Ponosim se, da, ja sam iz Prnjavora

[vrsta8472]

[Vucijak]

Konacno sam procitao nesto zanimljivo iz Prnjavora. Zalosno je da se vecina vijesti
na ovimn stranicama svodi na prazna prepucavanja propalih prnjavorskih politicara
i svadje oko vodovoda. Kada ovo neko cita sa strane stice dojam da je Prnjavor
jedna zaostala i primitivna sredina gdje zive "divlji" ljudi

[vrsta8472]

[vrsta8472]

[KAMIKAZA]

Nadjoh nesto interesantno.
http://www.panoramio.com/user/2974138?w ... d=22199353

[ZMIJA]

Nema raja bez rodnoga kraja

[grabik]

Jasam imao jako dobru ideju za biznis ali sam naisao na jak otpor u politici
kada sam spomenuo sta hocu da radim oni u opstini su se smejali tako dame bilo sramota
stosam uopste pominjao.A radilo se o tome stoje vrlo vazno za jedan grad.A rec je o Mrtvacnici,Krimatorium i kompletna proizvodnja pogrebne opreme.

Inace zivim u Australiji dugo godina imam zelju dase vratim tamo

[KAMIKAZA]

Ma gdje njima to da predlozis,pa oni znaju da ce i ovako besplatno za svoje zasluge otici u pakao
Pade mi sad na pamet ona scena kad cica vice:" Pale Grozdana pale"
http://www.youtube.com/watch?v=qwzUlENcHzs

[vrsta8472]

Стаменко Шушак: Српска захтијева два кардиохируршка центра

Све је мање лекара који се опредељују на корак да постану прави професионалци, у правом смислу речено "лекарска елита". Мислим да је ред на нашу политичку елиту да лошу и веома тешку стварност садашњости претворе у добру и успешну стварност будућности.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" један од водећих кардиохирурга Института за кардиоваскуларне болести Војводине - Сремска Каменица проф. др Стаменко Шушак.

* ГЛAС: Један сте од врхунских кардиохирурга у Србији и за вама је годишње велики број најкомпликованијих операција на отвореном срцу са најмањим процентом смртности.

ШУШAК: Нажалост, у последње време све чешће оперишем веома тешке пацијенте, код којих је потребно урадити тзв. комбиноване процедуре, код којих током једне операције урадите три-четири бајпаса уз замену или реконструкцију два или три срчана залиска. Исто тако, веома честе су и дисекције аорте, једно од најургентнијих стања у медицини, које имају веома висок проценат смртности, као и операције пацијената у акутном инфаркту миокарда, које оперишемо када колеге кардиолози нису у могућности да путем катетера отворе инфарктни коронарни крвни суд.

* ГЛAС: Са којим проблемима се најчешће сусрећу кардиохирурзи?

ШУШAК: Боравећи и радећи у Berlinском центру за срце, видео сам да српска кардиохирургија уопште не заостаје у односу на немачку. Једина разлика је та што Немачка има имплементиране и развијене најсавременије начине лечења најтежих срчаних болесника, као што је програм трансплантације срца, програм "вештачко срце", што би требало да буде приоритет и за Србију и остале државе региона.

* ГЛAС: РС још нема центар за кардиохирургију, а по најавама планира да га опреми у току ове године и доведе стручњаке из других земаља. Ви сте рођени и одрасли у РС, отац Вам је такође овдје био љекар, шта је за то потребно?

ШУШAК: Уназад неколико година у РС имплементирана је тзв инвазивна кардиологија. То је био велики корак Министарства здравља, јер инвазивна кардиологија представља само један, али веома важан корак до оснивања кардиохирургије. Многи пацијенти, који су до тада, само због катетеризације срца морали ићи у иностране центре, сада исто могу да добију и у Клиничком центру у Бањалуци. Дакле, основни услови већ постоје. Следећи корак је едукација домаћег кадра. Кардиохирургија је много захтевна. Едукација и матурација трају најмање пет година, с тим да се осамостаљење стиче тек после десет година интензивног рада у операционој сали под менторством искусног кардиохирурга. Потребно би било запослити младе докторе, одмах после завршених медицинских студија, едуковати их и обавезно, током последње двије године едукације, послати у неки од светских кардиохируршких центара. Исто тако, тим који би оперисао у КЦ Бањалука требало би да буде сталан. Требало би ангажовати један тим који ће стално оперисати и истовремено едуковати домаћи кадар. Уиграна екипа је један од веома важних фактора за успешност и преживљавање после операција на срцу.

