмахнуо руком као да је ставио тачку на разговор.
А иза ових ципела стоји мало необична прича: ципеле, у ствари, некад биле женске чизме - нашао их Патријарх, бачене, близу куће своје сестре. Загледао их, превртао, видео да су старе и очуване. После неколико дана у својој малој радионици начинио је себи добре ципеле.


***
Патријарх има свештеничку пензију, али и то даје сиромашним студентима и убогим људима који пружају длан... Других прихода нема - свету дужност Патријарха обавља, како би се то савременим језиком рекло - волонтерски. Није шкртица, напротив, даје све што има, али не подноси расипништво: тражи од свештеника и монаха да сами поправљају, крече и уређују храмове у којима служе.
Старешина храма у Пећи, прота Станко, људина од два метра, договарао се са братијом да реновирају цркву. Сачинили спецификацију: колико материјала набавити и колико платити мајсторима. Све то, уз писмо, послали тадашњем владици Павлу, очекујући благослов. Отуда убрзо стигао отпоздрав: владика навео имена људи који ће бесплатно дати песак, креч, цемент, мешалицу... Што се радова тиче, рекао им да то могу сами, али ако не знају - ето њега да им покаже. Послушали свештеници, али делимично: набавили материјал, дали добри људи, али рекли да не знају да малтеришу и крече, а опасно је да се пењу под куполу... Одржао и владика обећање: дошао да их подучи...
Овде, заправо, почиње онај драматуршки део, пун заплета и необичних дијалога: кад су владику помоћу чекрка и конопца испели под куполу и кад је започео да малтерише, један од свештеника, онај што је држао конопац повика:
- Хоћете ли ви, Преосвећени, дати благослов да платимо раднике или да ја испустим овај конопац?!
- Нема плаћања за оно што можете сами да урадите. Кад ја стар могу на чекрк, можете и ви млади. Али, ако имате пара платите мени! - рекао владика с висине и наставио да малтерише.


***
Боравио владика Павле у овчарско-кабларском манастиру Благовештење: позвао га игуман Георгије да се мало одмори и ублажи реуматичне болове бањском водом. Ту се, шалећи се, пожалио потписнику овог текста:
- Чудан је овај мој игуман: позвао ме у госте, а после тражи да му гошћење платим. Уместо да он плати мени што сам му порту оплевио и сав маслачак појео као салату...
Другом приликом у истом манастиру затекосмо отац Венијамин и ја двојицу владика: Павла и сада блаженопочившег Јована, синовца владике Николаја Велимировића. Велики духовник, Венијамин, игуман манастира Преображење, обукао се свечано за ову прилику - све на њему блиста. Стигосмо некако у доба ручка: владика Јован и игуман Георгије, који се нису заветовали да неће јести месо, сецкају неко печење, владика Павле једе маслачак и барену блитву. У неко доба огласи се Георгије:
- Ех, да нам је, владико, мало вина дечанског или љубостињског да ово залијемо...
- Ви сада, вероватно, очекујете да вас прогласим великомученицима! - огласи се владика Павле уз осмех.
Порта тога дана, пуна народа - чули да је дошао призренски владика и донели дарове: брескве, јабуке, крушке, понеку боцу ракије... Владика прима ове дарове, задржи их мало у рукама, затим их враћа и каже:
- Ја сам све ово примио, хвала вам, а сада вам враћам дарове и молим да их дате некоме коме су потребнији. Ја ово не бих могао да поједем ни за годину дана...


***
Ученици Призренске богословије, који се, иначе, оскудно хране, пожале се једном владици Павлу:
- Зашто нам, Преосвећени, бар једном не спреме гибаницу?
- Добро, децо, кажите ми шта све има у гибаници?
- Тесто, јаја, сир, кајмак - набрајају ђаци.
- А шта сте данас јели? - пита даље владика.
- Хлеб, јаја, сир, мало кајмака...
- Јели сте, значи, све оно што има у гибаници - закључи владика на општи пљесак младих богослова.

