Ergela Vucijak

What's up? What? Oh....

Moderator: aquarius

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ergela Vucijak

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ergela Vucijak

Post by vrsta8472 »

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ergela Vucijak

Post by vrsta8472 »

Враћање поноса прњаворским липицанерима

Након агоније дуге више од двије деценије, која је посљедњих годину и по дана кулминирала кроз извршење стечајног поступка, једина ергела липицанера у БиХ, прњаворски "Вучијак", би требало да окрене нови лист неке свјетлије будућности.

Влада РС је на посљедњој сједници прихватила информацију бањалучког Окружног привредног суда којом се закључује стечајни поступак у "Вучијаку", те је покренула процедуре регистровања ергеле као свог јавног предузећа, потврдили су нам ово из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС. Иако је Влада РС прије пет године платила 1,02 милиона КМ за куповину познате прњаворске ергеле липицанера, у њено власништво није улазила због одраније неријешеног судског спора између предузећа "Ратар" и "Вучијака". Отезање преузимања власништва у "Вучијаку" је довело до тога да су неко вријеме липицанери гладовали, радници нису добијали плате, док је двадесетак старијих и прекобројних коња продато на лицитацијама. Ипак, коначним разрјешењем имовинског спора са "Ратаром" у корист "Вучијака" створени су услови да ергела коначно пређе у државно власништво.

Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС најављују да ће "Вучијак" ускоро постати равноправан члан ЛИФ-а, Свјетске организације удружења липицанских ергела, односно да ће радити попут познате ергеле "Карађорђево" у Србији или словеначке "Липице", које су такође њени чланови.

Миљан Ербез, помоћник министра пољопривреде, рекао је да ће Министарство својим капацитетима убудуће промовисати ергелу кроз њену мултифункционалност.

"'Вучијак' ће бити вид мјеста за образовање, а имаће туристичку, угоститељску, спортску и медицинску функцију, при чему би код терапија нагласак ставили на пружање вида терапије људима са посебним потребама", рекао је он и додао да је за финансирање ергеле на годишњем нивоу потребно око 500.000 КМ и да би у перспективи за улагање у њу били заинтересовани и страни донатори.

Из ресорног министарства су потврдили да се на ергели "Вучијак" у Прњавору узгаја шест линија и 15 родова липицанера. На ергели се тренутно налази 135 липицанера, од чега је њих 14 подмладак из 2015. године.
Доста Бараковић, доскорашњи стечајни управник у "Вучијаку", рекла је да је стање у ергели сада далеко уређеније у односу на период од прије двије или три године.

"Коњи су збринути, имају довољно добре хране, инфраструктура је дјелимично уређена и стање у њој је значајно побољшано", рекла је она.

Подсјетила је да је ергела "Вучијак" прошла кроз тежак период када ју је гушила прекобројност грла.

"Ергела је пројектована за максималних 80 грла, а у једном тренутку их је било 150. Тада је донесена одлука да се дио грла прода. Продали смо њих двадесетак, али смо касније набавили неопходну нову ждребад", рекла је она.

Бараковићева је додала да су обавезе према радницима ергеле регулисане кроз програм њене реорганизације.

"У 'Вучијаку' је сада десет радника. Они су као посљедњу добили фебруарску плату, али би у наредних неколико дана требало да добију мартовску и априлску", најавила је она.

"Вучијак" сљедеће године слави 70. рођендан

Ергелу липицанера "Вучијак" је с циљем оплемењивања раса у БиХ 1946. основало Министарства одбране НР Југославије.

Име је добила по истоименом узвишењу Вучијак, које се налази сјеверно од Добоја, према Прњавору, гдје се ергела и налази. "Вучијак" је члан свјетске федерације узгајивача липицанца, ЛИФ, а сљедеће године се навршава 70 година постојања ергеле.

Иначе, липицанер је пасмина коња која је због свог грациозног изгледа, погодности за дресуру, али и радних способности, веома добро прихваћена код свих слојева друштва. Данас ова пасмина коња представља културне вриједности Европе.

Зорица Драговић - Независне новине

Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ergela Vucijak

Post by vrsta8472 »

Липицанерима пријети глад

Уколико до 24. јуна не буду исплаћене плате за протекла четири мјесеца, радници ергеле липицанера "Вучијак" у Прњавору најавили су да ће потпуно обуставити рад и 140 грла оставити без хране и воде.

Став радника ергеле представнику Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства РС Ранку Грубишићу пренијела је Љубинка Васић, предсједник Синдиката "Вучијака".

- До кашњења у исплати дошло је искључиво из техничких разлога и очекујемо да ће проблем бити ријешен у договореном року - најавио је Грубишић.

Послије окончаног вишегодишњег стечајног поступка ергела је прешла у власниш- тво Владе РС. Ергели је редовним судским поступком недавно враћено 70 дунума земљишта на економији на Лужанима, на које је право власништва подагало и Пољопривредно предузеће "Ратар".

Б.Р. - Глас Српске

http://prnjavor.info/lipicanerima-prijeti-glad-foto/
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Ergela Vucijak

Post by vrsta8472 »

За липицанере из Прњавора долазе бољи дани

За једину ергелу расних коња у Босни и Херцеговини, која је више од двије деценије у финансијским проблемима, стиже квалитетно рјешење.


