Од реке Укрине направио бару
Река Укрина у Дервенти претворена је у бару јер Радојица Ратковац, и поред упозорења локалне власти, наставља да краде воду из ње не би ли напунио своје приватно језеро!
УКРИНА КАО ПРИТОКА РИБНЈАКА... У Саву се улива много мање воде
Да је стање критично, говори податак да је водостај Укрине већ месецима на минимуму, пошто се вода каналом одводи у рибњак „Прњавор", који се простире на више од 6.000 дунума.
Општинске власти тврде да су мерења Института за воде потврдила њихове сумње да је рибњак један од кључних узрока због којег би Дервента, ако се нешто хитно не промени, ускоро могла остати без реке.
Узима више од пола прилива
Мирсад Бећировић, начелник Одељења за привреду, тврди да је ситуација толико алармантна да су недавно једва зауставили локалне рибаре који су желели да минирају брану на граници дервентске и прњаворске општине. Али апели нису уродили плодом, па рибњак и даље несметано отима више од половине укупног речног прилива воде.
- Због тога Укрина данас низводно од бране и није река, него обична бара. Тек на наш захтев стручњаци Института за воде утврдили су да је ситуација катастрофална. Последња мерења од 22. новембра показала су да је прилив изнад бране 807 литара у секунди, а испод ње свега 480 литара. Практично, то значи да Ратковац узима више од половине укупног прилива реке. Међутим, по водној дозволи, која му је ионако истекла, он би морао да престане да узима воду ако је проток мањи од 630 литара у секунди. Мада то значи да више не би смео да узме ни литра воде, њега изгледа да нико не може да заустави - каже Бећировић.
Чека се нова дозвола
Директорика рибњака Душка Копустењски није желела да коментарише последња мерења, а уместо конкретног одговора, рекла је само да „унапред одбацује све оптужбе општинске власти". Слично мисли и власник рибњака Радојица Ратковац, који за низак водостај криви природу.
Ружичић: Изумреће водени цвет!
Гроздан Ружичић, директор Туристичке организације Дервенте, тврди да се због отимања више од полоивине прилива, Укрине сада практично улива у рибњак, а не у Саву. Он упозорава да им због тога прети еколошка кастрофа огромних размера, укључујући и нестанак неких ендемских врста, по којима је Укрина препознатљива у свету.
- Са еколошког апекта, то је већ довело до катастрофе, између осталог, и до претећег нестанка воденог цвета, ендемске врсте коју има само још Тиса и по чему је ова река одувек била препознатљива. Због негативног утицаја рибњака на добром смо путу да водени цвет потпуно изумре, што би била катастрофа несагледивих размера - сматра Ружичић.
- Кључни кривац је неповољна хидролошка ситуација, а не ми. Како је кренуло, чини се да ћемо морати да нађемо индијанске врачеве да призову кишу и обезбеде довољно воде за све. Зато мислим да је ова прича више хир поједнаца, него што је објективан проблем. Из Укрине узимамо воде само онолико колико је потребно за чисто преживљавање рибе, и ништа више од тога. Па, та брана није ту од јуче, него од 1956. године, када је направљена с циљем да обезбеди довољно воде за рибњак - тврди Ратковац.
Међутим, у општини тврде да упоредни подаци са предратним мерењима указују на огроман пад прилива воде испод спорног водозахвата, што најбоље сведочи о томе да рибњак сада узима знатно више воде него што је то био случај пре рата, када се због ригорозне контроле оваква ситуација није ни могла замислити.
Они истичу су се у више наврата обраћали Водној испекцији РС, али да рибњак чак није поштовао ни њихов налог да се уклоне тзв. талпе или физичке препрека на брани, постављена с циљем да обезбеде више воде за рибњак. По налогу инспекције, радници рибњака уклонили су спорне препреке само на неколико дана, да би их одмах вратили чим су видели леђа инспекторима.
Михајло Стевановић, помоћник министра за пољопривреду, тврди да би проблем требало да буде решен издавањем нове водне дозволе за рибњак, која би много прецизније одредила колико се воде може захватати и увела обавезу инсталирања мерног уређаја на спорном водазахвату.