***
Док је био владика у Призрену десна рука му је био професор и прота Радич Радичевић. Прота је, међутим, имао доста разлога да измоли прелазак у Приштину, што владици није одговарало: како да се лиши драгоценог сарадника, поготово што у Приштини има доста добрих и способних свештеника. Пролазило време, владика заборавио на молбу, али прота чекао прилику. Једног дана примете да је ветар откинуо парче лима са крова цркве. Владика предложио да се нађу двоје мердевина, да се увежу, а он ће, онако лак, да се испење и поправи. Прота ће, по договору, држати мердевине и бринути о њиховој сигурности. Кад је посао био упола готов, прота запрети:
- Владико, или Приштина или ја дрешим мердевине!
- О тим ситним земаљским стварима не треба разговарати на овако високом месту! - узврати владика и настави да поправља кров.

***
У доба побуне Албанаца, прате двојица дечака владику на прелазу моста у Призрену. Осећа владика да ни деца не презају од зла, да нешто припремају... Чује лепо како се дечаци договарају да му жилетом исеку мантију.
- Сад! - викну један бодрећи другог.
- Сад, не види нико!
Владика, који помало разуме албански језик, застаде, прикупи мантију и рече:
- Види, децо, види! Види Бог!
Дечаци се дадоше у бег.

***
Негдашњи секретар Рашко-призренске епархије прота Зоран Грујић, службовао је својевремено у Вучитрну. Пожелео и он да, попут других, облепи зидове парохијског дома, али ред је да затражи благослов.
- Шта ће ти тапети? Окречи! Без тапета се може.
- Али, Преосвећени, сви сад стављају тапете.
- Како сви, ја их немам!
- Владико, ја знам да ће вас једног дана, због вашег начина живота, прогласити свецем, али ја сам далеко од те могућности...

***
Пожале се верници владици Павлу на једног свештеника да не одржава порту - све је у њој зарасло у коров. Оде владика и увери се у истинитост притужбе.
- Што мало не средиш порту, оче? - пита га благим гласом.
- Немам будак! - правда се свештеник. - Овај, како да кажем, имам будак али немам држаљу. Знате како је, село сиромашно, мали приходи...
Сутрадан је владика дошао и донео будак и држаљу коју је сам истесао и насадио.
- А сад - рече - среди порту и не брукај се пред народом.

***
Најавио Патријарх Павле својим сарадницима одлазак на Косово, рекао и време поласка. Сутрадан се сви ужурбали: траже аутомобил, возача, бензин. Све је некако сређено, али нема Патријарха. У неко доба јавише да је Патријарх виђен у возу.
***
Патријарх много воли децу. Радостан је кад их онако румену и раздрагану види у храму или их сретне на улици, чешће пред школом близу цркве. И деца воле њега - трче му у сусрет, старија траже благослов и крстиће, млађа слаткише: „Дај чика-Пајо, бомбону...“

Куповао је бомбоне у продавници на углу, на изненађење трговаца који су помислили да воли слаткише. Међутим, кад су приметили да их дели деци, одлучили су да му више не наплаћују. Није на то пристао, па је променио продавницу.

***
Кад се Патријарх после једног путовања вратио из Америке донео је необичну играчку: јагње у оригиналном крзну - дар српског фармера. Кроз многе градове носио је ту играчку мислећи како ће обрадовати неко дете. Једног дана дође у Патријаршију прота Маринко, избеглица из Дарувара, који је тада помагао оцу Филарету на пријему и одашиљању хуманитарне помоћи.
- Јел ти оно, оче прото, имађаше унука? - упита га Патријарх.
- Имам, Ваша Светости - изненади се прота.
- Имам нешто за њега! - рече Патријарх и однекуд извади оно „јагње“. Знам да ће се дете обрадовати.

***
Сећате се свакако оног студентског бунта на Теразијама и тренутка у коме је међу њих стигао Патријарх Павле: „Дошао сам да будем с вама да се нешто неупутно не догоди...“ Тада је десетине хиљада младих клицало: „Павле, Павле!“ Један старији човек, који је гледао несвакидашњи призор, прошапутао је: „Благо српском Патријарху кад је за ову младост остао само њихов Павле!“

***
Пре неколико година кренем у манастир Благовештење, под Кабларом, да испратим Патријарха: мало освежен топлом бањском водом, после неколико дана проведених код игумана Георгија, враћа се у престоницу. Затекнем га, међутим, на аутобуској станици у Овчар Бањи: спокојно чека аутобус. И ту се окупило м
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Post by vrsta8472 »