* ГЛAС: У Тузли постоји Институт за срце, који је један од најпознатијих у региону. Шта је РС потребно да успостави сличан центар?

ШУШAК: У БиХ постоје већ четири кардиохируршка центра - два у Тузли, један у Мостару и један у Сарајеву. Управо је установа "Deutches Herzzentum Berlin", у којој сам субспецијализирао кардиохирургију, била ментор за имплементацију кардиохирургије у Сарајеву и Мостару. Свакако, центар у Тузли, под руководством мог пријатеља, проф. др Емира Кабила, веома је успешан, изузетно опремљен и, надасве отворен за сарадњу. То је центар са веома добром екипом доктора, али и организацијом, која уопште не одступа од светских стандарда. Шта недостаје Српској? Одлука политике да се што пре пође са операцијама на срцу. Према броју становника и најновијим препорукама СЗО, Република Српска захтева два кардиохируршка центра!

* ГЛAС: Сарађујете ли са љекарима болница у Српској?

ШУШAК: Интензивно сарађујем са колегама кардиолозима из КЦ Бањалука, а са некима од њих сам и у пријатељским односима. Сарадња са њима састоји се у третману пацијената, који су дијагностиковани у Бањалуци, а затим их оперишем на Институту у Сремској Каменици. Мислим да би у што скорије време требало организовати и заједничке кардиохируршко-кардиолошке конзилијуме у КЦ Бањалука, пошто и то представља један од видова едукације домаћег кадра у РС.

* ГЛAС: Колико сте пацијената из РС оперисали у Каменици?

ШУШAК: Према мојој статистици, у последњих десетак година оперисао сам преко 200 пацијената са територије Бањалуке, Прњавора, Приједора, Српца, Дервенте, Босанског Брода и Добоја. Ради се о веома широкој и разноврсној кардијалној патологији. Поред оболења срца, колико ми је познато, пацијенти из РС најчешће долазе у Каменицу ради операција на срцу, али и због зрачне онколошке терапије.

* ГЛAС: Који су највећи проблеми у здравству у Србији, али и региону?

ШУШAК: Слободно можемо да кажемо да су проблеми у здравству у свим земљама бивше СФРЈ слични. Једини изузетак чини Словенија. Ти проблеми су најчешће економске природе. Лекари, нарочито они са веома тешким и одговорним субспецијализацијама, као што су кардиохирурзи, неурохирурзи, кардиоанестезиолози, инвазивни кардиолози, интензивисти или грудни хирурзи нису на одговарајући начин награђени. Све је мање лекара који се опредељују на корак да постану прави професионалци, у правом смислу речено "лекарска елита". Мислим да је ред на нашу политичку елиту да лошу и веома тешку стварност садашњости претворе у добру и успешну стварност будућности.
Биографија

Проф. др Стаменко Шушак рођен је у Прњавору, гдје је завршио основну школу, а потом и Гимназију. У Бањалуци је завршио средњу Музичку школу. Медицински факултет у Новом Саду уписао је 1988. године и дипломирао у року са високом просјечном оцјеном 9,71, као студент генерације и један од најбољих студената Медицинског факултета. Запослио се на Универзитетској клиници за кардиоваскуларну хирургију Института за кардиоваскуларне болести Војводине и под менторством академика проф. др Нинослава Радовановића, свјетски признатог кардиохирурга, стекао основна знања из области хирургије и кардио-васкуларне хирургије. Већ 2005. године под менторством академика Радовановића одбранио је докторску дисертацију. У најеминентнији европски кардиохируршки центар "Deutches Herzzentum Berlin" отишао је 2006. године на двогодишњу субспецијализацију из кардио-васкуларне и торакалне хирургије и под менторством директора ове престижне установе проф. др Роланда Хецера имао је привилегију да научи и уради најкомпликованије кардиохируршке интервенције. Субспецијалистички испит положио је 2008. године са највишом оцјеном послије чега се враћа у Србију и наставља да оперише на Институту у Сремској Каменици. Већ пету годину као доцент предаје хирургију, кардиохирургију и медицинску етику на Медицинском факултету у Новом Саду.

