Zanimljivi članci!

Radio, TV, internet, štampa...

Moderator: aquarius

User avatar
povjerljiva
Posts: 712
Joined: 11.03.2010. 13:10
Location: tamo daleko

Zanimljivi članci!

Post by povjerljiva »

Од безазлене забаве до опасних пакости
Datum: 22.05.2011 13:00
Autor: Н. Вранковић, М. Чигоја

Вјероватно на свијету не постоји особа која бар једном некога није оговарала, односно трачала, иако то већина људи не жели да призна.

Психолози и социолози тврде да онај ко каже да никада не трача, готово сигурно лаже. Оговарају сви, и жене и мушкарци, и млади и стари, и образовани и необразовани.

Стручњаци појашњавају да је то начин да се сазнају неке информације о другима, да будемо у центру пажње, да се ослободимо стреса... Додају да је све то у реду док се своди на безазлену забаву и не оде предалеко.

Оговарање одувијек постоји

Према ријечима социолога Биљане Милошевић, трач или оговарање је једно од цивилизацијских обиљежја. Трача се, додаје она, од када је свијета и вијека јер одувијек постоји та нека људска знатижеља за туђим животом.

- У почетку, трач је био начин да се дође до неке информације, али ако та информација пређе из једне руке у другу, односно од уста до уста то више није она права тачна информација већ је то трач јер се у тој причи обавезно нешто дода и аутоматски на крају те примљене информације ми имамо у потпуности погрешну информацију - истакла је Милошевићева.

Додала је да би у данашњем процесу комуникације то био такозвани "шум" или проблем у комуникацији.

- Трачају и мушкарци и жене. То је "мртва трка", нарочито за данашње вријеме када су се мушкарци "пробудили". Из простог разлога кажем пробудили зато што је та особина оговарања увијек била приписивана женама што представља неки облик дискриминације. Ни мушкарци нису за похвалити када је ријеч о оговарању - рекла је Милошевићева.

Сваком просјечном човјеку, додала је, небитно за његов пол, образовање, неку друштвену позицију, увијек ће бити примамљиви они људи до којих они нису у стању да дођу или успоставе са њима неку комуникацију јер су им из неког разлога недостижни.

- Тада се појављује онај психолошки ефекат "кисело грожђе и слатки лимун" - што није моје није ни важно. Онда се почне конструисати са неким причама, оно што би било нама драго да се деси тој особи ми "калемимо" то на тај неки њен профил - навела је Милошевићева.

Додала је да се раније трачало прикривеније, односно не тако отворено, директно и јавно као данас.

- Раније су људи у сваком селу или провинцији имали "локалну трачару" односно особу која је све знала - истакла је Милошевићева.

Данас тога просто нема, навела је, данас су сви трачаре јер свако да себи за право да прокоментарише туђи живот, туђу приватност.

- Раније бити трачара, у неком претходном времену носити тај епитет, није било нимало похвално и крило се по кулоарима. Данас се оговара у сваком кафићу, сваком бифеу, на улици, у лифту... Чим не можете да дођете до одређене особе а знате ко је и шта је, такође не трпите нечији успјех то је сјајна категорија за трач. Такви људи су најчешће магнети за те осујећене људе - истакла је Милошевићева.

Aко је у питању нека жена, навела је, у већини случајева се коментарише да ли је и чија љубавница, да ли нешто има или не, шта има, ко јој је дао за право да нешто каже или уради, а када је ријеч о мушкарцима увијек се прича о томе да ли је неко повезан са власти или не, да ли иза њега стоји неки лоби и који, а посљедње о чему се прича је о интелигенцији.

- Ни у једном тренутку се не приступа тим неким људским способностима које је у стању појединац да има и да постигне то неким својим радом. То је стварно трагикомедија данашњег времена - рекла је Милошевићева.

Гдје и о чему се најчешће трача

Мјеста као што су фризерски салони најчешће су окарактерисана као она мјеста гдје трачеви настају и шире се даље. Већина фризера не крије да се у њиховим салонима трача, али кажу да је то њиховим муштеријама једна врста "издувног вентила".

Љепшем полу су најчешће "на тапету" друге жене, туђа сексуална искуства и проблеми с тежином њихових пријатељица, док мушкарци најчешће разглабају о пијаним пријатељима, школским колегама и најатрактивнијим колегиницама с посла. Трећина мушкараца чак признаје да им је добра трач-партија дража од секса. Када се мушкарци састану тема "жене" и све што иде уз њих је неизбјежна. Разговарају о свему, од женског тијела до њеног мозга, упоређују биљешке, размјењују искуства.

Биљана Милошевић наглашава да жене данас одлазак код фризера доживљавају као "рилакс" варијанту.

- У фризерском салону имате један скуп жена на малом простору и тада креће прича, прво од неких личних хвалоспјева који се додјељују, типа "дивни сте", "красни сте", "диван вам је муж" (ако га имате), ако имате дечка "диван вам је дечко", ако га немате зашто не, да ли имате посао, колика вам је плата и тако то почиње. Фетиш мјесто за трач јесу фризерски салони - навела је Милошевићева.

Код мушкараца, додала је, то су кладионице јер осим што се кладе они тамо сједе и оговарају.

Зашто трачамо

На мети трачева су сви - од комшија, преко шефова, пролазника, па до јавних личности.

Социолог Иван Шијаковић каже да је трач социјална димензија комуникације међу људима гдје се неко покушава приказати бољим него што јесте или горим него што јесте.

- Трач је у функцији тога да се онај ко трача пласира као неко ко је надмоћнији. Другим ријечима, трач може да буде једна врста тихе или прикривене борбе против одређених идола, моћних људи, интересантних људи, људи од угледа или разних других ствари. Трач се готово увијек односи на некога ко има неку позицију, углед или моћ - рекао је Шијаковић.

Напомиње да је трач смишљен као нека врста пакости, да би се неко приказао много мањим него што јесте и обично се употребљава као нека врста паралелне борбе за смањење нечијег угледа нечије моћи, статуса и томе слично.

- Пошто је трач једна врста лагане комуникације, згодан је за успостављање контакта, за ширење одређене информације и одређену врсту радозналости. Мјеста гдје се највише сусрећу они који трачају су комшијске ограде и посједи, фризерски салони, кладионице, кафане... - истакао је Шијаковић.

Појаснио је да они који оговарају увијек бирају нека мјеста гдје се окупља "просјечан" свијет.

- То је једна врста комуникације, јер да бисте у тој жељи да први имате информацију, да бисте били актуелни и популарни у својим срединама и у свом простору, онда наравно користите трач као извор информација, поготово да бисте у том условно речено "такмичењу" побиједили и да би вас неко на тај начин прихватио у друштву - нагласио је Шијаковић.

Психолог Aлександра Aрсенијевић-Пухало каже да је оговарање један од облика међусобне комуникације који је веома присутан и са важном социјалном улогом у развоју приватног и професионалног живота.

- Када трачате, другој особи дајете на знање нешто што већ знате, што је повјерљиво и тиме јој шаљете поруку да је социјално прихваћена и да вам је важна. Тако јачате њено самопоуздање и придобијате повјерење - истакла је Aрсенијевић-Пухало.

С друге стране, додала је, трачање јача осјећај личне вриједности јер се најчешће особе које су предмет трачања постављају у инфериорну позицију и омаловажавају се њихове способности и постигнућа на рачун величања личних вриједности.

- У ситуацији трачања имате једну врло занимљиву и осјетљиву комуникацију у којој се процјењује ко је ОК, а ко није, за интимизирање и размјену сочних пикантерија и интимних ставова о различитим темама - навела је Aрсенијевић-Пухало.

Наглашава да је трач саставни дио свакодневне комуникације и среће се како у породици тако и на радном мјесту и ситуацијама када имамо слободног времена.

- Оно чега данас можда има више него раније је трачање у медијима, посебно на телевизији, што вам даје социјалну потврду да је модерно трачати и бавити се другима - додаје она.

Наглашава и да данас мање него раније људи осјећају кривицу да су урадили нешто лоше трачањем других, што је посљедица општеснижених моралних вриједности у друштву и прихватања трача као нечег што није тако страшно.

- Међутим, трач има велики утицај на људе, иако је често далеко од истине и чињеница управо због тога што се енормном брзином преноси и не захтијева провјеру већ уживљавање у пласирану причу. Тако се могу произвести психички притисци и вршити насиље над људима што никако није социјално прихватљиво - навела је Aрсенијевић-Пухало.

Нагласила је да људи воле да трачају јер тако склапају нова пријатељства, његују осјећај припадности, смањују стрес и са личних проблема се пребацују на туђе.

- Кроз трачање људи се емотивно "празне" и олакшавају свакодневне бриге, за тренутак заборављају на личне неуспјехе и непријатности. Неким људима је трачање и вјештина коју користе да манипулишу другим људима и њиховим осјећањима зарад личне добити, што се посебно примјећује у радним колективима - нагласила је Aрсенијевић-Пухало.

Нажалост, навела је, људима је трачање и начин да напредују у каријери.

- Како год, трачање даје осјећај више вриједности али не треба игнорисати чињеницу да је оваква позиција настала као резултат субјективних процјена и никако није објективна, истинита и дефинитивна - рекла је Пухало.

Ко више трача

Вјечна борба води се око тога ко више трача, жене или мушкарци.

Иако женама често говоре да превише времена проводе испијајући кафе с пријатељицама и размјењујући "повјерљиве информације", истраживање које је спровела једна британска компанија за испитивање јавног мњења показало је да мушкарци у просјеку 76 минута дневно троше на трачање са пријатељима или колегама са посла. С друге стране, жене тој углавном безазленој разоноди посвећују тек 52 минута.

Шијаковић, опет, сматра да су можда жене мало више склоније томе због њихове сензибилности и жеље да сазнају више од других и прије других - сматра Шијаковић.

Aлександра Aрсенијевић-Пухало сматра да је тешко рећи ко више трача и има ли разлике између мушкараца и жена о овом питању, али да је сигурно женама културолошки више дозвољено да трачају од мушкараца.

- Теме и начин трачања се сасвим сигурно разликују јер жене обично располажу са више сочних детаља и помјерају границе фер игре у тој причи - рекла је Aрсенијевић-Пухало.

Трачање је здраво, истакла је, јер се тако активирају и одређени механизми одбране који особи помажу да сачува добру слику о себи и драгим особама, што је свакако у функцији очувања менталног здравља.

- Оно је здраво јер помаже и да се пронађу особе сличних интересовања и да се формирају контакти који ће водити продубљивању и успостављању трајнијих пријатељских односа. Кроз трачање се такође проживљавају лична искуства што умањује стрес и помаже у проналажењу рјешења за одређене животне проблеме - рекла је Пухало.

Додаје да трачање може бити корисно једино ако се одвија умјерено и у социјално прихватљивим оквирима.

