Odata počast poginulim učesnicima NOR-a

Foto: SRNA

Polaganjem vijenaca i cvijeća kod spomen-bisti narodnih heroja i spomen-obilježja palim borcima NOR-a i žrtvama fašističkog terora u Prnjavoru je danas u organizaciji opštinskog SUBNOR-a obilježen 9. maj – Dan pobjede nad fašizmom.

TV K3

Polaganju cvijeća prisustvovali su i predstavnici lokalne vlasti, opštinske Boračke organizacije, opštinske Organizacije porodica poginulih i zarobljenih boraca i nestalih civila odbrambeno-otadžbinskog rata, Udruženja „Tito“, potomci i poštovaoci NOR-a.

Predsjednik opštinskog SUBNOR-a Rade Radonjić u izjavi Srni podsjetio je da na području opštine Prnjavor danas ima sedam preživjelih učesnika NOR-a, dok je u članstvu organizacije registrovano 12 potomaka.

On je naglasio da bi više pažnje trebalo posvećivati obilježavanju ovakvih datuma i da bi odziv trebao biti mnogo veći.

„ Ovdje je riječ o ljudima koji su narodni heroji naše opštine, ali i mladim borcima Republike Srpske koji su dali svoje živote da mi danas možemo mirno živjeti. To se ne bi smjelo nikada zaboraviti“ , kaže Radonjić.

Radonjić je rekao da će SUBNOR u Prnjavoru u narednom periodu raditi na omasovljavanju članstva i da je u planu upis dvadesetak novih članova.

„Danas je sa nama bio i mladić od 17 godina, što je pravi primjer kako bi se mladi trebali ponašati. I škole bi se trebale više angažovati i na ovakve datume organizovano dolaziti, jer tradiciju treba neko da nastavi“ , izjavio je on.

Predsjednik prnjavorskog SUBNOR-a ukazao je na loše stanje u kojem se nalaze pojedina spomen obilježja iz NOR-a.

Foto: SRNA

„Na to smo ukazivali i ranijih godina. Sramno je da su ti spomenici toliko zapušteni, posebno u Vijačanima i Potočanima“ , kaže Radonjić.

Sedamnaestogodišnji Đorđe Tešanović iz Prnjavora, po čijem čukundjedu Milošu Todiću jedna ulica u Prnjavoru nosi naziv, kaže da je iz djedovih priča o nekadašnjoj Jugoslaviji i Titu zavolio istoriju.

„ Mislim da se danas tekovine NOR-a sve manje cijene. Mladi bi trebali znati i taj dio svoje istorije i zbog toga uvijek prisustvujem obilježavanju značajnih datuma bez obzira na mišljenje drugih“ , rekao je Tešanović.

Obilježavanju dana pobjede nad fašizmom prisustvovao je i devedesetsedmogodišnji Đorđo Janković, učesnik NOR-a od 1941. godine.

Janković, koji je u ratnim dejstvima ranjen dva puta, kaže da danas i pored toga što je ratni vojni invalid i starosti živi dobro.

Iz ratnog vremena čuva uspomene na svoje saborce, a posebno na narodnog heroja Vida Njažića za kojeg priča da je bio čovjek s ‘obrazom’.

Vijenci su položeni i kod spomenika junacima grada poginulim i umrlim u ptoeklom odbrambeno – otadžbinskom ratu.

Opština Prnjavor dala je četiri narodna heroja – Vida Njažića, Radu Vranješević, Novaka Pivaševića i Stanka Vukašinovića. U NOR-u je, prema podacima SUBNOR-a, poginulo oko 700 boraca sa područja ove opštine, dok je oko 1.200 ranjeno.

SRNA

7 Comments

  1. Prema podacima SUBNOR-a, Prnjavor je da0 4.500 boraca u NOB/NOP, od čega je njih 700 izgubilo svoje živote za bolju budućnost ondašnje i budućih genaracija, a 1.200 ih je ranjemo.
    Postavljam pitanja:
    Gdje i da li se mogu negdje naći podaci o tih 4.500 učesnika, ili bar spisak Prnjavorskog odreda (četa, brigade)? Da li imaju podaci o komandnom kadru Prnjavorskog NOP-a, i njihov ratni put? Gdje, kada i protiv koga su ratovali? Ko su sve nosioci Partizanske spomenice? Ko su najmlađi učesnici rata?
    Podpitanje: Imaju li podaci o saradnicima okupatora, za mjesto Prnjavor, sa podacima o zlodjelima ili dobrim djelima prema srpskom stanovništvu.
    Za pretpostaviti da sve to već ima, u arhivi SUBNOR-a, te slijedi pitanje: Može li se dobiti na uvid i pod kojim uslovima?

    Pozdrav redakciji!

