Rumunija
Srbija
Litvanija
Austrija
Farska Ostrva
Jebena grupa
Srbija kako je igrala kvalifikacije za Evropsko prvenstvo bogami svi su za nas jaki
ali hajd da ne pretjerujem mozda smo bolji od F.Ostrva Svjetsko prvenstvo u fudbalu 2010
-
seljak iz skakavaca
- Posts: 3642
- Joined: 16.11.2005. 18:15
- Location: Pureši
Kad se povrsinski pogleda, nisu oni tako lose odigrali kvalifikacije za EP2008.. od 14 tekmi, samo dva poraza... ipak ne dovoljno.... 
Ne sumnjam da ce Srbija i u ovoj grupi igrati za sami vrh.... reprezentacija je trenutno prilicno osvjezena novim imenima, tj mladim igracima, pa je logicno da oni trebaju neko vreme da se uigraju... tako da sledece godine ocekujem buuuum
Ne sumnjam da ce Srbija i u ovoj grupi igrati za sami vrh.... reprezentacija je trenutno prilicno osvjezena novim imenima, tj mladim igracima, pa je logicno da oni trebaju neko vreme da se uigraju... tako da sledece godine ocekujem buuuum
Eeeeeee ovako drug mojMr X wrote:E,ovdje si drug pretjerao,jer smo mnogo bolji od F.Ostrva!salcn wrote:hajd da ne pretjerujem mozda smo bolji od F.Ostrva
Danas u fudbalu ne mozes nikoga podcijeniti pa cak ni F.O.Srbija nije u stanju nikoga da pobijedi,pasalo to nama ili ne- ali je tako.Statisticki podaci sve govore a u zadnjih par godina ne mozemo da se pohvalimo nekim ostvarenim rezultatima.Dok god nas zastupaju KRKANI kojima nije stalo do Srbije mi necemo u fudbalu ugledati svjetlost dana.
-
neko iz mase
- Posts: 1371
- Joined: 13.12.2007. 22:48
- Contact:
Ne zamjerite mi, procitao sam dobar komentar u Blicu pa sam kontao da ga stavim ovdje.
Blic komentar
Pasivni ofsajd
Gorčin Stojanović | 30.03.2008
Sistemska greška
Pucanje sistema, kako je to nazvao Miroslav Đukić, selektor ovdašnji, proizvelo je još jednu potvrdu onog što već odavno znamo: mi slabo igramo fudbal.
Smela tvrdnja?
Ne. Stvar iskustva.
Ako se, naime, izvesna greška ponavlja u redovnom ritmu, uvek kada „sistem pukne“, a to je - uvek posle primljenog gola, neretko i posle postignutog, onda više nije problem ni u sistemu, ni u selektoru, ni njegovom izboru igrača, nego u poražavajuće prostoj činjenici: ovde više nema talenta.
Pristane li se na takvu formulaciju razloga nevolje zvane fudbal, gotovo je izlišno pokušavati da se dokuče zemaljski razlozi. Pa, ipak, u svrhu nedeljne razonode - i neka mi bude oprošten ovaj cinizam, to je posledica očaja - hajde da vidimo šta se to zbivalo na onoj ružnoj ukrajinskoj livadi.
Kao i uvek, Srbija ima sve moguće probleme u srednjem redu. Odbrana, ovakva ili slična, u principu može praviti greške, ali ih može i korigovati, kroz leteće partijske sastanke koje vodi generalni sekretar Vidić, a ako je tu i stari partijski kadar Dragutinović, onda nema problema. Kad je posredi formiranje partijske komisije za napad, stvar već ne stoji tako dobro: spoljni igrači, i njihova nestalnost, nisu idealno sredstvo za prodore po bokovima, osobito stoga što se eksperimenti sa bočnim srednjacima i dalje nastavljaju. Stankovićeva, recimo, reprezentativna karijera prolazi u stalnom postavljanju pitanja svim selektorima o njegovom mestu i ulozi u timu, sa izuzetkom, možda, Santrača, ali tu beše u vreme kada je Deki bio više Srbin, a manje Italijan, u igračkom smislu, dabome. Stanković svakako jeste igrač za sistem, ali on, naprosto, predugo igra u jednom sistemu, u kome nije promenio mnogo trenera, i u kome, bivajući solidnom, ali nikad ključnom figurom, i kod Eriksona, i kod Mančinija, zapravo nije ni imao mogućnosti da isproba bilo šta drugo. Uostalom, to nije ni potrebno: Stanković je gotov, pouzdan proizvod, obično bolji iz drugog plana, nikad kao glavni kreativac, uvek kao izvrstan zastupnik one trenerske misli koja o sredini terena misli kao o mestu iz koga počinje sve - i napad, a u italijanskom slučaju još i više - i odbrana. Ali, Stanković nije levo krilo. Igrajući visoko spolja, u Đukićevom sistemu, on je bio nedovoljno autoritativan tamo gde je, možda, jači u ovom delu svoje karijere, u odbrambenim zadacima. Pa, ako je Sulejmani jedina zanimljiva stvar u ukrajinskoj nedaći, Stanković je, opet i ponovo, postao problem.