- Нажалост, немамо сви довољно развијене аларме да нас упозоре када прелазимо границу и задиремо у врло осјетљиве теме приватности других или играмо улогу прогонитеља који се окомио на одређене особе или социјалне теме - навела је Пухало и додала да је пожељно да задужимо некога да нас упозори ако сами нисмо довољно социјално осјетљиви да знамо када је тренутак да се повучемо и престанемо да трачамо.

Трач у сваком случају никада неће нестати. Очигледно као и у свему треба знати границу, мјеру до које смијемо ићи и да не штетимо другима. На нама је да ову стару вјештину преживљавања у друштвеној џунгли усавршимо да не бисмо наштетили ни себи ни другима.

Друштвени парадокс

Трач је производ друштва, настао је у друштву, али он сам није пожељан као друштвени образац понашања. Психолози и социолози наглашавају да када признате да волите да трачате нећете бити најомиљенија особа у друштву.

Трачање о познатима

Познате личности готово свакодневно су на мети трачева. Интернет портали и листови који се баве пласирањем полуистинитих вијести о познатима данас су међу најчитанијима. Готово сваки од њих садржи рубрику трач.

Многе занима ко је од јавних личности с ким у вези, ко се с ким посвађао, ко је кога преварио, ко је чија љубавница...

Није била ријеткост да ти трачеви оду предалеко, па падну и тужбе. Због тога је данас веома тешко разграничити тачне информације од трачева.

Трачева о познатима било је разних. Од оних најбезазленијих па до морбидних и злонамјерних.

Када је ријеч о региону, протеклих мјесеци у центру пажње били су на примјер пјевачи Жељко Јоксимовић, Наташа Беквалац и Северина Вучковић. Информације о њиховим везама, прељубама, свађама и мирењима биле су готово свакодневне, тако да је било готово немогуће разлучити шта је од тога тачно, а шта није.

Izvoor: http://www.glassrpske.com/vijest/7/plus ... kosti.html
Život je samo jedan.

User avatar
povjerljiva
Posts: 712
Joined: 11.03.2010. 13:10
Location: tamo daleko

Re: Zanimljivi članci!

Post by povjerljiva »

Mladić ratni zločinac!? A možda ste Vi droca?

Gotovo sve TV ekipe danas su pravile ankete na ulicama srpskih gradova pitajući građane šta misle o hapšenju Ratka Mladića. Nekima se desilo da su im upravo novinari tu, na ulici, saopštili vest pa od šoka nisu ni mogli da govore, dok većina građana ipak misli da Mladićevo hapšenje Srbiji neće doneti ništa dobro.
Optužbe je lako iznositi, tvrdi ovaj dekica

Reakcije građana na vest o Mladićevom hapšenju su najrazličitije, a najmanje je onih koji su se tome obradovali. Dok jedan deo anketiranih smatra da je u pitanju "viša sila", odnosno nešto što Srbija mora da uradi, drugi su branili generala ističući da je on srpski heroj, a njegovo hapšenje sramota.

Najzanimljiviji odgovor je dao jedan stariji gospodin koji je na potpitanje (konstataciju) novinarke da je Mladić optužen za ratni zločin rekao "Ha! Pa i ja Vas mogu da optužim da ste droca, pa ništa!".
Život je samo jedan.

User avatar
povjerljiva
Posts: 712
Joined: 11.03.2010. 13:10
Location: tamo daleko

Re: Zanimljivi članci!

Post by povjerljiva »

Nijemci ukidaju penziju?!
Objavljeno u kategoriji:- VIJESTI IZ SVIJETA dana 27.05.2011 Pregleda 210 puta, 210 danas

BERLIN, Tek što je odlučeno da se ubuduće u penziju u Njemačkoj ide sa 67 godina, već se predlaže da i taj rok bude produžen.
I dok kancelarka Angela Merkel pozdravlja taj prijedlog, iz sindikata i opozicije, kako javlja “Dojče vele”, stižu žustre kritike.
Zbog demografskih promjena, Nijemci postaju sve stariji, a broj novorođenčadi svakim danom sve je manji. Da bi mogla da pokrije troškove socijalnih usluga i istovremeno spriječi dramatični rast dugova u državnoj kasi, vlada je nedavno donijela odluku da od 2029. godine produži radni vijek do 67. godine života.
Međutim, ekonomski stručnjaci vlade smatraju da ni to nije dovoljno i ukazuju na potrebu dugoročnog planiranja. Ako Njemačka sada ne bude sprovela neophodne reforme, za 50 godina biće u duplo goroj finansijskoj situaciji nego što je to Grčka danas. Zato predlažu da radni vijek od 2045. godine bude produžen do 68. a od 2060. do 69. godine.
To jeste težak korak, ali ni alternative ne bi bile ništa blaže, kaže jedan od ekonomskih stručnjaka vlade Volfgang Franc.
“Ili će biti podignuta stopa doprinosa za penzijsko osiguranje, što bi rezultiralo manjim brojem radnih mjesta, ili će biti smanjena visina starosne penzije, a na to ne možemo pledirati, jer penzije ubuduće neće biti tako visoke kao sada”, objašnjava Franc.
Njemačka kancelarka Angela Merkel pohvalila je prijedlog ekonomskih stručnjaka, ocjenjujući da je to vrijedna i važna podloga za predstojeći rad vlade. Vlada je za jesen, naime, planirala izglasavanje novih prijedloga o penzijskom sistemu na osnovu aktuelnih pokazatelja demografskog razvoja. Istovremeno, kancelarka smatra da bi starosna granica za odlazak u penziju trebalo da bude postepeno podignuta u cijeloj Evropi. Njemačka bi tu, prema riječima Angele Merkel, morala da bude uzor.
Sa kancelarkinim stavom, međutim, nisu saglasni ni predstavnici njemačkih sindikata, a ni opozicija. Iz sindikata poručuju da taj prijedlog nije realan. Radniku na građevini, koji svakodnevno obavlja teške poslove, ne mogu da objasne da će on ubuduće morati da radi nekoliko godina duže. To ni praktično značilo da će raditi dok budu živi.
“Onaj ko danas propagira penziju od 68. ili 69. godine, u stvari nema pojma o njemačkom tržištu rada”, komentariše Elke Hanak iz Saveznog odbora sindikata “ver.di”.
Predstavnici njemačke opozicije poručuju da ni oni neće podržati ovaj prijedlog, prenose agencije.

izvor: http://www.capital.ba/nijemci-ukidaju-penziju/
Život je samo jedan.

User avatar
povjerljiva
Posts: 712
Joined: 11.03.2010. 13:10
Location: tamo daleko

Re: Zanimljivi članci!

Post by povjerljiva »

Izbacujem Reči Moram i Trebam iz Svog Života i Zašto
Leci

Leci

Nekada sam reči moram i trebam doživljavala kao obične, normalne reči. Često su bile prisutne u mojoj svakodnevnici. Čim se probudim, otvorim oči…odmah nešto Moram. Trebam!

Te reči su preplavile moj život, čak sam ih i rado koristila, jer sam mislila da tako treba..tako svi rade…

Tako su tekli moji dani, dok nisam osvestila šta sve reči Moram i Trebam kriju u sebi.

Kada kažem Moram i Trebam to i to, ja sam istog trenutka uslovila sebe, jer ako to ne uradim iz bilo kog razloga, osećam se loše, osećam da nisam dovoljno dobra i moje samopouzdanje je na ispitu.

Postoji još nešto veoma važno. Kada radim nešto što Moram i Trebam, to ne radim baš sa ljubavlju, ne dajem sve od sebe, tako da taj posao sa velikim naporom ispadne…onako da ja nisam zadovoljna rezultatima.

Kada kažem Moram i Trebam, istog trenutka osećam pritisak, osećam da nemam slobodan izbor, osećam teret, osećam se zarobljeno.

Ispada da većinu stvari u životu, Moramo i Trebamo, a to je veoma negativan stav, koji donosi patnju. To može biti drugačije, življenje sa puno više zadovoljstva i radosti.

Volela bih da ne Moram i ne Trebam.

Volela bih da uvek imam izbora.

Volela bih da nisam zarobljena.

Volela bih da sam uvek slobodna.

Volela bih dok radim, da uživam u tome.

Mudri ljudi imaju rešenje za ove muke Moram i Trebam!

Oni su prosto reč Moram i Trebam zamenuli rečju Mogao bih danas da uradim to i to…

Ovaj način razmišljanja je veoma prijatan. Daje nam prostora i slobode , da napravimo svoje izbore kada, koliko i šta želimo. U ovakvoj atmosferi je čovek visoko motivisan da daje sve od sebe u poslu koji trenutno radi. Ovakav način razmišljanja donosi opuštenost, vedrinu, prijatnost i radost.

Tako mala promena a toliko puno znači.

izvor: http://ratnicisvetlosti.com/clanak/izba ... a-i-zasto/
Život je samo jedan.

User avatar
povjerljiva
Posts: 712
Joined: 11.03.2010. 13:10
Location: tamo daleko

Re: Zanimljivi članci!

Post by povjerljiva »

Prnjavor: Prevario 50 djevojaka
utorak, 31 maj 2011 13:26


Nudeći posao u „svojih“ pet butika, lažni biznismen iz Banjaluke napravio dar - mar u Prnjavoru. Pavlović tražio i ginekološke preglede!

Prevejani prevarant, navodno uspješni biznismen, Banjalučanin Dragan Pavlović ovih dana u Prnjavoru napravio je pravi dar - mar u životima pedesetak ovdašnjih djevojaka. One su se ponadale da će naći posao u jednom od njegovih, kako se ispostavilo, nepostojećih pet butika sportske opreme, pišu "Večernje novosti".

Sladunjava priča o dobrom uhljebljenju ovim prnjavorskim djevojkama nije mirisala na prevaru, čak ni kad je „biznismen“ Pavlović, uz dobru krvnu sliku, rad srca i ostale nalaze, zatražio i uredan ginekološki nalaz! Osim u Prnjavoru, saznaju „Novosti“, obmanute su desetine djevojaka u Laktašima, Banjaluci, Doboju...

"Gotovo dva sata strpljivo me je čekao ispred bolnice, dok nisam završila i uručila mu ljekarsko uvjerenje. Robu u jednom od njegovih butika trebalo je da počnem da slažem još prije desetak dana. I tako svaki dan slijedi novo obećanje, za neki naredni dan - očajna je jedna od brojnih prevarenih Prnjavorčanki, koja je radi boljih uslova kod „direktora“ Dragana napustila svoj raniji posao.

Oglas o prijemu „12 djevojaka, starosti do 35 godina, u maloprodajama u Prnjavoru, koje žele da budu dio uspješnog tima koji trenutno broji 125 zaposlenih u preduzeću „Tviti“ sa sjedištem u Laktašima“, osvanuo je na oglasnoj tabli prnjavorskog Biroa za nezaposlene. Mada u rukopisu, dobio je „zeleno svjetlo“ kad je Pavlović objasnio da je sa akcijom prijema radnika upoznata i direktorka SŠC u Prnjavoru.