  2. Ne treba brinuti za iskazanim osjećajima ovog omladinca sa ,,titovkom,,. Potrebno je samo raditi na obrazovanju omladine od porodice kao nukleusa života do starosti. Porodica je osnov. Navođenje istorijskih činjenica nije sporno i treba ih svako čitati i u svojim horizontima shvatati kako su Srbi bili ,,navučeni,, na marksizam i lenjinizam i naravno potrebno je da se pronađe odgovor na pitanje,,kako se to kod nas primilo,,: Potrebno je shvatiti uticaj Engleske tadašnjeg doba i ostalih zapadnih sila kako i zašto su podržali Jožu!
    Mnogo je pitanja koje mladi trebaju sebi odgovoriti da bi se s početka 21-vijeka jednom za svagda počela praviti Srpska država na ovim prostorima. Poslije ovog rata svako je svoj. To je bit i osnov. Ako budemo imrovizacija i poslušnici zapadnih ,,demokrata,,nema nas!!

  3. Ова скупина билмеза још увијек вјерује у лик и дјело највећег хоштаплера свих времена, касапина и десетог рангираног злочинца на свјетском нивоу! Они не знају историју српског народа ни у траговима, не размишљају критички а од књига које су прочитали највећа је Црквени календар. То што су они такви ни по муке, јер ће физички да нестану али је проблем у томе што и дјецу одгајају у духу лажи и обмана, кроз некаква удружења и невладине организације.
    Они не разликују лаж од истине, а толико су необразовани да не схватају да их је бравар и комунистички покрет злоупотријебио, на штету сопственог народа. Слиједили су га до “ослобођења” не знајући да им је подметнута личност, да је бравар највећа превара Другог свјетског рата. Оно што је најинтересантније је чињеница да су га највише слиједили и подржали Срби против којих је он ратовао и у Првом свјетском рату. Играчу вансеријских особина, четвероструком агенту, познаваоцу многих знања и вјештина, зналцу више свјетских језика, заклетом противнику православља, играчу који је по рангу у нивоу енглеске краљице – тако препреденом преваранту и злотвору није било тешко да заведе неуки и блентави српски народ. Ово тим прије што су му друштво сачињавали све сами српски празноглавци, тзв.напредни скојевци и саборци, свјештеници и њихова дјеца, дјеца поштених и добростојећих домаћина, чак и понеки интелектуалци.
    Читаво вријеме рата, а и послије, Тито је радио против Срба. Треба се само присјетити преселења фабрика, забране повратка Срба на Косово и Метохију, измишљени сукоб са Стаљином, Голи оток и прогон дојучерашњих сабораца, смјену или ликвидацију најближих сарадника Срба, измишљање нација, цртање републичких граница, однос са свјетском елитом (Курт Валдхајм, папа, Черчил и др.), до “успјеха” у формирању Трећег блока – несврстаних земаља.
    Историју је градио на ноторним лажима, измишљеним “офанзивама”, фингираним збивањима, догађајима и односима, на филмским спектаклима…
    Славе га, поштују, обожавају и слиједе а да и не знају ко је и одакле је дошао! Они мисле да му је вјечни починак у Кући цвијећа, у Београду?!

    Мало је оних који су га, с добрим намјерама, упозоравали “да је скренуо” са прокламованих начела. Такви су немилосрдно гаажени и најчешће остајали без главе! Један од одлучнијих био је Павле Јакшић, човјек од интегритета, стамен, образован, поштен и принципијелан. Оставио је написане мемоаре “Над успоменама” (доступна на интернету). У уводу мемоара пише: “Мит има своји чари, али је истина много кориснија, лепша и пријатнија људској души”.
    Јакшићев саборац, Танасије Младеновић, је био много конкретнији, те ће изјавити (“Погледима”, 20.11.1989.г.): “Ми српски комунисти, објективно смо издали свој народ. Наглашавам – објективно, јер субјективно смо се борили стварно за неке друге циљеве и идеале. Данас се све своди на то да смо одиграли једну лошу улогу. Освештење је дошло касно. Код неких раније, код неких касније, а код неких, на жалост, ни до данас”.
    Тачно, код ових штоватеља – ни до данас!

  4. Све претходно пада у воду када се зна да Русија једино признаје партизански покрет у Југославији као савезнички и антифашистички.

  5. Е мој момак,глуп си !!! Чуј ђед му причао,он заволио Титу,поносни Југословен. Да ти је ђедо причао да је прц’о краве,ишао би и ти 100%.