Nadalje, ono što se dalo naslutiti još u vreme kada je Muslin izmislio Žigića, sada postaje belodano. Ono što je Krauč za Liverpul, jedino je što Žigić može biti za timove koji stalno igraju prelomne utakmice, a to su reprezentacija ili bilo koji vrhunski tim, makar i Valensija u sadašnjoj fazi pod Kumanom. Briljantna sezona u Santanderu posledica je činjenice da je tamo bio spasilac i da je Munitisu, ozbiljnom majstoru svog zanata, bio potreban upravo takav igrač, kao i da je u provinicijskim timovima - provincijskim po mestima na tabeli kojima se mogu nadati - sasvim moguće graditi čitavu taktiku, pa i ukupnu strategiju, oko samo jedne mogućnosti. Santander se, tada, vadio iz bule, nije bilo nužno juriti izlazak u Evropu, svakako ne ni kakvu titulu, i tu je Žigić mogao biti jedna od dve najznačajnije tačke tima. U reprezentaciji, on bi morao biti ili džoker ili glavni saradnik izrazito lucidnog graditelja igre. U Ukrajini, Đukić mu, naprosto, nije dao priliku: Žigić i Ilić nisu se sreli na terenu.
Sistem, dakle, nije valjao. A još je i pukao.
Pa, možda treba promeniti sistem.
Ideja igre sa dva napadača nije uspela, kao što nije uspevala ni ranije. Bez obzira na pravo selektora da izabere sistem, nije rđavo čuti i mišljenje onih koji su se naigrali u raznim sistemima. U tu svrhu, poslednji put kada je naš napad funkcionisao, pod Petkovićem, u timu je bio Kežman. Koji, koliko me sećanje služi, nije imao problema da pokupi neke od Žigićevih povratnih otpadaka.
I još malo o „sistemu“. Obično se kaže da u (nečijem) ludilu ima sistema. U vreme kada je Merilin Monro izučavala metodsku glumu kod Strazberga (Method je engleski prevod slavnog „Sistema“ Stanislavskog, glumačke Biblije), neko je, ne sećam se više ko, biće neki stari holivudski cinik-izbeglica iz Evrope, možda Bili Vajlder, autor njenog najboljeg filma „Neki to vole vruće“, kazao, a povodom neprestanih problema sa pilulama i pamćenjem teksta, kako u „njenom sistemu (metodu) ima ludila“. Nesrećna Norma Džin, zvana MM, stalno je, naime, tražila onaj unutarnji doživljaj iz kojeg bi kazala neku od onih slatkasto-glupavih replika što su je za nju pisale holivudske zanatlije. Tragičan nesrazmer između njenog htenja i opšteg očekivanja, to je bio sistem njenog ludila.
Ne tvrdim da je Đukić po bilo čemu sličan Merilin Monro. Osim po visini, možda. Upravo suprotno: njegovom sistemu upravo nedostaje malo ludila. Onog koje proizvodi kreativnost, pa tako i igru. Onog ludila koje nas tera da slavimo igru, a ne rezultat. Bar onda kada je, kao što prijateljske utakmice podrazumevaju, preče videti šta se hoće od onoga koliko se može.
U Ukrajini nismo razumeli ništa.
Zašto je, dakle, sistem pukao?
Možda zato što u sebi sadrži upisanu grešku.
Sistem je mnogo, ali nije sve. Talenat, pak, ako ga ima, pronađe svoj sistem.
www.blic.co.yu
Blic komentar
Pasivni ofsajd
Gorčin Stojanović | 30.03.2008
Sistemska greška
Pucanje sistema, kako je to nazvao Miroslav Đukić, selektor ovdašnji, proizvelo je još jednu potvrdu onog što već odavno znamo: mi slabo igramo fudbal.
Smela tvrdnja?