"Zatražio je od nas da mu preporučimo primjerne učenice koje su završile školu, za rad u njegovim buticima. Čak smo ga zamolili da ima u vidu i nezaposlene supruge naših profesora i rodbine. To je bio moj jedini kontakt sa tim čovjekom", iznenađana je direktorka škole Suzana Švraka.

U Birou su oglas skinuli tek kad su od kolega iz Laktaša saznali da je navodni biznismen prevario oko 50 djevojaka, koje sada biju bitku kako da dođu do svojih radnih knjižica, fotografija, ljekarskih uvjerenja i ostalih dokumenata.

"Poslije njegovog čvrstog obećanja da ću biti primljena među 17 djevojaka u jedan od njegovih pet butika u otvaranju, napustila sam svoj raniji posao u kineskom šopu", jada se Tijana, jedna od izigranih djevojaka.

Interesantno je, kako tvrde naši obmanuti sagovornici, da Pavlović od svojih žrtava nije tražio novac, ali je možda pripremao teren i za to. Govorio je da planira odlazak na Kozaru i proslavu uspješnog poslovanja firme. Ostaje otvoreno pitanje za šta će mu služiti njihove radne knjižice, fotografije, ginekološki nalazi...

http://www.banjalukalive.com/aktuelnost ... ojaka.html
Život je samo jedan.

User avatar
regeman
Posts: 8267
Joined: 19.05.2003. 22:24
Location: kingston

Re: Zanimljivi članci!

Post by regeman »

Preminuo nakon što je sam sebe živog zakopao
I.Kešanski | 02. 06. 2011. - 21:20h | Foto: Reuters - Ilustracija | Komentara: 35

MOSKVA - Jedan Rus se, u nameri da testira svoju izdržljivost, živ zakopao, ali nije uspeo da preživi.

Neimenovani muškarac star 35 godina iz grada Blagoveščenska na dalekom istoku Rusije zakopao se uz pomoć prijatelja u dvorištu u želji da provede noć pod zemljom.



Njih dvojica su iskopali rupu i u nju smestili improvizovani sanduk sa rupama i cevima za vazduh. Čovek je zatim ušao u sanduk sa ćebetom, flašom sa vodom i mobilnim telefonom.


Žrtvin prijatelj je ispričao policiji da je on zatrpao sanduk slojem zemlje debelim oko 20 centimetara i, nakon što ga je prijatelj iz sanduka pozvao i rekao mu da je dobro, ušao u kuću.


Sutradan je svog prijatelja iskopao, ali on je bio mrtav.


Istražitelji smatraju da je žrtva ostala bez vazduha, jer je tokom noći padala jaka kiša i, svojim nanosima, verovatno blokirala dotok vazduha.
“Znamo da je žrtva bila kompjuterski programer i da je imao malo dete”, izjavio je jedan od istražitelja.


U Rusiji postoji bizaran trend na internetu, gde mnogi blogeri pričaju o samosahranjivanju. Prošlog leta je jedan Rus stradao na sličan način, jer su ga prijatelji, na njegov zahtev, zatrpali zemljom.



On je želeo da se na taj način izbori sa strahom od smrti, ali preminuo je od gušenja.

cestitke...
That same year, Strummer reportedly cried when he learned that "Rock the Casbah" had been adopted as a slogan by US bomber pilots in the Gulf War.

User avatar
Kruskica
Posts: 372
Joined: 31.08.2007. 19:05
Location: preko puta auto puta

Re: Zanimljivi članci!

Post by Kruskica »

Ovi ljudi imaju toliko slobodnog vremena u zivotu da ne znaju sta ce sa sobom pa onda sjede i razmisljaju koja je sljedeca glupost koju bi mogli napraviti da malo ubiju vrijeme i da se malo zabave...zavidim im..
...svi smo mi prah u svemiru...

User avatar
Franz
Posts: 3349
Joined: 19.07.2002. 11:22
Location: Prnjavor
Contact:

Re: Zanimljivi članci!

Post by Franz »

Tvoj buraz, pao sa kruske. :wink:
Its too late to change events
Its time to face the consequence

User avatar
Kruskica
Posts: 372
Joined: 31.08.2007. 19:05
Location: preko puta auto puta

Re: Zanimljivi članci!

Post by Kruskica »

Za malo :P
...svi smo mi prah u svemiru...

User avatar
povjerljiva
Posts: 712
Joined: 11.03.2010. 13:10
Location: tamo daleko

Re: Zanimljivi članci!

Post by povjerljiva »

Otkrio veliku pljačku i doživeo golgotu
Ljude koji otkriju afere država bi morala da štiti
Bojana Anđelić | 07. 06. 2011. - 00:02h | Komentara: 38

BEOGRAD - Goran Milošević, radnik „Puteva Srbije“, jedan od najpoznatijih srpskih “duvača u pištaljku” (insajdera-zviždača), bio je ključni čovek u razotkrivanju afere oko drumske mafije i otkrivanja na koji način se kralo na naplatnim rampama. Od tada pa do danas, Goran je prošao pravu golgotu. Otkrio je organizovanu kriminalnu grupu, ali je ostao bez posla, i tek posle jakog pritiska javnosti vraćen je na radno mesto. Za to mu je trebalo tri godine.
Goran Milošević

Danas, nekoliko godina nakon izbijanja afere, Goran kaže da se iz ove perspektive ne bi upuštao u sve to. Tada je, objašnjava Milošević, to imalo smisla, sada iz ove perspektive, međutim, drugačije razmišlja.


- Sada kada vidim šta se desilo i kako mi se vraća, više to nikada ne bih uradio, jer sistem u državi ne funkcioniše. I danas trpim i ko zna sa čime ću se u budućnosti susretati - kaže Goran.


Tada mu se činilo da nema drugi izlaz. Iako je bio prvi svedok u suđenju protiv drumske mafije i čovek koji je prijavio malverzacije, tri godine je čekao da ga vrate na posao.


Zaštita insajdera ili “duvača u pištaljku” u Srbiji je regulisana samo jednim članom Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji bi uskoro trebalo da se proširi donošenjem pravilnika o uzbunjivačima. Agencija ga najavljuje, ali još ne otkriva detalje sadržaja. Član 56 postojećeg zakona koji se odnosi na zviždače, ovim pravilnikom trebalo bi dodatno da se razradi. Vladimir Radomirović, urednik sajta “Pištaljka”, na kome građani anonimno prijavljuju pronevere i prevare, kaže da pravilnik nije dovoljan i da Srbija mora da donese sveobuhvatan zakon koji će štititi sve insajdere, a ne samo one koji prijavljuju korupciju u državnim organima.


- Vi ne možete Agenciji za korupciju da prijavite nešto što ugrožava bezbednost građana. Ako, na primer, neka kompanija ispušta otrov, i ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi, radnik fabrike koji želi to da prijavi ne može da se obrati Agenciji, jer se ona bavi samo korupcijom. Zato nam je potreban zakon na osnovu koga će se znati cela procedura - kome se i kako prijavljuju sve nepravilnosti - objašnjava Radomirović.


Jedan od načina da se zaštite insajderi, prema mišljenju Čedomira Čupića, predsednika odbora Agencije za borbu protiv korupcije, bile bi visoke kazne za one koji odaju identitet izvora.


- Informacija o identitetu zviždača trebalo bi da se tretira kao službena tajna i otkrivanje identiteta bi se tretiralo kao krivična delo. Jer, ako neko zna da bi za to delo mogao biti kažnjen sa dvadeset godina zatvora, onda mu ne bi palo na pamet da otkriva identitet onoga koji je prijavio aferu - kaže Čupić i dodaje da bi kazne trebalo predvideti i za lažne prijave.

Najveće svetske afere

Afera „Standard oil“ „Maklurz magazinA“, 1902-04.


Novinarka „Maklurz magazina“ Ajda Tarbel raskrinkala je brojne manipulacije američkih kompanija i njihove metode delovanja početkom 20. veka. Njen otac je bio naftni preduzetnik koga je uništio tadašnji tajkun Džon D. Rokfeler. Godine 1900. ona je počela da istražuje „Standard oil“, Rokfelerovu kompaniju, a zatim je u seriji članaka za „Maklurz magazin“ obelodanila kako dotična kompanija koristi prinudu, ucenu, špijuniranje i podmićivanje da bi izbacila konkurente iz posla.

Afere u Velikoj Britaniji

U eksploziji naftne platforme “Pajper Alfa” u britanskom delu Severnog mora poginulo je 167 ljudi. Kako se kasnije ispostavilo, nesreća je mogla biti izbegnuta da su radnici smeli da prijave stanje na platformi. Iz straha da ne izgube posao, to se nije desilo. Posle serije velikih katastrofa, poput železničke nesreće u Londonu, u Britaniji je donet zakon o obelodanjivanju u javnom interesu 1998. godine.

Votergejt - 1972-73. godine

Nekadašnji drugi čovek FBI Mark Felt, čuveno duboko grlo, bio je glavni izvor novinarima “Vašington posta” u otkrivanju afere koja je dovela do impičmenta tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona. On je novinarima “Vašington posta” Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu odavao informacije i pružao smernice o detaljima operacije prisluškivanja, sabotiranja, špijuniranja i zastrašivanja demokrata vođene iz kabineta tadašnjeg predsednika, republikanca Ričarda Niksona. „Vašington post” je prvi obelodanio aferu Votergejt. Počelo je hapšenjem petorice muškaraca koji su provalili u sedište Demo­kratskog nacionalnog komiteta u hotelu pos­lovnog kompleksa Votergejt. Istraga FBI dovela je provalnike u vezu sa Repub­likanskim komitetom za reizbor predsednika, to jest Ričardom Niksonom, za koga se ispostavilo da je snimao razgovore u Beloj kući. Ta traka je bila dovoljna da se on i njegovi najbliži saradnici raskrinkaju.

Sajt Vikiliks - Votergejt modernog doba

Sajt Vikiliks, osnivača Džulijana Asanža, 2010. godine objavio je tajne dokumente američkih ambasada, zbog kojih su se Sjedinjene Države našle u središtu najveće špijunske afere modernog doba. Osim Džozefa Dabrija, koji je prijavio mučenje u zloglasnom iračkom zatvoru Abu Graib, Vojnom informatičkom analitičaru Bredliju Meningu, po tvrdnjama američkog tužilaštva, pripadaju velike zasluge u najobimnijem curenju tajnih podataka u istoriji. Ovaj vojnik je sve informacije o američkoj vojsci i diplomatiji Vikiliksu dostavio na disku “Lady Gaga”.