[KAMIKAZA]

Zlatna generacija

[regeman]

kami sa obzirom na bogato iskustvo ispricaj nam kako je bilo dok si radio u bolnici, jesi kakvu svabicu aperisao

[KAMIKAZA]

kami sa obzirom na bogato iskustvo ispricaj nam kako je bilo dok si radio u bolnici, jesi kakvu svabicu aperisao

Ja u bolnicu ne idem ni kao pacijent mada sam pokusao 2 mjeseca da vozim hitna kola u Prnjavoru 1988 godine na zalost niko nije htio da se vozi sa mnom osim pacijenata koji su bili u komi

[KAMIKAZA]

nadjoh ovu pjesmu na nekom hrvatskom forumu

North ARMY03-09-09, 18:33
Na traktoru pukla guma
skrenuo sam ja sa uma
skrenula i mala ta
iz Prnjavora

Pumpaj mala pumpaj
za mene se udaj
imas zlatne ruke
skrati moje muke

Svuda oko nas je suma
spojila nas jedna guma
pumpa mala pumpam ja
kraj prnjavora

Šta sve moze stara guma
pronadjosmo mi i kuma
svrsila se prica ta
kraj prnjavora

[Vucijak]

Mislim da je ovo najveci pomos Prnjavora svih vremena

[Hirurg]

malo veci si ti propalitet, pa si samim tim i veci ponos

[Vucijak]

Zamolio bih da se ovaj Hirurg banuje jer mi prijeti ! Hvala.

[vrsta8472]

[murgo]

ko zna kad cemo se moci kupati u ovoj Novakovoj banji?

Razno - 06.12.2009.
Kopao bunar - pronašao ljekovitu vodu

Kada je prošle godine u proljeće došao iz Švajcarske u svoj rodni kraj Donju Mravicu nadomak Prnjavora, Novak Spasojević riješio je da završi poslove koje je još davno započeo.

Želio je da buduće penzionerske dane učini zanimljivim i da u trećoj dobi života bude opušten i miran, kako svaki čovjek poželi kada ode u penziju.

Ali kako sve ne ide onako kako se zamisli, pokazao je i ovaj primjer. Nakon što je ogradio cijelo svoje imanje i od njega napravio ranč, ovaj Prnjavorčanin je napravio nekoliko puteva koje je posuo sipinom, nabavio je konje, fijaker, ovce, pa čak i lane i penzionerski dani su mogli da počnu.

Ali, za sve to je trebalo obezbijediti dovoljne količine vode. Unajmio je Novak bunardžije da kopaju bunar, a oni su na 36. metru, u utrobi zemlje, pronašli ono čemu su se najmanje nadali - izuzetno rijetku ljekovitu vodu, bogatu sumporom i natrijumom, koju je u Evropi moguće naći samo na tri mjesta od kojih je jedno i "Banja Kulaši" u prnjavorskoj opštini. Kako je suditi po pronalasku, moguće je da će ova opština postati bogatija za još jedan banjsko-rekreativni centar.

Čekaju rezultate analize: Vlasnik imanja Novak Spasojević nije zainteresovan za puno priče. Kaže da je čovjek koji samo želi da uživa u penzionerskim danima i da mu je drago što je njegova zemlja odabrana da bude mjesto gdje će se naći ljekovita voda.

"Prepuštam ljudima da to vode i rade. Mene nemojte ništa pitati, jer sada hoću da uživam u penzionerskim danima. Imate moje saradnike kojima prepuštam sve. Ako bude nešto neka rade, neka grade, samo za dobrobit ovog mjesta", kaže Novak.

Kako su svi bili zatečeni količinom sumpora koji je onemogućavao rad na toj dubini, uzorci vode su poslani na Institut u Banjaluci. Nakon toga uzorci su poslani i u Beograd na Institut za javno zdravstvo Srbije i sada se čekaju rezultati.