Image

Пре неколико година кренем у манастир Благовештење, под Кабларом, да испратим Патријарха: мало освежен топлом бањском водом, после неколико дана проведених код игумана Георгија, враћа се у престоницу. Затекнем га, међутим, на аутобуској станици у Овчар Бањи: спокојно чека аутобус. И ту се окупило мноштво света, неки се нуде да га својим колима превезу до Београда, али Патријарх све понуде одбија са захвалношћу.
Затекао се ту и Радован Срећковић из Чачка - он повео своју седмогодишњу ћерку Невену. Она срећна, добила Патријархов благослов, али и даље нетремице гледа у њега. Упитао сам је да ли зна ко је овај човек. А дете овако одговори: „Овај човек зове се Патријарх Српске православне цркве господин Павле будимо људи!“ Сви су се около насмејали, само је мени било нелагодно: може Патријарх помислити да сам навео дете да тако каже. Отуда покушах да објасним: „Ето, Ваша Светости, дете Вас слуша кад кажете да будемо људи па је помислило да је то део Вашег имена...“ Осмехнуо се и Патријарх, помиловао девојчицу по коси и поклонио јој иконицу. А њене речи и данас цитирају поједини наши епископи, мада је нису упознали. Њен отац Радован понудио је Патријарху да га одвезе у Београд, али је Патријарх одбио овим речима:
- Прво, то много кошта, а друго, ти би се вратио сам а мене бацио у бригу да ли си жив и здрав стигао својој кући.
У тај мах, у очекивању аутобуса, пристиже куварица из оближњег ресторана носећи два замотуљка. Пошто замоли за благослов, куварица рече:
- Пајо, много те волимо... Кад ћеш опет да нам дођеш? Много се радујемо твом доласку. Спремила сам ти две лепиње са кајмаком, једну, молим те, поједи, а другу знам да ћеш дати некоме...
Ова жена као да је проговорила из душе целог српског народа.
А што се девојчице Невене тиче, она завршава основну школу и већ седам година редовно похађа верску наставу у чачанској цркви. И још чува Патријархов дар.

***

Један наш лист, који се низ година одупире комунистичком насиљу, неукусно се нашалио на рачун Патријарха Павла: вештом монтажом „видео“ га је у џинсу, у руку му је тутнуо калашњиков, за појас заденуо две бомбе и пиштољ, а леву руку украсио модерним сатом. Мало су се љутили у Патријаршији, али је Патријарх, кад је видео ту монтажу, рекао:

- Види, Бога му љубим, додали ми и сат, а никад га нисам имао!

То је био његов једини коментар.

***
Једна старија Београђанка, сва усплахирена, просто улетела у зграду Патријаршије тражећи од домара да је одмах упути Патријарху. Портир, Млађо Младеновић, стрпљив и предусретљив, рече јој да је Патријарх заузет, да има госте, па је уљудно замоли да дође други пут.
- Ја из ових стопа морам да видим Патријарха! - жена остаје упорна. - Не задржавајте ме и не спречавајте да испуним заповест Свете Петке! Она ми се ноћас јавила и рекла шта треба да урадим.
Жена је, ипак, шмугнула кроз отворена врата и некако стигла до Његове Светости. И ту се водио овај разговор:
- Дошла сам по заповести Свете Петке!
- Ма, немојте, молим вас, - као чуди се Патријарх. - Шта каже Света Петка?
- Каже: нађи једне мушке ципеле и чим сване носи Патријарху! Јесте, очију ми! И ево: ја донела...
- А кад ти се јавила Света Петка?
- Јавила ми се у сну и ја се од неког страха пробудим и погледам на сат: тачно поноћ...
- Е, види, мени се Света Петка јавила у два сата после поноћи и рекла ми да не узмем те ципеле. Зато, благо мени, врати те ципеле и дај их некоме коме су потребне...
Светачки ореол није око његове главе него око срца и у складу с његовим начином живота, у прожимању мисли и дела.

Многаја љета, Ваша Светости!

Антоније Ђурић
http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/...ski-patrijarh/

[/url]
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
aquarius
Posts: 5707
Joined: 19.02.2007. 21:45
Location: DEEP BLUE SEA

Post by aquarius »

Са уживањем прочитах текст о светионику православне духовности, патријарху Павлу, живом светцу. Нека нам је жив и здрав још многа љета.