Švajcarska - bankarska afera

Rudolf Elmer, radnik švajcarske banke „Julius Bär“ je Vikiliksu ustupio podatke o 2.000 vlasnika of-šor bankarskih računa i dokumenta o izbegavanju plaćanja poreza. Elmera je banka prvo tužila zbog odavanja poverljivih informacija i iznuđivanja, a posle zbog kršenja zakona o bankarskoj tajni. Po prvoj tužbi je izbegao zatvor, ali je morao da plati oko 7.500 dolara. On je inače na sudu priznao da je poverljive podatke dao poreskim vlastima, medijima i kasnije Vikiliksu.
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/2584 ... --da-stiti
Život je samo jedan.

User avatar
VUK-RS
Posts: 613
Joined: 03.08.2005. 04:41
Location: Прњавор

Re: Zanimljivi članci!

Post by VUK-RS »

Nove "novčanice" od nula konvertibilnih maraka, koju su osmislili u Centru za odgovornu demokratiju "Luna" iz Rudog, podijeljene su danas građanima Sarajeva ispred tržnice
Image
Zanimljivu akciju "Tražiš mito? - Dam ti nula maraka" predvodio je koordinator inicijative za za zaštitu uzbunjivača u BiH, Bojan Bajić. Građanima je, zajedno sa ostalim učesnicima akcije, uručivao novčanice od "nula maraka", predviđene za korištenje u slučajevima kad im budu tražili mito.

Na novčanicama je, između ostalog, napisano: "Daj im ništa! Daj im šipak", "Budi dio antikorupcione šipak revolucije",
Image

te "Novac za liječenje, ne za mito".

Image
Zadatak projekta "Uzbunjivači" ima za cilj da podstakne i zaštiti poštenog čovjeka da se ne plaši da javno prijavi zloupotrebu je da istražuje i uzbunjuje nadležne instance i javnost u vezi kršenja zakona i zloupotrebe službenog položaja u vlasti, privatnim i javnim preduzećima, drugim institucijama ili organizacijama.

Građani koji sumnjaju ili imaju dokaze da neko koristi zajedničku imovinu i zloupotrebljava vlastitu funkciju da bi uzeo novac, protuzakonito ostvario ličnu korist ili na drugi način prouzrokovao štetu po opšti interes, mogu se obratiti putem sajta Uzbunjivaci.ba. Otvorena je i besplatna telefonska linija na broj: 0800-50-20-7.
(Sarajevo-x.com)
Ovaj post je pisan iskljucivo radi povecanja ukupnog broja postova u mom profilu i ni u kom slucaju ne odrazava moje stvarno misljenje o doticnoj temi.

User avatar
povjerljiva
Posts: 712
Joined: 11.03.2010. 13:10
Location: tamo daleko

Re: Zanimljivi članci!

Post by povjerljiva »

Кабализовани Хаг – Српска судбина и образ
Svetozar Radišić | јун 9, 2011 у 14:53 | Ознаке: издаја, лаж, опстанак, ратко младић, судбина, хаг | Категорије: Срби - Србија - Нација - Држава | URL: http://wp.me/p3KWp-44M