Ne. Stvar iskustva.
Ako se, naime, izvesna greška ponavlja u redovnom ritmu, uvek kada „sistem pukne“, a to je - uvek posle primljenog gola, neretko i posle postignutog, onda više nije problem ni u sistemu, ni u selektoru, ni njegovom izboru igrača, nego u poražavajuće prostoj činjenici: ovde više nema talenta.
Pristane li se na takvu formulaciju razloga nevolje zvane fudbal, gotovo je izlišno pokušavati da se dokuče zemaljski razlozi. Pa, ipak, u svrhu nedeljne razonode - i neka mi bude oprošten ovaj cinizam, to je posledica očaja - hajde da vidimo šta se to zbivalo na onoj ružnoj ukrajinskoj livadi.
Kao i uvek, Srbija ima sve moguće probleme u srednjem redu. Odbrana, ovakva ili slična, u principu može praviti greške, ali ih može i korigovati, kroz leteće partijske sastanke koje vodi generalni sekretar Vidić, a ako je tu i stari partijski kadar Dragutinović, onda nema problema. Kad je posredi formiranje partijske komisije za napad, stvar već ne stoji tako dobro: spoljni igrači, i njihova nestalnost, nisu idealno sredstvo za prodore po bokovima, osobito stoga što se eksperimenti sa bočnim srednjacima i dalje nastavljaju. Stankovićeva, recimo, reprezentativna karijera prolazi u stalnom postavljanju pitanja svim selektorima o njegovom mestu i ulozi u timu, sa izuzetkom, možda, Santrača, ali tu beše u vreme kada je Deki bio više Srbin, a manje Italijan, u igračkom smislu, dabome. Stanković svakako jeste igrač za sistem, ali on, naprosto, predugo igra u jednom sistemu, u kome nije promenio mnogo trenera, i u kome, bivajući solidnom, ali nikad ključnom figurom, i kod Eriksona, i kod Mančinija, zapravo nije ni imao mogućnosti da isproba bilo šta drugo. Uostalom, to nije ni potrebno: Stanković je gotov, pouzdan proizvod, obično bolji iz drugog plana, nikad kao glavni kreativac, uvek kao izvrstan zastupnik one trenerske misli koja o sredini terena misli kao o mestu iz koga počinje sve - i napad, a u italijanskom slučaju još i više - i odbrana. Ali, Stanković nije levo krilo. Igrajući visoko spolja, u Đukićevom sistemu, on je bio nedovoljno autoritativan tamo gde je, možda, jači u ovom delu svoje karijere, u odbrambenim zadacima. Pa, ako je Sulejmani jedina zanimljiva stvar u ukrajinskoj nedaći, Stanković je, opet i ponovo, postao problem.
Nadalje, ono što se dalo naslutiti još u vreme kada je Muslin izmislio Žigića, sada postaje belodano. Ono što je Krauč za Liverpul, jedino je što Žigić može biti za timove koji stalno igraju prelomne utakmice, a to su reprezentacija ili bilo koji vrhunski tim, makar i Valensija u sadašnjoj fazi pod Kumanom. Briljantna sezona u Santanderu posledica je činjenice da je tamo bio spasilac i da je Munitisu, ozbiljnom majstoru svog zanata, bio potreban upravo takav igrač, kao i da je u provinicijskim timovima - provincijskim po mestima na tabeli kojima se mogu nadati - sasvim moguće graditi čitavu taktiku, pa i ukupnu strategiju, oko samo jedne mogućnosti. Santander se, tada, vadio iz bule, nije bilo nužno juriti izlazak u Evropu, svakako ne ni kakvu titulu, i tu je Žigić mogao biti jedna od dve najznačajnije tačke tima. U reprezentaciji, on bi morao biti ili džoker ili glavni saradnik izrazito lucidnog graditelja igre. U Ukrajini, Đukić mu, naprosto, nije dao priliku: Žigić i Ilić nisu se sreli na terenu.
Sistem, dakle, nije valjao. A još je i pukao.
Pa, možda treba promeniti sistem.
Ideja igre sa dva napadača nije uspela, kao što nije uspevala ni ranije. Bez obzira na pravo selektora da izabere sistem, nije rđavo čuti i mišljenje onih koji su se naigrali u raznim sistemima. U tu svrhu, poslednji put kada je naš napad funkcionisao, pod Petkovićem, u timu je bio Kežman. Koji, koliko me sećanje služi, nije imao problema da pokupi neke od Žigićevih povratnih otpadaka.