Ех, да нам је драги Бог подарио још оваквих људи, гдје би нам крај био.
„Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast“ - George Bernard Shaw

User avatar
Barba
Posts: 2126
Joined: 25.02.2005. 01:28
Location: Prnjavor
Contact:

Post by Barba »

Свака част Врста за тему!!!

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Post by vrsta8472 »

Упитао сам је да ли зна ко је овај човек. А дете овако одговори: „Овај човек зове се Патријарх Српске православне цркве господин Павле будимо људи!“ Сви су се около насмејали, само је мени било нелагодно: може Патријарх помислити да сам навео дете да тако каже. Отуда покушах да објасним: „Ето, Ваша Светости, дете Вас слуша кад кажете да будемо људи па је помислило да је то део Вашег имена...“ Осмехнуо се и Патријарх, помиловао девојчицу по коси и поклонио јој иконицу. А њене речи и данас цитирају поједини наши епископи, мада је нису упознали.
:D
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Post by vrsta8472 »

ИНТЕРВЈУ СА ЊЕГОВОМ СВЕТОШЋУ ПАТРИЈАРХОМ СРПСКИМ Г. ПАВЛОМ

Image

На отварању циклуса телевизијских емисија у реализацији ,,Двери српских“, омладинског часописа за националну културу и друштвена питања, у манастиру Благовештење у Овчар Бањи разговарали смо са Његовом Светошћу Архиепископом Пећким, Митрополитом Београдско-карловачким и Патријархом Српским Господином Павлом. Била је то прилика да од Његове Светости добијемо одговоре на нека од горућих питања која се налазе у жижи интересовања православне омладине сабране око нашег часописа.
Поред нашег досадашњег рада на часопису, трибинама, Саборима, интернет-представљању, испунило се време да, након серије телевизијских наступа на локалним медијима по унутрашњости, добијемо могућност реализовања једног циклуса ТВ-емисија у продукцији „Српског сабора – Двери“. Разговор са Његовом Светошћу (који следи) први је у овом циклусу у коме ћемо настојати да појединачно обрадимо већину од оних тема које су овде само покренуте. Поуке и савети из огромног духовног искуства нашег Патријарха засигурно представљају меродавне путоказе за свеукупне даље активности.

БУДИТЕ МУДРИ КАО ЗМИЈЕ А БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ!

ДВЕРИ СРПСКЕ: Ваша Светости, где се данас, после трагичног историјског искуства двадесетог века, налазе српски народ, Српска Православна Црква и српска држава? На којој се даљини налазимо од заветног идеала да нашим Народом, Црквом и Државом влада истоветан хришћански дух и заједнички морални закони?
Њ. С. ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: За читаво ово време, поготово после Другог светског рата кад су на власти били људи расположени материјалистички и атеистички, у многоме се наш народ удаљио и од онога пута којим су ишли наши преци и од оне науке која је њих одржала и коју су они одржали. Христос нас опомиње, не обећава нам лако у овоме свету па каже: ,,Ево вас шаљем као овце међу вукове.“ Христос нас не шаље као овце међу вукове да нас вукови раскину односно да нас онемогуће, него нас шаље да вукови виде шта значи бити овца Христова па да, ако хоће, сви они постану овце Христове – ако хоће. А овца међу вуковима у опасности је са две стране: прво и прво, да је вуци онемогуће, раскину: Христос је – рекох – не шаље зато; али овца је, са друге стране, у опасности да закључи да се међу вуковима не може опстати друкче него само као вук, па да наоштри зубе, па да оне папке претвори у канxе, па да научи да урла и од овце постане вук – то је та друга опасност. Христос нам даје решење за обе ове опасности, па каже: „Ево вас шаљем као овце међу вукове. Будите мудри као змије а безазлени као голубови.“ Змија је симбол мудрости т.ј. она у опасности чува главу, јер зна ако се реп и откине – нарашће али глава неће, док су голубови симбол безазлености: док се све живо око хране туче (ви знате и свиња кад јој се метне да једе, а оно њено прасе дође да једе, она га избаци), код голубова, кад је храна у питању, они се не бију.
Е сад видите: мудрост ће вас сачувати да вас вуци не онемогуће, а доброта ће вас сачувати да ви не постанете вуци; другим речима, људи треба слободно да развијају своје умне способности, слободно што год могу више, али под условом да паралелно развијају и доброту. Јер ум је хладан, он понекад сече посред срца, а доброта је топла али глупа. Добар и луд браћа – што се каже: ако је само добар а слабе памети свако га искоришћава, исмева и подмеће му ногу. Када се развија паралелно и разум и доброта онда ће у дугом веку одржати равнотежу: да ум не пређе у злоћу (знате: сви ти велики злочинци имају често велике способности и развијене докторате редом), а да доброта не пређе у глупост. А управо то је нама најтеже јер ако кренемо у једном правцу идемо често до краја а мора се чувати и једно и друго. Е о томе је реч, дакле, удаљили смо се умногоме од тога принципа еванђелског.