ОДЛУКА МЕЂУНАРОДНОГ СУДА У ХАГУ И СУЂЕЊА СРБИМА У ХАШКОМ ТРУБУНАЛУ И БЕОГРАДУ ТРЕБАЛО БИ ДА БУДУ СРПСКА ДЕЖУРНА ТЕМА, РАДИ ПОМИРЕЊА И ИЗВЕСНИЈЕ БУДУЋНОСТИ.
ДА БИ СЕ БИЛО ИЗНАД ГРЕХА У ВЕЗИ С БУДУЋОМ СУДБИНОМ, ПОТРЕБНО ЈЕ ДА СЕ РАШЧИСТИ С ГЛОБАЛИСТИЧКОМ ФАМОМ И ПОГЛЕДА ИСТИНИ У ОЧИ.
ПИШЕ: проф. др Светозар Радишић
Преузми текст:
Кабализовани Хаг – српска судбина и образ
Како је могуће, пита се новинарка Радио БЕ 92, у емисији „Кажипрст”, да Европска унија и „демократе” прихвате СПС у своје окриље, када је СПС на челу са Слободаном Милошевићем изазвао ратове и починио толика недела на Балкану. С друге стране, сваки нормалан гледалац њиховог ТВ преноса пита се: како је могуће да се толико бестидно Сорошевци праве наивни. Како је могуће, и до када ће бити могуће да власт у Србији не штити свој народ од лажи, уцена, подвала, фолирања и клевета? Ипак, када се мало размисли, јасно је зашто садашње вође српског рода прихватају да Србима суди „светска елита” (чланови „Илумината” смештени у Европској комисији и мега финансијери) и његови пристрасни на специјалним курсевима образовани чиновници Жозе Мануел Барозо, Марти Ахтисари, Оли Рен, Хавијер Солана...
Српске вође нису имале смелости да траже њихово изузеће, иако су имале за то изузетно много аргумената. Јасно је зашто прихватају да седе наспрам људи који су окрвавили руке и што чине то ван свих међунардоних прописа, поништавајући трагове српске части и достојанства: не желе да личе на свог глобалисту Слободана Милошевића. Када би се супротставили срамном понашању окупатора, они то добро знају, поновила би се историја – били би исти као Слободан Милошевић. Тада би им се измакао ослонац опстанка – не само власти. Јасно је зашто ниједан новинар, правник, психолог, философ, нити политичар, ради своје душе, не тумачи искрено и истинито шта значи пресуда Међународног суда правде у Хагу. Ћутањем потискују, а ни сами не знају где: свој грех због насилних изручења људи који су за то за шта их оптужују невинији од својих прогонитеља и судаца. Зато су за политичког аналитичара Слободана Антонића новинари и тзв. политичари били и остали навијачи и друштвено-политички радници, без трунке самопоштовања и професионалности.
Из истих разлога нико од јавних личности није реаговао када је Рамуш Харадинај у приштинском недељнику „Зери” објаснио како је са браћом изазвао ратни пожар у Метохији. Његове речи су: „Тражили смо рат – пропагирали смо рат”. Нико није прокоментарисао сведочење команданта ОВК Шукрија Бује. Он је најављен као заштићени сведок К7, пред Хашким трибуналом сведочио под пуним именом и презименом и без мера заштите. При том је отворено говорио о положајима и наоружању својих паравојника. Одговарајући на питања тужиоца, рекао да је код Рачка било 47 припадника ОВК на дан „масакра”, 15. јануара 1999, иако су то претходни сведоци порицали. Из његовог признања нико није извукао поуку. Ништа није предузето ни када је Курт Велдон, члан Представничког дома америчког конгреса изјавио: „Бивши председник САД, Бил Клинтон, говорио је лажи и извртао чињенице о масовним убиствима на Балкану, оправдавајући НАТО инвазију на СРЈ у пролеће 1999”. Лагао је и када је тврдио да САД нису прекршиле ембарго за испоруку наоружања зараћеним странама у рату на просторима тзв. претходне Југославије. Уосталом, нико није реаговао на сва признања у вези са разбијењем СФРЈ, од чувеног признања Стипе Месића да је као председник СФРЈ разбио државу коју је предводио. Не треба ни наводити сва признања генерала који су писали књиге након одласка из српско-српског рата (1991–1995).
Ево подсетника за заборавне: 19. маја 1991. године, Хрватска организује референдум о независности без учешћа српског народа. 28. маја исте године у Загребу на стадиону ФК „Динамо“, постројавају се паравојне јединице Збора народне гарде. Тада је Југословенска народна армија била једина регуларна и легитимна оружана сила у СФР Југославији. Истог дана Ван ден Брук у име Европске заједнице упућује протестно писмо Председништву СФРЈ: Ваше упорно одбијање да именујете господина Стјепана Месића за председника СФРЈ уверева нас да и не покушавате да у земљу уведете демократију и тако уђете у Европу“. Не постоје људи који нису схватили да је Европска заједница знала да формирање ЗНГ-а и постављање човека из републике која је одлучила да напусти СФРЈ значи и крај СФРЈ и почетак рата на просторима те земље. Уосталом, тада се ушло у концепт који је објављен 18. августа 1948. године, према којем је планирано разбијање СССР, ЧССР и СФР Југославије. Тај документ је био доступан хашким правницима. Испоставило се да је захтев ЕЗ за избор контраверзног Стјепана Месића за председника колективног шефа државе био ултимативан и подржан од стране администрације Сједињених Држава. При томе не треба заборавити да је господин Јосип Броз кумовао „убијању“ СФРЈ, будући да је прихватио или сугерисао да Председништво СФРЈ броји осам (парни број) чланова. То није дозвољено по теорији организације, нити у систему одлучивања. Или мора да буде непаран број, да један од гласова има већу тежину, или да постоји арбитар, односно већи ауторитет. Занимљиво је да су проширеној седници Председништва СФРЈ 1. јула 1991. године, приликом „избора“ и именовања новог председника СФРЈ (Стјепан Месић) и потпредседника, политичара из касније одвојене републике (Бранко Костић), присуствовали чланови трочлане комисије Европске заједнице. Прави, независни правници би испитали да ли су они допринели рату или су радили на њему. Све је било провидно. Посебно понашање новог председника СФР Југославије. Савезни секретар за народну одбрану, генерал Вељко Кадијевић је упозорио светску јавност да се Стјепан Месић не понаша коректно у улози председника Председништва СФР Југославије. Тако је реаговао 12. септембра 1991. године на наредбу предесдника Председништва СФРЈ која није била заведена, што значи да није била легитимна и легална, а упућена је провокативно из Кабинета председника Републике Хрватске, Фрање Туђмана. Наравно, реакција ССНО била је закаснела, будући да је Стјепан Месић од 23. августа 1991. године престао да долази у Београд на седнице Председништва. Тај скандалозни период, условљен одлукама у Бриселу, завршен је изјавом Стјепана Месића у Хрватском сабору, 5. децембра 1991. године: „Мислим да сам обавио задатак – Југославије више нема!“ Упркос томе, Срби су оптужени за разбијање СФР Југославије и због тога је тзв. међународна заједница (вавилонци скривени иза флоскула Запад и Европска заједница) све време подржавала њихове противнике и бомбардовала и ракетирала српски народ.
Правници у Хагу, и свуда у свету „новог поретка“, заборавили су још два детаља. Када су прихватили све информационе фалсификате везане за Дубровник, Маркале, Сребреницу, Рачак... Прво, заборавили су изјаву Алије Изетбеговића коју је дао 26. јануара 1992. године: „Жртвоваћемо мир за суверену Босну!“ Доказано је да на сугестију администрације САД није потписао мирвни план лорда Питера Карингтона, нити тзв. Венсов план. Занимљиво је да је лорд Карингтон 26. септембра 1992. изјавио: „Хрвати су упалили фитиљ, пошто у свом уставу нису регулисали статус Срба“. Друго, правници у разним кабалистичким трибуналима су очевидно запоставили чињеницу да је у чудсеној ноћи 14/15. децембра 1991. године одлучено све што се после те ноћи догодило. Тада су министри иностраних послова ЕЗ почевши од Ханса Дитриха Геншера до Ђанија Демикелиса, донели одлуку о признавању Хрватске, упркос противљењу тадашњег генералног секретара Уједињених нација, Переза де Куељара. Проф. др Јохан Галтунг је о тој ноћи рекао: „Југославији је остављен само један излаз, а тај излаз је било насиље. Немачка је желела да добије своја 'ловишта'и да уз Хрвате и муслимане – као у Другом светском рату – победи Србе. Енглеска је искористила прилику да свој пристанак у вези са признавањем нових држава трампи за изостављање социјалних поглавља из Махстрихтског споразума. 'Сиромашне земље' као што су Ирска, Португал, Шпанија и Грчка, задовољиле су се обећањима да ће добити економску помоћ. Мислим да је италијански министар купљен: касније се показало да је од дванаест министара – лобирано седам.“ Када неко жели да суди душама, треба да бар покуша да разуме зашто се у бившим републикама СФРЈ дижу споменици онима који су разбијали Титову Југославију.
Трилатералисти су користећи Ричарда Холбрука, једног од својих средишњих пиона, средином 1998. направили судбоносни потез – састали су се са лидерима тзв. Ослободилачке војске Косова. Подучили их шта да раде, дали им подршку, обећали им независност и оверили то фотографијама. Холбрук је тада отворено подржао идеју „Велике Албаније” изјавом: „Мислим да Срби треба да оду одавде”. Све је заташкано и у Србији и Црној Гори, али у чију корист? Проблем је што из најновије сатанизованости, ако се тако буду и даље понашали, Срби никад неће пронаћи излаз. Њихова деца ће носити на себи „жиг Звери”.
ЛЕХЛЕНД ЧИСТИ СРПСКИ ОБРАЗ
Српски угледници ћуте, али није ћутао и Џон Лехленд. Он је објавио да је Слободан Милошевић постхумно ослобођен оптужбе, будући да је Међународни суд правде донео пресуду да Србија није одговорна за масакр у Сребреници 1995. Закључено је да Србија не може да се сматра одговорном за ратне злочине који се приписују босанским Србима.
Према Лехнанду тврдње против Милошевића у вези с Босном и Хрватском срочене су 2001. године, односно две године након што је против њега Међународни трибунал за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије подигао оптужницу. Познато је да је оптужница подигнута за време НАТО напада на Југославију, у пролеће 1999. Без обзира на жртве које су биле на све стране на Косову, тврдње НАТО-а да је Србија спроводила геноцид показале су се као ратна пропаганда, па је тужилац Хашког трибунала одлучио да појача слаб предмет покушавајући да Милошевића оптужи и за ратне злочине настале у Босни и Херцеговини. Били су потребни две године и 300 сведока, али тужиоци нису успели да изнесу уверљиве доказе против главног оптуженог. Такозвани централни случај је стога био потпуно уништен.
Србији је замерено што није покушала да спречи догађаје у Сребреници и што београдске власти нису утицале на Војску Републике Српске. Запоставили су чињеницу да је реч о две државе и да није дозвољено мешање у унутрашње ствари друге државе, јер се тада ствара непотребна и незаконита одговорност. Невиност Србије по основној оптужби одразила се на пресуду Суда да Србија Федерацији Босне и Херцеговине не треба да плати ратну одштету. Уосталом, доказано је да интендантско снабдевање оружаних снага није исто што и њихово контролисање. Дакле, Југославија није имала своју војску у Босни и Херцеговини. Србија није имала контролу над догађајима западно од Дрине. Већа кривица за почињена убиства свакако лежи на оним земљама које су тамо имале своје снаге, пре свега на холандском батаљону у Сребреници. Кривица за све покоље у БиХ је пребачена на Војску Републике Српске, некадашњег председника РС др Радована Караџића, генерала Ратка Младића и славонског магационера Горана Хаџића, упркос томе што је Џон Лехленд нагласио, да су се, за време рата у Босни, високе личности са Запада братимиле с лидерима босанских Срба, који су касније оптужени за геноцид. У братимљењу су наводно учествовали амерички генерал Весли Кларк и британски Џон Рид.
Намеће се питање како је неко успео да повеже Србију са Ратком Младићем и Гораном Хаџићем, када они нису држављани Србије и како је могуће да је српска власт прихватила да решава проблем хватања туђих држављана као свој проблем. Одговор је парадоксалан: апсурд до апсурда повезује ликове попут Бориса Тадића, Николе Саркозија, Обарака Обаме, будући да они генетски не припадају државама које воде и не маре за њих и грађане у њима. Чудне биографије наведених лица подсећају на биографију Јосипа Броза, а и догађаји у којима учествују су слични војно-политичком рашомону који је окруживао Тита. Зато је и пресуда Међународног суда у Хагу сваколика само не и „логична“. Она је, у ствари, оголила деценију и по старе лажи које су оправдавале доктрину војног и судског интервенционизма. Стога се намеће још једно значајно питање, зашто то што је написао Лехленд, у напису под насловом „Лажи душебрижника”, нису запазили и на исти начин доживели и српски „политичари”, „правници”, „психолози”, „философи”, „полицијски и војни официри” и „новинари”. Вероватно зато што су они све то само наводно.
Сада када је 26. маја 2011. волшебно, натприродно опуштено ухапшен и генерал Ратко Младић, а пет дана касније упућен с осмехом владара у Хашки казамат, постоје сви услови да се још једном јавно мњење подсети на суђења у међународном правном систему.
Државе немају право да нападну друге државе, чак ни у случају тврдњи да постоји кршење људских права. Ипак, то право не важи за САД, НАТО, а ни за ad hoc калиције које најчешће стварају САД, Велика Британија и Француска. Став о агресијама се заснива на споразуму да нема ратних злочина без рата и да рат увек погоршава постојеће односе.
Хашки суд је сачувао свој образ, али узгред и образ Хашког трибунала. То што Међународни суд у Хагу није оборио пресуде Хашког трибунала, потврђује снажан и пресудан утицај институција „великог брата“ (ЦИА, НАТО, ОЕБС, НСА, НАСА, ДИА) на правосудне органе широм планете. Управо те институције обједињено, непрестано чине злочине против мира. Да је суђење у тој реномираној правној институцији било непристрасно, злочин у Сребреници би се бар логички и аналитички преиспитао. После свега, свима је јасно да су аргументи пробрани, да су кабалистички и вавилонски изазивачи ратова избегли сведочења и да су медији и организације „великог брата” учинили своје.
Али, шта је са душама сведока и саучесника, зар више нико истински не верује у Бога? Да је суђено, како се то каже у народу – по правди Бога – можда се синтагма „геноцид у Сребреници” не би више помињала. Не би било ни невероватне оптужнице Хрватске, која је остала на снази и после пресуде да Србија није утицала на борбе у Сребреници. А какав геноцид је могла Србија да почини у Хрватској, када су Срби убијани у операцијама „Бљесак“ и „Олуја“ и прогнани са својих огњишта у највећем етничком чишћењу од 1690. године? Лако им је када ни српске „демократске“ власти не знају српски језик. Јер, да знају утицали би преко својих партнера у Бриселу, Стразбуру, Вашингтону и Москви да пренос из Хашког трибунала буде на српском, а не у некој иритирајућој мутацији тог језика. Зар нису још сазнали како је Ђура Даничић предао српски језик Хрватима и не схватају шта значи кад ти неко преузме језик: да потом нестају и тековине културе и традиција. Како се не упитају зашто се српски језик преобликовао у црногорски, хрватски, бошњачки и како изгледа албански језик са становишта филологије. Ради чистоте душа и извесније будућности свих који живе на Балкану, догађаји у Сребреници, српским Крајинама и на Косову и Метохији морају се потпуно истражити, уз помоћ истини посвећених научника са Истока и Запада. У противном, опет ће се неко после педесет година, када више не буде сведока, извинити да је начињена грешка.
Џон Лехленд сматра, да Међународни судови за ратне злочине, створени под окриљем великих сила, због своје исполитизованости, наносе штету судским процесима. Потврдио је то ставом: „Тек када гнусна снага која потиче из хипокризије интервенционизма буде поткопана, свет ће имати шансу да се врати законитостима и миру”.
НАПАД НА ЈУГОСЛАВИЈУ (СРБИЈУ)
Свеједно је да ли је Међународни суд пресудио злочинцима, српским генералима, Милошевићу, Србији, истини, будућности Срба, правди или с(а)вести, јасно је да су обамрле душе сведока времена и да су изостале реакције. Уколико су оптужени починили било које недело, не би смело да се догоди да се то не забележи тачно оним речима како ти случајеви заслужују. Иначе судови губе сврху.
Мада треба да буду срећни сви Срби што пресуда у Хагу није овековечила политикантске речи пристрасне оптужнице, кабализовани невладин сектор у Србији и даље шири страх од непостојећег греха.
Неспорно је да је Србија ослобођена одговорности. Међутим, несхватљиво је да интелектуалци из Србије нису запамтили скоро ниједан аргумент који доказује да је судбина Србије, Косова и Метохије и Срба зацртана много пре 1998. године. На основу анализе тзв. Југословенског пројекта, коју је 24. фебруара 1998. године објавила ИЦГ (Међународна група за кризе – International Crisis Group), било је очевидно шта ће се 1999. и касније догодити са Србијом, Косовом и Метохијом, и Слободаном Милошевићем, а тим актом најављена је НАТО агресија. Успех пројекта сачињеног на релацији Њујорк-Вашингтон-Лондон-Брисел-Москва (у тим местима је размештен штаб ИЦГ) оверен је 28. јуна 2001. када је Милошевић упућен у Хаг.
Извод из Анализе (обележен курзивом) потврђује постојање међународног плана да се покрајина Косово и Метохија отуђи од Србије. Прво су аналитичари ИЦГ описали стање у већ рањеној држави:
„Демократска странка и Грађански савез Србије добровољно су се искључиле из политичког живота, упркос апелима западних дипломата који су им јавно указивали да је тај потез 'глуп'... Неки опозициони лидери морали су да посегну за тим да финансирају своју партију илегалним средствима...Неколико десетина приватних радио станица, укључујући Б-92, оформило је властиту дистрибутивну мрежу...”
'Војни губитак два региона које су држали Срби у Хрватској 1995. године, Западне Славоније и Крајине – прихваћени су уз слабо изражено гунђање већине српског народа. Преузимање Источне Славоније, последње области у Хрватској коју су држали Срби, прихваћена је у Београду веома тихо. Најзначајније је да многи Срби данас не показују посебну заинтересованост за проблем Косова...
'Ауторитет и популарност Слободана Милошевић међу Србима бледи, а такозвана 'демократска' (подвукао Р.С.) опозиција на нивоу земље је дезинтегрисана... Притисак на Милошевића треба да буде тако одмерен да се створи утисак који ће га приморати да закључи да ће бити свргнут, а да стварна намера за смену не постоји (sic!)...
'Земље НАТО-а које имају војнике у Босни треба да буду потпуно оспособљене да обезбеде своје војнике у Босни, те да не прибегавају тражењу помоћи од тајне полиције режима чија је политика створила вишегодишњи хаос у Босни (sic!)...”
Добрим аналитичарима тај текст много значи. О члановима групе постоји занимљива оцена аналитичара из БиХ која гласи: „Ако се напалмом гасе пожари, онда организација чије су главне ведете Збигњев Бжежински, Јошка Фишер, Весли Кларк, Џорџ Сорош, Марти Ахтисари и Педи Ешдаун заиста обилази меридијане са племенитим жељама и циљевима.” Читаоци неће веровати да је све наведено у анализи објављено пре агресије на СР Југославију. Та анализа, коју је написао Џејмс Лајон (James Lyon), и догађаји који су уследили, најбољи су докази о планираној „Операцији Милошевић”, чији су исходи Србија у рушевинама, смрт бившег председника СРЈ у затвору и независно Косово и Метохија. А како и шта мисли Џејмс Лајон, који се са Србима дружи од 1980. године, може се закључити из његове саркастичне и оптужујуће изјаве: „Видимо да фашистичке снаге из дана у дан расту у Србији, зато сматрамо да Запад треба да отвори врата младима. Не желимо да Србија и даље буде узрок нестабилности на овом подручју”. Пројекат је најбољи доказ да амерички амбасадори не говоре истину када кажу да је Запад 1999. одлучио да покрајина Косово и Метохија буде независна. Али, кад они кажу... Занимљиво је да су чланови Групе своје истомишљенике и сараднике („демократе“) у анализи стављали под знаке навода и додавали (непотребно) реч „такозване”, и да су се чиновници „великог брата” усмерили на Косово и Метохију као на основни циљ НАТО алијансе.
ЛЕХЛЕНД НИЈЕ УСАМЉЕН
Текст Криса Марсдена „Како је Запад организовао пад Милошевића”, објављен 13. октобра 2000, такође је поучан: „Бројни докази показују да је опис догађаја у Београду, као 'силе народа у акцији', намеран покушај да се превари јавност. Истина је да су САД и Европа обезбедиле милионе долара, на стотине високих саветника и особља за изборну кампању Демократске опозиције Србије (ДОС). Бивши амерички дипломата Вилијам Монтгомери је управљао оним што Њујорк Тајмс назива 'Југословенском амбасадом у изгнанству' у Будимпешти и координисао је већи део кампање унутар земље. Главни спонзори опозиције били су немачка фондација Фридрих Еберт и америчка невладина организација 'Амерички дом слободе'.”
Према Марсдену, у листу Der Spigel објављено је: „17. децембра 1999. немачки министар иностраних послова Јошка Фишер и амерички државни секретар Медлин Олбрајт састали су се, у време састанка групе Г-8, са врло познатим личностима југословенске опозиције, у замраченој соби хотела „Интерконтинентал”, на Budapest Strasse у Берлину. Присутни су били Зоран Ђинђић и Вук Драшковић... Један од учесника састанка је рекао: 'Опозиција је добила строги укор'”...
После 5. октобра 2000, све је постало јавна тајна. Десетине милиона долара и марака уложено је за снабдевање компјутерима, телефонима и канцеларијском опремом. На дан избора, уз психолошку подршку Шесте флоте смештене крај Дубровника, опозиција је била тако спремна и организована да је могла да контролише изборе боље од Слободана Милошевића. У листу New York Times је објављена изјава тадашњег градоначелника Чачка: „Основали смо тим младих професионалаца, паравојних јединица Југословенске армије и младих полицајаца, а њихове активности ускладили смо са најелитнијим јединицама Министарства унутрашњих послова у Београду...” Крис Марсден је закључио: „Много говори то што је једини покрет против Милошевића био планиран, организован и координисан од империјалистичких сила и српске тајне полиције. Далеко од тога да је исказана 'моћ народа'...” Народ је био и остао под контролом оних које плаћа да га штите и бране.
Сада је извесно да је српски народ располућен, разапет између глобалиста, који су убили две Југославије и СЦГ, а прете да ће разбити Србију и националиста, који су покушали да се српски род и СПЦ не деле и раскидају новим границама.
Срби окупирани, продати, информационо дезоријентисани, заплашени, духовно обогаљени, несложни и све старији, губе снагу. Зато су јавне личности дужне да искористе сваку истину која иде у прилог њиховом роду, да побољшају српски углед, статус и стање. У вези с првом пресудом Међународног суда у Хагу то није учињено. Сада се пружа нова прилика. Основа може да буде и „забрањена истина о Сребреници”.
Емил Влајки је поводом покушаја геноцида над Србима написао: „Исфабрициран је 'масакр' у Рачку, а успут је речена лаж о томе како су Срби већ побили сто тисућа Албанаца, те да се страхује за осталих четристо тисућа! Након нелегалног НАТО напада и окупације Космета, једна шпањолска комисија је констатирала да је од почетка 1999, страдало, на свим странама, свега пар тисућа људи! У име ових лажи, у Југославији су два и пол мјесеца уништаване болнице, школе, мостови, цесте, ТВ станице, загађени су зрак, вода и земља осиромашеним уранијумом, а убијено је на тисуће људи. Успут се пријетило Србима: 'вратит ћемо вас на 1389. годину'! Ријечи су потпуно изгубиле смисао: овај геноцидни покушај назван је 'хуманитарном интервенцијом'!” Срби су на Западу називани „дводимензиона бића“, а америчка државна секретарка је претила Србима да ће јој пити воду из шаке.
Требаће много снаге, ума и времена наручиоцима злочина над Србима да избришу историју и оперу крв са својих руку. Да се догодио геноцид у Сребреници, Србија би била облепљена плакатима о злочину. Цео свет би приказивао, уместо снимка шест убијених младића, сцене масовних убистава. Када то неко не би хтео да прикаже, процурели би подаци са снимцима преко Интернета, баш као што су процурели о америчком рушењу њујоршких „близнакиња” кроз пет, шест документарних филмова, попут филма „Loose change”. Као да су испрани мозгови свим правницима, научницима и политичарима.
Ко жели да сазна истину о Сребреници треба само да отвори сајтове на Интернету и позове независне сведоке. Џеред Израел (Jared Israel) је у напису „Сребреница, мали град у Југославији”, објављеном 20. јула 2000. у „Дејли телеграфу” (Daily Telegraph) и 28. јула 2000. у „Њујорк посту” (New York Post), написао да је у Сребреници био дан после 12. јула 1995. Остао је следећих осам дана. Кретао се слободно где је хтео. Нико није помињао покољ и тешке оптужбе. У тексту је нагласио: „Створен је мит Клинтонове администрације ради петогодишње клевете Срба. Идеја је била да се лаж понови довољно пута да народ и јавно мњење поверују у њу”.
Претпоставља се колико ће Хрвати (нарочито поримокатоличени Срби међу њима) бити креативни у оптуживању Срба за самопрогон, али би било добро за Србе да их опет не бране „демократе“ (глобалисти, неокомунисти, интернационалци), јер су такве одбране увек плаћали крвљу, а јасно је да су због њих стигли до неизвесне будућности. Антиисторијске демократе стварају нову основу за понављање најкрвавијих секвенци историје. То су чинили кабалистички и вавилонски интернационалисти кроз целу историју.
Треба се осврнути, погледати у понуђена знамења, схватити исписане поруке и биће јасно ко у раслојеној Србији помиње Бога, крст часни, слободу, образ, родољубље и истину, а ко обавља „деконтаминацију народног духа“ и преваспитавање Срба глобализованом, орвеловском истином. Над истим душама су Србија, Косово и Метохија и Срби, и пред истим искушењима, само зато што то и тако „велики брат” хоће.
Život je samo jedan.

