Pohod na Vranicu FOTOGALERIJA

Nakon Dinare i Šatora, želja nam je bila da penjemo neko “brdo” od preko 2000 mnv. U dogovoru sa Škrebom, izbor je pao na Vranicu. Gledali smo da uspon ne bude težak, da se ide na jedan dan da bi poveli što više ljudi i Vranica je bila idealna za to. Tako na kraju i bi, 33 naša planinara, plus pojačanja iz Dervente, Broda, Modriče, Teslića i Doboja su se juče uputili na Vranicu.

Laganom vožnjom dođošmo do Prokoškog jezera. Dok smo čekali da se ekipa okupi, divili smo se ljepoti jezera i naselja pored jezera. Iznad jezera, sakriveni pod oblacima su bili vrhovi Vranice koje smo trebali penjati. Za divno čudo, dočekalo nas je fino vrijeme, pomislili smo da je kiša zaboravila na nas, ali je kasnije nadoknadila sve to. Lagano smo se krenuli na stazu, tempo je bio odličan, pogodan za sve. Staza je išla preko kamenja i livada, blago uzbrdo, a prelijep pogled se pružao na sve strane. Prvi vrh koji smo penjali je bio Ločika. Ispod Ločike smo napravili pauzu za doručak. Plan je bio da doručkujemo ispod 2000 mnv, ko zna kako je jesti preko 2000 mnv. 🙂 Nakon pauze, uputili smo se ka vrhu. Do vrha je naravno bilo još samo 100 metara. Škrebinih, naravno. 🙂 Na vrhu pauza za slikanje, svi su željeli da se slikaju pored kamena na kojem je napisana visina. Sledeći cilj je bio Krstac. Lagano smo se počeli spuštati sa Ločike . Nakon nekih dvadesetak minuta, počeo je padati led, veličine zrna graška. Padao je dobrih dvadeset minuta, bez prestanka. Kako se nismo imali gdje skloniti, Disko je dao najbolji prijedlog. Ajmo ljudi igrati kolo. Svi u kolo. 🙂 Kad je dosadilo kolo, na redu je bio Bajaga i vozić uz pjesmu ” Moji su drugovi”. 🙂 Najbolji mogući način da prevaziđemo datu situaciju. Napokon se i vrijeme smirilo, pravimo plan za dalje. Svi smo mokri, moglo bi opet početi nevrijeme. Dogovor je da odustajemo najvišeg vrha, Nadkrstaca, penjemo samo Krstac i spuštamo se ka jezeru. Po dolasku na Krstac, opet su nas oblaci poklopili, najdalje što smo vidjeli su bili slanina, luk, kobasica, sir, paradajz. 🙂 Jezera ni na vidiku, iako se odatle pruža lijep pogled na njega. Nakon kratke pauze, krećemo ka jezeru. Vrijeme se opet pogoršalo, ušli smo u crni oblak, počela je grmljavina, pa opet led i jak vjetar i na kraju kiša, koja nas je pratila skoro sve do jezera. Napokon dođošmo do jezera, još po koja slika i svi u kombi na presvlačenje. U Fojnici pravimo pauzu za kafu, pozdravljamo se, svako društvo ide na svoju stranu.

U kombiju sumiramo utiske. Ekipa je bila prezadovoljna, puna utisaka. U ekipi smo imali i četvoro novajlija, oni tek zadovoljni. Još jednom pohvale za čitavu ekipa, bili su maksimalno disciplinovani na stazi. Hvala i Škrebi još jednom. Nadamo se da će biti još zajedničkih akcija. 🙂

VEDRO!!!