ДВЕРИ СРПСКЕ: Пропадање моралног капитала у нашем народу, одрицање од своје вере и националних вредности у времену комунистичког ропства, узрок су опште духовне раслабљености. Који су то путеви нашег повратка Богу односно себи?
Њ. С. ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: Најпре, та свест да и једну и другу снагу којима нас је Бог обдарио одржимо. И онда угледање на наше свете претке који су кроз стотине година ропства били кадри да издрже и да одрже веру православну, и то не само веру православну у знању него и веру православну по владању, по поступању, када су они били кадри да се одбране од зла али не као нељуди, не као злочинци, него су се бранили по оном принципу пушка ти је, пушка ми је, па коме Бог и срећа јуначка. Друга је ствар бранити се – што је хришћански дозвољено, а друга је ствар освајати (освајачки рат). Одбрамбени рат је благословен еванђелски. Дакле, вратити се тим вечним еванђелским принципима који проповедају чак и љубав према непријатељу, то јест свест да тај непријатељ, тај злочинац не зна шта ради. Ми знамо да он уствари иде у амбис, и да он тога није свестан, па се молимо Богу да га обрати, да учини што је потребно (не насиљем) да он схвати и да се и он покаје и спасе. То је тај пут наших предака кога би требало сви да се држимо, да се, на првом месту, одржимо као људи и као народ Божији па ћемо се онда одржати и биолошки.



ДВЕРИ СРПСКЕ: Као наслеђе комунистичке разградње нашег националног простора појавиле су нове поделе у српскоме народу. Како коначно стати на пут већ вишевековном духу неслоге, подељености, раскола, братоубиства?
Њ. С. ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: Ту је у питању, пре свега, несхватање тог основног принципа еванђелског: љубави. Сујета и гордост када се подигну онда долази до свађе и нетрпељивости чак, а љубави нестаје. А ови наши, да кажем, и комшије и непријатељи, они су компактни као један али компактни често у злу, док је код нас друкчији један став. Кад су наши преци долазили у ове крајеве, један Грк, у оно доба врло културан, прочитао нас је и забележио: ,,Код Срба се не може ништа учинити митом, не што су они неподмитљиви него због многих супротних гледишта.“ Није несрећа што ми имамо и многа супротна гледишта јер кад је реч о нечему мора се ствар сагледати са више страна, али често код нас долази до онога што није више разлика у мишљењу него што је злочин. Био сам на Косову у року од 34 године, па је било тешко добити дозволе у оно доба да се обнови нека црквица порушена у турско доба, гробље и слично. Али кад бисмо ипак добили понекад, састанемо се, дођем и ја, свештеник, они одборници, и као међу људима: да видимо какву ћемо цркву да градимо, колико имамо средстава, колика да буде, да ли ће да има кубе, од каквог материјала – све као што и бива. И рече један: Најбоље и најбрже ће бити да радимо од оних блокова, то је најјефтиније и најбрже. А други ће рећи: Ма јесте од блокова али нећемо ми кроз десет година поново да градимо цркву, боље да градимо од мало трајнијег материјала. А трећи ће на то: Па добро, ево имамо камена, ајде од камена. А онда ће један да каже: Ма знаш, ако будемо могли после неколико времена да је живопишемо, да метнемо фреске по камену и садашњем малтеру, тешко ће то бити. Онда ће онај рећи: Нек споља буде од камена а изнутра од цигле. Видите колико раличитих гледишта и свако има своју логику и смисао. Али сад, разуме се, има власт која ће одабрати од свега тога: да буде од камена споља, а изнутра од цигле, да има кубе, да је толико метара и тако даље. Све ово досада било је добро, али сад код нас долази оно што није добро, што бива да не буде добро. Они чије гледиште није узето у обзир, они не само да ће вам бити непријатељи, већ ће употребити и непријатеље да онемогуће да ви ишта учините. Немамо куд: тога се морамо ослободити. То је само једна гордост, једна сујета – ја па ја – и онда видите до чега долази. Кад будемо тога свесни и будемо мало смиренији и макар толерантнији, ако и нисмо у љубави, онда ћемо моћи да схватимо и то гледиште другога, не и да га усвојимо ако оно није добро, али да схватимо, и да не буде мржње и да не дође до овога што нас толико цепа, дели и чини да и непријатељима то одговара.