User avatar
ZMIJA
Posts: 7701
Joined: 09.01.2008. 18:23
Contact:

Re: Zanimljivi članci!

Post by ZMIJA »

Ovaj clanak,ne samo sto je zanimljiv, on dobrim djelom odrazava realno viđenje stvari koje su se desavale na prostorima bivse Jugoslavije,i sigurno jednog dana, kad se bude pisala prava istorija ovih prostora,ovaj i njemu slicni napisi sudionika desavanjana prostorima bivse Jugoslavije, moze i te kako usmjeriti one koji budu zeljeli i smjeli da se priblize istoriji na osnovu istoriskih cinjenica , a ne da nam kao danas svako ima svoju istinu i svoju istoriju ,tu prije svega mislim na narode koji su sacinjavali drzavu, koja je zvjerski ratrgana u krvi istih ti naroda,na ocigled globalista koji su okrutniji od same fasisticke hitlerovske Njemacke koja je u drugom svjetskom ratu imala zelju pokoriti cijeli svijet.
Kad kazem globalisti tu prije svega mislim na Amere i njihove evropske trabante,koji slijepo podrzavaju i u vecini slucajeva ucestvuju u razaranju zemalja treceg svijeta,gdje je nazalost bivsa nam drzava posluzila kao primjer drugima sta ce im se desiti,, ne dozovu li se pameti,, cega smo mi svjedoci, sta se desilo u Iraku,Avganistanu,Libiji i sta se sprema nekim arapskim zemljama u skoroj buducnosti.Ali nije nicija gorjela do zore, pa nece ni ovih globalista citaj fasista gorjeti :smt004 :smt004 :smt004
Samo budalu, dva puta ujede zmija iz iste rupe !

User avatar
MAXIMUS
Posts: 3189
Joined: 07.05.2007. 11:19

Ćute i kad ih tuku?!