I još malo o „sistemu“. Obično se kaže da u (nečijem) ludilu ima sistema. U vreme kada je Merilin Monro izučavala metodsku glumu kod Strazberga (Method je engleski prevod slavnog „Sistema“ Stanislavskog, glumačke Biblije), neko je, ne sećam se više ko, biće neki stari holivudski cinik-izbeglica iz Evrope, možda Bili Vajlder, autor njenog najboljeg filma „Neki to vole vruće“, kazao, a povodom neprestanih problema sa pilulama i pamćenjem teksta, kako u „njenom sistemu (metodu) ima ludila“. Nesrećna Norma Džin, zvana MM, stalno je, naime, tražila onaj unutarnji doživljaj iz kojeg bi kazala neku od onih slatkasto-glupavih replika što su je za nju pisale holivudske zanatlije. Tragičan nesrazmer između njenog htenja i opšteg očekivanja, to je bio sistem njenog ludila.
Ne tvrdim da je Đukić po bilo čemu sličan Merilin Monro. Osim po visini, možda. Upravo suprotno: njegovom sistemu upravo nedostaje malo ludila. Onog koje proizvodi kreativnost, pa tako i igru. Onog ludila koje nas tera da slavimo igru, a ne rezultat. Bar onda kada je, kao što prijateljske utakmice podrazumevaju, preče videti šta se hoće od onoga koliko se može.
U Ukrajini nismo razumeli ništa.
Zašto je, dakle, sistem pukao?
Možda zato što u sebi sadrži upisanu grešku.
Sistem je mnogo, ali nije sve. Talenat, pak, ako ga ima, pronađe svoj sistem.
www.blic.co.yu
Gorcin Stojanovic je prava pravcata indijancina. On vazda nesto predvidja, po sostemu ako ne pobijedis izgubices. A analize su mu pacenicke. Sistema nikad nije bilo, tako da nema sta pucati. Ako zvezdice ne pocnu trcati i boriti se za loptu boricemo se sa Austrijom za trece mjesto. rumuni imaju ligu i stadione, stabilne sponzore, savez, solidne igrace, mi nista.
That same year, Strummer reportedly cried when he learned that "Rock the Casbah" had been adopted as a slogan by US bomber pilots in the Gulf War.
-
lisnato_testo
- Posts: 758
- Joined: 12.11.2007. 11:23
Iz cega si zakljucio da bjesnim?Sta bjesnis odmah Rege?
. Citao sam ga redovno, manje vise i danas, lik je general nakon bitke. Plus sto koristi termine koje koristi vjerovatno radeci u pozoristu pa ga ogroman broj prosjecne fudbalske publike i ne konta sta on pise.That same year, Strummer reportedly cried when he learned that "Rock the Casbah" had been adopted as a slogan by US bomber pilots in the Gulf War.
Горчин је човјек бритког ума и оштрог језика. Многима се не свиђа његово писаније јер је болно искрено. Ријетко кад промаши у својим обзервацијама али се дешава. Мени је прилично забавно читати његове колумне и Блиц недеље купујем искључиво ради тога.
Цигане највише нервира чињеница да је дотични " мртви гробар " и то отворено показује.
Знам да ће сад салве незадовољства и прозивања о " објективном новинарству ", али Горчин и није новинар већ драмски писац, редитељ и колумниста.
Коме смета, може буквално да обрише дупе с истим и тако искаже свој револт. Примјењена демократија !
Цигане највише нервира чињеница да је дотични " мртви гробар " и то отворено показује.
Знам да ће сад салве незадовољства и прозивања о " објективном новинарству ", али Горчин и није новинар већ драмски писац, редитељ и колумниста.
Коме смета, може буквално да обрише дупе с истим и тако искаже свој револт. Примјењена демократија !
„Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast“ - George Bernard Shaw
-
lisnato_testo
- Posts: 758
- Joined: 12.11.2007. 11:23
Daj molim te,odakle ti cojones da kažeš da ja nisam fudbalski stručnjak???Sheki wrote:Njegovo misljenje je u rangu tvoga, moga i onog od LT-a, dakle covjeka koji nije bas izraziti fudbalski strucnjak. To i jeste ono sto mi se svidja jer je upravo ovo misljenje trenutno vecine prosjecnih srba, koji su i inace poznati kao ljudi koji su uvijek pametniji od selektora.
-
lisnato_testo
- Posts: 758
- Joined: 12.11.2007. 11:23