ДВЕРИ СРПСКЕ: Тридесет и четири године провели сте на Косову и Метохији као Епископ Рашко-призренски. Како данас видите решење питања Косова и Метохије?
Њ. С. ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: За те 34 године, од почетка, није требало много отварати очи па видети да један број Шиптара систематски врши притисак у правцу етнички чистог Косова. Колики је то број био не бих могао да кажем, али је био толики да сам се ја већ од прве године жалио властима у Приштини (кад су били на власти Срби, Црногорци и Шиптари, као и после кад су Косово и Метохија проглашени аутономном покрајином, где су били на власти у већини Албанци). Жалио сам се и овде у Београду властима као и Светом Архијерејском Сабору. Износио сам те моменте: у којој то земљи у Европи, па да узмемо и у свету, која је то земља етнички чиста, и шта би било да и Србија прогласи: хоћемо Србију етнички чистом и готово, сви нек се чисте. Дакле, реч је о томе да се на Косово врате протеране избеглице, да се настави живот у трпељивости ако још нисмо узрасли до вишега. Да будемо људи па ћемо онда моћи да опстанемо.
После прославе шестогодишњице Косовске битке пише ми један хоxа, Албанац са Косова, и каже, поред другога: ,,За муслиманску веру неприхватљив је принцип док се једном не смркне не може другом да сване, док једном не буде зло не може другом бити добро.“ Ја сам му одговорио: „Тај принцип је неприхватљив и са стране хришћанства и православља.“ Ако будемо људи, земља Божија је довољно и широка и дугачка да има места за све – ако будемо људи. Ако будемо нељуди биће нам тесна ако нас буде свега четворо на свету, јер и у Библији и у Корану пише о Адаму и Еви и о њихова прва два сина Каину и Авељу, кад зли Каин скочи на брата и уби га. Чега му је било мало за њих четворо на целом свету? У томе је решење тога проблема Косова и Метохије: да будемо људи па ћемо као људи имати свести – док не стигнемо до љубави – макар једне трпељивости, једног поштовања друге личности и њенога мишљења и гледишта.

ДВЕРИ СРПСКЕ: Какав би однос између Цркве и Државе био најбољи?
Њ. С. ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: Током историје било је разних система у овом свету: био је и систем робовски па онда капиталистички па социјалистички па редом републике, краљевине, редом. Најбољи би био однос између Цркве и Државе да власти државне воде рачуна и бригу о својим члановима, грађанима, као људима овога света, а Црква да води рачуна о тим истим људима као својим верницима. У Царству Небеском нисмо само тела, нисмо само земаљски него смо и душе и небески. Кад то буде тај систем симфоније, сагласности једне, онда ће бити добро и за Цркву и за Државу, односно за све грађане те земље, и као грађане у грађанском смислу и као вернике вера. То би, по мом мишљењу, био најбољи начин.