Ергелу расних коња липицанера "Вучијак" код Прњавора, према најавама Министарства пољопривреде бх. ентитета Република Српска, чекају бољи дани.

Ради се о јединој ергели липицанера у Босни и Херцеговини, која је више од двије деценије у финансијским проблемима, а иако су се власници мијењали, честе су биле ситуације да коњи гладују, а радници не примају плате.

Агонија је очигледна на сваком кораку на посједу ергеле, али на сву срећу, на стадо које броји 150 липицанера, тешка ситуација није оставила видљиви траг, као на руинираним објектима.

Основана декретом 1946.

У шталама су затворени пастуви и кобиле с младима, које радници пуштају у поподневним сатима. Док су кобиле завезане, ждријебад се слободно крећу по штали, а многи од њих радије вријеме проводе уз мајке. Штале, иако су у лошем стању и даље свједоче о бољим временима, с обзиром на то да су рађене намјенски, па је у унутрашњости пријатно и током највећих љетних температура.

Ергела је основана 1946. године, декретом тадашњег Министарства одбране Народне Републике Босне и Херцеговине, за потребе Народне војске, а име је добила по оближњем узвишењу Вучијак. Формирана је највећим дијелом од расплодног материјала поријеклом из ергела "Липи" и "Ђаково" из Хрватске, док мањи дио води поријекло из ергеле "Липица" из Словеније.

Ергела је била приватизирана, а с обзиром на то да је ново руководство није успјело одржати, проглашен је стечај 2008. године.

Влада РС-а је 2010. године одлучила поново вратити "Вучијак" у "државно" власништво, откупивши је на јавном надметању, али све до затварања стечајног поступка преузимање власништва није донијело ништа добро липицанерима.

Трансформација у јавну установу

Зоран Ковачевић, помоћник министра пољопривреде РС-а, каже да је завршен стечајни поступак те да је у току регистрација ергеле као јавне установе, а у наредним данима требао би бити именовани вршилац дужности директора и управни одбор.

Именовани в.д. директора имат ће задатак направити пословни план, за инвестиције и подршку Министарства пољопривреде РС-а донијет ће програм средњерочног развоја ергеле и редослиједа активности, како би, прије свега, санирали објекти у које није улагано око 50 година.

"Дефинисали би се приоритети. Циљ је да се побољшају услови за држање коња и да се у функцију стави земљиште коју је ергела користила, прије свега, за спремање кабасте сточне хране. Да се дефинишу неке друге активности, које би дале ергели нову димензију и значај, такођер, разрадили би неке нове пословне идеје унутар и око ергеле, имајући у виду да су просторним планом општине Прњавор предвиђени одређени туристички садржаји око саме ергеле", казао је Ковачевић, преноси Анадолија.

БиХ не може извозити коње

Према његовим ријечима, формирањем јавне установе ергела ће послати пуноправни члан Међународне организације за узгој липицанског коња, тако да ће моћи тражити финансијску подршку, прије свега за реконструкцију објеката, а средства која су предвиђена у буџету РС-а ће бити у највећем дијелу за одржавање производње, исхрану коња те плате радника.

Додатни проблем представља чињеница да ергела има основно стадо са око 150 грла, а циљ је да се овај број сведе на 80 до 90 грла, како је предвиђено у стечајном плану, да би се сачувале све линије и родови. Вишак грла требао би бити продан, али док је био у току стечајни поступак, организирано је неколико лицитација, на којима, и поред минималне цијене, није било довољно заинтересираних.

Интерес постоји у сусједним земљама, одакле су експерти посјећивали ергелу и давали високе оцјене за грла, али Босна и Херцеговина не може извозити коње. Помоћник министра Ковачевић наглашава да се траже страни инвеститори.

"Прва ствар је да се сними стање и да се изврши процјена трошкова и приоритети улагања. Затим је потребно да знамо колико шта кошта, да можемо да кандидујемо. Имамо одређених назнака да постоје фондови који су заинтересовани. Сада само чекамо да прође формално регистрација јавне установе и онда имамо нови легитимитет и могу се подности захтјеви, писати онима који су заинтересовани и јављати се на конкурсе за такву врсту инвестиција", рекао је он.

Ергеле за развој туризма

Ковачевић сматра да је тежак период који је наступио иза отварања стечајног поступка напокон прошао. Објаснио је да у окружењу државе у највећој мјери финансирају рад ергела, али да постоји и низ пословних активности које се надовезују на саме коње - туристички садржаји, школе јахања, рад с дјецом која имају проблеме у развоју, садржаји гдје се коњи користе за неке свечаности...

Он очекује да ће процедура регистрације јавне установе бити завршена врло брзо, а први приоритет је реконструкција објеката, гдје је циљ да до зиме буде завршена бар санација, уколико не буде могуће урадити веће захвате.

Паралелно с тим, тражит ће изворе финасирања да се ергела стави у функцију, прије свега да почне производња сточне хране, јер у овом моменту се готово сва сточна храна купује.

Анадолија
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

Post Reply