Brane Dujaković, radnik firme "Elt" iz Prnjavora koja je pravni zastupnik Novaka Spasojevića, ugradio je pumpu u iskopani bunar i odmah osjetio jaku koncentraciju sumpora. U razgovoru sa radnicima Instituta saznao je da je voda jako bogata natrijumom i sumporom. Pretpostavlja se da će voda imati veliku ulogu u razvoju banjskog turizma u RS.

"Suvišno je sada o tome govoriti jer ipak bi trebalo sačekati rezultate, ali prema naznakama, voda je jako značajna", rekao je Dujaković.

Mještani u čudu: Mještani Donje Mravice začuđeni su što je u njihovom naselju pronađen tako ljekovit izvor. Nadaju se da će tu ubrzo biti izgrađena banja i da će od toga moći da žive.

Milena Janjić (64) začudila se kada su rekli da je na Novakovom ranču pronađena ljekovita voda, a mnogi su morali ići u banju u Kulaše ili negdje dalje. Mnogi stariji pate od reume tako da će banja dobro doći.

"Ako se potvrdi da je voda dovoljno bogata sastojcima koji su potrebni za banju bićemo najsretniji na svijetu. Pa neka i nas Bog malo pogleda, jer smo to zaslužili", kaže Milena.

Željko Šušak, Novakov prijatelj, održava imanje i ranč i u toku je svih dešavanja vezanih za ovo domaćinstvo. Od kada se Novak vratio uradio mu je ogradu oko imanja i kuće.

"Nisam mogao da vjerujem da je ova voda tako ljekovita. Ali jedva čekamo rezultate analize koji će potvrditi da li se može graditi banja. Ako to bude, vjerujem da i Novak ima razloga za zadovoljstvo. On je jako vrijedan čovjek koji je naučio da radi i sve što je u životu stekao stekao je radom", kaže Željko.

Ranč "sa Zapada": Proveo nas je Željko po ranču koji se može naći samo na Zapadu. Na mjestu gdje je trebalo da bude ribnjak je rupa puna žućkaste vode, a na površini se skuplja crni talog. Kraj nje je iskopan bunar iz kojeg pumpa crpi vodu u ribnjak. Čim pumpa krene sa radom osjeća se neprijatan miris karakterističan za sumpor.

"Evo, odmah se osjeti. To je valjda dobar znak da se radi o ljekovitoj vodi. Ali voda nije štetna zato što ima u njoj ribe koja opstaje", kaže on.

Na vrhu ranča je štala sa dva konja i ždrebetom. Dva prelijepa konja, porijeklom iz Indije, čekaju proljeće kada će početi da vuku fijker kojeg je Novak dovezao iz Švajcarske i koji košta 10.000 evra.

Novak je veliki ljubitelj životinja. To pokazuje time što ima dva prelijepa psa, tri ovce, ali i malo lane. Kupio ga je, a sada mu traži društvo.

"Išao sam danas u Slavonsku Požegu da nađem lane kako bi moj Jelenko imao društvo. Nadam se da ću ga naći uskoro", kratko nam je rekao Novak.

Pored leneta u istom toru nalaze se i tri ovce. Tek onako da ono ne bude samo.

Željko Derajić - Nezavisne novine

[vrsta8472]

[vrsta8472]

[vrsta8472]

Ајд да барем славу прославе како то доликује домаћинима.

[vrsta8472]

[KAMIKAZA]

Slucajno pregledavam nesto i nadjem ovo.

Nije to toliko interesantno koliko kraj,kad kaze :"Sponzor je SET Prom iz Prnjavora,a dobitnik nagrade,Jasarevic Hasan Lolo iz Konjuhovaca". i sve to je bilo prije 20 godina,a ja nabasa tek sad na snimak.