- Истини за вољу, ова година и није баш објективан показатељ да би се проблем објективно сагледао, првенствено због изузетено лоше хидролошке ситуације на свим водотоцима, а не само на Укрини. Чињеница је, међутим, да проблем очигледно постоји, што ће, верујем, бити решено кроз нову водну дозволу, која би требало да буде издата управо ових дана - истиче Стевановић.
Драган Рисојевић
Quo vadis Prnjavor?
Od reke Ukrine napravio baru
Re: Quo vadis Prnjavor?
Ribnjaku treba pod hitno uvesti brojcanik za vodu,svako onaj ko koristi prirodne resurse mora da plati,onaj ko kopa pijesak po rijeci placa po kubiku,ko drobi kamen placa (osim Gere) ko sjece sumu,i sve drugo,osim toga i mi placamo za vodu koja dolazi iz vijake,i zasto onda gospodin Raso ne placa.
Svi smo mi Kamikaze !!!
Besmrtnim se postaje umirući za drugoga !
Besmrtnim se postaje umirući za drugoga !
Re: Quo vadis Prnjavor?
Na Urini ništa novo, i dobro je ovo što je Gazda Ršo uzeo od Ukrine,pa i onaj ekološki minimum treba da uzme, i onako nekad divnu rijeku Ukrinu su pojeli skakavci,poslednji čovjek koji se iskreno borio za ovu rijeku u Prnjavoru je moj nekadašnji komšo Savo Kesić koga su kad je počeo rat, neki naoružani parasrbi ubacivalui u tu istu Ukrinu na minis 10 stepeni,poslije čega je nesretni moj komšo i završio karijeru najiskrenijeg i najborbenijeg ribočuvara i ne samo ribočuvara u našoj opštini.
Kad je u pitanju Rijeka Ukrina i njena ekološka zaštita ta je bitka zauvjek izgubljena,ja to odgovorno tvrdim, jer sam i sama zbog Ukrine svojevremeno nabijana na kolac od lokalnih moćnika koji su se oparili i gazde postali, dok je sirotinja ginula u ratu.
Irijeke ubijaju zar ne?
Kad je u pitanju Rijeka Ukrina i njena ekološka zaštita ta je bitka zauvjek izgubljena,ja to odgovorno tvrdim, jer sam i sama zbog Ukrine svojevremeno nabijana na kolac od lokalnih moćnika koji su se oparili i gazde postali, dok je sirotinja ginula u ratu.
Irijeke ubijaju zar ne?
Samo budalu, dva puta ujede zmija iz iste rupe !
Re: Quo vadis Prnjavor?
U pravu si,ja znam da je bio strah i trepetZMIJA wrote:poslednji čovjek koji se iskreno borio za ovu rijeku u Prnjavoru je moj nekadašnji komšo Savo Kesić
... govori tiho i nosi psa sa sobom...
Re: Quo vadis Prnjavor?
Посљедњих дана смо свједоци да се у Прњавору немилосрдно наставља са рушењем породичних кућа чувених прњаворких трговаца са почетка прошлога вијека.
Наиме, у Хиландарској улици протеклих дана је изгубљен још један непроцењиви архитектонски драгуљ нашега града. Градски оци су дозволили да се "рестаурира" породична кућа Курузовића, великих градских мецена из прве половине двадесетог вијека, са тим да рестаурација подразумева уништење и самих темеља поменуте куће. Са зебњом се питамо шта је сљедеће на реду за рушење?
За протеклих неколико година наш град се у многоме измјенио, од просте варошице временом прераста у један урбани центар. Несумњиво, сваки разумни житељ нашега града са правом одобрава ове промјене, нарочито грађани, чији корјени дубоко сежу уз Прњавор.
Грађани, чији су дједови нама у аманет оставили праве архитектонске драгуље, на којима би нам са правом позавидјели и много напреднији и већи градови од Прњавора, сведоци су немилосрдног бесправног уништења њихове дједовине. Да Прњавор има дугу, нарочито трговачку традицију, свједоче нам репрезентативне породичне куће чувених прњаворских трговачких породица, као сто су Станковићи, Ðерићи, Ћосићи, Марковићи, Тодоровићи, Бјегојевићи, Антонићи, Спасојевићи, Опачићи, Пајићи и многи, многи други.
