Nepoznati počinioci u poslednje vreme skrnave groblja u Republici Srpskoj. Policija traga i za odličjima komandanta Motajičkog bataljona.
SAMO u poslednje vreme, slučajno ili ne, sa groblja u Srpskoj, još uvek nepoznati počinioci ukrali su biste trojice odlikovanih ratnih heroja Vojske Republike Srpske?! Ove bizarne i neljudske krađe izazvale su ogorčenje njihovih porodica i saboraca, ali se stiče utisak da bi reakcija pre svih istražnih organa i kompletne javnosti, recimo u Federaciji BiH, bila daleko žešća da je reč o njihovim odlikovanim šehidima.
Ovih dana oglasilo se Udruženje veterana Specijalne jedinice “Peša” sa zahtevom policiji Brčko distrikta da što pre pronađu osobe koje su ukrale bistu komandanta VRS Boška Perića Peše. Nestanak biste sa groblja u selu Ražljevo, nadomak Brčkog, otkrili su veterani 29. decembra prilikom posete grobu svog ratnog komandanta.
– Tražimo da počinioci budu pronađeni, a bista vraćena na njeno mesto – poručili su saborci i poštovaoci legendarnog Peše, koji je u 22. godini života poginuo 1994. na majevičkoj Lisači. Odlikovan je Ordenom Milana Tepića, a posthumno i Ordenom Obilića.
Policija još od septembra prošle godine traga za lopovima koji su sa seoskog groblja u Šereg Ilovi, kod Prnjavora, odneli bronzane biste sa spomenika legendarnom ratnom komandantu Motajičkog bataljona majoru Nedeljku Suvajcu Pepi i njegovom posinku Goranu Popadiću Topu, u 21. godini poginulom komandiru specijalne jedinice Vojske Republike Srpske.
– Ovu bizarnu i sramnu krađu doživljavamo kao nove pucnje u one koji su junački branili ovu zemlju, u kojoj im ni mrtvim nema mira – ogorčena je Gorani Suvajac Milijaš (42), kćerka i sestra upokojenih, koja je i prijavila slučaj policiji. Goran je posthumno odlikovan srebrnom medaljom za hrabrost. Dvaput ranjavani i isto toliko puta odlikovani, sa ordenima Miloša Obilića i Zasluga za narod, Pepa je preminuo 2003. u drugom mandatu predsednika prnjavorske BO.
SLAVAN Nedeljko Suvajac Pepa
.jpg)
DODATNA POTRAGA
UKUPNA vrednost ukradenih bista u Prnjavoru je 18.000 KM, a u policiji, barem zasad, veruju da su one završile u rukama onih koji ne biraju sredstva da steknu materijalnu korist.
Samo poslednjih meseci više od deset bista je ukradeno na grobljima banjalučke i dobojske regije. Nema sumnje da je reč o dobro organizovanim kriminalcima.
– Simptomatično je to da je u kratkom vremenu, i trećem odlikovanom borcu VRS, sada i u Brčkom, ukradena bista. To nam nalaže da dodatno širom otvorimo oči, kako bi se kaznili prestupnici – kaže izvor “Novosti” iz policije.
Ninko Đurić – Večernje novosti
Почетком шездесетих године прошлог вијека, ми дјеца Основне школе у Доњим Вијачанима, често смо посјећивали оближње сеоско гробље, удаљено пар стотина метара од цркве. Наша знатижеља је била тим већа што смо чули да се ту налази и споменик народном хероју Виду Њежићу, мјештанину села. Моји вршњаци су замишљали такве славне личности као Богове, који су својим радом и заслугама задужили село, општину и државу тако и толико да ми уживамо у њиховој жртви – погибији за опште добро.
Једног дана, приликом посјете гробљу, констатујемо да нема бисте народног хероја! Иако још мали и незрели за озбиљно и темељно закључивање, закључили смо да је то могао да уради само неко из мржње према дотичном, према државном систему и нама понаособ, лично! Послије неког времена биста је поново била на свом мјесту и ми смо то прихватили са олакшањем, као да се то и нас тиче…
Са ове временске дистанце и сазнања о “заслугама” дотичног “народног хероја” више подржавам мјештане који су уклањали бисту, јер су знали да Вид Њежић није имао никакве посебне заслуге и тиме није био узор за мјештане, а поготово да се прогласи за народног хероја. Он није учестовао ни у једној оружаној акцији, пушке није узео у руке а “преживио је” до дана данашњег – улица у граду носи његово име!
Све што су комунисти рекли о њему је лаж! Замислите био је “напредни обућарски радник”!
Све то је идентично и са другим “народним херојима”: Живојином Прерадовићем, нпр. али и многим,многим, другим! Прерадовић је погинуо априла 1942. године, у Чечави, у борби са четницима, главним идеолошким противницима!
Свака сличност са описаним случајевима из приложеног текста не стоји, али стављати епитет СЛАВАН испред имена Пепе је крајње неумјесно. Тај “СЛАВНИ” је угасио живот једном врсном доктору – Слободану Маринковићу, честитом човјеку, а да за то није одговарао! Ето, случајно – десило се!?
Могуће је да се и уклањање бисти, описане у тексту, дешава “случајно”!??