[KAMIKAZA]

Citao sam nesto i nabasam na prelijep tekst,pisan ocigledno rukom nekoga ko je iz Prnjavora ili nekoga kome je zena iz naseg grada u tom slucaju je jadnik najebao,ali sta se moze.Covjek pise na forumu Mostarska raja i vrijedi procitati.Naziv teme je "Put kroz zemlju koje nema", a pisac je Kljuse (sala)Skontao sam da je iz Nevesinja,da ima rodbinu u Prnjavoru ili okolini,i da je studirao u Ns a zivi u Toromtu Sta da jos kazem ??? Otkrijte pisca,ovako dobrih tekstova,Otkrijte ko je Kljuse.

http://www.mostarskaraja.com/forum/nauk ... ndex2.html


Prica u prici
HYPO banka, koja je pustila duboke korjene u Bosni, je dosla na sjajnu ideju. Ta banka je najboljim ucenicima BiH (valjda vukovci-tako smo ih prije zvali) urucivala stedne knjizice sa bankovnim racunom i sumom 20km na njemu. Time su htjeli da malo ohrabre raju da bi poceli vec stediti za skolu, a samim tim prilivom novaca povecali njihov (bankin) cash flow. Elem, oni su ti tako u malom konvoju isli od grada do grada, gdje su ih docekivale delegacije, slicne onim iz Titovog vremena. Osim toga su kreirali i maskotu, to je bio nilski konj koji su nazvali HYPKO. Taj hypko je neumorno zabavljao djecu po svim mogucim gradovima i mjesnim zajednicama. Tako su ti oni na tom svom putesestviju dosli i u Laktase. Za ove koji su davno otisli, a u cijim udzbenicima za geografiju se nije spominjalo takvo mjesto, to ti je neko malo „sranje“ izmedju Banjaluke i Gradiske. To mjesto je postalo veliko i poznato, skoro pa ko' Troja, zato sto je onaj Dodik tu popio mnogo varenike i pojeo bezbroj vreca cvaraka. Znaci, ti predstavnici HYPO banke su dosli u Laktase i kako to obicno biva usli u frisko ofarbane jupolom fiskulturne sale. HYPKO je prolazeci kroz dupla vrata poceo da plese i izvodi svoj uvjezbani, vec stotine puta izveden komad. Ushiceni odlikasi (vukovci) podpomognuti svojim mamama, tatama, dekama, bakama, tetkama i komsinicama u papucama su poceli u jedan glas da uzvikuju: NURKO, NURKO, NURKO...Jadni HYPKO se, ne kontajuci sta se desava, zbunjen okretao sve do onog trenutka kada mu je mala Ibrina Selma prisla, ukratko objasnila nesporazum oko dva pisma i kako ponekad HYPKO moze biti u isto vrijeme i NURKO. Ko nema Bosne, kupio bi je.


Prosli smo kroz Derventu, koja je poprilicno obnovljena, i napokon se uputili prema Prnjavoru, stanistu jedinoga djeda i druge babe. Prilazimo kuci, kapija je vec odavno sirom otvorena, a baba i djed vec od ranog jutra sjede ispred kuce i pogleduju na sat, ne pitajuci jedno drugo nista. Cika, vika, suze radosnice, a ja se malo izdvajam odlazeci u podrum, tamo vadim hladan Nektar iz frizidera, sjedam pod odrnu i naginjem klipacu. Hladno pivo se slijeva niz nepca, miluje me njezno dok ja gledam pauka kako davi komarca izmedju dva grozda grozdja.

Dieser Beitrag wurde bereits 1 mal editiert, zuletzt von »Julija« (15. September 2009, 23:02)

Zum Seitenanfang Zitieren
--------------------------------------------------------------------------------

Benutzerinformationen überspringen
Julija

Schüler



Beiträge: 82


51

Mittwoch, 16. September 2009, 21:03
Prnjavor(Cika Sejo i Kljuse su poslali razglednicu iz Lagosa)

Prnjavor je mali gradic, nesto veci od Nevesinja, a osjetno manji od Mostara. Grad se pocinje siriti od glavnog puta, koji povezuje Derventu i Bnaja Luku, penjuci se blago prema naselju zvanom Lazina Voda. Stojeci na tom uzvisenju, koji je ujedno i raskrsnica, mozemo primjetiti tri puta koji se slijevaju poput kakvih rijeka u tri pravca. Jedan protice kroz centar grada, drugi kroz mahalu, a treci kroz vec pomenutu Lazinu Vodu.