ДВЕРИ СРПСКЕ: И наша Света Црква се нашла на удару оних пропагандних центара који заступају теорију да су Срби узрочници и кривци за све ратове на бившим југословенским просторима. У том смислу, настоји се да целокупан терет ратних злочина заврши управо на српској страни. Какав је, Ваша Светости, однос православља и рата, посебно у светлу историјских примера истинског српског родољубља?
Њ. С. ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: Свакако, став је хришћански да је рат зло, али у том погледу са хришћанског гледишта дозвољен је и благословен одбрамбени рат, а освајачки рат је за осуду. И при том одбрамбеном рату да поступамо као људи достојни имена хришћанског, то јест, не може се ни према злочинцу употребити тај исти метод који је он употребио као злочинац. Он&#1
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
regeman
Posts: 8267
Joined: 19.05.2003. 22:24
Location: kingston

Post by regeman »

Ех, да нам је драги Бог подарио још оваквих људи, гдје би нам крај био.
Istina, svestran covjek.
Samo mu je okruzenje uzas zivi, a i cini mi se da su ga podosta puta iskoristili..Mogu misliti koga ce strpati za nasljednika.

User avatar
Nektar
Posts: 532
Joined: 05.02.2007. 21:22

Post by Nektar »

Ех, да нам је драги Бог подарио још оваквих људи, гдје би нам крај био.
Амин!
Mogu misliti koga ce strpati za nasljednika.
Колико ја знам, избор иде тако да се гласањем изаберу најмање три (или тачно три, нисам сигуран) епископа, затим се тзв. апостолским начином бира Патријарх, тј. простим извлачењем. Ако је тако, онда не постоји начин за манипулацију.
Живјели!!!

User avatar
Njegovan
Posts: 4910
Joined: 04.07.2002. 18:00
Location: Republika Srpska

Post by Njegovan »

Слажем се са братом аквариус-ом. Човјек који је живи светац. Велики и скорман човјек.
Image

User avatar
Njegovan
Posts: 4910
Joined: 04.07.2002. 18:00
Location: Republika Srpska

Post by Njegovan »

Само мислим да овој теми није мјесто овдје гдје се испод налази одмах тема ПРЊАВОР ГРАД БЛУДА. :?
Image

User avatar
Njegovan
Posts: 4910
Joined: 04.07.2002. 18:00
Location: Republika Srpska

Post by Njegovan »

Принц Александар Карађорђевћ додијелио је орден Карађорђеве звијезде српском патријарху Павлу, а орден је у име патријарха, који се налази на лијечењу у Војномедицинској академији, примио митрополит црногорски Амфилохије.

Породица Карађорђевић данас је прославила породичну славу Светог Андреја, а архијерејску литургију је у дворској цркви служио митрополит Амфилохије, преносе београдски медији.
Image

User avatar
che
Posts: 1297
Joined: 07.01.2007. 21:49
Location: Havana
Contact:

Post by che »

Karadjordjevici su pripadnici @templara@ i glavni ktitori njihovih loza po Srbiji i sire?

User avatar
Njegovan
Posts: 4910
Joined: 04.07.2002. 18:00
Location: Republika Srpska

Post by Njegovan »

che wrote:Karadjordjevici su pripadnici @templara@ i glavni ktitori njihovih loza po Srbiji i sire?
А за неке који не занју шта су темплари...брате Че појашњење. :wink:
Image

User avatar
lisnato_testo
Posts: 758
Joined: 12.11.2007. 11:23

Post by lisnato_testo »

Ako je onaj mutavi popisanko Aleksandar templar,templari su stvarno otisli u qrac !
Image

User avatar
regeman
Posts: 8267
Joined: 19.05.2003. 22:24
Location: kingston

Post by regeman »

Колико ја знам, избор иде тако да се гласањем изаберу најмање три (или тачно три, нисам сигуран) епископа, затим се тзв. апостолским начином бира Патријарх, тј. простим извлачењем. Ако је тако, онда не постоји начин за манипулацију
Ja ne mislim o manipulaciji vec o nasljednicima kakva god procedura izbora bila.
Karadjordjevici su pripadnici @templara@ i glavni ktitori njihovih loza po Srbiji i sire?

Postedite me Karadjordjevica.Bio sam u Njujorku tj na Long Islandu, na Glen Kovu, tamo gdje oni imaju dvorac.To je vila od 24 miliona dolara gdje se godisnje porez placa do milion dolara na takvo zdanje, tako da mi je pun ***** i njihovog rodoljublja gdje aparate koje svaka bolnica na zapadu ima, kupuju.