Post by MAXIMUS »

Sve je manje onih koji će podići glas protiv Nedavni slučaj na Palama, kada su pripadnici Centra Javne bezbjednosti ( CJB) Istočno Sarajevo pretukli maloljetnog mladića a potom utvrdili kako su pretukli pogrešnog, prošla je skoro neopaženo u domaćim medijima. Niti su mediji bili previše zainteresovani za ovaj slučaj niti su građani smatrali da treba da reaguju. Po izreci „ćuti i trpi“ izostale su kritike, protesti, bilo kakve reakcije.
Onlajn revolt
Zapravo, ponekih reakcija jeste bilo. U anonimnom sajber prostoru, na portalima i društvenim mrežama mogli su se čuti glasovi onih koji uviđaju ozbiljnost situacije. A da je situacija ozbiljna – ozbiljna je. Oni koji bi trebalo da zaštite stanovništvo, osiguraju javni red i mir, su se okrenuli upravo protiv toga. Jedino opravdanje koje su ponudili zaštitinici naše sigurnosti je bilo da je u pitanju greška. Oni koji imaju relativno visoke šanse da i sami postanu greška u radu pendreka su ćutali. Doduše, poneki su ostavljali komentare i lajkove na Fejsbuku. Kao da ni anonimni, sajber revolt ne može da se iskaže u potpunosti. Zabrinjavajuće je takvo stanje duha populacije koja je izgubila volju za mnogo čim, a kako stvari stoje, gubi je i dalje. Mnogo je onih koji ćute i trpe u svojoj ulozi žrtve političkih mahinacija, dejtonskih ogradica i vječitih problema zemlje „suočene sa izazovima tranzicije“. Ali, da će da ćute i kad ih tuku, to je novo. Nivo slijepe poslušnosti građanstva uljuljanog u lažne parole i jednoumlje, podignut je na novu ljestvicu. U takvoj društvenoj stvarnosti malo je onih koji su, barem virtuelno, iskazali svoje nezadovoljstvo ovakvim postupkom policajaca. Nažalost, oni su manjina, a internet je, bez obzira na svu moć, virtuelan. U realnom vremenu i prostoru nismo mogli da čujemo glas aktivista, političara. Nije bilo ni građana koji bi zatražili ostavke, smjene, javna izvinjenja. S druge strane ni mediji ovaj slučaj nisu propratili aktivno, kao što to rade na nekim drugim temama.

Premijer – prije svih
Paralelno sa slučajem pretučenog mladića, dešavala se, barem medijima, daleko ozbiljnija tema. Naime, premijer Vlade Republike Srpske je otišao na bolovanje. Javni servis ovog entiteta, kao i većina dnevnih listova revnosno su izvještavali o svim detaljima odlaska na banjsko liječenje premijera. Ipak, javni servis radi u službi građana. Za sve one pokorne i poslušne, svaka informacija o članovima Vlade je bitna. Ipak, riječ je o sistemu koji inače savršeno funkcioniše. To što se taj isti sistem okreće protiv onih koji su mu na izborima dali legitimitet, malo koga je zabrinulo. Mediji u službi vlasti, vlast u službi megalomanskih interesa paradigma je koja uspješno opstaje niz godina u našoj stvarnosti. Građani nisu u nečijem interesu, a kako stvari stoje, nemaju snage ni da se sami bore za sebe.
Ne talasaj
Svaki oblik reagovanja, poziva na akciju lako se učita još jednom, omiljenom, uzrečicom „ ne talasaj“. Svi oni koji ne poslušaju savjet, u očima većine samo su bespotrebne galamdžije. Zašto bi „talasali“ i narušavali mrežu sitnih interesa, korupcije, jednoumlja, kad im ni ovako nije loše. Naravno, sve dok se ne dogodi neka nova greška u sistemu. Dok neko novi ne bude pretučen jer se našao u pogrešno vrijeme na pogrešnom mjestu.

http://www.6yka.com/novost/24148/Cute-i-kad-ih-tuku
Čini mi se , rođače , da je standard pokvario ljude ...
Jedu g)ovna i sanjare .
DŽ. Štulić

User avatar
MAXIMUS
Posts: 3189
Joined: 07.05.2007. 11:19

Re: Zanimljivi članci!

Post by MAXIMUS »

Josip Broz Tito u gradskom prevozu?!


Image

Naime, na Internetu kruži fotografija koja je snimljena u Skoplju, a na kojoj je čovek koji neverovatno liči na nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika
Da ne poverujete Josip Broz Tito snimljen je proteklih dana u gradskom prevozu u Skoplju?!.
Naime, na Internetu kruži fotografija koja je snimljena u Skoplju, a na kojoj je čovek koji neverovatno liči na Josipa Broza Tita. Čovek koji se vozio u gradskom prevozu, a čiji indentitet je za sada nepoznat, nije ni slutio da će postati hit na društvenoj mreži zbog neverovatne sličnosti sa nekadašjim jugoslovenskim predsednikom.

http://www.bigradiobl.com/zanimljivosti ... om-prevozu
Čini mi se , rođače , da je standard pokvario ljude ...
Jedu g)ovna i sanjare .
DŽ. Štulić

User avatar
KAMIKAZA
Posts: 15318
Joined: 20.05.2005. 05:50
Location: USA

Re: Zanimljivi članci!

Post by KAMIKAZA »

SAMO JE IZASAO DA VIDI KAKO SMO SVE SJEBALI :D
Svi smo mi Kamikaze !!!
Besmrtnim se postaje umirući za drugoga !

User avatar
Тихи
Posts: 78
Joined: 28.09.2012. 04:01
Location: цео свет

Re: Zanimljivi članci!

Post by Тихи »

Није хумано да страшите повампирене националисте са старим фоткама, овакви аутобуси више нису на цести, и ако јесу мазала из ДОС-а су их офарбала у жуте... :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: :lol:
НЕ ЗНАШ С КИМ СЕ КАЧИШ

User avatar
ZMIJA
Posts: 7701
Joined: 09.01.2008. 18:23
Contact:

Re: Zanimljivi članci!

Post by ZMIJA »

Ovovremeni kvazi nacionalisti, se ne boje ni Boga ni Tita,i sam Staljin ako se pojavi u neko od vozila javnog prevoza,bilo gdje na prostorima bivše nam države, može samo batina dobiti od ovh savremenih dizlaša :lol: :lol: :lol:
Samo budalu, dva puta ujede zmija iz iste rupe !

User avatar
NemanjA
Posts: 270
Joined: 04.04.2007. 13:12

Re: Zanimljivi članci!

Post by NemanjA »

Kada procitam ovakav clanak vrati mi se vjera u ljude, koji se vode prije svega moralnim nacelima i shvataju sta je drustvena odgovrnost!
Presedan: Vratio državni stan
IZVOR: BETA
Čačak -- Ratni vojni invalid iz Čačka Dejan Stevanović (44) vratio je državi stan, koji je dobio za stalno, jer je sa suprugom Milkom kupio drugi sopstvenim sredstvima.


Gradska stambena agencija raspisaće konkurs za dodelu tog stana drugom korisniku.
On je 2001. godine kao invalid prve kategorije iz ratova od 1991. godine do 1999. godine živeo u stanu površine 48 kvadratnih metara, a juče je vratio ključeve.
Stevanović je novinarima rekao da smatra da mu je dužnost da vrati stan koji je dobio od grada jer je kupio svoj i da želi da taj stan pripadne nekom ratnom vojnom invalidu ili porodici poginulog u ratovima od 1991. do 1999. godine.

Direktor stambene agencije Milan Draškić rekao je agenciji Beta da će posle uknjiženja stana gradonačelnik Čačka raspisati konkurs za novog korisnika.

On je ocenio da je odluka Stevanovića da vrati stan koji mu je Grad Čačak dodelio na trajno korišćenje jedinstven slučaj i da je takav čin izuzetno plemenit. B92
Mess with the best die like the rest.

User avatar
KAMIKAZA
Posts: 15318
Joined: 20.05.2005. 05:50
Location: USA

Re: Zanimljivi članci!

Post by KAMIKAZA »

Sad ce da ga daju nekom ratnom profiteru :D
Svi smo mi Kamikaze !!!
Besmrtnim se postaje umirući za drugoga !

User avatar
NemanjA
Posts: 270
Joined: 04.04.2007. 13:12

Re: Zanimljivi članci!

Post by NemanjA »

Nemoj Kami slutiti :D .
Mess with the best die like the rest.

User avatar
NemanjA
Posts: 270
Joined: 04.04.2007. 13:12

Re: Zanimljivi članci!

Post by NemanjA »

BIOLOG SA HARVARDA OTKRIVA SRBI SU NAJSTARIJI NAROD I POTIČU OD NOINOG SINA

ANATOLIJ ALEKSEJEVIČ KLJOSOV, biolog sa sveučilišta Harvard, šokirao je svijet svojim znanstvenim radom u kojem tvrdi kako su srpski geni stari 12 tisuća godina, a potječu od Noinog sina, piše Telegraf.

On tvrdi da je genetskom analizom dokazao kako su Srbi pranarod svih današnjih Slavena, ali i mnogih drugih europskih naroda."Srpski geni R1a1 stari su 12 tisuća godina dok su drugi stari između četiri i sedam tisuća godina. Svi narodi u Europi (osim dva) imaju preko 40 posto srpskog ili prasrpskog gena", tvrdi Kljosov, predsjednik znanstvene savjetničke uprave Međunarodnog genološkog biroa.

Prema njegovom je znanstvenom radu izrađena i karta srpskog gena koja pokazuje kako preko 60 posto stanovnika današnje Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Danske, sjevernog dijela Njemačke, južnog dijela Skandinavije te dijela Velike Britanije ima srpski gen.


Kako tvrdi Kljosov, nosioci R1a1 gena na Balkanu su živjeli još prije 12 tisuća godina, a nakon dvjestotinjak naraštaja probili su se na istočnoeuropsku ravnicu, gdje se prije 4500 godina pojavio predak suvremenih Rusa i Ukrajinaca.

U svom znanstvenom radu Kljosov govori o Jafetu, Noinom sinu, koji je po njegovim nalazima predak Rusa, te u jednom dijelu piše kako su se Jafetovi potomci naselili prvotno u donjem toku Dunava, u današnjoj Srbiji, da bi zatim neki od njih krenuli na sjever. U Rusiji su se ovi podaci uvijek uzimali ozbiljno pa se u njihovim školama učilo kako su njihovi preci došli "s one strane Karpata", što za njih znači prostor gdje danas žive Srbi.

Doktor znanosti Kljosov tvrdi kako je haplo grupa R1a1 tipična za sve Slavene, no imaju je u značajnoj mjeri i pripadnici najviših kasta u Indiji, a arijevci, "Slaveni koji su s područja Srbije došli do Indije", su na te prostore došli prije oko 3850 godina. Proučavajući postojeće mutacije, zaključio je kako svi Slaveni potječu s Balkana, i to iz današnje Srbije te Bosne i Hercegovine. INDEX.HR
:D
Mess with the best die like the rest.

User avatar
KAMIKAZA
Posts: 15318
Joined: 20.05.2005. 05:50
Location: USA

Re: Zanimljivi članci!

Post by KAMIKAZA »

Sto dokazuje Izetbegovicevu teoriju da mi Srbi nikad nista nismo radili osim silovali i pravili djecu :D
Ako budu uzimali uzorke u sloveniji ,onda ce rezultat biti 100% Srbi. :smt005
Svi smo mi Kamikaze !!!
Besmrtnim se postaje umirući za drugoga !

User avatar
KAMIKAZA
Posts: 15318
Joined: 20.05.2005. 05:50
Location: USA

Re: Zanimljivi članci!