Za razliku od Nevesinja, cija glavna ulica je poplocana i omedjena kamenim kucama, ova je asfaltirana i omedjena prelijepim drvoredom divljih kestena. Mnoge zene noseci cekere pune hrane su se zasigurno, makar jednom, osjetile sretnim bicima kada bi se zadihane i znojave sklonile ispod kakve krosnje da odahnu dusom, a usput pregledaju silne smrtovnice pricvrscene raznim sredstvima za ta stabla. Polazeci od centra prema onom vrhu sa kojeg se sve slijeva u tri pravca, nalazi se jos jedna raskrsnica koja neizostavno zbuni svakog slucajnog prolaznika. Ja sam svaki put zbunjeno cekao na njoj da svi prodju, mada su me mnogi ubjedjivali u logicnost znakova i u to ko ima prvenstvo prolaza. Mozda je i do mene, jer ponekad, moram priznati, meni logicno i nije logicno. Sa te raskrsnice se odvaja jos jedan predivan put, opet omedjen ogromnim stablima i krosnjama, koji vodi do prnjavorskih osnovnih i srednjih skola. Volio bih da sam uspio prosetati tom ulicom u praskozorje kakvog divnog, vedrog ljetnog dana, ali eto i to mi se izmaklo ispod nogu.

U Prnjavoru nismo nista posebno radili, niti nam se ista posebno desilo. Djeca su isla na pecanje sa dedom, cistili ribu, grizli paradaiz, brali i tucali ljesnike koje smo donijeli u Kanadu, brali i pekli kukuruze, okretali janjca na raznju. Isli smo i do sela gdje deda zavrsava svoju malu vikendicu, povuklo ga da se vrati gdje je rodjen. Sto manje vremena covijek ima pred sobom, to ga vise trazi iza sebe. Starost ljude vraca u zavicaj, blizina smrti narocito. Zelja da se umre „na svome“ gotovo je izopacena.

Sela u Bosni su drugacija od hercegovackih, nekako rastrkana na brijegovima i okruzena gustim sumama i plodnim oranicama. Nema onih mojih planinskih vijenaca, kamenjara i sive boje koja preovladava. Njihova sela su nekako zelena. Jedina slicnost je u tome sto su pusta i sto u njima vlada rajska tisina. Sa vremena na vrijeme se cuje mukanje necije Zekulje, tupi udarac sjekire na nekom panju popracen onim vriskom-stenjanjem Monike Seles koji daje covjeku ekstra snagu. Opet tisina, samo zujanje ose na grozdu iznad glave, onda priguseno kljucanje djetlica u hrast u obliznjem gaju, pa opet tisina.

Tu na selu deda ima necaka koji tu zivi i odrzava staru kucu, neko je morao ostati na ognjistu. On se izmedju ostalih seoskih rabota bavi i lovom, a nedavno je nasao i malo lane kome je uginula majka pri okotu. Donio ga je kuci, jedva nekako odhranio, a sada prica o njemu kao o ravnopravnom clanu porodice. Krstio ga je imenom Milan, a to Milance trci njemu na svaki njegov mig. Sta mozes vise od toga ponuditi djeci koja su odrastala na asfaltu milionskog grada, tamo negdje u nekoj zemlji indijanaca?

Milan je pravi mali glupko, ni tamo-ni vamo, ne zna odakle je dosao, ni kuda je posao. Podsjetio me je na masu ljudi koje znam, na mene. Taj Milan se ne boji ljudi, ne boji se traktora, cak se ne boji lovackih kerova. Svako vece ode u sumu da spava, a sa prvim suncevim zracima dolazi pred kucu gdje se ponosno setka po cijeli dan, sve do onog trenutka kada sunce zamakne za prvi gaj. Svi kazu da ce negdje zaglaviti, ili ce ga pas pojesti, ili neko na raznju okrenuti. Ja ipak mislim da ce on jedne veceri u sumu otici i nece se vise vratiti, jer on vec zasigurno zna ko je i odakle je. On nesumnjivo prepozna gdje je njegova kuca, dom, materbina. Po defoltu, tamo je uvijek najljepse. Glupo mi je priznati, ali mu ipak malo zavidim.

Zum Seitenanfang

[vrsta8472]

Овај стил писања ме асоцира на Бранка Ћопића и Башту сљезове боје