Нажалост, сваким даном на мјесту чувених прњаворских жутих породичних кућа, које су годинама пркосиле зубу времена и тиме чувале дух старе прњаворске варошице ничу пословне и стамбене зграде са по неколико спратова, које се ни по чему не могу уклопити у уже градско језгро, које је старо преко стопедесет година. Није потребно да напомињемо, како се у свим европским градовима строго забрањују и контролишу измјене на предњим фасадама у ужем градском језгру, довољно је да погледамо како је захваљујући разумности и трезвености градских отаца и градских грађевинских инспектора сачувано уже градско језгро градића Козарске Дубице. Нажалост, наше градске власти немају слуха за овај ни мало безазлен проблем.
Re: Quo vadis Prnjavor?
Ajd, barem smo jasen spasili.
Investitor, koji je kupio parcelu, obavezao se da će u okviru kompleksa sačuvati jasen,
pod uslovom da on ne predstavlja opasnost za ljude i imovinu u neposrednoj blizini infrastrukturnog objekta.
Greška je u tome što je Opština trebala pronaći sredstva i od ovog bisera arhitekture 19. vijeka napraviti
gradski/zavičajni muzej, kojeg nema u Prnjavoru. Dodatak muzeju je mogla biti bašta sa različitim kulturno-istorijskim sadržajima...
Jbg, prilika je propuštena.
Investitor, koji je kupio parcelu, obavezao se da će u okviru kompleksa sačuvati jasen,
pod uslovom da on ne predstavlja opasnost za ljude i imovinu u neposrednoj blizini infrastrukturnog objekta.
Greška je u tome što je Opština trebala pronaći sredstva i od ovog bisera arhitekture 19. vijeka napraviti
gradski/zavičajni muzej, kojeg nema u Prnjavoru. Dodatak muzeju je mogla biti bašta sa različitim kulturno-istorijskim sadržajima...
Jbg, prilika je propuštena.
„Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast“ - George Bernard Shaw
Re: Quo vadis Prnjavor?
Šteta !
Ali pazi ,,rupe,, u ugovoru ...
Ali pazi ,,rupe,, u ugovoru ...
rastezljivo i ,,odokativno,, ... nažalost predviđam uskoro rušenje i jasena !Investitor, koji je kupio parcelu, obavezao se da će u okviru kompleksa sačuvati jasen,
pod uslovom da on ne predstavlja opasnost za ljude i imovinu u neposrednoj blizini infrastrukturnog objekta.
Čini mi se , rođače , da je standard pokvario ljude ...
Jedu g)ovna i sanjare .
DŽ. Štulić
Jedu g)ovna i sanjare .
DŽ. Štulić
Re: Quo vadis Prnjavor?
Максо
у праву си та ријеч ми смета да боли !!!
Ко ће цијенити тај услов и за колико пара. Па и званична институција је својевремено дала мишљење да се јасен може сјећи. Па су онда покренути људи из оне организације за заштиту ријетког и старог дрвећа (заборавио сам како се зове некакав је латински назив, а није пендрек ). Чуо сам да би ту као требао да буде вртић па ће вјероватно бити знате може грана отпасти и убити нечије дијете па знате коријење је толико да поткопава темеље ( а темеље старе куће није поткопавало) или ће на крају бити залијевања које-чим док се не осуши. Ето плаца у центру града !!! Како ћемо се једном сви скупа стидити шта смо урадили од старих објеката !!!
П.С.
Да се мене пита дао би дозволу за градњу објекта истих димензија и на истом мјесту !
Сад неистомишљеници кажу хала Богу па те се не пита !!!
у праву си та ријеч ми смета да боли !!!