  6. Боље је ћутати па да људи сумњају да сте глупи него отворити уста и уклонити сваку сумњу. То се постиже усменим казивањем или писањем књига, а може и спречавањем изножења истине анализом и ревизијом историјских догађања, или на друге начине. Све што је овдје изнијето, Срна написала а Прњавор.Инфо објавио, чиста је прокомунистичка пропаганда – лаж, која се понавља из године у годину. Чак је и онај против кога су се наводно борили наши „ослободиоци“ и њихови следбеници и поштоваоци – Хитлер оставио записану искрену мисао, која гласи: „ Од побједника се никад неће захтјевати да каже истину“! Дакле, ова прича је једна страна медаље, друга недостаје – више из тзв. испраног мозга и агресивности „побједника“ и њихових следбеника, него из незнања оних који су били на пораженој страни. Јасно, на страни „побједника“ је пратећа логистика – систем образовања, писани мемоари, законска регулатива, средства информисања, и читав низ других метода присиле, одвраћања, застрашивања и друго.
    Ево мојих дилема, питања, или сумњи за све „назочне“ учеснике НОР-а и њихове поштоваоце:
    Прво констатација: Поред четири народна хероје изоставили сте Живојина Прерадовића. Он је син вијачанског проте, који је погинуо 1942.године у Чечави, у борби са четницима!!! Дакле, не усташама или Нијемцима већ Србима који су остали вјерни краљу и тада важећем поретку. Ту исту судбину је доживио и народни херој Станко Вукашиновић. Погинуо је исте године у борби са четницима! И народни „хероји“ Данко Митров и др.Младен Стојановић су погинули у борби са четницима, исте године!? Да би ствар била интересантнија али и бизарнија др.Младена Стојановића су, исте године, будући „ослободиоци“ прогласили за народног хероја!!!? Дакле, они су већ 1942.године знали да ће бити ослободиоци! Српској јавности још је непознат став др.Младена Стојановића,љекара, који је заступао стајалиште „да 10 одсто Срба треба побити, да би преостали дио био биолошки здрав“! Поменуто можете наћи у књизи др. Невенке Перић, учесника НОР-а од девете године(сиц!), носиоца Партизанске споменице. Књига се зове „И звијезде смо досезали“, и доступна је на интернету.
    Друго, Вид Њежић није учествовао ни у каквој борби, већ као „напредни обућарски радник“ више је био логистичка подршка у „организацији“ покрета! Наравно, он је био толико марксистички и лењинистички наобразован да је био експерт за питање остваривања права и правичности. А, да, кажу да је неком усташком „бојовнику“ у тадашњој општини, Доњи Вијачани, отео писаћу машину!?
    Даље. Нема писаних трагова у виду књига или мемоара о активностима и ратном путу Прњаворског партизанског одреда, бригаде или како се већ звао. У тексту се барата појмом НОР, или прњаворски СУБНОР. Зашто? Зато јер га у реалности није ни било. Неколицима прњаворских „бораца“ јуначки је била стационирана на планини Љубић, далеко од ратних збивања и града који је био под влашћу НДХ. „Јунаци“ су се приказивали само прилико проласка „пролетера“ и у послератним причама. Наравно ревносни су били у послератним „заслужним“ привилегијама, почев од заузимања радних мјеста и почаснихзвања до разним примања, указивања почасти и сл.
    Четврто: Све до друге половине 1944.године сви припадници СУБНОР-а налазили су се на територији која је била под контролом НДХ, а тек послије тога прелазе у Србију да би и њу „ослободили“. За читаво вријеме тог боравка нигдје борбе са оружаном силом НДХ, са усташама?! Нема тих борби чак ни у званичним уџбеницима историје!!? За све то вријеме усташки кољачи немилосрдно уништавају Србе у Јасеновцу и другим мјестима; све до маја 1945.године!!? И не само то, постоје историјски документи да је „највећи син“ позвао усташе и домобране да се прикључе НОП-у (још 1943.г.), што су ови и искористили! Тако ће око 80 хиљада прекаљених кољача умарширати у Србију и „ослободити“ је заједно са партизанима и Црвеном армијом! Кликом на доњи видео-линк видјећете само дио активности антифашиста:

    https://www.youtube.com/watch?v=HA9HpylWy4Y
    Пето: Претпостављам и нећу да сумњам да су се припадници СУБНОР-а борили за ослобођење Југославије, али нешто им се „испари“ та творевима, за коју су пале толике невине жртве. Тако је, 1945.године, Четврта армија ушла у борбе с Нијемцима за ослобођење Трста, који је данас удаљен двије државе од Прњавора! Ослобађали Трст а Јасеновац је још увијек био у усташким рукама!!!
    Итд, итд. Мноштво подметања и лажи, и прекрајања историје. А Срби, какви су незналице, још увијек им можеш причати бајке о „херојима“ ,као што су Сава Ковачевић, Владо Шегрт, Вид Њежић, Станко Вукашиновић и др.; о „војсковођама“ какви су Друг Стари, Коча Поповић, Крцун и други; о „просветитељима“ какви су Доситеј и ћопави, полуписмени Вук Караџић; или Ћирило и Методије; о „политичарима“ типа Николе Пашића, Зорана Ђинђића и другим; о „спаситељици“ српске дјеце Диани Будисављевић; о садашњем „визионару“ какав је Александар Вучић; о…

1 Trackback / Pingback

  1. Godišnjice iz Oslobodilačkih ratova | lpbr-Prnjavor

Leave a Reply to Valter Cancel reply

Your email address will not be published.


*