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Post by vrsta8472 »

Председник Србије Борис Тадић посетио Патријарха Павла

Image

Председник Србије Борис Тадић посетио је јуче, 13. децембра 2007. године, Његову Светост Патријарха српског Г. Павла који се налази на лечењу на Војно- медицинској академији у Београду.

Његова Светост је, захваливши се на исказаној љубави и пажњи, упутио очински благослов Председнику Тадићу.

Фото: Архива Информативне службе СПЦ
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
che
Posts: 1297
Joined: 07.01.2007. 21:49
Location: Havana
Contact:

Post by che »

Vedrane,gdje je tema o ocu Joilu!
Ako je slucajno izbrisana,makni i ovu,jer je prnjavor.info satanski forum,a ti na sve to mirno gledas i podrzavas!

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Post by vrsta8472 »

Ja je izbrisao.

P.S.

Ne bacaj bisere medju svinje.
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
Sheki
Posts: 2636
Joined: 11.07.2006. 11:05
Location: Switzerland / RS
Contact:

Post by Sheki »

oooooooooo. Jos malo pa ces proglasiti kako si direktno poslan od Boga, da prosvijetlis svinje... :lol: :lol: :lol:

User avatar
Hirurg
Posts: 4740
Joined: 14.05.2006. 23:13
Location: Yugoslavia
Contact:

Post by Hirurg »

vrsta8472 wrote:Ja je izbrisao.

P.S.

Ne bacaj bisere medju svinje.
hm..pravo ti je ona tema bila biser :lol: :lol: :lol:

User avatar
salcn
Posts: 3877
Joined: 21.02.2007. 19:47
Location: SAMO TAKVO
Contact:

Post by salcn »

Veliki dostojnik SRPSKE pravoslavne crkve :!:
Da bogda nam zivio jos mnogo,mnogo godina,jer SRPSKA pravoslavna crkva treba da bude ponosna sto ima ovakvog covjeka na celu :!:







Image
Image

User avatar
che
Posts: 1297
Joined: 07.01.2007. 21:49
Location: Havana
Contact:

Post by che »

vrsta8472 wrote:Ja je izbrisao.

P.S.

Ne bacaj bisere medju svinje.

Za tebe,gordog covjeka!

Postoje neki koji su iznurili svoja tijela podvigom, ali zbog toga što nisu imali rasuđivanja ostali su daleko od Boga."
Reče opet da o bližnjem zavisi život i smrt. Jer ako zadobijemo brata, Boga zadobijamo. A ako brata sablaznimo, Hristu griješimo.
Govorio je avva Justin da dolazi vrijeme kad će ljudi poludjeti, pa kad vide nekog ko nije lud ustaće protiv njega, govoreći:ti si lud, zato što im nije sličan.

User avatar
DJI
Posts: 9
Joined: 15.12.2007. 20:28
Location: Ljubljana

Post by DJI »

Imao sam tu čast, da sam radio u obezbeđenju g.Pavla,kada je pre odprilike dve godine osveštao našu crkvu sv.Cirila i Metoda u Ljubljani.

Mali čovek višinom,velik svojom svetom VELIČINOM !!!

User avatar
Njegovan
Posts: 4910
Joined: 04.07.2002. 18:00
Location: Republika Srpska

Post by Njegovan »

DJI wrote:Imao sam tu čast, da sam radio u obezbeđenju g.Pavla,kada je pre odprilike dve godine osveštao našu crkvu sv.Cirila i Metoda u Ljubljani.

Mali čovek višinom,velik svojom svetom VELIČINOM !!!
Шта сте дужили? Хеклере.... :D Ма, шалим се. :wink:
Image

User avatar
Nektar
Posts: 532
Joined: 05.02.2007. 21:22

Post by Nektar »

vrsta8472 wrote:Ja je izbrisao.

P.S.

Ne bacaj bisere medju svinje.
Ух, ух... Шта је оно Исус рекао апостолима о ширењу вјере, не могу да се сјетим, али ово задње сигурно није!

Ja ne mislim o manipulaciji vec o nasljednicima kakva god procedura izbora bila.
Ма мислио сам на манипулацију евентуалним избором новог Патријарха, тј. насљедника.
Живјели!!!

Locked