Ко ће цијенити тај услов и за колико пара. Па и званична институција је својевремено дала мишљење да се јасен може сјећи. Па су онда покренути људи из оне организације за заштиту ријетког и старог дрвећа (заборавио сам како се зове некакав је латински назив, а није пендрек ). Чуо сам да би ту као требао да буде вртић па ће вјероватно бити знате може грана отпасти и убити нечије дијете па знате коријење је толико да поткопава темеље ( а темеље старе куће није поткопавало) или ће на крају бити залијевања које-чим док се не осуши. Ето плаца у центру града !!! Како ћемо се једном сви скупа стидити шта смо урадили од старих објеката !!!
П.С.
Да се мене пита дао би дозволу за градњу објекта истих димензија и на истом мјесту !
Сад неистомишљеници кажу хала Богу па те се не пита !!!
Свако зна своје, милиција свачије !
Re: Quo vadis Prnjavor?
mogao je tu komotno muzej nac.manjina da da se uradi posteno da se bar malo sa tur.strane razmrda. Sve vlade, tj bar one koje nisu preveslane, bi donirale pare za to a i ma ih..ihahaj...
That same year, Strummer reportedly cried when he learned that "Rock the Casbah" had been adopted as a slogan by US bomber pilots in the Gulf War.
Re: Quo vadis Prnjavor?
Još jedna naša BRUKA i SRAMOTA.
"When people are fanatically dedicated to political or religious faiths
or any other kinds of dogmas or goals, it's always because these dogmas
or goals are in doubt." (Zen and the Art of Motorcycle Maintenance)
or any other kinds of dogmas or goals, it's always because these dogmas
or goals are in doubt." (Zen and the Art of Motorcycle Maintenance)
Re: Quo vadis Prnjavor?
Bas sam volio kao malisan da se napijem vode na ovom bunaru iz one drvene kante,a ona hladna pa se pusi.Sjecanje na bunar i babu su svjeza kao da je bilo juce.Devedesete sam pokrenuo akciju ciscenja 5 bunara kod crkve ovog kuruzovicevog ,starog nize popove kuce kako je mi zvasmo,onog kod Hasukica i onog vise karmena sa lijeve strane,uz pomoc tada nasih besposlanih dobrovoljnih vatrogasaca smo ih sredili.Danas niko ne zna da cjeni takvo bogatstvo,iako je kriza za vodu sve vidljivija i osjetnija,mislim da ce nam biti zao ali kao i obicno,bit ce kasno za kajanje.
Svi smo mi Kamikaze !!!
Besmrtnim se postaje umirući za drugoga !
Besmrtnim se postaje umirući za drugoga !
Re: Quo vadis Prnjavor?
Društvo za zaštitu drveća ARBOR MAGNAJOKARA wrote:Максо
Па су онда покренути људи из оне организације за заштиту ријетког и старог дрвећа (заборавио сам како се зове некакав је латински назив, а није пендрек ).
„Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast“ - George Bernard Shaw
Re: Quo vadis Prnjavor?
Zamisli ... i pored toga što je grad loše snandbjeven vodom ( pitkom ) mi smo u stanju rušiti bunare !? Ne daj Bože očistiti , urediti , ograditi zasaditi zimzelen pored bunara .... da svi imaju koristi a i na oko lijepo .... u užem centru grada a i šire ... ipak je lakše srušiti !Danas niko ne zna da cjeni takvo bogatstvo,iako je kriza za vodu
Jest da para ne vrti gdje burgija ne ,može !regeman wrote:mogao je tu komotno muzej nac.manjina da da se uradi posteno da se bar malo sa tur.strane razmrda. Sve vlade, tj bar one koje nisu preveslane, bi donirale pare za to a i ma ih..ihahaj...
Nedavno sam imao priliku razgovarati sa jednim privrednikom koji se polako povlači iz ove naše ,,žabokračine,, i kroz raspravu mi je postavio jedno jednostavno pitanje da mi objasni ,,gdje smo i šta smo,,
Koliko je investicija ušlo u naš grad u poslednjih 5-6 godina !? A pogledajmo Derventu ne treba dalje ići !
Čini mi se , rođače , da je standard pokvario ljude ...
Jedu g)ovna i sanjare .
DŽ. Štulić
Jedu g)ovna i sanjare .
DŽ. Štulić