Post by KAMIKAZA »

Tajland: Misteriozna stjuardesa spasila putnike

Tajland: Misteriozna stjuardesa spasila putnike
RTRS - 23.09.2013 16:53
Javnost u Tajlandu preokupirana je potragom za misterioznom stjuardesom koja je spasila ljudske živote nakon avionske nesreće u kojoj je povrijeđeno 13 putnika.
Komisija Nacionalne uprave aerodroma Tajlanda, koja ispituje okolnosti teškog slijetanja putničkog aviona kompanije "Tai Ervejz internešnel" 15. septembra u Bangkoku, traži "avetinjsku stjuardesu".
U nesreći niko nije stradao, ali je jedan broj putnika zadobio lakše povrede zbog panike koja je počela prilikom evakuacije iz aviona.
Svjedoci tvrde da je jedna od stjuardesa, obučena u tajlandsku narodnu nošnju, brzo uspostavila red.
Međutim, nju niko nije vidio poslije evakuacije.
Sve stjuardese kažu da su bile obučene u uniforme avio-kompanije i da ne poznaju stjuardesu o kojoj pričaju putnici.
Mediji prenose tvrdnje "eksperata za natprirodne pojave", koji smatraju da bi "anđeo čuvar" mogla biti stjuardesa "Tai Ervejza" koja je poginula u avionskoj nesreći 1998. godine!?
Svi smo mi Kamikaze !!!
Besmrtnim se postaje umirući za drugoga !

User avatar
KAMIKAZA
Posts: 15318
Joined: 20.05.2005. 05:50
Location: USA

Re: Zanimljivi članci!

Post by KAMIKAZA »

Balkan
Aleksandar Trifunović:Albanija, zemlja s kojom više nema šale



Svi stereotipi padaju u vodu pred činjenicom i dokazima na svakom koraku da je društvo koje smo decenijama bespoštedno ismijavali danas decenijima ispred nas.
Fotografije: Aleksandar Trifunović
Autor: Aleksandar Trifunović Veličina slova:aaa

Pred polazak u Albaniju, nisam znao koje šale i doskočice, od gomile njih, o Albancima prvo da se sjetim. Albaniju smo onomad ismijavali kao malo koga, više nego i Čehoslovačku. Najduže pamtim zlonamjernu šalu da njihovi piloti imaju brisače sa unutrašnje strane, jer lete tako što oponašaju zvuk letenja, pa brisači treba da obrišu pljuvačku.

Sjetio sam se filma WAG THE DOG, sa Dastinom Hofmanom i Robertom de Nirom, u kom glume spin doktore zadužene da skrenu pažnju sa sex skandala predsjednika Amerike tako što će s nekim fiktivno da zarate. U filmu izbor pada na Albaniju, malu i Amerikancima daleku i nepoznatu zemlju. Iako smo mi sa Albanijom graničili, ipak smo znali malo o njoj, tako da se i u našem slučaju Albanija pokazala kao dobar izbor za imaginarni konflikt.

Skoro 50 godina diktature koja je bila jača od Staljinove ostavila je dubok trag kod današnjih žitelja Albanije. Za vrijeme Envera Hodže za rođenje 12. djeteta Albanka bi dobijala kravu. Ne mogu ni da zamislim takvu količinu očaja, albanske žene su vidjele samo jednu šansu za izlazak iz siromaštva- da dobiju kravu

Boravio sam u Tirani sa desetinom kolega iz regije zahvaljući pozivu na konferenciju OSCE o stanju u medijima u jugoistočnoj Evropi. Albanski novinari se žale na mala primanja ali tvrde da pritisak politike na njihov rad gotovo ne postoji.


Iako u zemlji postoje muslimani, katolici i pravoslavci u velikom broju i bogomolje svih konfesija u samom centru, Enver Hodža je “ubio Boga” u Albancima, pa se i danas gotovo dvotrećinski izjašnjavaju kao ateisti.

Na prvi pogled, Tirana izgleda komotno i dobronamjerno. Vozni park djeluje kao u bilo kom gradu Zapadne Evrope. Iako važe za ljubitelje Mercedesa nisam ih video u tolikom broju. Gužva u centru oko Skenderbeg trga u jutarnjim časovima je velika i pravo je čudo da se svaki čas ne desi po neki udes. Ipak, ne dešava se.



Prodavnice sa hranom su na svakom koraku, a cijene su, ako ne slične, onda svakako niže od cijena kod nas. Ljudi su nasmijani kad im se obratite.
Kafići i barovi su dizajnirani sa ukusom. Izdvajam Bar Radio sa odličnom muzikom, uslugom i originalnim enterijerom, koji čini gomila starih radio aparata po cijelom objektu. Iako postoji nekoliko domaćih piva mladi albanci piju uglavnom strana, većinom njemačka i turska piva.

Taksista koji me je vozio do hotela dobro je pričao jezik koji razumijem. Ovaj naš jezik. Vozio je grupe turista godinama po cijeloj bivšoj Jugoslaviji i rado se sjeća tog perioda.

Danas kao taksista zarađuje oko 600 maraka mjesečno. Ima tri sina, jedan je u Engleskoj, drugi u Americi, a treći živi u Tirani. Kaže da je zadovoljan, a da bi naravno moglo i bolje.

Oko million Albanaca živi van zemlje i novac koji šalju svojim rođacima često je jedini izvor prihoda većini stanovništva.

Albanija je siromašna zemlja i Albanci sve svoje nade polažu u Edija Ramu, bivšeg gradonačelnika Tirane i novog Premijera Albanije. Ovaj 49-ogodišnji slikar sa francuskim obrazovanjem i bivši reprezentativac Albanije u košarci vjerovatno je nešto najbolje što se desilo Albaniji posljednjih godina. Bio je vođa uličnih protesta protiv prethodne vlasti i dugogodišnji moderni gradonačelnik Tirane, koju je tokom svog mandata pretvorio u pristojno mjesto za život.




Na početku gradonačelničkog mandata, obećao je da će zasadati po jedno drvo na svakog stanovnika Tirane. Nisam brojao, ali drveće, šetališta i parkovi su na svakom koraku. Čim je preuzeo dužnost gradonačelnika, pozvao je u svoj kabinet mlade, uspješne i obrazovane ljude, bez iskustva u politici, ali sa poznavanjem stranih jezika i modernih vještina.

Otvorio je liniju za podršku građanima, aktivnu telefonsku službu u kojoj su građani svakodnevno ostavljali svoje komentare i žalbe. Podijelio je građanima Tirane farbu i četke, zamolivši ih da ofarbaju svoje fasade u različite boje kako bi razbili sivilo zgrada iz doba Envera Hodže, što je prozivelo nevjerovatno kičaste, ali vesele kreacije.

Prvog dana svog mandata na premijerskoj poziciji, jednostrano je prekinuo sporazum o skladištenju i recikliranju italijanskog smeća u Albaniji. Svi članovi njegovog kabineta su mladi ljudi bez korupcionih afera, koji na posao moraju dolaziti javnim prevozom. Poruka građanima koja od 2000. godine, od kada je u politici, pa do danas krasi Edija Ramu jeste – Ljudi u ovom smo zajedno, zajedno!

Solidarnost Rama promoviše na svakom koraku. Duboko je svjestan korupcije u kojoj je ogrezlo njegovo društvo, u kojem se mora tražiti veza da vam djeca idu u školu, da se liječite ili dobijete posao. Takođe, Albanija je važno regionalno kriminalno čvorište u trgovini drogom, bijelim robljem i ilegalnim emigrantima. Nova vlast se planira hrabro uhvatiti u koštac sa svim ovim problemima i već su se prihvatili posla.

Tražeći pred polazak kući prodavnicu u Tirani gdje bih kupio poklone porodici, upoznam slučajno Albanku čiji muž je porijeklom iz Bosne. Zamolila me da sačekam da pozove muža da porazgovara sa mnom. Ispostavilo se da Dino, njen muž, čita Buku, što je bilo prijatno iznenađenje jer me je prepoznao. Inače vodi predstavništvo Swatch satova za Albaniju i kaže da je dugo razmišljao prije nego se odlučio za život u Albaniji, ali da se danas ne kaje ni trenutka. Djeca mu idu u privatnu školu i vrtić i mišljenja je da takve uslove života ne bi imao u Bosni.

Ispričao sam mu da je i moja sudbina na neki način vezana za Albaniju, jer suprugu sam upoznao tako što je ona za časopis koji uređujem napisala i poslala svoj tekst o Albaniji, prije više od deset godina.




Dino nas je odvezao u Drač koji je od Tirane udaljen 40 kilometara. Turisti u sve većem broju dolaze na albansku rivijeru i oko Drača je niknula gomila objekata koji mogu da se iznajme. Ipak, to nije ni blizu ozbiljnom turizmu jer infrastruktura je i dalje dosta slaba. Ali ako vas zanimaju lijepe plaže i čisto more, pristojne cijene Albanija je dobar izbor. Pošto za vrijeme Envera Hodže nije bilo nikakvih intervencija u prostoru arheološka nalazišta su na svakom koraku. Kažu da doslovno zapinjete za njih.

Optimizam ljudi je najveći kapital Albanije. Ova zemlja se budi i realno očekuje svoje pristupanje evropskim integracijama, jer smatraju da tamo i pripadaju.

Nije sjajno, naravno, ali svi stereotipi padaju u vodu pred činjenicom i dokazima na svakom koraku da je društvo koje smo decenijama bespoštedno ismijavali danas decenijima ispred nas. Imaju, naravno, i aerodrome sa kojih polijeću avioni, a voze ih piloti kojima ne trebaju brisači sa unutrašnje strane.




Kada je avion kojim sam se vraćao kući po prelijepom vremenu poletio sa aerodroma u Tirani, nisam mogao da odvojim pogled od šarenih polja spojenih skladno, kao složene domine, do Drača i jadranskog mora, u koloritu koji ću dugo da pamtim. Pomislio sam kako bi putopisci koji su hodali ovim krajem prije par stotina godina i u putopisima opisivali ljepote Balkana kao nestvarne i magične, činili to da su ih vidjeli i iz vazduha. Krajolici od čije ljepote zastaje dah i kada ih gledate leteći nekoliko hiljada metara iznad njih. Ada Bojana i velika pješčana plaža naslonjena na nju, vrlo brzo vam se ukaže Boka Kotorska iznad koje se zaštitnički šepuri Lovćen, Dubrovnik, Trebinje, puca pogled stotinama kilometara daleko preko Hercegovine prema jadranskim ostrvima, Mostar …. Kao da je onom ko je pravio pravio svijet ostalo malo vremena pa je odlučio da sve ljepote što mu je ostalo u džaku istrese na Balkan. Tako lijepi i pitomi krajevi, a opet tako bijesni i nesrećni ljudi.

Možda bi, pomislim, sve bilo drugačije da smo ikada željeli stvarno upoznati jedni druge.

Aleksandar Trifunović je glavni i odgovorni urednik BUKA magazina. Možete ga pratiti na twitteru @AlexandarT
Svi smo mi Kamikaze !!!
Besmrtnim se postaje umirući za drugoga !

Post Reply